Zahvaljujem.
Reč ima uvažena narodna poslanica Dijana Radović, predstavnik poslaničkog kluba SPS.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre Nedimoviću, koleginice i kolege narodni poslanici, tokom prethodnih godinu i po dana, od konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine, imali smo priliku da usvojimo brojne zakone koji uređuju i unapređuju finansijski segment naše države. To je za krajnji cilj, odnosno za rezultat imalo i pozitivne efekte za sve naše građane.

Danas tačke koje su na dnevnom redu su nastavak tih aktivnosti, odnosno unapređenje i obezbeđivanje sredstava kako bismo mogli da finansiramo važne projekte koji su od velikog značaja za sve naše građane i za našu državu.

Oblast infrastrukture, ekologije, prosveta, kao i oblast telekomunikacija su sve oblasti u kojima su u prethodnih godinu i po dana ulagali značajna sredstva. Napravili smo u ovim oblastima ozbiljne pomake i na taj način obezbedili našim građanima bolji i kvalitetniji život.

Ja ću danas govoriti o tački dnevnog reda koja se odnosi na projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim područjima i naravno da znamo da je ovo nastavak istoimenog projekta koji je bio predmet ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Znamo i da je u pitanju zajam koji je obezbedio pristup internetu za preko 500 naselja, odnosno 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima i to u prvoj fazi.

Druga faza je svakako današnji zajam o kojem govorimo. Važno je da što više ruralnih sredina bude pokriveno internet mrežom. Na taj način olakšaćemo svim stanovnicima u tim krajevima bolji, kvalitetniji, jednostavniji i lakši život, ali samim tim stvorićemo bolji privredni ambijent.

Složiću se sa vama, ministre, da ono što ste rekli, da će najveće benefite od ovog projekta upravo imati sektor obrazovanja, odnosno pristupne tačke koje su korišćene za ovaj projekat jesu svakako osnovne i srednje škole u ruralnim sredinama. Na ovaj način, prilikom završetka svih faza u ovom projektu, imaćemo omogućen pristup internetu preko 1.200 škola, što će biti zaista značajno, posebno ako imamo u vidu da je tokom pandemije korona virusa sektor obrazovanja imao najveće poteškoće u ruralnim sredinama, u onim krajevima u kojima nije bilo pokriveno internet mrežom.

Naravno da je to veoma značajno, da smo uočili taj nedostatak u određenim sredinama i da upravo kroz ovakve projekte otklanjamo te nedostatke i obezbeđujemo da svi učenici osnovnih i srednjih škola koji žive u ruralnim sredinama na ovaj način budu u jednakosti sa svojim drugarima iz urbanih sredina.

Osim benefita koji će imati sektor obrazovanja prilikom ovakve vrste projekta, odnosno realizacije ovakvog projekta, svakako da posebno treba skrenuti pažnju koliko će biti povoljniji privredni ambijent u ruralnim sredinama. Za mene je izuzetno značajno što će poljoprivreda imati takođe velike benefite. Svi poljoprivredni proizvođači na ovaj način će takođe moći da koriste internet kao sredstvo elektronske komunikacije, odnosno sredstvo i instrument gde će moći da koriste elektronsko bankarstvo, elektronski portal "E-agrar" koji smo uveli i koji će uskoro biti u opticaju.

Na ovaj način svi poljoprivredni proizvođači će i te kako moći da se informišu o statusu svojih poljoprivrednih gazdinstava, moći će da podnose zahteve za subvencije, da se informišu o svim onim merama i podsticajima koje Ministarstvo poljoprivrede sprovodi i na vreme apliciraju za te projekte, samim tim imajući u vidu da neće ni morati da odlaze do grada, već će sve to raditi elektronskim putem.

Internet je danas potreba poslovnih komunikacija, o tome smo i te kako govorili, ali je važno da poljoprivredni proizvođači na ovaj način, što će im se omogućiti internet mrežom u svim krajevima, moći dosta brže da dolaze do svojih kupaca, ali takođe da jednostavnije, lakše i bolje promovišu sve svoje proizvode.

Važno je da napomenem da smo u prethodnom periodu usvojili brojna zakonska rešenja čiji je cilj na prvom mestu operativnija i konkurentnija privreda, suzbijanje sive ekonomije, ali i stvaranje svih onih uslova da imamo pravno siguran i transparentan finansijski sistem. To su svakako novi zakoni o E-fiskalizaciji, novi Zakon o elektronskoj fakturi, novi Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednim proizvodima. Zbog toga je važno da pravimo ambijent da jedna zakonodavna regulativa bude na ovako zavidnom i ambicioznom nivou, u realnoj primeni, da naši građani sve ovo mogu da primene.

Jednostavnije rečeno, svi ovi zakoni koje smo doneli u prethodnom vremenu imali su za cilj da ubrzaju postojeće radne procese, da naša privreda i poslovanje svih preduzeća u privrednom sektoru bude što bolje, operativnije i kvalitetnije, a na taj način što ćemo voditi računa o suzbijanju sive ekonomije, što ćemo tu napraviti određene uštede. U našem državnom budžetu će biti i te kako više novca, koji ćemo koristiti i za izgradnju novih puteva, novih škola, novih predškolskih ustanova, gde ćemo usredsrediti pare na sve one lokalne samouprave da bi mogle da osiguraju bolji i kvalitetniji status.

Sve to je važno kako bi svi građani mogli da žive kvalitetnije, a možda najsvežiji i najbolji primer jeste za nas koji dolazimo iz zapadne Srbije otvorena deonica auto-puta "Miloš Veliki", gde imamo priliku da vidimo koliko je značajno i za Zlatiborski i za Moravički okrug, koliko će uticati svaki kilometar auto-puta koji smo uradili za bolju privredu, gde ćemo imati priliku da vidimo i na koji način će biti iskorišćeni svi potencijali ovog kraja, a zaista ih u ovim delovima Srbije ima mnogo.

Zbog toga je izuzetno važno da smo u prethodnom periodu kroz različite mere i projekte uspeli da podstičemo ekonomski razvoj u svim delovima Srbije. Ovo je izuzetno važno jer smo vodili računa i o lokalnim i o regionalnim potencijalima i na taj način uspeli da se pomerimo ka onom cilju kom težimo, a to je ravnomeran regionalan razvoj cele Srbije.

Reći ću samo još nešto o novom Zakonu o fiskalizaciji, gde imamo priliku da vidimo da je uveliko u toku isplata svih subvencija koje je država obezbedila da bi naši privrednici što lakše, jednostavnije i jeftinije prešli na ovaj novi način fiskalizacije. Važno je da se prijavilo preko 130 hiljada obveznika i da će privreda samim tim biti modernija, u skladu sa modernim tekovinama.

Ali, ono što moram da kažem, jeste da smo mi iz poslaničke grupe SPS i tokom donošenja ovog zakona govorili da moramo imati posebno razumevanje za preduzetnike iz ruralnih sredina kada je u pitanju primena ovog zakona i zbog toga je dobro što danas govorimo o ovom projektu, koji će otkloniti te nedostatke, da sve ruralne sredine budu pokrivene internet mrežom, brzom internet mrežom, što će značiti da će i preduzetnici iz ruralnih sredina moći na bolji, jednostavniji i brži način da se prilagode ovom novom modelu poslovanja koji je i te kako važan za privredne delatnosti kojima se bave.

Poslanička grupa SPS će, naravno, podržati sve tačke dnevnog reda o kojima smo danas diskutovali. Verujemo u brzu i uspešnu implementaciju svih projekata o kojima smo danas diskutovali, verujemo da će i građani i privreda imati značajne benefite od ovih projekata koje ćemo realizovati u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Ljiljana Malušić, ispred Poslaničkog kluba „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, govoriću o izgradnji autoputa jednog i brze saobraćajnice, jer mislim da je infrastruktura nešto bez čega se ne može. Ako hoćemo strane investitore, naravno da moramo da radimo infrastrukturu, a to radi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, i to intenzivno.

Zahvaljujući tome što imamo izuzetno razvijenu sada u odnosu na pre 50 godina, jer nikoga nije bilo briga da li treba da se radi infrastruktura, polako, ali sigurno radimo. Trenutno je u projektima 1300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica i ja ću krenuti redom. Taksativno ću nabrojati šta će se sve graditi, jer ljudi treba da znaju. Od 2012. godine se samo gradi kompletna infrastruktura.

Mi trenutno u Srbiji imamo 65.000 gradilišta. Srbija je nekada bila na kolenima, a danas je kao feniks, upravo zahvaljujući gospodinu Vučiću, predsedniku i ovoj Vladi. Mi danas imamo direktnih stranih investicija 3,9 milijardi. Mi danas imamo 320.000 ljudi zaposlenih. Setimo se samo 2008. godine, kada je otpušteno 400.000 ljudi. Tada je nezaposlenost bila 26%. To ću govoriti non-stop, jer ljudi treba da znaju kako je bilo nekada, a kako je sada. Znači, danas je nezaposlenost 10,5%, jer smo imali Kovid dve godine. Da nismo, nezaposlenost bi iznosila 7,5%, a evropski prosek je 5%. Tako se radi. U Srbiji se gradi. Sve se gradi.

Idemo redom. Gradi se autoput od Pojata do Preljine ili Moravski koridor, brza saobraćajnica od Novog Sada do Rume ili Fruškogorski koridor. Šta to znači? Pa, povezaćemo, što se tiče Moravskog koridora, centralnu Srbiju sa Koridorom 10 i Koridorom 11. Šta to opet znači? Razvitak privrede, razvitak turizma, povezivanje lokalnih samouprava, dovođenje investitora, apsolutni boljitak za Republiku Srbiju.

Takođe, i za Fruškogorski koridor. Nikoga nije bilo godinama za infrastrukturu u Vojvodini, u toj prelepoj pokrajini našoj, severnoj. Kad krenete, transportni saobraćaj pored Iriga samo se ljuljaju one kuće, samo što se ne sruše. Toga više neće biti.

Znači, povezujemo Novi Sad sa Rumom, povezaće se lokalne samouprave, radićemo na turizmu. Jer, tamo, na Fruškoj gori imamo 22 predivna manastira, tamo je naš mali Hilandar. Napokon Srbija živi, napokon se Srbija razvija.

Ono što je mene strašno pogodilo. Da, još jedna rečenica. Pre neki dan je otvorena deonica puta od Preljine do Pakovraće, 11,5 kilometara. Znači, do Požege imamo samo još 20 kilometara, a onda idemo dalje do Boljara.

Povezujemo se sa svim republikama. Tako se radi.

Gospodin Vučić je potpisao „mali Šengen“, četiri vrste sloboda sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Šta to znači? Pa, četiri vrste sloboda. Opet ekonomska nezavisnost, moć. Kad su ljudi zadovoljni svojim platama i svojim standardom neće se međusobno sukobljavati, nema ratova.

Ljudi, jedna Švajcarska sa svojim kantonima, ja sam pitala kako to da tamo nema nikakvih sukoba? Pa, nema. Imaju dobar standard, ljudi su zadovoljni svojim platama. Tako će biti i u Srbiji. Imamo četiri vrsta sloboda, kapitala, robe, usluga, prepoznavanje kvalifikacija. Ljudi, brzina. Samo na jednom mestu će se vršiti carinjenje robe, neće biti zastoj od 75 sati, neće roba da se pokvari. Tako se radi.

Idemo dalje. Renovirane sve škole u Srbiji, renovirane bolnice. Nešto što se nije radilo 50 godina. To ljudi treba da znaju. Evo, pogledajte Beograd. Biće gotova prva faza Kliničkog centra, što je izvanredno. Gradi se „Tiršova 2“. Napravili smo tri Kovid bolnice. Imamo pet vrsta vakcina. Do pre mesec, dva dana četiri, sad pet. Pa mi imamo najviše vakcina u Evropi.

Ljudi, ova mala zemljica koja je bila na kolenima do pre samo par godina se izgrađuje, postaje moćna. Zašto? Zato što imamo lidera koji je patriota. Kad čujem nekog kvazi kako sebe naziva elitom, koji kaže da spomenik Stefanu Nemanji koji je rodonačelnik Nemanjić dinastije treba da bude u Marinkovoj bari. Sram da ga bude. Zašto vređa moju Marinkovu baru?

Ja sam sa Voždovca. To je jedan od najlepših delova Voždovca. Tamo žive moji prijatelji Romi koji pomažu svima, koji su jedan veseo i dobar narod. Šta je time hteo da kaže? Sram da ga bude. On će da određuje gde će šta da bude. Treba da bude tamo gde jeste rodonačelnik dinastije.

Pre neki dan smo čuli objavu u svim medijima da je na našeg predsednika trebalo da se izvrši atentat. Sramota jedna. Zašto? Pa zato što je to hiljaditi put da mu prete. Zato što je moćan, zato što smo mi faktor stabilnosti na Balkanu, zato što imamo najveću privredu, zato što smo sa duga od 78% zaduženja Republike Srbije 2012. godine BDP-a došli na 52%, zato što razbija narko kartele, zato što ganja kriminalce, e zato hoće da nestane taj jak čovek koji je prevazišao granice Srbije. Može da vlada kojom god hoće zemljom. Vrhunski intelektualac, govori jezike, najveći patriota. Hajde kažite mi unazad 50 godina ko se ovoliko zalagao za Srbiju. Njemu je cilj da napravi nešto, a napravio je mnogo toga.

Digitalizacija. Ko? Pa SNS, odnosno Vlada. Školstvo, obrazovanje, sve SNS, odnosno gospodin Vučić i Vlada.

Brze pruge. Pa napravili smo i revitalizovali 750 kilometara pruga. Moja draga koleginica je putovala osam sati od Priboja do Beograda, danas 5,5 sati. Putovaće i dva sata kad se naprave brze pruge.

Evo, brza pruga pre neki dan testiranje. Završiće se brza pruga od Beograda do Novog Sada do marta meseca, pa onda idemo do granice. Takođe radi mađarska strana. Moći ćemo za tri sata da budemo do Budimpešte. Postoji li nešto bolje? Jedna moderna zemlja dobrih ljudi.

Mi ovde gradimo mostove, pruge, puteve. Spajamo ljude, ne razdvajamo. Svako ko želi da ovoj zemlji naudi neka se skloni od nas. Mi to nismo zaslužili.

Mnogo toga može da se kaže. Pre svega, imamo najveće projekte u ovom delu sveta. To su, evo, izgradnja metroa, zatim „Beograda na vodi“, i o tome je bilo povika, da će da se sruši „Beograd na vodi“. Bože Gospode, ja po nekad pomislim da ti ljudi, hajde, mislim, nije moj vokabular da nekog vređam, ali da ih ima ili sa šifrom ili nisu normalni. Šta da ruše? To su ljudi platili. To su ljudi kupili. To je najlepša promenada u Srbiji, i ne samo u Srbiji, nego na ovom delu svetu. To ne kažem samo ja, nego svi ti koji pljuju i pričaju tako ružne stvari tamo sam ih videla, tamo šetaju, jer je prelepo. Svako od njih mašta da ima tamo stan.

Imamo dobre, kvalitetne kadrove, dobro radimo, ne krademo za razliku od njih.

Hajde malo da se prisetimo šta su oni radili? Gde nestade 619 miliona evra? Ko ih je uzeo? Pa Đilas. Kako? Malo na mostu, malo kaže njegov, kako beše reče, njegov inženjerski mozak, zahvaljujući mašinskom mozgu zaradi on tolike silne pare. Nije to samo 619 miliona evra, 35 stanova, 65 računa od Crne Gore, Makedonije, pa redom. Kako je to moguće neka mi neko objasni?

Znate šta je 619 miliona? Evo, koridor košta 400 miliona. Znači, možemo da napravimo koridor i možemo da napravimo prugu, da završimo jedno 10 pruga. Vrati pare Đilase, vrati pare. Sudiće ti ovaj narod. Ne samo Đilasu, svakom ko je krao, otimao od građana Republike Srbije.

O tome kako mi radimo najbolje govore ovi mladi koji su danas u Skupštini koje poštujemo, koje cenimo, koji toliko toga znaju, sami intelektualci. Zovu nas sendvičarima. Ko je ovde sendvičar? Elita, e to je elita, nikada neko od nas nije njima spočitavao da su krezubi, da su nepismeni, da su ovakvi, onakvi. Ova deca ovde što sede imaju fakultete, mastere, doktorate, rade, svi radi i nemaju putera na glavi kao oni.

Treba da se zapitaju zašto to rade, ovo je naša zemlja. Zašto su non-stop išli kod stranih ambasadora, zašto? Ovo je samostalna nezavisna zemlja u kojoj se mladi polako, ali sigurno vraćaju.

Ono što mi je stalno na pameti je prokreacija. Kažu, za vreme Vučića otišli ljudi u svet. Sram ih bilo, pa otišli su 2008. godine kada je 400 hiljada ljudi otpušteno, što znači milion i 200 hiljada ljudi nije imalo šta da jede. Otpustili su hiljadu sudija, pa smo mi morali da vraćamo njihove dugove. Platili smo preko 40 miliona evra štete tim ljudima. Normalno i treba. Samo zato što nisu bili u funkciji tadašnje vlasti. Prvi je M.M, sudija Majić, valjda ćemo imati još neki koji je rekao za silovanje da je to folklor, koji je pustio Gnjilansku grupu.

Ne znam odakle da krenem da pričam. Hoću građanima Republike Srbije taksativno da navedem sve. Mi gradimo vrtiće, mi gradimo škole, a oni su za „Heterlend“ samo za tablu koju su postavili, koja košta milion evra, gde se dede tih milion evra. Sada smo mi završili. Onda, „Pazl grad“, promašena investicija, replika Beograda, sve same gluposti, podzemni kontejneri, seča stabala. To bi trebalo malo da se preispita. Svako od nas ko je krao treba da bude iza rešetaka godinama.

Mogla bih da pričam čitav dan o tome šta smo sve uradili, ali ima i drugih kolega. Ono što je meni jako značajno to je stimulans za rađanje, za prokreaciju. To smo već govorili, ali moram da naglasim da smo kupili zgradu koja se renovira i koja će biti klinika za veštačku oplodnju. Do sada je bilo da možete dva, pa onda četiri puta besplatno da idete na oplodnju, a od sada ova Vlada i gospodin Vučić, dok možete da izdržite, jer ovoj zemlji fale deca.

Završićemo mi i to, završićemo mnogo što-šta samo da smo živi i zdravi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem uvaženoj narodnoj poslanici.
Reč ima uvaženi narodni poslanik Nenad Filipović, ispred poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a u vezi Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, koji je u stvari deo jednog većeg projekta i predstavlja nastavak prve faze realizacije širokopojasnog interneta, koji je ciljao u toj prvoj fazi povezivanje 600 škola i javnih objekata. Tada je ovde u Narodnoj Skupštini izglasan taj ugovor od 18 miliona evra, a danas imamo potvrđivanje ugovora od 100 miliona evra, radi ubrzanja razvoja brzih širokopojasnih mreža širom ruralnih područja, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke. Radi se o 1.200 pristupnih tačaka, dakle oko 900 škola i 300 javnih objekata. Znači, kada govorimo o školama, govorimo i o njihovim isturenim odeljenjima.

Realizacija ovakvih projekata u suštini nije moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti i nisu komercijalno isplativi i investitorima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja ako ne mogu da ih vrate. Postavlja se jedno realno pitanje, da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ovakvim ruralnim sredinama i da li su potrebna ova zaduženja koja u suštini nisu mala, 100 miliona evra?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da je ovo dobar potez Vlade, iz više razloga, i mi ćemo kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ovaj projekat i podržati u danu za glasanje i glasaćemo za njega.

Koji su to razlozi koji opravdavaju ovakav projekat? Ne bih se osvrtao i ne bih da govorim o razlozima koji su očigledni, već bih želeo da govorim ono što se ne vidi na prvi pogled. Možda se ne vidi na prvi pogled, ali ovaj projekat otvara mnoga područja kojima ćemo se mi kao država u narednim godinama i decenijama baviti i može da pokrene lavinu dobrih stvari. Pre svega, natalitetna politika je ono čime će se ova država baviti u narednim godinama i narednim decenijama i gde će se ulagati velika sredstva, a ovo je jedan deo te celokupne slagalice koja će trebati da dovede do rešenja ovog problema, jer podsetio bih vas da samo ove godine imamo 70.000 manje novorođenih od umrlih.

Naime, s obzirom da se radi o ruralnim područjima, to su uglavnom seoska područja gde preovlađuje pretežno starije stanovništvo, sa tendencijom da se i ta sela ugase, a na ovaj način koji sada investiramo, povlačimo prvi potez ka smanjenju migracija stanovništva iz sela ka gradu. Uz pomoć interneta, dakle, u takvim sredinama povratak mladih, a i ostanak onih koji su u tim selima je veoma olakšan. Uvođenje brzog interneta u ruralnim sredinama i osećaj koji taj brzi internet izaziva kod mladih i uopšte kod tog stanovništva može da se poredi čak i sa osećajem koji je izazvala prva elektrifikacija tih istih sela, odnosno kada je zasvetlela prva sijalica.

Drugo, ono što je veoma bitno i što mislim da trebamo baciti akcenat, a to je ako znamo da su upravo te ruralne sredine bastioni ekološki zdrave sredine i vidimo tek onda koliki je potencijal da počne i obrnuti proces migracije, tj. da se ljudi vraćaju iz grada u selo, jer ako znamo da je sada era ekologije, mi imamo takve potencijale koje treba iskoristi. Ta ekološka zdrava sredina o kojoj govorim otvara vrata jakom turističkom potencijalu, tj. seoskom ili ruralnom turizmu, gde mogu da prosperiraju i starosedeoci, a i otvaraju se vrata povratka mnogima koji su napustili ta sela. Na taj način se ojačava i porodica i tradicionalne vrednosti.

Zato nam je potrebna infrastruktura, ali ne samo infrastruktura širokopojasnog interneta, već i putna infrastruktura. Zato i lokalne samouprave treba da iskoriste ove potencijale o kojima sam govorio za unapređenje svoje sredine, a ako nisu u mogućnosti, mora i sama država da uskoči sa određenom finansijskom podrškom. Ako znamo da sa dobrom putnom infrastrukturom iz ruralne sredine do centra grada možemo stići za petnaestak minuta, ako znamo da su ova područja zdrave životne sredine, ako znamo da imamo potencijal razvoja seoskog turizma i ako imamo brzi internet, ne postoji nijedan razlog da se takva mesta ne ožive i revitalizuju.

Na jugu Srbije Jablanički i Pčinjski okrug obiluju ovakvim sredinama i to je za nas lepa vest. Naravno da očekujemo pomoć države što se tiče putne infrastrukture do tih ruralnih područja, s obzirom da mi, na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljena mesta i složićete se da su to velika sredstva za lokalnu samoupravu, ali zato je tu država koja može da reši ovakve probleme.

Na kraju bih rekao još jednu rečenicu, to je ono što sam govorio stalno, kada smo kod putne infrastrukture, put Leskovac-Vučje, ja sam pohvalio početak izvođenja radova, ali moram da kažem da su ljudi malo nezadovoljni jer su ti radovi zaustavljeni, pa očekujem da oni koji treba da čuju – čuju i da ti radovi nastave tako, da ove godine imamo i završetak tog puta.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za ove ugovore i ove tačke dnevnog reda koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Filipoviću.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Svi predlozi zakona koji idu u korist građana Republike Srbije zaslužuju ne samo podršku, nego i poštovanje svih narodnih poslanika, jer su ovo predlozi zakona koji omogućavaju da se dodatno investira u boljitak života posebno onih građana koji su u sredinama udaljenim od centralnih delova države.

Ohrabruju ovi zakoni iz razloga što očekujemo da će se iz ovih fondova, iz ovih zajmova izdvojiti značajna sredstva za ona područja koja su decenijama ranije bila zapostavljana i koja tek ovih poslednjih godina, naročito u ovim partnerskim odnosima Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke dobijaju na značaju, a to je skoro bilo implementirano i onim susretima u Sjenici, Novom Pazaru, pa i Priboju, gde je jako puno obećano građanima i gde je predsednik Aleksandar Vučić dao investicija za taj kraj više nego što je možda u prethodnih pet ili šest decenija ulagano uopšte u tu sredinu.

Naravno, proces izgradnje svega onoga što je obećano će potrajati, ali svakim danom se radi intenzivno. Ono što je najvažnije jeste ta putna infrastruktura, posebno auto-put koji će otvoriti taj prostor za sve one strane investitore koji će nam umnogome doprineti da očuvamo stanovništvo na tom kraju, jer u protivnom, ukoliko se ne uradi nešto da se sačuva sve ono što je još ostalo od stanovništva, ukoliko se dodatno ne uloži od strane države, bojim se da će taj kraj za nekih deceniju ili dve ostati pust, kao što su nam puste mnoge planine, mnoga brdsko-planinska područja, jer prosto nedostatak infrastrukturnih projekata i nedovoljan kvalitet svake vrste života doprineo je tome da ljudi prosto idući za lagodnijim životom odlaze u druge krajeve.

Zato je vrlo važno da se sve ovo dešava, vrlo je važan i taj brzi internet koji će doći i u ta brdsko-planinska područja i vrlo je važna svaka investicija koja otvara taj prostor, koja omogućava ljudima sa tog prostora da jednostavno vide sebe i budućnost svojih porodica u tim krajevima koji su beskrajno, a ponekad i nestvarno lepi, ali su isto tako surovi, kao što su surovi u ovim zimskim trenucima na Pešterskoj visoravni, gde nije lako opstati pod ovim minusima, po svemu onome što podrazumeva surova pešterska zima.

Naravno, ohrabruje sve ono što je obećano. Ohrabruju ovi počeci rešavanja svih tih važnih projekata i ohrabruje to da ćemo u vrlo brzim vremenskim intervalima početi da uživamo u prvim rezultatima svih ovih projekata. Međutim, to sve što je rečeno, to sve što je već krenulo da se radi je tek osnovica da se vratimo na površinu, da se sve ono što je šest ili sedam decenija prepušteno da se uradi nadoknadi, kako bismo mogli i kako bismo uspeli da taj kraj dovedemo na nivo republičkog proseka.

Ovde želim istaći da je suština svega toga da sve ovo stvara preduslove za dolazak stranih investitora, za zapošljavanje ljudi u tim sredinama, na tim prostorima i to je ono na čemu svi zajedno trebamo u budućnosti mnogo više, mnogo konkretnije i direktnije raditi i istrajavati.

Naravno, pored tih stranih investitora vrlo nam je važan i ovaj aspekt zaštite ekoloških sredina iz razloga što smo mi ovde jako puno govorili o mnogim projektima iz te oblasti, nešto od toga je urađeno kao što je sređivanje deponija u Prijepolju, ali mnogo toga još je preostalo da se uradi kako bi jednostavno celi prostor taj iz koga ja dolazim, iz koga mi kao poslanici dolazimo, bio sa zdravim vazduhom za sve građane jer je danas Novi Pazar kao grad Republike Srbije, najzagađeniji, ne samo u ovoj državi već i na Balkanu, verovatno jedan od najzagađenijih u Evropi. O tome govore i ona prethodna istraživanja.

To smo mnogo puta ovde spominjali u parlamentu, tražili smo od ministarstva, od ministarke da pokrenu procese da se to zaustavi jer imaju indikatore koji su najveći zagađivači, ja sam kao narodni poslanik dobio odgovor da, recimo ta Peletara koja je najznačajniji zagađivač vazduha, ne radi po propisima, da nema dozvole za rad, ali uporno iz dana u dan radi, pogoni su uključeni, a građani Novog Pazara sve više udišu nezdrav vazduh, nekvalitetan vazduh pa je to što je nezdravo ušlo i u zemlju i u vodu i prosto, mi smo ovih dana pored pandemije korone, izloženi jednoj vrsti ekološke pretnje, ekološke katastrofe, koja se može dogoditi ukoliko se nešto ne poduzme, da se spreči i da se jednostavno spreči dalje zagađivanje i da se izleči sve ono što je učinjeno štete, a na uštrb građana, njihovog prava, da udišu zdrav i kvalitetan vazduh tamo gde žive njihove porodice i gde pokušavaju da ostvare sve ono što jeste normalan život u jednoj državi. Hvala.

Zahvaljujem profesore Fehratović.
Reč ima narodna poslanica iz poslaničkog kluba SPS dr Nina Pavićević, izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu imamo više važnih sporazuma, od kojih bih se osvrnula na dva koja su u uskoj vezi a odnose se na upravljanje čvrstim otpadom i sporazum koji se odnosi na program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji.

Kada govorimo o sporazumima o realizaciji projekta čvrstog otpada, jedan je naša Vlada zaključila sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a drugi sa Francuskom agencijom za razvoj.

Ukupna vrednost projekta je 150 miliona evra koji je raspodeljen na ravne časti kofinansijera. U svojim dosadašnjim izlaganjima više puta sam ukazala na značaj klimatskih promena i ekologije.

Za prošli vek i savremeno doba karakteristične su ljudske aktivnosti koje su dovele s jedne strane do tehnološkog i ekonomskog progresa, ali sa druge strane degradiciji životne sredine, u meri da je zdrav vazduh postao privilegija. Ovaj problem je globalnih razmera i zahteva reakciju i saradnju svih država na svetskom nivou, ali i rešavanja svakog pojedinačnog lokalnog problema.

Veoma je važna ekološka osvešćenost svakog pojedinca, kako čovečanstvo ne bi bilo osuđeno na nestanak i u skladu sa tim mislimo globalno delujmo lokalno. Dugogodišnji strateški cilj Republike Srbije je i jeste članstvo u EU i veoma nam je važno da napredujemo na tom putu.

Ono što je danas značajno za sve nas jeste da smo krajem prošle godine otvorili „Klaster 4“ zelena agenda i održiva povezanost koja obuhvata četiri poglavlja između ostalog i Poglavlje 27, a to je životna sredina i klimatske promene.

Ovim se Srbiji otvara put da unapredi stanje životne sredine kroz veća ulaganja u zelene projekte. Upravljanje otpadom, što je i naša tema danas predstavlja sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja transporta skladištenja, tretmana, odlaganja otpada uključujući i nadzor nad tim aktivnostima kao i brigu o postrojenjima nakon njihovog zatvaranja.

Veoma je važno uspostaviti integralni sistem upravljanja otpadom koji podrazumeva dalji niz aktivnosti poput prevencije na stanje otpada, smanjenje količine istog, njegov tretman, transport, kao i monitoring. U našoj zemlji donedavno nije se pridavao veći značaj pitanjima sakupljanja odlaganja, a posebno preradi otpada.

Izvestan pomak na ovom planu se ostvaruje se u poslednjih par godina. Danas se još uvek ne može sa sigurnošću govoriti o strukturi i količini i pored velike količine prerađenog otpada smatra se da čak polovina ostaje u našim dvorištima, pored puteva, u koritima naših reka što je složićete se zabrinjavajuće.

Posmatrano u celini reciklaža otpada u našoj zemlji je nedovoljna a to je jedna od problema koji svakako moramo rešiti u bliskoj budućnosti, sa ekonomskog aspekta to je šansa da se u našoj privredi formira jedna posebna privredna grana koja će otvoriti prostor za nova zaposlenja, uvećanja profita i opšteg blagostanja.

Imajući u vidu da su troškovi realizacije ovakvih programa veoma visoki kao i da zahtevaju efikasan i efektivan sistem upravljanja otpadom, značiće nam podrška iskustvo naših partnera, pre svega Evropske banke za obnovu i razvoj kao i Francuske agencije za razvoj.

Ovaj projekat ima za cilj da obezbedi savremene sisteme za upravljanje otpadom, da doprinese višem nivou komunalnih usluga i odgovori na ekološki izazove i situacije u Sektoru čvrstog otpada širom naše zemlje.

Projekat se sastoji iz dva dela. U okviru prvog, predviđena je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom u Kaleniću, Somboru i Novoj Varoši, u okviru drugog dela predviđena je izgradnja još četiri regionalna centra ovog puta u Pirotu, Požarevcu, Inđiji i Sremskoj Mitrovici.

Ovim centrima gravitiraće više od 50 gradova i opština u našoj zemlji. Srbija je posvećena rešavanju pitanja upravljanja otpadom i zelenoj agendi, a otvaranje Poglavlja 27 je dodatni podsticaj u tom pravcu.

Iskoristila bih priliku da pohvalim grad Kruševac u kojem je rešeno jedno veliko ekološko pitanje gde je otvoreno najsavremenije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Ovo je jedna od najmodernijih postrojenja ne u Srbiji već i šire kojim je u potpunosti rešen problem prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. U okviru ove deponije biće objedinjeno i prikupljanje i sav tretman komunalnog otpada za šest lokalnih samouprava Rasinskog i Topličkog okruga.

Kada govorimo o Sporazumu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i konkretno programu za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, važno je reći da je Srbija zemlja u kojoj je poljoprivreda izuzetno važna delatnost sa značajnim učešćem o ukupnom BDP sa ukupno 6%.

Klimatske promene, sušni periodi, kao i ostale nepogode odražavaju se negativno na poljoprivredne prinose. Vode je sve manje, pa i u ovom segmentu jedan od ključnih mehanizama za adaptaciju na novonastale okolnosti i klimatske promene, izgradnja infrastrukture za navodnjavanje.

Više od 50% obradive površine je podložno opasnostima od poplava. Daljim radom i unapređivanjem sistema, stvoriće se nove mogućnosti ekonomska dobit i povećanje prinosa od useva. Korišćenje vodenih resursa za navodnjavanje poljoprivrednih površina i od nemerljivog značaja ne samo za poljoprivredu već i za nacionalnu ekonomiju uopšte. Posebno danas kada količina padavina i njihovih vremenski raspored postoji sve više ograničavajući faktor za organizovanje poljoprivredne proizvodnje.

Navedeni projekat između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj predstavlja drugu fazu programa za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji i odnosi se na izgradnju osnovne infrastrukture za navodnjavanje u Rumi i Sremskoj Mitrovici, u ukupnom iznosu od 15 miliona evra. Mogućnost za razvoj sistema navodnjavanja u Srbiji su velike, ali razvoj je u velikoj meri i zavisi od raspoloživih finansijskih sredstava.

Iz tog razloga veoma je važno potvrđivanje ovih sporazuma, jer ekološki biti čist biće imperativ u periodu koji je pred nama.

Iz toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.