Čim napravite ovakav presedan, ni mikrofon neće da se uključi.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, o svakom od nas govore dela, a papir može da istrpi sve. Tako je i sa biografijom Vladimira Orlića.
Da smo za njega saznali juče i da smo biografiju takođe pročitali juče ili danas, saznavši da je završio državni Elektro-tehnički fakultet sa visokim zvanjima, sa doktoratom, sigurno bismo bili iznenađeni. Navikli smo nekako da kadrovi SNS završavaju nepoznate fakultete, obično za godinu, dve, a neretko i u petoj deceniji života. I u tom smislu, Vladimir Orlić jeste netipičan SNS-ovac i to je deo njegove profesionalne biografije.
Međutim, deo njegove političke biografije nas vodi u veliku zabrinutost kao i sigurna sam građane Srbije koji godinama prate njegov rad, a mi danas ovde, treba da biramo prvog među nama jednakima. Taj prvi treba da bude ogledalo pluralizma, treba da bude sposoban da sasluša drugačije mišljenje, treba da se nosi sa kritikama kao pravi gospodin, da od slobodoumnih ljudi ponešto i nauči, a korisno primeni. Ali, Vladimir Orlić u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri nije bio ništa od toga, naprotiv pokazao je sve suprotno. Kritičare je vređao, opoziciji pretio, slobodoumne ljude je ponižavao i što je najgore od svega, to je uglavnom činio kada niko od njih nije mogao da se brani.
Vladimir Orlić je na moju veliku žalost moram priznati, simbol erozije parlamentarizma u Srbiji, perjanica huškačke politike, govorom mržnje prema svima koji nisu sluge njegove partije i kao takav ne može da dobije podršku našeg poslaničkog kluba „Ujedinjeni“.
Iako moram priznati da su konsultacije proteklih dana protekle u konstruktivnom tonu, međutim, poučeni iskustvom, naročito mi koji smo bili poslaničke kolege u ranijim sazivima, gospodina Orlića, teško možemo poverovati da neko ko je bio nosilac, perjanica, promoter zaista brutalne mržnje prema svima koji misle svojom glavom, može preko noći da se promeni, a želim da verujem da će me gospodin Orlić što pre demantovati.
Naposletku 2019. godine opozicija je i napustila plenumska zasedanja i Narodnu skupštinu zato što nam je bilo onemogućeno da radimo, da govorimo i da odgovorimo. Šta je bio rezultat toga? Šta je bio rezultat nepostojanja opozicije u parlamentu? Sramota za celu državu Srbiju. Rezultat je upravo onaj koji se desio u vidu poslednjih izbora. Podsetiću vas da je 2020. godine još pre formiranja ove još uvek tehničke Vlade bilo najavljeno da će se održati vanredni parlamentarni izbori upravo zbog toga što smo imali jedini u Evropi gotovo jednopartijski parlament bez opozicije i to su bili ovi izbori održani trećeg aprila.
Zato se nadam da je režim izvukao pouke iz svega ovog, ne samo zbog toga što je dobio pola miliona glasova manje, ne samo što je, iskoristiću u ovom momentu grublju reč, čak je i veliki broj građana je pokazalo da im se smučilo da slušaju mržnje, uvrede dok oni nemaju uslove za elementarni život za sebe i za svoju decu. Nikome u Srbiji neće biti bolje od naših rasprava neprimerenih. Ne argumentovanih debata, za to smo uvek na raspolaganju. Parlament smo napustili ne zato što nismo želeli da argumentovano debatujemo, već zato što nam je isključivan mikrofon i te stranice, naročito mandata od 2016. godine do 2020. godine kojim je predsedavala gospođa Maja Gojković biće upisane na crnim stranicama parlamentarizma u Srbiji, a pogubno bi bilo da gospodin Orlić nastavi tim putem i ponoviću, verujem da će me uskoro i demantovati.
Mi iz Poslaničkog kluba „Ujedinjeni“, najvećeg poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini Republike Srbije opozicionog, sa našim kolegama iz Pokreta slobodnih građana, iz Sindikata „Sloga“, iz Pokreta „Preokret“, nestranačkim ličnostima, pomenutom Marijom Lukić, heroinom koja se izborila za pravdu i istinu, želimo u ovom parlamentu nešto potpuno drugo i to očekujemo i od budućeg predsedavajućeg.
Želimo da se opoziciji omogući da slobodno govori. Želimo da se omogući da na pravi način, adekvatan način predstavljamo građane koji su nas ovde birali. Želimo da ovde bude mesto za raspravu i donošenje odluka za najveća i najvažnija životna i državna pitanja, a ne da to budu konferencije za medije ili specijali na nekim omiljenim navodno televizijama, jer ovde je život.
U parlamentu se odlučuje o platama, o penzijama, o obrazovanju, o lečenju. Ovde treba da stojimo iza svakog građanina Republike Srbije, bez obzira da li je član moje stranke „Slobode i pravde“ ili neke stranke vladajuće većine, ili uopšte nije član ni jedne stranke.
Ovde treba da stojimo iza mladih, njima da damo krila, da stojimo iza svake ugrožene žene, da stojimo iza svakog obespravljenog radnika i za svakog namučenog poljoprivrednika. To treba da bude naš cilj. I ovde mora da se otvori rasprava i debata o haosu u pravosuđu, naročito obezglavljenom tužilaštvu. Ovde mora da se otvori rasprava o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Pred Srbijom su veliki izazovi. Građani su zabrinuti kako će da se greju, hoće li imati grejanje ove zime, da li će imati struje. Slušamo da će hrane biti, ali ne čujemo ključni nastavak u ovoj rečenici - da li će građani moći da plate tu hranu koje će biti? Da li će imati dovoljno novca da plate tu hranu ili će je samo gledati u prodavnicama, jer inflacija je galopirajuća i nije tačno da je uvezena. Inflacija je ovde staro stanje, kao posledica loše državne politike, kao posledica lošeg upravljanja finansijama, kao posledica netransparentnim upravljanjem budžetskog javnog novca svih građana Srbije, kao posledica, naravno, samo delimično, međutim, i planetarne krize izazvane ratom u Ukrajini. To je, takođe, tema na kojoj ćemo insistirati da bude otvorena što pre u plenumskom zasedanju Narodne skupštine.
Želeći da doprinesemo da se problemi reše, da svi građani što bolje žive, mi ćemo, takođe, insistirati na više naših zakona. Naravno, tu su u prvom redu antikorupcijski zakoni. Među njima zakon o specijalnom antikorupcijskom tužiocu za borbu protiv visoke korupcije, odnosno korupcije javnih funkcionera. Pa, da vidimo da taj tužilac i njegova posebna tužilačka policija, ne Vulinova policija, nego tužilačka policija sačinjena od pravnih eksperata, finansijskih forenzičara, ispita ono što nas, koliko čujem, sve ovde jako zanima.
Na primer, zloupotrebu službenog položaja i koruptivne osnove još uvek aktuelne premijerke Brnabić, a u vezi sa poslovima njenog rođenog brata dok je bio direktor firme „Aseko“. Desetine miliona evra građana Srbije su data ovoj firmi nakon što je Ana Brnabić postala premijerka. U manjoj meri i pre toga, ali tada naročito. Radi se o javnom novcu, o novcu svih građana, o novcu iz javnih državnih preduzeća, ali i ministarstava državnih organa.
Ne treba onda Ana Brnabić, kao što smo ranije ovde čuli, a predsedavajući su joj davali bogami reč, da objašnjava da je potpuno normalno da njen brat mora od nečega da živi jer je to posao kojim se bavi. Ja se slažem s tim, ali onda gospođa Brnabić ne može da bude premijerka. Ili, ako hoće da bude premijerka, njen brat ne može više da dobija novac iz javnog budžeta, jer taj budžet nosi njen potpis. Dogovorite se ko hoće da koristi javna sredstva ili javnu funkciju. To tužilac treba da ispita, a ne da se slučaj zaključi odgovorom direktno involviranih lica u koruptivne radnje koje su, ponoviću, desetine miliona evra ispumpale iz džepova građana Srbije, a prelila u džepove bratije Brnabić.
Isto tako, Zakon o poreklu imovine biće nam prioritet. Ne ovaj kakav je izmenom jednog amandmana preko noći SNS usvojila, pa sada platite ekstra porez i legalizujete nelegalno stečenu imovinu i nikom ništa. Mi ćemo insistirati na tome da se nelegalno stečena imovina oduzme.
Takođe, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, odnosno ono što građani prepoznaju kao problem sa izvršiteljima. Pa, prateći praksu najmanje u regionu, da ne kažem u svetu, ne sme nikada više da se dozvoli da neko ostane bez jedinog krova nad glavom zato što je žrtva pravosudnog haosa ili zato što nije imao novca da plati neke komunalne usluge, a to mu je jedini krov nad glavom. Nikada više u zemlji Srbiji to ne sme da se dogodi.
Da ne kažem da se događa da kao treće lice izigrano u pravosudnom haosu samo treba da plati svoje izbacivanje iz stana ili kuće. To ne postoji nigde na svetu i to je sramota ove države.
Uprkos tome što je taj Zakon o izvršenju imao dobru nameru kada je usvojen, da bi se rasteretili sudovi, ali u međuvremenu je stvorena hobotnica za zloupotrebu i za kriminalno delovanje izvršilaca koji postupaju na ovaj način i na ogromnu štetu uglavnom najranjivijih ljudi koji ne mogu da zatraže pravdu.
Tu je i set socijalnih zakona, izuzetno važan Zakon o alimentacionom fondu. Iskoristiću priliku da već sada pozovem sve koleginice narodne poslanice, zašto ne po ugledu na poslanice iz parlamenta Crne Gore koje su pre dve nedelje zajednički sve jednako, sve zajedno, sa potpisom ispred svake grupe po jedne od njih, bile predlagačice Zakona o alimentacionom fondu. Mislim da toliko brige, empatije, normalnosti, zdravog razuma, bar među nama poslanicama treba da postoji.
Bezuspešno se godinama pokušavalo da se Ženska mreža u okviru Narodne skupštine stabilizuje, aktivira, nečemu doprinese, a to nije bila nikada prilika. Mogle bismo sada to da uradimo zajedno i da sve uglavnom samohrane majke, jer žene ostaju pretežno sa decom nakon razvoda braka, zbog neodgovornosti partnera koji samo smatraju da imaju pravo na potomstvo, a ne i odgovornost za decu i za obaveze, da stanemo zajedno iza ovakvog jednog zakona.
Takođe, Zakon roditelj negovatelj, koji nam je prioritet, koji takođe uglavnom majkama koje ostaju sa decom sa teškoćama u razvoju treba da pomogne da mogu da žive sa svojom decom. Onima koje ne žele da svoju decu upute u ustanove, da ih se odreknu, da ih ostave nekome drugom, već da ostanu sa njima u porodicama, treba da omogućimo da imaju adekvatnu zaradu u drugačijim uslovima, jer takav život podrazumeva i drugačiju dinamiku rada.
Takođe, Zakon o povraćaju oduzetih penzija, jedan od najvažnijih zakona, novi Zakon o radu koji su naše kolege iz Sindikata „Sloga“ pripremile sa zaista uvaženim profesorima Pravnog fakulteta iz Beograda i koji pored niza boljih rešenja za zaštitu radnika podrazumeva i jedan dobar institut, a to je uvođenje radnih sudova, čiji bi rad u radnim procesima bio oročen na šest meseci. Jer, naši obespravljeni radnici ne smeju ni da se usude da traže pravdu kada su obespravljeni, jer ne veruju, jer nemaju sredstava, a posle 24 sata ih uglavnom čeka i otkaz. Dakle, šest meseci, pa sigurno će mnogima biti bolje.
Naravno, i ovim završavam, sigurna sam da svi ovde veruju da su ljudi u Srbiji željni boljeg života i željni pravde, da ne žele da žive u državi u kojoj vlada strah. Mi ćemo odavde, usvojili naše predloge ili ne, podržali naše inicijative ili ne, insistirati na tome dokle god nas glas nosi, u nadi da predsedavajući, ponoviću, neće nastaviti dosadašnju praksu svojih prethodnika iz SNS i pokazati drugačije lice ovog parlamenta. Zahvaljujem.
