Zahvaljujem.

Reč ima Ljiljana Malušić, ispred Poslaničkog kluba „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, govoriću o izgradnji autoputa jednog i brze saobraćajnice, jer mislim da je infrastruktura nešto bez čega se ne može. Ako hoćemo strane investitore, naravno da moramo da radimo infrastrukturu, a to radi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, i to intenzivno.

Zahvaljujući tome što imamo izuzetno razvijenu sada u odnosu na pre 50 godina, jer nikoga nije bilo briga da li treba da se radi infrastruktura, polako, ali sigurno radimo. Trenutno je u projektima 1300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica i ja ću krenuti redom. Taksativno ću nabrojati šta će se sve graditi, jer ljudi treba da znaju. Od 2012. godine se samo gradi kompletna infrastruktura.

Mi trenutno u Srbiji imamo 65.000 gradilišta. Srbija je nekada bila na kolenima, a danas je kao feniks, upravo zahvaljujući gospodinu Vučiću, predsedniku i ovoj Vladi. Mi danas imamo direktnih stranih investicija 3,9 milijardi. Mi danas imamo 320.000 ljudi zaposlenih. Setimo se samo 2008. godine, kada je otpušteno 400.000 ljudi. Tada je nezaposlenost bila 26%. To ću govoriti non-stop, jer ljudi treba da znaju kako je bilo nekada, a kako je sada. Znači, danas je nezaposlenost 10,5%, jer smo imali Kovid dve godine. Da nismo, nezaposlenost bi iznosila 7,5%, a evropski prosek je 5%. Tako se radi. U Srbiji se gradi. Sve se gradi.

Idemo redom. Gradi se autoput od Pojata do Preljine ili Moravski koridor, brza saobraćajnica od Novog Sada do Rume ili Fruškogorski koridor. Šta to znači? Pa, povezaćemo, što se tiče Moravskog koridora, centralnu Srbiju sa Koridorom 10 i Koridorom 11. Šta to opet znači? Razvitak privrede, razvitak turizma, povezivanje lokalnih samouprava, dovođenje investitora, apsolutni boljitak za Republiku Srbiju.

Takođe, i za Fruškogorski koridor. Nikoga nije bilo godinama za infrastrukturu u Vojvodini, u toj prelepoj pokrajini našoj, severnoj. Kad krenete, transportni saobraćaj pored Iriga samo se ljuljaju one kuće, samo što se ne sruše. Toga više neće biti.

Znači, povezujemo Novi Sad sa Rumom, povezaće se lokalne samouprave, radićemo na turizmu. Jer, tamo, na Fruškoj gori imamo 22 predivna manastira, tamo je naš mali Hilandar. Napokon Srbija živi, napokon se Srbija razvija.

Ono što je mene strašno pogodilo. Da, još jedna rečenica. Pre neki dan je otvorena deonica puta od Preljine do Pakovraće, 11,5 kilometara. Znači, do Požege imamo samo još 20 kilometara, a onda idemo dalje do Boljara.

Povezujemo se sa svim republikama. Tako se radi.

Gospodin Vučić je potpisao „mali Šengen“, četiri vrste sloboda sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Šta to znači? Pa, četiri vrste sloboda. Opet ekonomska nezavisnost, moć. Kad su ljudi zadovoljni svojim platama i svojim standardom neće se međusobno sukobljavati, nema ratova.

Ljudi, jedna Švajcarska sa svojim kantonima, ja sam pitala kako to da tamo nema nikakvih sukoba? Pa, nema. Imaju dobar standard, ljudi su zadovoljni svojim platama. Tako će biti i u Srbiji. Imamo četiri vrsta sloboda, kapitala, robe, usluga, prepoznavanje kvalifikacija. Ljudi, brzina. Samo na jednom mestu će se vršiti carinjenje robe, neće biti zastoj od 75 sati, neće roba da se pokvari. Tako se radi.

Idemo dalje. Renovirane sve škole u Srbiji, renovirane bolnice. Nešto što se nije radilo 50 godina. To ljudi treba da znaju. Evo, pogledajte Beograd. Biće gotova prva faza Kliničkog centra, što je izvanredno. Gradi se „Tiršova 2“. Napravili smo tri Kovid bolnice. Imamo pet vrsta vakcina. Do pre mesec, dva dana četiri, sad pet. Pa mi imamo najviše vakcina u Evropi.

Ljudi, ova mala zemljica koja je bila na kolenima do pre samo par godina se izgrađuje, postaje moćna. Zašto? Zato što imamo lidera koji je patriota. Kad čujem nekog kvazi kako sebe naziva elitom, koji kaže da spomenik Stefanu Nemanji koji je rodonačelnik Nemanjić dinastije treba da bude u Marinkovoj bari. Sram da ga bude. Zašto vređa moju Marinkovu baru?

Ja sam sa Voždovca. To je jedan od najlepših delova Voždovca. Tamo žive moji prijatelji Romi koji pomažu svima, koji su jedan veseo i dobar narod. Šta je time hteo da kaže? Sram da ga bude. On će da određuje gde će šta da bude. Treba da bude tamo gde jeste rodonačelnik dinastije.

Pre neki dan smo čuli objavu u svim medijima da je na našeg predsednika trebalo da se izvrši atentat. Sramota jedna. Zašto? Pa zato što je to hiljaditi put da mu prete. Zato što je moćan, zato što smo mi faktor stabilnosti na Balkanu, zato što imamo najveću privredu, zato što smo sa duga od 78% zaduženja Republike Srbije 2012. godine BDP-a došli na 52%, zato što razbija narko kartele, zato što ganja kriminalce, e zato hoće da nestane taj jak čovek koji je prevazišao granice Srbije. Može da vlada kojom god hoće zemljom. Vrhunski intelektualac, govori jezike, najveći patriota. Hajde kažite mi unazad 50 godina ko se ovoliko zalagao za Srbiju. Njemu je cilj da napravi nešto, a napravio je mnogo toga.

Digitalizacija. Ko? Pa SNS, odnosno Vlada. Školstvo, obrazovanje, sve SNS, odnosno gospodin Vučić i Vlada.

Brze pruge. Pa napravili smo i revitalizovali 750 kilometara pruga. Moja draga koleginica je putovala osam sati od Priboja do Beograda, danas 5,5 sati. Putovaće i dva sata kad se naprave brze pruge.

Evo, brza pruga pre neki dan testiranje. Završiće se brza pruga od Beograda do Novog Sada do marta meseca, pa onda idemo do granice. Takođe radi mađarska strana. Moći ćemo za tri sata da budemo do Budimpešte. Postoji li nešto bolje? Jedna moderna zemlja dobrih ljudi.

Mi ovde gradimo mostove, pruge, puteve. Spajamo ljude, ne razdvajamo. Svako ko želi da ovoj zemlji naudi neka se skloni od nas. Mi to nismo zaslužili.

Mnogo toga može da se kaže. Pre svega, imamo najveće projekte u ovom delu sveta. To su, evo, izgradnja metroa, zatim „Beograda na vodi“, i o tome je bilo povika, da će da se sruši „Beograd na vodi“. Bože Gospode, ja po nekad pomislim da ti ljudi, hajde, mislim, nije moj vokabular da nekog vređam, ali da ih ima ili sa šifrom ili nisu normalni. Šta da ruše? To su ljudi platili. To su ljudi kupili. To je najlepša promenada u Srbiji, i ne samo u Srbiji, nego na ovom delu svetu. To ne kažem samo ja, nego svi ti koji pljuju i pričaju tako ružne stvari tamo sam ih videla, tamo šetaju, jer je prelepo. Svako od njih mašta da ima tamo stan.

Imamo dobre, kvalitetne kadrove, dobro radimo, ne krademo za razliku od njih.

Hajde malo da se prisetimo šta su oni radili? Gde nestade 619 miliona evra? Ko ih je uzeo? Pa Đilas. Kako? Malo na mostu, malo kaže njegov, kako beše reče, njegov inženjerski mozak, zahvaljujući mašinskom mozgu zaradi on tolike silne pare. Nije to samo 619 miliona evra, 35 stanova, 65 računa od Crne Gore, Makedonije, pa redom. Kako je to moguće neka mi neko objasni?

Znate šta je 619 miliona? Evo, koridor košta 400 miliona. Znači, možemo da napravimo koridor i možemo da napravimo prugu, da završimo jedno 10 pruga. Vrati pare Đilase, vrati pare. Sudiće ti ovaj narod. Ne samo Đilasu, svakom ko je krao, otimao od građana Republike Srbije.

O tome kako mi radimo najbolje govore ovi mladi koji su danas u Skupštini koje poštujemo, koje cenimo, koji toliko toga znaju, sami intelektualci. Zovu nas sendvičarima. Ko je ovde sendvičar? Elita, e to je elita, nikada neko od nas nije njima spočitavao da su krezubi, da su nepismeni, da su ovakvi, onakvi. Ova deca ovde što sede imaju fakultete, mastere, doktorate, rade, svi radi i nemaju putera na glavi kao oni.

Treba da se zapitaju zašto to rade, ovo je naša zemlja. Zašto su non-stop išli kod stranih ambasadora, zašto? Ovo je samostalna nezavisna zemlja u kojoj se mladi polako, ali sigurno vraćaju.

Ono što mi je stalno na pameti je prokreacija. Kažu, za vreme Vučića otišli ljudi u svet. Sram ih bilo, pa otišli su 2008. godine kada je 400 hiljada ljudi otpušteno, što znači milion i 200 hiljada ljudi nije imalo šta da jede. Otpustili su hiljadu sudija, pa smo mi morali da vraćamo njihove dugove. Platili smo preko 40 miliona evra štete tim ljudima. Normalno i treba. Samo zato što nisu bili u funkciji tadašnje vlasti. Prvi je M.M, sudija Majić, valjda ćemo imati još neki koji je rekao za silovanje da je to folklor, koji je pustio Gnjilansku grupu.

Ne znam odakle da krenem da pričam. Hoću građanima Republike Srbije taksativno da navedem sve. Mi gradimo vrtiće, mi gradimo škole, a oni su za „Heterlend“ samo za tablu koju su postavili, koja košta milion evra, gde se dede tih milion evra. Sada smo mi završili. Onda, „Pazl grad“, promašena investicija, replika Beograda, sve same gluposti, podzemni kontejneri, seča stabala. To bi trebalo malo da se preispita. Svako od nas ko je krao treba da bude iza rešetaka godinama.

Mogla bih da pričam čitav dan o tome šta smo sve uradili, ali ima i drugih kolega. Ono što je meni jako značajno to je stimulans za rađanje, za prokreaciju. To smo već govorili, ali moram da naglasim da smo kupili zgradu koja se renovira i koja će biti klinika za veštačku oplodnju. Do sada je bilo da možete dva, pa onda četiri puta besplatno da idete na oplodnju, a od sada ova Vlada i gospodin Vučić, dok možete da izdržite, jer ovoj zemlji fale deca.

Završićemo mi i to, završićemo mnogo što-šta samo da smo živi i zdravi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem uvaženoj narodnoj poslanici.
Reč ima uvaženi narodni poslanik Nenad Filipović, ispred poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, u svom izlaganju ću se osvrnuti na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a u vezi Projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima, koji je u stvari deo jednog većeg projekta i predstavlja nastavak prve faze realizacije širokopojasnog interneta, koji je ciljao u toj prvoj fazi povezivanje 600 škola i javnih objekata. Tada je ovde u Narodnoj Skupštini izglasan taj ugovor od 18 miliona evra, a danas imamo potvrđivanje ugovora od 100 miliona evra, radi ubrzanja razvoja brzih širokopojasnih mreža širom ruralnih područja, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke. Radi se o 1.200 pristupnih tačaka, dakle oko 900 škola i 300 javnih objekata. Znači, kada govorimo o školama, govorimo i o njihovim isturenim odeljenjima.

Realizacija ovakvih projekata u suštini nije moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti i nisu komercijalno isplativi i investitorima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja ako ne mogu da ih vrate. Postavlja se jedno realno pitanje, da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ovakvim ruralnim sredinama i da li su potrebna ova zaduženja koja u suštini nisu mala, 100 miliona evra?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da je ovo dobar potez Vlade, iz više razloga, i mi ćemo kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ovaj projekat i podržati u danu za glasanje i glasaćemo za njega.

Koji su to razlozi koji opravdavaju ovakav projekat? Ne bih se osvrtao i ne bih da govorim o razlozima koji su očigledni, već bih želeo da govorim ono što se ne vidi na prvi pogled. Možda se ne vidi na prvi pogled, ali ovaj projekat otvara mnoga područja kojima ćemo se mi kao država u narednim godinama i decenijama baviti i može da pokrene lavinu dobrih stvari. Pre svega, natalitetna politika je ono čime će se ova država baviti u narednim godinama i narednim decenijama i gde će se ulagati velika sredstva, a ovo je jedan deo te celokupne slagalice koja će trebati da dovede do rešenja ovog problema, jer podsetio bih vas da samo ove godine imamo 70.000 manje novorođenih od umrlih.

Naime, s obzirom da se radi o ruralnim područjima, to su uglavnom seoska područja gde preovlađuje pretežno starije stanovništvo, sa tendencijom da se i ta sela ugase, a na ovaj način koji sada investiramo, povlačimo prvi potez ka smanjenju migracija stanovništva iz sela ka gradu. Uz pomoć interneta, dakle, u takvim sredinama povratak mladih, a i ostanak onih koji su u tim selima je veoma olakšan. Uvođenje brzog interneta u ruralnim sredinama i osećaj koji taj brzi internet izaziva kod mladih i uopšte kod tog stanovništva može da se poredi čak i sa osećajem koji je izazvala prva elektrifikacija tih istih sela, odnosno kada je zasvetlela prva sijalica.

Drugo, ono što je veoma bitno i što mislim da trebamo baciti akcenat, a to je ako znamo da su upravo te ruralne sredine bastioni ekološki zdrave sredine i vidimo tek onda koliki je potencijal da počne i obrnuti proces migracije, tj. da se ljudi vraćaju iz grada u selo, jer ako znamo da je sada era ekologije, mi imamo takve potencijale koje treba iskoristi. Ta ekološka zdrava sredina o kojoj govorim otvara vrata jakom turističkom potencijalu, tj. seoskom ili ruralnom turizmu, gde mogu da prosperiraju i starosedeoci, a i otvaraju se vrata povratka mnogima koji su napustili ta sela. Na taj način se ojačava i porodica i tradicionalne vrednosti.

Zato nam je potrebna infrastruktura, ali ne samo infrastruktura širokopojasnog interneta, već i putna infrastruktura. Zato i lokalne samouprave treba da iskoriste ove potencijale o kojima sam govorio za unapređenje svoje sredine, a ako nisu u mogućnosti, mora i sama država da uskoči sa određenom finansijskom podrškom. Ako znamo da sa dobrom putnom infrastrukturom iz ruralne sredine do centra grada možemo stići za petnaestak minuta, ako znamo da su ova područja zdrave životne sredine, ako znamo da imamo potencijal razvoja seoskog turizma i ako imamo brzi internet, ne postoji nijedan razlog da se takva mesta ne ožive i revitalizuju.

Na jugu Srbije Jablanički i Pčinjski okrug obiluju ovakvim sredinama i to je za nas lepa vest. Naravno da očekujemo pomoć države što se tiče putne infrastrukture do tih ruralnih područja, s obzirom da mi, na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljena mesta i složićete se da su to velika sredstva za lokalnu samoupravu, ali zato je tu država koja može da reši ovakve probleme.

Na kraju bih rekao još jednu rečenicu, to je ono što sam govorio stalno, kada smo kod putne infrastrukture, put Leskovac-Vučje, ja sam pohvalio početak izvođenja radova, ali moram da kažem da su ljudi malo nezadovoljni jer su ti radovi zaustavljeni, pa očekujem da oni koji treba da čuju – čuju i da ti radovi nastave tako, da ove godine imamo i završetak tog puta.

U svakom slučaju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za ove ugovore i ove tačke dnevnog reda koje su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Filipoviću.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Svi predlozi zakona koji idu u korist građana Republike Srbije zaslužuju ne samo podršku, nego i poštovanje svih narodnih poslanika, jer su ovo predlozi zakona koji omogućavaju da se dodatno investira u boljitak života posebno onih građana koji su u sredinama udaljenim od centralnih delova države.

Ohrabruju ovi zakoni iz razloga što očekujemo da će se iz ovih fondova, iz ovih zajmova izdvojiti značajna sredstva za ona područja koja su decenijama ranije bila zapostavljana i koja tek ovih poslednjih godina, naročito u ovim partnerskim odnosima Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke dobijaju na značaju, a to je skoro bilo implementirano i onim susretima u Sjenici, Novom Pazaru, pa i Priboju, gde je jako puno obećano građanima i gde je predsednik Aleksandar Vučić dao investicija za taj kraj više nego što je možda u prethodnih pet ili šest decenija ulagano uopšte u tu sredinu.

Naravno, proces izgradnje svega onoga što je obećano će potrajati, ali svakim danom se radi intenzivno. Ono što je najvažnije jeste ta putna infrastruktura, posebno auto-put koji će otvoriti taj prostor za sve one strane investitore koji će nam umnogome doprineti da očuvamo stanovništvo na tom kraju, jer u protivnom, ukoliko se ne uradi nešto da se sačuva sve ono što je još ostalo od stanovništva, ukoliko se dodatno ne uloži od strane države, bojim se da će taj kraj za nekih deceniju ili dve ostati pust, kao što su nam puste mnoge planine, mnoga brdsko-planinska područja, jer prosto nedostatak infrastrukturnih projekata i nedovoljan kvalitet svake vrste života doprineo je tome da ljudi prosto idući za lagodnijim životom odlaze u druge krajeve.

Zato je vrlo važno da se sve ovo dešava, vrlo je važan i taj brzi internet koji će doći i u ta brdsko-planinska područja i vrlo je važna svaka investicija koja otvara taj prostor, koja omogućava ljudima sa tog prostora da jednostavno vide sebe i budućnost svojih porodica u tim krajevima koji su beskrajno, a ponekad i nestvarno lepi, ali su isto tako surovi, kao što su surovi u ovim zimskim trenucima na Pešterskoj visoravni, gde nije lako opstati pod ovim minusima, po svemu onome što podrazumeva surova pešterska zima.

Naravno, ohrabruje sve ono što je obećano. Ohrabruju ovi počeci rešavanja svih tih važnih projekata i ohrabruje to da ćemo u vrlo brzim vremenskim intervalima početi da uživamo u prvim rezultatima svih ovih projekata. Međutim, to sve što je rečeno, to sve što je već krenulo da se radi je tek osnovica da se vratimo na površinu, da se sve ono što je šest ili sedam decenija prepušteno da se uradi nadoknadi, kako bismo mogli i kako bismo uspeli da taj kraj dovedemo na nivo republičkog proseka.

Ovde želim istaći da je suština svega toga da sve ovo stvara preduslove za dolazak stranih investitora, za zapošljavanje ljudi u tim sredinama, na tim prostorima i to je ono na čemu svi zajedno trebamo u budućnosti mnogo više, mnogo konkretnije i direktnije raditi i istrajavati.

Naravno, pored tih stranih investitora vrlo nam je važan i ovaj aspekt zaštite ekoloških sredina iz razloga što smo mi ovde jako puno govorili o mnogim projektima iz te oblasti, nešto od toga je urađeno kao što je sređivanje deponija u Prijepolju, ali mnogo toga još je preostalo da se uradi kako bi jednostavno celi prostor taj iz koga ja dolazim, iz koga mi kao poslanici dolazimo, bio sa zdravim vazduhom za sve građane jer je danas Novi Pazar kao grad Republike Srbije, najzagađeniji, ne samo u ovoj državi već i na Balkanu, verovatno jedan od najzagađenijih u Evropi. O tome govore i ona prethodna istraživanja.

To smo mnogo puta ovde spominjali u parlamentu, tražili smo od ministarstva, od ministarke da pokrenu procese da se to zaustavi jer imaju indikatore koji su najveći zagađivači, ja sam kao narodni poslanik dobio odgovor da, recimo ta Peletara koja je najznačajniji zagađivač vazduha, ne radi po propisima, da nema dozvole za rad, ali uporno iz dana u dan radi, pogoni su uključeni, a građani Novog Pazara sve više udišu nezdrav vazduh, nekvalitetan vazduh pa je to što je nezdravo ušlo i u zemlju i u vodu i prosto, mi smo ovih dana pored pandemije korone, izloženi jednoj vrsti ekološke pretnje, ekološke katastrofe, koja se može dogoditi ukoliko se nešto ne poduzme, da se spreči i da se jednostavno spreči dalje zagađivanje i da se izleči sve ono što je učinjeno štete, a na uštrb građana, njihovog prava, da udišu zdrav i kvalitetan vazduh tamo gde žive njihove porodice i gde pokušavaju da ostvare sve ono što jeste normalan život u jednoj državi. Hvala.

Zahvaljujem profesore Fehratović.
Reč ima narodna poslanica iz poslaničkog kluba SPS dr Nina Pavićević, izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu imamo više važnih sporazuma, od kojih bih se osvrnula na dva koja su u uskoj vezi a odnose se na upravljanje čvrstim otpadom i sporazum koji se odnosi na program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji.

Kada govorimo o sporazumima o realizaciji projekta čvrstog otpada, jedan je naša Vlada zaključila sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a drugi sa Francuskom agencijom za razvoj.

Ukupna vrednost projekta je 150 miliona evra koji je raspodeljen na ravne časti kofinansijera. U svojim dosadašnjim izlaganjima više puta sam ukazala na značaj klimatskih promena i ekologije.

Za prošli vek i savremeno doba karakteristične su ljudske aktivnosti koje su dovele s jedne strane do tehnološkog i ekonomskog progresa, ali sa druge strane degradiciji životne sredine, u meri da je zdrav vazduh postao privilegija. Ovaj problem je globalnih razmera i zahteva reakciju i saradnju svih država na svetskom nivou, ali i rešavanja svakog pojedinačnog lokalnog problema.

Veoma je važna ekološka osvešćenost svakog pojedinca, kako čovečanstvo ne bi bilo osuđeno na nestanak i u skladu sa tim mislimo globalno delujmo lokalno. Dugogodišnji strateški cilj Republike Srbije je i jeste članstvo u EU i veoma nam je važno da napredujemo na tom putu.

Ono što je danas značajno za sve nas jeste da smo krajem prošle godine otvorili „Klaster 4“ zelena agenda i održiva povezanost koja obuhvata četiri poglavlja između ostalog i Poglavlje 27, a to je životna sredina i klimatske promene.

Ovim se Srbiji otvara put da unapredi stanje životne sredine kroz veća ulaganja u zelene projekte. Upravljanje otpadom, što je i naša tema danas predstavlja sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja transporta skladištenja, tretmana, odlaganja otpada uključujući i nadzor nad tim aktivnostima kao i brigu o postrojenjima nakon njihovog zatvaranja.

Veoma je važno uspostaviti integralni sistem upravljanja otpadom koji podrazumeva dalji niz aktivnosti poput prevencije na stanje otpada, smanjenje količine istog, njegov tretman, transport, kao i monitoring. U našoj zemlji donedavno nije se pridavao veći značaj pitanjima sakupljanja odlaganja, a posebno preradi otpada.

Izvestan pomak na ovom planu se ostvaruje se u poslednjih par godina. Danas se još uvek ne može sa sigurnošću govoriti o strukturi i količini i pored velike količine prerađenog otpada smatra se da čak polovina ostaje u našim dvorištima, pored puteva, u koritima naših reka što je složićete se zabrinjavajuće.

Posmatrano u celini reciklaža otpada u našoj zemlji je nedovoljna a to je jedna od problema koji svakako moramo rešiti u bliskoj budućnosti, sa ekonomskog aspekta to je šansa da se u našoj privredi formira jedna posebna privredna grana koja će otvoriti prostor za nova zaposlenja, uvećanja profita i opšteg blagostanja.

Imajući u vidu da su troškovi realizacije ovakvih programa veoma visoki kao i da zahtevaju efikasan i efektivan sistem upravljanja otpadom, značiće nam podrška iskustvo naših partnera, pre svega Evropske banke za obnovu i razvoj kao i Francuske agencije za razvoj.

Ovaj projekat ima za cilj da obezbedi savremene sisteme za upravljanje otpadom, da doprinese višem nivou komunalnih usluga i odgovori na ekološki izazove i situacije u Sektoru čvrstog otpada širom naše zemlje.

Projekat se sastoji iz dva dela. U okviru prvog, predviđena je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom u Kaleniću, Somboru i Novoj Varoši, u okviru drugog dela predviđena je izgradnja još četiri regionalna centra ovog puta u Pirotu, Požarevcu, Inđiji i Sremskoj Mitrovici.

Ovim centrima gravitiraće više od 50 gradova i opština u našoj zemlji. Srbija je posvećena rešavanju pitanja upravljanja otpadom i zelenoj agendi, a otvaranje Poglavlja 27 je dodatni podsticaj u tom pravcu.

Iskoristila bih priliku da pohvalim grad Kruševac u kojem je rešeno jedno veliko ekološko pitanje gde je otvoreno najsavremenije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Ovo je jedna od najmodernijih postrojenja ne u Srbiji već i šire kojim je u potpunosti rešen problem prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. U okviru ove deponije biće objedinjeno i prikupljanje i sav tretman komunalnog otpada za šest lokalnih samouprava Rasinskog i Topličkog okruga.

Kada govorimo o Sporazumu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i konkretno programu za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, važno je reći da je Srbija zemlja u kojoj je poljoprivreda izuzetno važna delatnost sa značajnim učešćem o ukupnom BDP sa ukupno 6%.

Klimatske promene, sušni periodi, kao i ostale nepogode odražavaju se negativno na poljoprivredne prinose. Vode je sve manje, pa i u ovom segmentu jedan od ključnih mehanizama za adaptaciju na novonastale okolnosti i klimatske promene, izgradnja infrastrukture za navodnjavanje.

Više od 50% obradive površine je podložno opasnostima od poplava. Daljim radom i unapređivanjem sistema, stvoriće se nove mogućnosti ekonomska dobit i povećanje prinosa od useva. Korišćenje vodenih resursa za navodnjavanje poljoprivrednih površina i od nemerljivog značaja ne samo za poljoprivredu već i za nacionalnu ekonomiju uopšte. Posebno danas kada količina padavina i njihovih vremenski raspored postoji sve više ograničavajući faktor za organizovanje poljoprivredne proizvodnje.

Navedeni projekat između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj predstavlja drugu fazu programa za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji i odnosi se na izgradnju osnovne infrastrukture za navodnjavanje u Rumi i Sremskoj Mitrovici, u ukupnom iznosu od 15 miliona evra. Mogućnost za razvoj sistema navodnjavanja u Srbiji su velike, ali razvoj je u velikoj meri i zavisi od raspoloživih finansijskih sredstava.

Iz tog razloga veoma je važno potvrđivanje ovih sporazuma, jer ekološki biti čist biće imperativ u periodu koji je pred nama.

Iz toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem doktorki Pavićević.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić narodna poslanica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre danas su pred nama predlozi zakona koji se tiču u najvećem delu na zajmove u vezi izgradnje infrastrukturnih projekata koji su od velike i nemerljive važnosti, kako za Republiku Srbiju, tako i za njene građane, jer su infrastrukturni projekti direktno povezani sa boljim kvalitetom života svakog građanina Republike Srbije i boljim životnim standardom svakog čoveka u Republici Srbiji.

Ono što moram da istaknem to je da danas u Republici Srbiji ima preko 65.000 gradilišta. Srbija je jedno veliko gradilište gde se radi, ne samo u Beogradu, nego i širom Srbije. Gotovo da ne postoji mesto i opština u kojoj, od kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za vršenje vlasti nije izgrađen neki od objekata koji je u opštem interesu građana te lokalne samouprave.

Moram da napomenem da do 2012. godine u vreme vršenja vlasti pljačkaša narodnih para, tajkuna Dragana Đilasa u Srbiji kompletno je bilo samo 1.500 gradilišta. Pa, poštovani građani, napravite razliku između 1.500 gradilišta i 65.000 gradilišta, koliko danas u Srbiji ima.

Naravno, moram da istaknem da do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borisom Tadićem je opljačkalo Srbiju i građane Srbije za 100 milijardi evra. Sve ono što su generacije stvarale i trebalo da ostave svojoj deci žuta tajkunska vlast za 12 godina je uništila.

I ne samo uništila, u njihovo vreme sprovedene su pljačkaške privatizacije. U to vreme radnici su se zatvarali u svoje fabrike, štrajkovali glađu, ali bilo je i onih radnika koji su odsecali delove tela da bi pokazali jednu potpunu nemoć pred onim što im se pred očima dešava, a to je da su njihove fabrike davane u bescenje, a oni izlazili na ulicu.

Više od 400.000 radnika do 2012. godine u vreme vršenja vlasti Dragana Đilasa, onog koji bi danas hteo da se vrati na vlast, ali ne radi građana Srbije, nego isključivo radi svog ličnog interesa, prilaska budžetu i stavljanja tog budžeta u svoje lične džepove. U to vreme 400.000 ljudi ostalo je bez posla, ali to nije samo 400.000 ljudi, to je uglavnom puta četiri, jer su svi ti ljudi imali svoje porodice.

Takođe, moram da napomenem da je žuti tajkun i pljačkaš narodnih para, Dragan Đilas koji bi danas hteo da se vrati na vlast ostavio dug u beogradskom budžetu od milijardu i 200 miliona evra.

Takođe, moram da napomenem da, sem što je apsolutno bio neosetljiv na potrebe građana, posebno je bio neosetljiv na one najosetljivije i najranjivije kategorije stanovništva, a to su bile i trudnice i porodilje kojima je ostavio dug od 400 miliona, to su bili korisnici socijalne zaštite kojima je ostavio dug od 120 miliona, to su bili roditelji dece koji su decu upisivali u vrtiće, a on tu cenu naplaćivao po duplo većem iznosu, naravno roditelji su to tužili, i država, grad Beograd je to morao da vrati, ali Đilasa to savršeno ne zanima, jer on to nije vraćao iz sopstvenog džepa.

Dragan Đilas, čovek koji bi danas da se preko Ponoša, da se preko Jankovića, preko Marinike Tepić vrati na vlast je uništitelj i rušitelj, i mrzitelj ove zemlje i ovog naroda. Jedino prema čemu gaji simpatije i empatiju, to je prema sopstvenom džepu, jer se obogatio za 617 miliona evra i to u vreme vršenja vlasti.

Sada ću da pređem na ove infrastrukturne projekte, na politiku Aleksandra Vučića, na politiku napretka, na politiku razvoja, na politiku povezivanja svake opštine i grada u Republici Srbiji, na politiku novih radnih mesta, na politiku novih kolevki i politiku života u Republici Srbiji.

Infrastrukturni projekti koji se odnose i na Moravski i na Fruškogorski koridor su od nemerljivog značaja za sve stanovnike koji žive na ovom putu iz razloga što će novim auto-putem doći investitori, što će biti otvorena nova radna mesta, što će ljudi ostajati u svojim mestima i neće imati potrebe da idu nigde dalje.

Moravski koridor u dužini 112 kilometara je najmoderniji auto-put i najširi auto-put. On je za dva metra duži od svih drugih auto-puteva, širina mu je 30 metara. On je potpuno digitalizovan. Na toj relaciji od Pojata do Preljine živi pola miliona ljudi, ali se nalazi i 20.000 privrednih subjekata kojima i te kako znači ovaj auto-put.

Ono što građani Republike Srbije treba da znaju, to je da ljudi u Čačku, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, u Trsteniku, Kruševcu, Stalaću, Ćićevcu, neće više morati da gledaju nebo kada poseju svoje useve na njivama iz razloga što će biti urađena obaloutvrda od 68 kilometara, što će svakako značiti i nemogućnost plavljenja njiva i nemogućnost plavljenja useva koje seljaci na ovoj lokaciji, na ovom delu auto-puta posade.

Takođe, želim da kažem da sem Moravskog koridora koji se nalazi u srcu Srbije povezuje tri okruga i nalazi se na tri Morave, Južnoj, Zapadnoj i Velikoj. On je, u stvari spona između Koridora 10 i Koridora 11, a to je od nemerljivog značaja, kako za putnike, tako i za privrednike koji posluju, i što se tiče brzine poslovanja, ali i za građane što se tiče bezbednosti i sigurnosti.

Takođe, moram da istaknem da je od nemerljivog značaja i auto-put "Miloš Veliki", od nemerljivog značaja otvaranje 11,5 kilometara auto-puta Preljina - Pakovraće, koji i te kako znači za sve nas koji dolazimo iz tog dela Srbije, to znači i za građane Čačka, zato što će to značiti rasterećenja saobraćaja, ali naravno, još 11 kilometara ovog puta brže stizanje do Požege, do Užica, do Prijepolja, do Priboja, do Nove Varoši.

Moram da istaknem da opština iz koje ja dolazim, Priboj, i uopšte, taj kraj Prijepolje, Nova Varoš, Sjenice, opštine u kojima žuti tajkuni i oni koji se predstavljaju kao kvazi elita, gotovo da nikada nisu došli, odnosno kad bi dolazili, uglavnom bi dolazili pred izbore, prosipali neku prašinu i laž, jer laž je osnov politike žutog tajkunskog preduzeća, od toga nije bilo ništa.

Jedini koji je u ova mesta dolazi i obilazio više puta, koji je slušao građane i slušao njihove potrebe jeste upravo Aleksandar Vučić.

Prilikom posete Novoj Varoši posetio je i novootvorenu Osnovnu školu „Živko Ljujić“. To je jedna od najmodernijih škola u Srbiji. To je škola sa novim kabinetima, to je škola koji ima novi bazen, to je škola koja u svakom slučaju po svojoj modernosti može da se pohvali sa mnogim školama koje se nalaze u mnogo većim gradovima.

Takođe, želim da kažem da je prilikom obilaska predsednik Aleksandar Vučić odlazio u sela da čuje seljake, da čuje običnog građanina, da čuje šta su njihovi problemi i da nađe rešenja za te probleme. Sve što je obećao to je i ostvario.

Do 2012. godine, između ostalog, to su i oni koji bi danas da se vrate na vlast, oni ništa od obećanog nisu ispunjavali. Na žalost građana, oni su sve lagali, ali građani su to prepoznali i 2012. godine poslali su ih u istoriju.

Ja mislim da građani dobro znaju da ne postoji veća katastrofa koja je zadesila Republiku Srbiju od katastrofe vladavine žutog tajkunskog preduzeća Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Jeremića, Stefanovića, Borisa Tadića i smatram da građani Srbije dobro znaju na čijoj je strani i rad i odgovornost, da je politika Aleksandra Vučića da je Srbija na prvom mestu, da je politika Aleksandra Vučića otvaranje novih fabrika, otvaranje novih radnih mesta, da je politika Aleksandra Vučića da ljudi budu zaposleni i da žive od svog rada, da je politika Aleksandra Vučića da svaka opština ima optimalne uslove za razvoj i optimalne uslove za zapošljavanje kako ljudi iz tih ranije manje razvijenih opština ne bi odlazili u veća mesta.

U vreme Dragana Đilasa Priboj, Prijepolje, Nova Varaš i Sjenica, nazivane su dolinama gladi i to jesu bile doline gladi. Ponovo kada bi nekim slučajem, što naravno nije ni moguće, Dragan Đilas, mrzitelj i rušitelj Srbije, vratio se na vlast, to bi ponovo bile doline gladi, ali mislim da bi čitava Srbija bila, u stvari, jedna izgladnela i opustošena zemlja, a Dragan Đilas još bogatiji, bogatiji da može da kupi još neki fudbalski klub.

Takođe, želim da istaknem da je predsednik Republike Aleksandar Vučić dolazio i u Sjenicu i tamo razgovarao sa tim gorštacima, sa tim građanima, jedan od retkih državnika koji je u taj kraj dolazio. Verovatno su se Dragan Đilas i Boris Tadić bojali velikih i niskih temperatura koje su karakteristične za taj kraj.

Moram da istaknem da se zahvaljujući politici Aleksandra Vučića u Sjenici gradi najmodernija osnovna škola koja će državu koštati 10,5 miliona evra. To je škola za 21. vek.

Takođe, moram da istaknem da će i Sjenica i Priboj i Prijepolje i Nova Varoš biti priključeni na gasovod, na najjeftinije, naravno, i najčistije gorivo.

Ono što je urađeno u oblasti ekologije upravo u ovoj oblasti Priboj, Prijepolje, Nova Varoš jeste to. Dvadeset godina su gledali smetlište u „Stanjevini“. To je bila ekološka bomba. „Stanjevine“ se inače nalaze kod Prijepolja na magistralnom putu ka južnom Jadranu, na magistralnom putu koji vodi ka manastiru Mileševa u kojoj se nalazi freska Belog anđela.

Dvadeset godina žuti tajkuni u vreme vršenja vlasti u to su gledali i ništa nisu uradili. Ova vlast i ova Vlada je učinila sve, odnosno tu deponiju je sanirala. Posađeno je zelenilo, urađena je obala utvrda prema Limu i, naravno, radi se i dalje.

Ovim predlozima zakona odobravaju se i sredstva za reciklažni centar koji će biti u Banjici, opština Nova Varoš i koji će pokrivati četiri opštine – Priboj, Prijepolje, Novu Varoš i Sjenicu, a tu je i regionalna deponija „Duboko“ u Užicu u koju država takođe ulaže sredstva kako bi se ona proširila i obnovila.

Ja mislim da građani Srbije 3. aprila nemaju dilemu. Građani Srbije 3. aprila treba da glasaju za politiku rada, reda, odgovornosti i napretka, a to je politika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Ta politika nema alternativu.

Zahvaljujem.