Poštovan gospodo ministri, uvažene kolege, dakle, čuli smo manje više vrlo jasan, precizan stav nas, Slobode stranke pravde iz poslaničke grupe Ujedinjeni i cele opozicije o ovom rebalansu. Samo bih hteo da kažem par stvari koje možda nismo dovoljno podvukli u kritici ovog rebalansa budžeta.

Prva činjenica koju uočavamo i mi i građani Srbije i Fiskalni savet jeste da nam se elektro energetski sistem gotovo u potpunosti raspao i da se sada daje dve milijarde evra i za njih i za Srbijagas da se ovaj sistem nekako spasava. To je činjenica broj jedan.

Činjenica broj dva, intervencijska sredstva u ovom rebalansu su od 286 milijardi dinara ili 2,4 milijarde evra ili 14% budžeta sad povećana da bi se krpila rupa u budžetu koja je napravljena i to najviše preko ova dva javna preduzeća. Mi smo vam govorili i upozoravali smo vas da je jedan od razloga zašto se ovo dešava neki od vaših loših kadrova koje ste postavili na, naročito u Elektro privredi Srbije, ali isto tako smo pokušali da vam kažemo, da ste smanjili ulaganja i u obrazovanje, i u socijalnu zaštitu, i u evropske integracije, i u mnoge druge stvari od kojih građani Srbije zaista očekuju neki napredak i u kulturu koja vam je tradicionalno mesto gde oduzimate. Vi ste povećali javni dug za samo godinu dana gotovo četiri milijarde evra. Možemo mi pričati da su razlozi kriza, da su razlozi da se svuda dešava. Ono što vam je smetalo u prethodnim vladama, sada vam ne smeta kod vaše vlade. Vrlo zanimljivo.

Da ne govorim o tome da je ovo sublimacija ovaj rebalans budžeta najglomaznije, pod znacima navoda, najstručnije Vlade posle deset godina vaše vlasti. Pazite, niste jutros došli na vlast, gospodo.

Ali, ono što ste uspeli za tih deset godina jeste da ovde moramo nepotrebno da slušamo o prethodnim vlastima, a znamo svi da ste prethodne vlasti vi u svakom smislu i kada znamo da je tolika rupa i toliko zaduženje, kada znamo da smo rekorderi u regionu u inflaciji, u cenama, u svemu što nam se nepovoljno dešava u našoj državi, ekonomiji, kada znamo da imamo milion ljudi na ivici potpunog siromaštva, danas smo saznali da smo 22. država u Evropi sa najnižim rastom, a prva po korupciji, gospodo, i onda treba da pričamo o tome kako su povećani prihodi. Da, ali zbog inflacije.

Ono sa čime želim da završim, ako može ministar Mali ili neko da mi odgovori kako je moguće da od sedam sekretara SKOJ-a, sedam potpredsednika, ljudi, povećate na pet potpredsednika za njihove kabinete, plus kabinet Ane Brnabić na 30 miliona, plus Novaku Nediću, Generalni sekretarijat Vlade, 5,4 milijardi, skoro 6 milijardi dinara koje treba da potroše za 45 dana…

To je bilo vreme poslaničke grupe.

Molim vas, završavam, alhemičarski, stručno, kako znate, objasnite mi kako će potrošiti za 45 dana, na šta će potrošiti i šta će ovim ljudima toliki novac i da li ste svesni uopšte šta radite?

Hvala.

Hvala.

Što se tiče sedam potpredsednika, ako je to bilo vezano za potpredsednike Skupštine, znate kako je došlo do toga. Ovi što su bili na istoj listi, više neće da glasaju jedni za druge i tako dalje. Znate već sve napamet.

Ovim smo listu prijavljenih za reč iscrpeli.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo?

Imamo nekoliko prijava.

Biljana Đorđević, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, građanke i građani, poštovani gosti, slušajući ova dva dana kako ministar finansija brani rebalans budžeta, neki naivni čovek bi možda pomislio da se zaista radi sve da se građani zaštite, te da je ovaj budžet narodni budžet, ali hajde da vidimo ko se okoristio o ovu krizu.

U martu, kada je sirova nafta na berzi koštala 114,32 dolara po barelu, Evro dizel na pumpama je bio 187,2 dinara po litru, a sada, kada je cena nafte 91,72 dolara po barelu, isti taj Evro dizel košta čak 220 dinara i najskuplji je u regionu. Meni ovo baš ne deluje kao zaštita građana. Naprotiv, meni se čini da su građani ovde, bez da ih je iko pitao, kreditirali NIS i time delimično i državu Srbiju.

Naftna industrija Srbije zabeležila je veliki rast profita. Naime, u prvih devet meseci NIS je ostvario neto dobitak, posle oporezivanja, u iznosu od 69,4 milijardi dinara, naspram 13,3 milijardi dinara u istom periodu prošle godine.

Nakon što ste smanjili akcize na gorivo, gde se država, kako ministar kaže, odrekla 15 milijardi dinara, što je navodno uticalo na kontrolisanu cenu goriva, koja vidimo da je najskuplja u regionu, mi smo saznali letos da smo promenili strukturu uvoza nafte. Do pre nekoliko meseci gotovo dve trećine smo dobijali iz Iraka, oko 45%, zatim 10% iz Kazahstana, 1% iz Norveške, a 16% iz Rusije. Međutim, tokom leta smo značajno povećali uvoz sirove nafte iz Rusije, sa 16% na čak 40%, zato što je ona bila značajno jeftinija na tržištu.

Međutim, u to isto vreme konstantno raste cena dizela i benzina i ona je opet, ponavljam, najveća u regionu. Nismo nikada dobili ni jedno objašnjenje zašto je to tako, iako su brojni ekonomisti primetili ovu nelogičnost, pa sada vas ja pitam ako smo uvozili jeftiniju naftu, zašto građani nisu plaćali jeftiniji benzin i dizel? Da li su oni kreditirali NIS i državu Srbiju koja ima skoro 30% akcija u NIS-u?

Mi smo čuli, odnosno mogli smo da čitamo u „Fajnenšal tajmsu“ da je predsednik saopštio da se razmatra kupovina većinskog udela u NIS-u, što je uredu, međutim to i dalje nije opravdanje da građani bez pitanja kreditiraju NIS.

Ako su građani kreditirali NIS, to treba da im se vrati sa kamatom. Međutim, čak i ako nisu, rešenje koje mi predlažemo jeste porez na ekstra profit, tzv. vinfal profi taks, što je porez na neočekivani profit, dakle kompanijama koji su prihodovale iznad proseka ranijih godina zbog recimo to tako neočekivanih okolnosti ili onih koji su se okoristili o energetsku krizu.

Dakle, u to vreme građani su ili defakto opljačkani ili svakako osiromašeni, zbog energetske krize i rastuće inflacije i bilo bi fer da se novac od tog ekstra profita zapravo usmeri ka njima.

U EU trenutno ovakvu politiku poreza na ekstra profit sprovode Grčka, Italija, Rumunija, Španija, Mađarska, Velika Britanija, dok se Nemačka, Francuska, Finska i Irska i zemlje Beneluksa najavile da će sprovoditi ovakvu politiku.

Ovaj porez je zvanična preporuka i Evropske komisije ka zemljama članicama EU. Mi predlažemo da ovaj ekstra profit treba uložiti u borbu protiv siromaštva ili investiranje u obnovljive izvore energije. To bi bilo jedino pošteno i to bi bio narodni budžet.

Vi sa ovim rebalansom uopšte ne borite protiv siromaštva. Ministar Mali je više puta rekao da je predviđeno 15 milijardi dinara više za socijalu. Citiram, više puta je rekao baš za socijalu, ali zapravo nakon toga citirao konkretne mere pronatalitetne politike i to su inače one mere gde ste vi već, zapravo, isplaćivali nadoknadu od 300 hiljada dinara za prvo dete, drugo, treće itd. Dakle, to su mere koje niste predvideli u prošlogodišnjem budžetu. Dakle, toliko o tome da vi planirate da ne donosite ad hok mere pred izbore, ali dakle to nije podrška socijali, to nisu socijalna davanja koja bi ciljano trebalo da pomognu one koji su najugroženiji. Pitanje je i da li su ove pronalitetne politike efektivne.

Dakle, vi nikad niste razmotrili da li zapravo postoje neki drugi problemi kao što je činjenica da veliki broj žena u ovoj zemlji ne želi da ima drugo dete zbog akušerskog nasilja koje doživljava u porodilištima, zbog toga što nema dostupnih i priuštivih vrtića za sve i zbog toga što nema dobrih politika usklađivanja roditeljstva i rada.

Međutim, i mimo svih ovih politika deca se u ovoj zemlji rađaju i žive u siromaštvu. Stopa rizika od siromaštva za decu i mlade do 18 godina osetno je viša nego za opštu populaciju.

Šta ste vi za njih predložili u rebalansu? Ništa. Smatramo da je mera povećanja iznosa dečijeg dodatka i obuhvata dece mera koja je hitna. Hitna je bila i za ovaj rebalans, a nadamo se da ćete je uključiti u Zakon o budžetu za 2023. godinu.

Mladima dajete 5.000 dinara. Kažete da time mladima kažemo hvala, da im dajemo sigurnost i dozu optimizma. Moram da priznam, u nepismenom obrazloženju ovog Zakona o privremenom registru građana za novčanu pomoć, koji ću citirati upravo zbog tog teksta, kaže se da se radi o kategoriji lica od posebnog značaja za Republiku Srbiju koja su u fazi školovanja, odnosno koja su upravo završila školovanje. Navedeno dovodi do činjenice da im je u novonastalim okolnostima neophodno više vremena da savladaju tražene kompetencije i steknu iskustvo koje bi ih kvalifikovalo na tržištu rada i omogućilo im da ostvare zaposlenje, odnosno zarade koje su preduslov višeg životnog standarda.

Ja stvarno ne znam koji je to kurs za sticanje kompetencija za 5.000 dinara, niti tretman za povraćaj optimizma? Što ne date mladima neko rešenje kako da se osamostale, kako da mogu da iznajme priuštiv stan u kome mogu da žive? To je predlog koji ćemo mi uskoro izneti kao Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd - kako da se krene ka prvim koracima ka priuštivom i pravednom stanovanju. To bi bila podrška mladima, a ne 5.000 dinara, kojima pokušavate da ih potkupite.

Najzad, moram nešto da kažem o zaista uvredljivom odgovoru na kritiku da su ciljane mere nasuprot "helikopter manija" nešto što je diskriminacija. Dakle, pročitajte Ustav Republike Srbije, pročitajte Zakon o zabrani diskriminacije. Vi ste za njega glasali. Vaša Vlada, odnosno prethodna Vlada ga je predložila. Dakle, malo je sramotno da ne znate šta znači diskriminacija i da mešate diskriminaciju sa izborom javne politike.

Dakle, način na koji vi, u stvari, koristite, zloupotrebljavate reč diskriminacija, da pobegnete od ekonomskih kritika i socijalnih kritika vaših politika je uvredljiva. Odgovorite na te kritike ekonomskim argumentima ili socijalnim argumentima.

Dakle, ekonomska kritika kaže, izneo vam je, recimo, i Fiskalni savet, da obrazloženje koje ste davali kao Vlada, sami ste davali za svoje neselektivne mere podrške građanima prethodnih godina, jeste da fiskalni podsticaj povećanja domaće tražnje, dakle, tada niste koristili argument diskriminacije. Pokazalo se da ovo zapravo ima neznatan uticaj na ubrzanje BDP-a, da se vraća u budžet svega 10%, a pritom se zadužujemo za finansiranje ovakvih mera.

Socijalna kritika kaže da same mere nisu bile dovoljne da omoguće onima koji su najugroženiji da pokriju osnovne troškove. Istovremeno, do tih mera nisu mogli da dođu oni koji nemaju lične karte ili nemaju pristup računaru, ali su stigli oni koji možda već imaju previše.

Ministre finansije, želim da vam poručim, iako vi niste odgovorili ekonomskim argumentima, ja ne sporim vaše znanje ekonomije, sporim vaš integritet i moralnim i političkim, i sporim vaše poznavanje pravnih i političkih pojmova. Dakle, to je uvredljivo kako ste vi uveli argument diskriminacije, banalno i smešno posebno jer onda to važi za zakon koji ste predložili. Dakle, zašto onda diskriminišete četrnaestogodišnjake, jel oni… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Sledeći je Đorđe Miketić.

Dobar dan.

Ja se javljam po tački dnevnog reda. Mislim da je pet posle ove objedinjene, a vezano je za kredit rušenja, odnosno zamene mosta. Ako možete samo, jel se čujem ja, pošto ne čujem ovde sam sebe od galame. Ok.

Čućete argumente zašto most ne sme i neće biti srušen, ali čućete i konkretne predloge šta treba uraditi za saobraćaj u Beogradu, pošto očito vi to ne umete, jer Beograd danas tone u kolaps. Podelio sam argumente u nekoliko kategorija.

Argumenti iz istorije i kulture sećanja. Čuli ste priču o Miladinu Zariću, sveštenik, učitelj, nosilac albanske spomenice, građanin heroj, koji videvši da Nemci, prilikom povlačenja mosta, postavljaju dinamit sam samcijat otišao na most, sakrio se pored mrtvog nemačkog vojnika, čekao tu nekoliko sati i potom ašovom presekao zapaljeni fitilj.

Gospodine Vesiću, ovo je istorija i ovo je enciklopedija, a ne neka sićvepedija. Nikakvi Rusi sa čamcima, sam čovek, heroj Zarić. Ovaj most je bio jedina veza sa Sremom, a rušenje tog mosta…

Hvala vam, predsedavajući, što se trudite da unesete mir u ovaj dom parlamentarizma.

Ovaj most je bio jedina veza sa Sremom i rušenjem tog mosta Nemci bi dobili značajno vreme za povlačenje. Takođe, ovaj Zarićev most je jedini veliki most u Evropi koji Nemci nisu uspeli srušiti. Ako ga nisu srušili nacistički okupatori, sigurno nećete ni vi.

Ono što ne znate jeste da most moramo posmatrati kao istorijsku celinu sa Starim sajmištem. Naši građani logoraši na Sajmištu su gradili ovaj most, njihove ruke pod pretnjom nemačke puške, svi oni logoraši Srbi, Romi, Jevreji, antifašisti koji su se drznuli da se usprotive nacističkom okupatoru.

Kada ste već najavili memorijalni centar sajmište, ovaj most je živ spomenik tog nacističkog logora i tih logoraša. Zato ćemo mi iz Zelene stranke zajedno predložiti da se ovaj most zaštiti kao kulturno-istorijsko dobro, da se rekonstruiše i da stoji on nama, da nas podseća sve na našu tragičnu, ali i hrabru prošlosti i da nam svetli taj most povezujući stari i Novi Beograd, staru i novu epohu, jer nažalost vidimo u svakoj će nam epohi trebati svetli uzori koji ustaju protiv okupatora, ma kako se vi zvali.

Ovu inicijativu za zaštitu mosta pokrećemo sa međunarodnim institucijama za zaštitu kulturno-istorijske baštine i kulturu sećanja, a setiće se ovde prisutni, dr Mali i Vesić, kako su prošli sa međunarodnim institucijama kada su pokušali na silu da podignu gondolu na Kalemegdanu. Ovaj most mora biti zaštićen i nositi ime heroja Zarića.

Pod dva, pravni argumenti. Gde vam je plan? Gde vam je projekat mosta? Gde je nezavisna javna rasprava, ne one vaše simulacije u podrumu zakazani za vreme slava i praznika, već prava istinska javna rasprava, dijalog sa strukom i sa građanima? Zaboravili ste koje sve procedure i zakone morate ispoštovati. Zaboravili ste kome polažete račune. Znam da vam se strašno žuri, jer izračunali ste i sami – Beograd ste izgubili, pa sada ubrzano započinjete sumanite projekte da izvučete što više novca za što kraće vreme. Otuda, građani, ovo pravno nasilje, otuda žurba, jer beže od dijaloga.

Danas, predsedniče Skupštine, vrhunskom stručnjaku i saobraćajcu Dragomiru Lukiću ste zabranili da govori u Domu Narodne skupštine, u ovom našem veličanstvenom domu dijaloga, jer se plašite struke, jer zazirete od znanja i od jakih argumenata.

Pod tri, saobraćajni argumenti. Rušenje mosta će dovesti do totalnog kolapsa beogradskog saobraćaja, 14% današnjeg dnevnog saobraćaja pređe preko ovog mosta. Most bi se gradio, kažete, vi dve godine, a znamo da ste kocke na trgu prevrtali tri godine, da ste jednu ulicu Cara Dušana gradili četiri godine, a cevi ispod i dalje pucaju, iako ste tim kreditom uzeli novac za zamenu tih cevi.

Ovaj most bi u najboljem slučaju gradili, da budemo optimistični prema vama, pet godina. Šta Beograđani da rade tokom tih pet godina? Da li ste svesni kakav će saobraćajni kolaps biti za to vreme? Pogledajte Beograd danas u špicu. Po sat i po vremena građani idu na posao i sat i po da se vrate sa tog istog posla.

Ekonomski argumenti, odnosno antikorupcijski argumenti. Vi za ovaj kredit od 90 miliona evra ne gradite nov most, već planirate zamenu postojećeg, planirate zamenu onog koji već funkcioniše, rušite most koji je ispravan, a funkcionalan. Mostovi su nama neophodni i mi iz Zelene stranke-Zajedno nudimo konkretne predloge, i to zajedno sa strukom i sa građanima. Za ovaj novac, za ovih 90 miliona evra možete izgraditi nov most na drugom mestu ili most blizanac.

Kao što znate, tako je rešen Brankov most – duplirane trake, duplirani protok saobraćaja. Ostalo bi novca da se naprave još dve pasarele pešačko-biciklističkog tipa i da se rekonstruiše most, a sada ću vam pokazati. Ovako bi to izgledalo. Današnji most koji nije u saobraćaju trenutno zato što je srušena naša železnička stanica u centru grada od 150 godina istorije. Ovaj most više ne funkcioniše, a sa ovim bi mogli da napravite biciklističko-pešačku pasarelu.

Ovim, gospodo, ovim projektom bismo napravili zelene koridore Beograda. To je ovaj plan, ako može samo kamera da snimi. Hvala vam.

Ovaj linijski park, verujemo vašem projektu, to su te pasarele. Ovo je Novi Beograd po nasipu i znate koliko ima tračnica ovde? Time bi konačno, molim vas, hvala, Beograd postao zelen i održiv grad, onakav kakav želimo ovu prestonicu da vidimo, a ne Beograd sa zakrčenim automobilima i autobusima, pun zagađenja, kakav vi planirate.

Ovo je naš predlog za javni saobraćaj, pošto sam obećao ministru, pa da vam kažem i koji predlog. Gospodine Vesiću, BG voz da vratite do Pančeva. Predali smo vam pre dva dana 3.500 potpisa ljutih i opljačkanih Pančevaca i studenata Pančeva na vašu pisarnicu u Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture i građevine. Tri stotine i nešto ljudi se skupilo na protestu koji dan posle. Zašto?

Ako ne znate, a podsetiću vas, Srbija je isto ovako uzela kredit od 90 miliona evra, napravila i rekonstruisala prugu, dva koloseka, sve stanice, završena je rekonstrukcija pruge do Pančeva pre šest godina. Taj BG voz se ne vraća do Pančeva…

(Marko Mladenović: Kaži ko je ukinuo Beovoz! Đilas ga je ukinuo!)

Zašto se ne vraća do Pančeva? Zato što vi, gospodo, štitite monopolistu iz „Pantransporta“.

(Marko Mladenović: Kaži glasno – Đilas ga je ukinuo!)

Jel treba ja nešto da siđem, nisam vas razumeo?

Znači, vi štitite vašeg monopolistu, čoveka koji dere kožu sa leđa Pančevcima i zbog toga šest godina Pančevo nema BG voz.

Dalje, gde vam je pruga do aerodroma? Beograd turistički centar, svake godine sve više putnika i robe, kažete, a nema voz da preveze nit putnike, nit kargo robu. To nije planu.

Širenje tramvajske mreže - Novi Beograd od Tošinog bunara ka Bežanijskoj kosi, Zemun može ići do Ivićeve ulice, Čukarica od Požeške preko Ceraka do Vidikovca, Zvezdara do Mokrog Luga, Palilula – Krnjača i da se spoji sa ovim BG vozom do Pančeva.

Tako, gospodo, vas dvojica ministara što sedite tu, koji ste nažalost upravljali ovim gradom, možda vi to ne znate, ali grad funkcioniše kao celina, kao sistem spojenih sudova i mora se hitno razviti ekološki javni prevoz, tako da više neće biti autobusa i automobila tolika na ulicama.

Ali ne, vi planirate da srušite ovaj istorijski most samo zato što smeta vašim ortacima i vašim tajkunima jer im pravi buku u „Beogradu na vodi“.

Zato ću ponoviti naš zahtev obustavom ovog sumanutog projekta rušenja mosta, hitne javne rasprave o saobraćaju u Beogradu, da struka, aktivisti i građani konačno daju svoj sud, a onda nakon ozbiljne javne, nezavisne rasprave, ponoviću, treba organizovati referendum da konačno ti građani odluče za koje su rešenje, jer građani hoće da planiraju grad, građani žele da učestvuju u njegovom razvoju, da se više nikad ne dozvoli ni „Beograd na vodi“, ni milion drugih sumanutih projekata, koje ste vi u vašim koruptivnim kabinetima sami sa sobom i vašim ortacima dogovorili. Hvala vam.

Sledeći po veličini je DS.
Reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, Zorana Mihajlović, članica predsedništva SNS je pre desetak dana izjavila da je SNS postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje funkcionera SNS. Ovo danas nije rasprava o budžetu, ovo je danas rasprava o tome kako ćete u taj džuboks da ubacite nekoliko milijardi evra, dok sa tog džuboksa svira pesma „dno dna“.

Rebalans znači preuređenje. Rebalans znači uravnoteženje. Vlastodršci u prethodnom sazivu su loše izračunali, loše su izbalansirali taj budžet, poneti željom da u taj džuboks stave što više narodnih para i da se iz džuboksa preliju u njihove džepove.

Za loše planiran budžet Siniša Mali je okrivio prethodnu vlast. Ja priznajem, kriva je prethodna vlast. U toj prethodnoj vlasti, predsednik Vlade je bila Ana Brnabić, a Siniša Mali je bio ministar finansija i to je najgora Vlada od dolaska južnih Slovena na Balkan. Bivša Vlada toj bivšoj vlasti je, gle čuda, bila ponovo Ana Brnabić, ali i od gorih ima gori, pa je njoj bivša vlast bio Aleksadar Vučić koji je bivša vlast bio sam sebi.

Ako pogledate malo oko sebe, gospodine Mali, videćete da ste bili bivša vlast vi toj bivšoj vlasti, bio je i gospodin Jovanov, iako se čudi da nije, tako da kad kažete za sve je kriva bivša vlast, ja vas sada pozivam da nam kažete - da li vi mislite na Obrenoviće ili Karađorđeviće? Vi samo tada niste bili na vlasti i to zato što su kod Obrenovića takvi bili u zatvoru, a kod Karađorđevića su poginuli u austrougarskoj uniformi, poput Jove Vučića i Šipuljića, koji je poginuo 1916. godine u Orlovcu kod Kuršumlije.

Sad dolazimo do ključne stvari. Ovi napredni spasioci koji hodaju po vodi, od kojih je sve počelo, koji su izmislili točak i ovladali vatrom, oni misle da smo mi zaboravili, da su oni te mesije koji su poslati da spasavaju Srbiju. Kažu, mi smo krivi što je u Srbiji ostalo bez posla 200 hiljada ljudi. Vama, mladoj koleginici, želim da kažem 3,5 miliona ljudi je ostalo bez posla kod ovih ovde ljudi devedesetih. Dva i po miliona ljudi je, nažalost, ostalo bez zavičaja, a 200 hiljada ljudi bez glave i hoćete ponovo.

Da li pamtite, građani Srbije, bonove za benzin? Ovi su to izmislili, ovi naučnici, ovi nobelovci koji treba da dobiju Nobelovu nagradu za ekonomiju. Znate da su imali kupone za ulje, šećer, za so? Hej, soli nije bilo, so ste pokrali iz kuće. So!

Ovo su bile pare koje ste štampali. Ovde ima apoena većih nego što je budžet. Ova jedna novčanica vredi više nego budžet, a to ste vi radili. Vi ste satrli ekonomiju ove zemlje i sad se čudite u kakvom smo stanju. Pa gori ste od okupatora bili. Okupatori kad uzmu neku zemlju, oni se trude da im što duže traje.

Šta da vam kažem dalje? Sad hvatate zalet, sad je inflacija tek došla na 13%. Inflacija je 13%, a kako ste nagurali inflaciju na 13%? Kažete, hvalite se prilivom u budžetu, pa zahvaljujući inflaciji. Uveli ste nas u zlatno doba do guše, a kada vidimo da su vam izdaci za finansijsku imovinu, da ste ih promašili hiljadu posto, da su sa 153 milijarde ili 1,3 milijarde evra, shvatamo da sada na naplatu dolazi uništavanje EPS-a partijskim kadrovima iz pečenjare. Dolazi trpanje blata u kotlove, dolazi besomučna pljačka i krađa u režiji SNS. Kupovina opreme za prisluškivanje predsednika SNS, to ste radili vi, ne mi. Koliko plaćamo penale za ne podignut kredit za izgradnju toplovoda od Obrenovca do Novog Beograda? Sto šezdeset i četiri miliona evra je kredit koji ste podigli od Kineske banke, koji niste uzeli, iskoristili i plaćamo penale dva miliona evra. To su četiri vrtića iz Pećinaca, u Pećincima iz kojih isterujete decu. Sram vas bilo, zbog toga i treba da gledate u pod kad kažem Pećinci.

Penzionerima ste oteli 850 miliona evra kroz protivzakonito smanjenje penzija, a to ste u jednoj noći u termoelektrani Obrenovac spržili i spalili. Kupili ste kablovske operatere koji vrede 10 miliona za 200 miliona, pa jel tako svojim parama u budžetu upravljate?

Hvalite se novoizgrađenim bolnicama i univerzitetskim kliničkim centrima. Znate li da vam je državni revizor utvrdio da nema opreme u iznosu od 100 miliona evra u Kliničkom centru. Pa, koliko vam je dosta?! Koliko je vama dosta?! Posle skakavaca nešto ostane, posle vas ništa neće ostati.

Znate li, građani Srbije, šta je sto miliona evra? To je 40 hiljada steonih junica da uhvatite za ular od kuće do kuće – dobar dan, mi smo iz SNS, ne znamo šta ćemo sa parama, evo vam krava, vratite tele i mleko; a ne da date krave ovome što čuva robne rezerve, nego nekom poštenom da date krave.

Vi, poljoprivrednici? Jedini koji je u Srbiji dobio poljoprivredne subvencije dok vi čekate subvencije je biznis inkubator SNS, farma Jovanjica, ona je državnim subvencijama izgrađena, narko projekat na tlu Evrope najveći. Za njega je data državna subvencija. Za generalnog sekretara Vlade Srbije, Novaka Nedića, ste budžetom predvideli preko šest milijardi. Znate li ko je Novak Nedić? To je onaj ko je po rečima nezavisnog sindikata policije išao da trenira pucanje sa Veljkom Belivukom u kasarni u Pančevu koristeći državno oružje i državnu municiju, sa onim istaknutim članom SNS, Veljkom Belivukom, kome je nađen snajper za koji kažete da je hteo da ubije predsednika SNS. Dakle, vi upucavate snajpere, prisluškujete predsednika, trenirate pucanje. Pa niste ga u biblioteku vodili, sad mu još i pare dajete i sad ste ovde došli da nam pričate nešto.

Taj Veljko Belivuk je za vas srušio Savamalu, evo ih ovde ljudi koji su ga angažovali. Umesto da sedite na optuženičkoj klupi Specijalnog suda juče sa njim, vi ste došli da branite budžet. Kako vas nije sramota? Znate li vi da računate uopšte?

(Jasmin Hodžić: Ne viči, uplaši Rakićku.)

Ako znaš da računaš, računaj da ćeš prvi biti u Zabeli, ti prvi.

O kakvom vi povećanju prosečne plate pričate? Znate li koliko danas koštaju perece u prodavnici i jogurt? Evo, vas pitam, koliko je pereca? Četrdeset dinara, bravo, ali ne jedeš perece, nego bifteke. Koliko je 45 dinara jogurta? Četrdeset pet dinara košta jogurt. Kada bi poštena porodica u Srbiji htela svakog dana da za doručak, ručak i večeru jede samo perecu i jogurt, trebalo bi im 30.600 dinara. Skočila je plata, kažete? Jeste, ali u bunar i ambis.

Satrli ste Srbiju za 11 godina da ni na Titanik ne liči. Titanik je bar kada je tonuo imao vodu, imao je struju i imao je ugalj u kotlovima i zašto vam Aleksandar Vučić uopšte ograničava mandat?

Evo, ja ću da vam olakšam posao, ja ću da vam ograničim mandat. Evo vam ostavke Ane Brnabić. Dajte joj ostavku, sutra ću na zgradi Vlade da joj zalepim ovo. Slobodoljublje će spasiti Srbiju, a ne slepa podanost podanika. Dakle, dole tiranin, živela slobodna Srbija.

Dobro.
Nisam vas prekidao da ne biste posle morali da objašnjavate ponovo kako je bilo nešto tako opasno i strašno u vašem govoru. Sve ste vreme iskoristili koje ste imali od ovlašćenog predstavnika, izvikali se.
Za brojne uvrede izgovorene tokom tog obraćanja, sada vam izričem opomenu.
Sada da vidimo, ima intervencija.
Povreda Poslovnika. Znači, prvo Marijan Rističević.