Cenjeni gospodine predsedniče, uvažena gospođo i gospodo ministri, građani Srbije, onima koji slave Mitrovdan, želim srećan praznik.

Danas ću govoriti o onome što najbolje znam, a što će verovatno građane Srbije najviše interesovati da čuju mene, a to je moj osvrt na razdel 27. koji se odnosi na rebalans budžeta Srbije, odnosi se na zdravlje i zdravstvenu politiku.

Predviđeno je 44 milijarde 306 miliona i 542 hiljade, što predstavlja 27% povećanje, imamo i dodatnih 9,5 milijardi u sistemu zdravstva što je zaista izuzetno značajno imajući u vidu politički, geostrateški momenat i sve drugo što nas je snašlo u ovom nesrećnom, trogodišnjem periodu od početka korone pa do danas, do rata u Ukrajini.

Razvoj kvaliteta i unapređenja zdravstvene zaštite je uvećan za milijardu i skoro 300 miliona, što predstavlja izuzetno značajno povećanje i zajedno sa odgovorom države Srbije na kovid, ukupno preko pet milijardi, odnosno pet milijardi 355 miliona. Šta to podrazumeva? Kakav je odgovor države Srbije? To je kupovina novih 325 vozila hitne pomoći, 55 skenera koji će biti raspoređeni u svim zdravstvenim centrima ove države i 135 digitalnih rendgen aparata koji će dati pun doprinos i smislu digitalizaciji informacionog sistema u zdravstvo Republike Srbije.

Ovde su pomenute i tri kovid bolnice. Prvo, građani Srbije moraju da znaju šta je to kovid bolnica. Kovid bolnica u svojoj leksici ne postoji kao kovid bolnica, to je snažan odgovor ekonomski oporavljene države na pošast Kovid-19. To su u suštini multifunkcionalne bolnice koje sadrže i operacione sale, jedinice intenzivne nege, odeljenja hemodijalize i najmodernije aparate za asistiranu ventilaciju. Ustanove koje mogu potpuno da preuzmu sa svojih dve hiljade postelja funkciju u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

Znači, to su te kovid bolnice. To nisu poljske bolnice. To nije nešto što je napravljeno na brzinu da bi se još brže raspalo, već nešto što će tajno ostati ovom narodu.

Da li je to nešto što čini prepoznatljivim ovaj rebalans? Pa ne. Još više pod shvatanje da je Uprava za biomedicinu u ovom dosadašnjem periodu nedovoljno iskorišćena, da treba jačati kapacitet Uprave za biomedicinu čije se aktivnosti odnose na problem transfuzije organizacije i transfuzija krvi na biološki potpomognutu oplodnju i na program transplantacije tkiva i organa.

Transplantacija u ovoj zemlji je počela veoma uspešno, ali čitav problem oko korone dovodi do toga da smo morali da se vraćamo nečemu što je veoma dobro, veoma značajno. Ali, pošto svi vole sada da se vraćaju u istoriju, jedan čas istorije medicine od mene da čujete.

Godine 1967. urađena je prva transplantacija srca u Kejptaunu, gde je Kristijan Barnard Luisu Vaškanskom ugradio prvo transplantirano srce. Međutim, nedovoljno je organa, pa je 1962. godine poznati svetski hirurg Denton Kuli, zajedno sa Dominikom Liotom uradio prvo veštačko srce.

Mi smo imali sreću da ova država ima ekonomski potencijal da naši građanima omogućimo tzv. bridžing ili premošćavanje od momenta kada srce prestane da funkcioniše, kada je funkcija takva da životno ugrožava pacijenta da mi ugrađujemo veštačko srce.

Koliko je veštačkih srca ugrađeno u Srbiji? Od 2013. godine do danas preko 100. Tačnije, 110 u Kliničkom centru Srbije, a u novoizgrađenom Institutu za kardio-vaskularne bolesti „Dedinje“, u njegovom drugom delu, pored svetskog rekorda u broju operacija na otvorenom srcu, urađeno je i totalnih 15 veštačkih srca.

Cena jednog veštačkog srca nije zanemarljiva. To je oko 200.000. Alel vada ili leftventrikularni i onih koji je urađeno 110 u Kliničkom, preko 80.000. Sve su to cifre koje može država čija je ekonomija snažna i moćna da uradi, da se svrstamo u red zemalja koje pružaju najmodernije lečenje iz oblasti medicine.

Sada bih se fokusirao na drugi deo, takođe, veoma značajan koji se odnosi na povećanje budžeta za retke bolesti. Predviđeno je 600 miliona ili preko pet miliona evra više za retke bolesti, odnosno 4,3 milijarde.

Kako se kretao budžet za retke bolesti u zdravstvenom sistemu Republike Srbije? Godine 2012. bilo je predviđeno 132 miliona, 2020. godine značajne 2,4 milijarde, 2022. godine 4,3 milijarde ili preko 30 puta više nego 2012. godine.

Da li smo te 2012. godine 32 puta manje voleli naše građane, manje voleli srpsku decu, decu Bošnjake, male Mađare i Hrvate, koji su se rađali u ovoj zemlji sa nesrećom da boluju od retkih bolesti? Retke bolesti to su one pet na 10.000 građana. Ne, nismo, ali smo danas veoma ekonomski snažniji da možemo da to omogućimo, jer šta ta cifra predstavlja? Nije mehanicistički pristup, nije to samo real time pokušaj da se napravi politički marketing, već jednostavno da se u najosetljivijim segmentu zdravstvenog sistema tim retkim bolestima prikaže napredak jednog zdravstvenog sistema, koji je moćnom genetikom i dijagnostikom genetskih malformacija, koje su 80% tih bolesti, omogući ranu detekciju da se uvede u standardni protokol neonatalnog skrininga u ovoj državi, nešto što sprečava i omogućava fatalne komplikacije spinalne miotrofičke atrofije, SMA.

Da se genetski modifikovani terapijom spreče komplikacije i lekovima. Ti lekovi su neverovatno skupi. Spinraza košta preko 200.000 jedna doza. Prva godina Spinraze preko 700.000 evra, dakle 750.000 evra. Lek Zolgensma preko 2.000.000 evra.

Ne govori to da smo mi prebogati, govori o tome koliko smo odgovorni, koliko smo lojalni ovom narodu i svemu tome i zato smatram da je veoma značajno povećanje. Svaki dinar uložen u zdravlje i zdravstvenu politiku je uložen u bezbednost ove države, u snagu ovog naroda, u moć da se kroz ova teška vremena prođe što lakše i što bezbolnije.

Jesmo mi država i narod sa ovim predsednikom i Vladom koji pravdaju pravljen most preko uzburkanih voda na Balkanu, ali je neophodno je da imamo zdrav narod i zdravu vojsku. Zato je zdravstveni sistem jedna od prvih brana toga.

U zaključku mogu da kažem da će Socijalistička partija Srbije, naravno, podržati ovaj rebalans. Podržaće, kao i do sada, sve ono što daje snagu državnom zdravstvu, zdravstvu koje daje mogućnost svima da se jednako leče, da se država socijalne pravde pretvori u svaki segment ove države, za šta se od prvog dana Socijalistička partija i zalaže. Zato smatram da je ovaj rebalans veoma fer, a ja ću u budućem budžetu za 2023. godinu govoriti još detaljnije, mnogo ambicioznije sa pozicija Socijalističke partije Srbije i građana ove zemlje kojima želim, kao i vama, dobro zdravlje i svu sreću.

Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Stefan Jovanović.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, povređen je član 104. Evo, da krenem od toga.

Ja sam prvi put u politici, tako da nemam nikakav razlog da imam ružnu prošlost, kao gospođa Raguš, koja je to na moj račun rekla. Nemam razloga za tako nešto.

Gospodine predsedniče, vi ste uskratili i to konstantno radite, uskraćujete Narodnoj stranci i poslanicima Narodne stranke, pravo na repliku i sada ću vam ukazati tačno šta ste povredili.

Kaže: "Ako govornik na sednici, odnosno narodni poslanik se pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosilo ima pravo na repliku".

Može ministar da me ne pomene, ali da se meni obraća. Može koleginica da me ne pomene, ali da se meni obraća. Ja sam vam tražio da mi date pravo na repliku, da odgovorim i ministri i koleginici uvaženoj, ali vi to niste dozvolili.

Ne znam zbog čega konstantno Narodnoj stranci i poslanicima Narodne stranke i poslanicima opozicije zabranjujete pravo na repliku? Ne znam čega se toliko plašite, istine koju vam govorim ili šta, ali stvarno molim vas da se ta praksa više ne nastavlja.

Hvala.

Dobro.
Eto, toliko sam se uplašio da vi od ovih dva minuta, koristite minut i deset, sami sednete. Nisam primetio da se nešto strašno desilo.
Što se tiče Narodne stranke, nije bila pomenuta ni ta, ni bilo koja druga u odgovoru potpredsednika Vlade. Ako vam je za neku utehu, ne znam da li iko zna u kojoj ste stranci, ali po članu 104. ja određujem da li ima ili nema osnova.
To šta vi mislite kako je protumačeno, to nema veze sa tim ko vodi sednicu i ko, u skladu sa članom 104. treba da donese odluku.
Da li hoćete da se Skupština izjasni?
(Stefan Jovanović: Ja sam vam rekao da pročitate Poslovnik.)
Ne znate? Kako možete da ne znate da li hoćete da se Skupština izjasni ili ne?
(Stefan Jovanović: Pročitajte Poslovnik.)
Dobro, smatraćemo da ne želite.
Gorica Gajić, prijava za reč.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ja hoću danas da vas podsetim da je na današnji dan, na Mitrovdan, 2006. godine, Odlukom Skupštine Republike Srbije, doneta odluka o proglašenju Ustava Republike Srbije.

Preambula tog Ustava kaže da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i preambula tog Ustava čuva teritorijalnu celovitost i suverenitet Republike Srbije. Zato vas molim da to svi imamo na umu u teškim vremenima koja su pred Srbiju i pred Kosovo i Metohiju.

Sada da pređem na rebalans budžeta. Gospodine ministre, ja ću samo da se osvrnem na tri razloga zbog kojih ste vi došli ovde sa rebalansom budžeta. Jedan je energetska kriza. Činjenica je da se iz budžeta direktno upumpava 1,3 milijarde evra da bi se pokrili gubici i nabavili energenti na tržištu. To nikako ne može da se sakrije da je EPS najveći krivac za takvu situaciju u energetskom sektoru naše države.

Činjenica je da višedecenijsko, a poslednjih godina tek loše rukovodstvo, loše investicije, prekobrojan broj zaposlenih, izvlačenje para za raznorazne subvencije drugima, kašnjenje sa reorganizacijom ovog sistema došlo do drastičnih gubitaka EPS i mi kao Srbija smo od izvoznika struje postali uvoznik struje.

Dalje, naglasili ste da ste znatno izdvojili sredstva za socijalnu zaštitu, negde oko 16 milijardi dinara. Gospodine ministre, to se odnosi na finansijsku pomoć porodicama sa decom za prvo, drugo, treće dete, ali što se tiče sredstava za novčanu, socijalnu pomoć najsiromašnijih građana, tu ste izdvojili samo 55 miliona, jer je originalnim budžetom predviđeno 56.209 miliona, a sada je izdvojeno 56 milijardi 264 miliona. Samo da vam kažem od 2015. godine do danas novčana socijalna pomoć koju centri za socijalni rad odobravaju korisnicima iznosila je u rasponu od 7.000 do sada 10.300 dinara. Samo da vam kažem ilustracije radi koliko je to malo para.

Dalje, kažete dajete mladima novac po 5.000 je izdvojeno iz budžeta za mlade. Davali smo im dva puta po 100 evra. Gospodine ministre još jedno neselektivno rasipanje para iz budžeta. Molim vas da ovako više ne radite, jer mnogo je bolje da damo siromašnim učenicima i studentima, nego da neselektivno trošimo ovako pare na sve mlade ljude, pa čak i one koji imaju možda i 2.000 evra platu.

I, još nešto samo da vas pitam - da li ste ovaj registar, koji sada uvodite, privremeni registar za mlade, jednostavno pravite spisak sigurnih glasača sutradan za SNS?

Da vas pitam na kraju - da li ste videli i da li znate koliki su gubici mnogih privatnih preduzeća godinama i decenijama unazad? Da li ste pogledali da li će i kada ti prihodi poreski da se naplate i da na taj način popunimo budžet za negde od 20 do 34 milijardi dinara? Međunarodnim organizacijama iz budžeta ste povećali 2,6 milijardi. To je 36%, a u obrazloženju kažete to je za izbeglice i porodice i decu iz Ukrajine i za popis stanovništva, pa vas pitam - da li je popis stanovništva kod nas radila neka međunarodna organizacija, pa smo zato izdvojili pare iz ovih donacija za međunarodne organizacije? Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Da, pa, spomenuta je stranka.

Ono što je sigurno je da će SNS u potpunosti se držati slova Ustava upravo ovog koji je pomenut u početku izlaganja, ali interesantno da se uđe u kontradikciju tokom trajanja izlaganja, pa kažete kako je taj Ustav donet na Mitrovdan i kako je to veoma važno, a onda odredbu tog Ustava koja kaže da su svi građani Srbije jednaki tražite da ministar krši i da kaže - jedni mladi će da dobiju, drugi mladi neće da dobiju i da pravite diskriminaciju i ko je taj ko će da odredi i ko je taj koji će da kaže ko treba da bude diskriminisan, a ko ne i onda dovedete dotle da čak i da imate takvu nameru neko tu nameru može da u vidu predstavke stavi pred Ustavni sud i da vam padne cela akcija. Ako se držite Ustava onda se držite svakog dela Ustava, a ne ko po švedskom stolu da šarate, pa ovo mi se sviđa, ovo mi se ne sviđa. Ovde ćemo malo da diskriminišemo, ali ovo nam je jako važno, pa ćemo toga da se držimo.

Sa druge strane najzad, to odvajanje više i pravljenje bilo kakvih jednakih i jednakijih u ovoj zemlji, ja se nadam da je to vreme konačno prošlo. Ako kažemo da treba pomoći mladima, pomažemo mladima, a ne da mi sad tražimo i analiziramo koji je čovek zaslužio, a koji nije zaslužio. Šta je sledeće? Da kažemo - zaslužili su ovi koji imaju preko 190, što da ovim niskima dajemo, dajemo samo ovim visokima? Kada krenemo jednom u tom pravcu, namerno banalizujem, da se vidi koliko je besmisleno to, jer kada jednom krenete u tu vrstu diskriminacije nema kraja – biće sa plavim očima, pa će biti visoki, pa će biti niski, pa što ovaj, ovaj jede tri puta dnevno, nemojte njemu da damo. Ne, svim mladima hoćemo da pomognemo bez obzira na njihov materijalni status. Hvala.

Hvala.
(Gorica Gajić: Replika.)
Da li ima osnova? Nema.
(Gorica Gajić: Ima.)
Kako ima?
(Gorica Gajić: Pogrešno tumačenje izlaganja.)
Opet tumačenje. Nema imena, nema stranke, jel tako? Slušali ste i vi.
Reč ima Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Poštovana ministarko poljoprivrede, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, pre svega, građani i građanke Srbije, jutro je počelo sa Ustavom i, evo, nekako dođosmo do mene na priči o Ustavu. Imali smo poslaničko pitanje i uzdržala sam se da ne komentarišem, makar kroz formu poslaničkog pitanja koje je takođe moguće. Kada se pozovemo na Ustav, tražimo da se raspišu izbori u četiri opštine na Kosovu i Metohiji, onda poništimo sve ostale opštine na Kosovu i Metohiji, a samo zato što imamo pristup iz jednog ugla, da ne kažem iz ličnog.

Sada opet opominjemo da je na današnji dan donet Ustav, važna preambula, sami sebi pričamo ono što bi morala da nam bude obaveza i kod suštinske teme, kakav je rebalans budžeta, pričamo o svemu samo ne o realnoj situaciji.

Probaću da iskoristim što manje vremena, pre svega, sa svešću da je Trezor zaključan, da građani Srbije očekuju da mi okončamo ovu našu na izgled raspravu i pustimo Srbiju da normalno funkcioniše.

Reagovala sam na temu tih tajminga o kojima govorimo i onomad na Odboru za finansije kada smo čuli kritiku da je kratak rok za tumačenje rebalansa od Fiskalnog saveta. Nije mi normalno da neko ko je dao mišljenje o budžetu živi u Srbiji ili bar na kugli zemaljskoj, u ovom trenutku mora da ima svest da u dvadeset i drugoj godini, koja u novembru mesecu 2021. godine nije izgledala ni nalik novembru 2022. godine, dođe do rebalansa budžeta.

Ako želimo da kritikujemo za to uvek ima osnova. Ako želimo da pohvalimo, takođe. Neću se ja vraćati ni na šta od onoga što smo čuli, osim što mi se dopada jedna važna činjenica kada danas govorimo, pre svega, o ovom rebalansu, ali sa pozicije nove Vlade. Ministarka poljoprivrede je žena na teškom zadatku, rekla bih. Ministarka energetike, takođe. Tu ste, ministre finansija, osim što ste svakako odgovorni za rebalans budžeta, bar iz mog ugla gledano, u senci ove dve dame koje su preuzele najteži posao u najgorem momentu, rekla bih, u Srbiji u ovom trenutku.

Druga tema oko koje smo, takođe, gubili vreme i energiju jeste izmeštanje mosta. Kratko ću se osvrnuti i na to, i to poučena jednim savetom koji mi je ne tako davno dao sada već pokojni Milutin Mrkonjić koji je bio najveći graditelj. Kad god sam sa pozicije laika na temu uopšte građevine, pa i infrastrukture i saobraćaja postavila pitanje, on je rekao – nikada, bez obzira koja je politička stranka na vlasti, nemoj dovoditi u pitanje ono što se gradi, čak i ako ne razumeš to je za dobrobit građana. Tim pre, ne smatram osnovanim da mi danas kritikujemo izmeštanje jednog mosta u interesu da dobijemo, koliko razumem, most sa barem četiri kolovozne trake.

Tako da bi bilo dobro da ovo vreme koje imamo u parlamentu Srbije kao odgovorni ljudi koristimo da možda ukažemo na neke nedostatke koje bi trebalo sagledati šire kada je u pitanju planiranje, pre svega budžeta u 2023. godini, a da o rebalansu razgovaramo samo na onaj način što ćemo imati svest o tome da zaista do njega mora da dođe i da zaista držimo u blokadi, usled svog politikanstva, ceo sistem.

Ja ne bih bila deo toga, osim što ću reći da ćemo u Danu za glasanje svakako podržati predlog rebalansa budžeta. Završiću svoju diskusiju sa eventualnom potrebom, da kada budemo razgovarali u pojedinostima možda se osvrnem i na par amandmana upravo iz razloga što amandmani koji su napisani na rebalans budžeta, bojim se, u dobroj meri nisu radi unapređenja rebalansa, nego radi kupovine vremena za bavljenje politikanstvom na najozbiljnijim temama koje su pred poslanicima Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženoj potpredsednici i predsednici poslaničke grupe.
Sledeća po listi je Tatjana Pašić. Izvolite.