Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.

Poštovani narodni poslanici, moram samo da razjasnim još jednom, a i da vas uputim vezano za izgradnju regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom širom Srbije, naročito kada je pomenut regionalni centar odnosno deponija u Valjevu.
Kao što je svima poznato, potpisali smo sporazum, kreditnu liniju, 150 miliona evra, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i francuskom razvojnom agencijom upravo za tu namenu i svakako kada krene izgradnja ovih centara i kada se izgrade, značajno će se i u dobroj meri promeniti ekološka slika Srbije nabolje.
Vezano za Valjevo-Kolubara-Kalenić, ona je obuhvaćena prvom fazom, od četiri regionalne deponije i najspremnija je. Ja ovde imam i tabele, tačno po dinamici kako šta ide. Dakle, dobijena je građevinska dozvola i ono što je važno, da tenderisanje za ovu deponiju kreće već u januaru mesecu 2023. godine. Očekujemo izbor izvođača negde do aprila i tada kreću radovi.
Kada govorimo o Koceljevi, svakako jedna od 11 opština, a sada priključujemo još četiri, dakle 15 opština koje će gravitirati regionalnom centru u Valjevu, to je svakako i najveći regionalni centar, 500 hiljada građana će koristiti taj regionalni centar, u Koceljevi se gradi transfer stanica i u svakoj od ovih pomenutih opština će biti već prateća infrastruktura koja je neophodna kako bi ovaj regionalni centar radio u punom kapacitetu. Dakle, 11 plus četiri opštine, uključujući i Koceljevu.
Mi imamo saradnju sa vašom jedinicom lokalne samouprave i molim vas da se javite sledeće godine na konkurse upravo za čišćenje smetlišta, jer to će svakako i značiti kada budemo imali taj otpad gde da odnesemo i da upravljamo sa njim na najbolji mogući način.
Kada govorimo o regionalnim centrima, moram da kažem da je sledeći nakon Valjeva spreman i Pirot, pošto se ovde puno pominjao i taj deo Srbije. Dakle, pirotski regionalni centar je najspremniji nakon Kalenića i očekujemo takođe tenderisanje uskoro, odnosno izbor izvođača radova, sve su u pitanju međunarodni tenderi. Po svim evropskim standardima će biti ti regionalni centri građeni. Nakon toga ide Užice, Nova Varoš, Sombor, Sremska Mitrovica.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, mi već radimo intenzivno na tome, pre svega i na zatvaranju deponija, već imamo u budžetu za 2023. godine značajna sredstva odvojena kako bi se zatvarale deponije i rekultivisale i sanirale na prostorima gde više neće biti nesanitarno odlagan otpad.
Takođe, imamo još veća sredstva za uklanjanje divljih deponija, kao i za kamere na tim lokacijama, kako bi te lokacije sačuvale čistim.
Govorili ste vezano za opremu. Da, kamioni, smećari i kante i kontejneri, to je ono što Ministarstvo zaštite životne sredine deli odnosno daje na korišćenje jedinicama lokalnih samouprava po kriterijumu u odnosu na razvijenost opština.
Ono što je važno kada govorim o programu čvrstog otpada u Srbiji jeste i program cirkularne ekonomije koji je pre nekoliko dana usvojen na Vladi i koji će nam tačno dati put kako da od otpada dobijemo drugu upotrebnu vrednost, što je svakako cilj da primarnu separaciju vrše kako bi mogli da iskoristimo na najbolji mogući način taj otpad.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, planirana je za sledeću godinu izgradnja transfer stanica. Trenutno se grade dve transfer stanice u Srbiji iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine. To je u Novoj Varoši transfer stanica, u Petrovcu na Mlavi i sledeće godine će biti građena u Smederevu, početak izgradnje transfer stanice.
Važno je da napomenem, čitava linija separacije za deponiju u Pančevu, linija separacije za otpad, a nakon toga, odnosno paralelno sa tim u okviru projekta u saradnji sa EU, upravo delimo adekvatnu opremu u 17 opština širom Srbije. Hvala vam na pitanju, sugestiji vezano za upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji i ono što su važne vesti jeste da valjevska deponija kreće sa realizacijom, taj projekat kao najveći i najizazovniji za ovo ministarstvo, a mogu reći i čitavu zemlju kada govorimo u upravljanju čvrstim otpadom. Hvala.
(Zoran Lutovac: Replika.)

Po kom osnovu?
(Zoran Lutovac: Pominjanje DS.)
Demokratsku stranku niko nije pominjao.
Sledeći prijavljeni po listi je Nebojša Novaković.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Taman kada sam hteo da pohvalim Sinišu Malog, on nije prisutan. Ja verujem da mi danas raspravljamo o njegovom autorskom budžetu i sve što imam da pohvalim kod njega jeste da ovaj put zaista verujem da on jeste autor. Znamo da je to kod njega često sporno i diskutabilno, ali ovaj budžet jeste on napisao. Iz budžeta zjapi deset milijardi evra manjka. Premijerka je juče rekla da treba opozicija da ima razumevanja, desila se kovid kriza, desio se rat na tlu Evrope, u Ukrajini, a samo mi nije jasno zašto nam ekonomska situacija u Srbiji izgleda kao da se rat desio u Srbiji, ne daj Bože, a ne u Ukrajini. Pre će se oni tamo oporaviti od toga, nego mi od budžeta Siniše Malog.

Nije uvezena kriza, gospodo ministri. Grčić Milenko, on je vaš autohtoni proizvod, on je štetan bio po energetski sistem nego svaka bomba u ratu koja padne u Ukrajini. U tome je problem. To su vaši kadrovi koji su upropastili energetiku za narednih deset godina.

Ovde je prisutna i guvernerka. Apsurd potpuni se dešava u monetarnoj politici. Dinar je slabiji u odnosu na sve. Za hiljadu dinara možete da kupite upola manje svega nego u odnosu na prošlu godinu. Samo je jači u odnosu na evro. Dinar je slabiji od cene hleba, ali je jači od evra za 6,5%.

Dinar je slabiji od cene mleka za 150%, ali je jači od cene evra. Pa, neće biti ono, gospodo, da je juče bilo „ako nemate hleba jedite kolače“, ovde će biti „ako nemate hleba kupujte evre“. To je vaša politika i vi to ne znate da objasnite.

Vlada svaka bi trebala da padne za ono što smo juče čuli od premijerke Brnabić. Rekla je, da je nezavisno sudstvo krivo zato što je država platila najveće penale i kazne ikada u istoriji. Dakle, te penale i kazne jesu najveće ikada u istoriji pod vašim vođstvom Vlade i to je bacanje novca građana.

Trebali ste samo još da dopunite jednu stvar, nema ovde nezavisnog sudstva i kada bi ga bilo ono ne bi bilo krivo za tu situaciju, bili bi krivi vaši nesposobni kadrovi, jer ti kadrovi su upravo doprineli tome da samo jedna firma dobija spor protiv države, ta jedna firma se zove „Mera Invest“ i onda od države Srbije će da naplati 50 miliona evra.

Znate li ko je vlasnik te firme? Pa, Miroslav Mišković i on vas je tužio zbog hapšenja koje je trebalo da bi njegov šef mogao da nabaci sebi imidž srpskog Eliot Nesa. Eto koliko košta propaganda, sada imamo i dokazano koliko košta popularnost Aleksandra Vučića.

Na kraju, želim da vas pitam, šta je sa rezultatima popisa, gospodo, popis stanovništva? Gde su prve deskripti analize? Šta krijete? Gde je zapelo? Gde su problemi u Raju? Gde su ti sretni i prosperitetni ljudi? Gde su vam oni mladi što ih čašćavate onim novcem iz helikoptera što pada malo pre, a malo posle izbora? Gde su ti kojima na silu objašnjavate kako im je dobro ovde u ovoj zemlji? Nema ih, gospodo ministri, neće da budu statisti u onome što im vi prodajete kao životni standard. Neće da budu ikebana u vašim fensi biografijama, gospodo ministri.

Popis će pokazati da nas ima sve manje, pokazaće i da ti ljudi kojih ima sve manje, da svako od njih ima sve manje, osim vas naravno, a vi pravite stadion gospodo, uživajte, ostaće jedino da Aleksandar Vučić može na njemu da se obraća. Neće tu biti ni ko da gleda, ni ko da igra, prave navijače ste odavno oterali sa tribina, jer ste tamo klanove ubacili. Hvala.

Pravo na repliku. Izvolite.

Pa, dobro. Imali smo jutros performans u korist jednog tajkuna, onog koga su stvorili od video kluba do najbogatijeg verovatno Srbina ikad, a onaj ko ne zna o kome se radi i ko je Dragan Šolak, ima i tu među vama neke koje može da pita. Neki su nedavno i na nekim televizijama pričali o tome kakve probleme imaju s tim čovekom i na njegovim televizijama, u njegovim medijama, koliko su to slobodni mediji, kako vi kažete, i šta radi u golf klubu i kako se tamo ponaša.

Pa, proverite u svojim redovima o kakvom se liku radi, ali očigledno prva ljubav zaborava nema, pa se i Mišković mora, da se ne naljuti Mišković da ga nisu branili, da ipak pokažu neku reč, da kažu nešto o njemu, da kažu neku lepu, ne bi li na taj način zavredili njegovu pažnju, jer eto, ako bude zaradio tih niotkuda 50 miliona evra, kako kažu, možda se nešto nađe i za njih.

Prete im da Aleksandra Vučića određuje narod u Srbiji, kao što rejting vaš određuje narod u Srbiji. Rejting Aleksandra Vučića je danas preko 50%, rejting vaš je na nivou 1,2%. Ima više nevažećih listića nego glasova za vas i sada vi nama držite predavanje i objašnjavate nam kako bi vi želeli da se radi ovo ili ono.

Vi ste imali priliku da pokažete šta znate i u Vojvodini i ovde u Beogradu na nivou cele Republike i narod više ne želi da vas gleda. Ne razmišlja o vama kao političkoj opciji. Vi ne postojite u interesovanju naroda. Postoje nevažeći listići, a vi ne.

Kada pobedite nevažeće listiće na nekim narednim izborima, izađete sami sa svojom liderkom, ovim što viče da treba da ustanem kad mu ime spomenem, ne znam ni ja koliko, jer on u svojim očima mnogo vredi, jedino što to niko ne primećuje osim njega samog, pa ni u njegovoj stranci to ne misle što on misli o sebi. Kad pobedite nevažeće listiće, onda možete da pričate o tome kako mislite Srbiju da uređujete.

Ćuto, sad je već dovoljno, polako, „rubin“ radi, ali ne mora toliko, polako.

Hvala.
Reč ima guverner NBS, gospođa Tabaković.
Ostale molim da ne viču.

Poštovani građani Srbije, poštovani poslanici, kolege ministri, ja ću vrlo kratko da odgovorim poslaniku. Na vašu žalost, vaši utisci i vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru, stranih direktnih investicija, deviznih rezervi, stabilnosti u Srbiji, su samo vaša i samo lična mera.
Priznati standardi i kriterijumi kojih se pridržava i MMF i Eurostat i investitori u Srbiji, ali i oni koji osećaju da je ta tačka stabilnosti domaće valute tačka u kojoj se spajaju interesi svih, štediša i korisnika kredita i države i ulagača, mera predvidivosti i ulaganja.
Ja mogu vama samo da ponovim da je ta stabilnost neprirodna pojava, nego rezultat napornog rada i koordinisanog rada Vlade i NBS i svih institucija u Srbiji, a da vi u njoj uživate kao u prirodnom dobru, kao u lepom vremenu kada vam ne trebaju nikakvi zaštitni kišobrani dok ova država brine o tome da novac vredi najviše moguće, čak i u uslovima grčke krize, Kovida – 19, energetske krize.
Uzalud se vi trudite da teret uvezene inflacije koju čini preko dve trećine inflacije prenesete na jednog čoveka, na onog kojeg ne bih da kvalifikujem kakva je vaša fascinacija, ali brojke o kojima ja govorim, koje su javno dostupne, koje se nikada nisu promenile su na primer da je sa krajem novembra u Srbiji pristiglo tri milijarde i 943 miliona evra stranih direktnih investicija, ne od prodaje na primer „Maksija“ u 2011. godini, gde je porez plaćen ne u državi Srbiji. Možda ima veze sa onim što ste vi pominjali.
Kada mi pominjete strane direktne investicije ili domaće, izvinite a koja je razlika da li je domaći ulagač ili strani ako neko odluči da plaća porez i da ulaže registrujući firmu u inostranstvu? Da, zakonito je, ali se postavlja pitanje gde je razlika između stranog direktnog i domaćeg ulagača?
Znači, činjenica je da priliv stranih direktnih investicija koji je od 2014. godine posle tih reformi od iznosa preko dve milijarde i sto dostigao iznose do četiri milijarde evra godišnje, to je taj broj zaposlenih o kojem je govorio gospodin Nikola Selaković i o finansiranju i zdravstva i penzionog osiguranja i bolnica i svega ostalog.
To su ta otvorena radna mesta od kojih porezi i doprinosi idu za finansiranje onog što se zove država i njena dužnost da obezbedi sigurnost ugovora, pa čak i da plaća po namerno biranim arbitražama sporove koji će se danas plaćati kao što je ova vlast nasledila da od 2012. godine kada sam ja postala guverner u avgustu mesecu, pet godina otplaćuje aranžman finansijski sa MMF kada su svi pokazatelji bili negativni, kada su potrošene devizne rezerve na očuvanje vrednosti evra, koji je izgubio 33% vrednosti.
Pet godina smo otplaćivali novac od tog aranžmana. Od tada, od 2014. godine Republika Srbija je imala aranžmane sa MMF i nije povukla ni jedan jedini dinar, odnosno dolar ili bilo koliko da se zadužila, ali je imala ono što juče nazva predsednica Vlade, taj dupli par očiju, odnosno overu koja mnogim investitorima služi kao procena vrednosti Srbije kao poželjnog mesta za ulaganje.
Zašto namerno ističem samo strane direktne investicije u kontekstu stabilnosti? Zato što su one krajnje ishodište svega onoga što radimo. Taj novac koji u Srbiju dolazi da bi se otvarala nova radna mesta, da bi neko imao dostojanstven život, zarađivao radom i bio ponosan što svojoj deci obezbeđuje egzistenciju svojim radom i najviše smo uradili da Srbiju prikažemo mestom koje je dobrodošlo za ulaganje svih onih koji žele da sa Srbijom sarađuju, gde to nije jednosmeran odnos, gde poštujemo profite koji se zarade, nemamo ograničenja na iznose osim kada na primer banke do 10% svog kapitala žele da iznesu kao profit, pa moraju da dobiju odobrenje Narodne banke Srbije da ne bi ugrozile svoju kapitalnu adekvatnost.
Znači, kada razgovarate o nekim stvarima i pominjete nešto nije dovoljno da iznosite opise, atribute, kvalifikacije. Jednu je lepu stvar rekla Vida Ognjenović pre neki dan, ostala mi je kao upitna – slika je pobedila reč. Možda jeste, možda nije, zavisi kako ko gleda. Ali, utisci vaši lični ne mogu da pobede činjenice, činjenice da je ovo drugačija Srbija, Srbija koja ima mnogobrojne investitore koja je kroz krize u kojima se nalazi i ona i zemlje u okruženju mnogo lakše prošla zato što je bila spremna za to.
Guverner koga prozivate, to sam ja, je obezbedila pet milijardi bafera za krizu koja je došla da bi mogla da odgovori i održi stabilnost, da bi mi mogli danas da sedimo u toplim prostorijama i da bi mogli zajedno sa Ministarstvom finansija i energetskim kompanijama da obezbedimo tu vrstu sigurnosti.
(Dragana Rakić dobacuje.)
Ja koja sve vreme gledam u telefon dok govorim i danas kupujem evre da bih obezbedila tu stabilnost i neto efekat te stabilnosti u 2022. godini je preko 500 miliona evra više kupljenih nego uloženih u stabilnost evra o kojem govorite. Ta stabilnost se jedino tako meri kao što, evo iskoristiću priliku i da kažem, juče je neko pominjao metodologiju, izvinite, Srbija ne menja metodologije ni o radnoj snazi, ni o merenju javnog duga, ni o BDP.
To su međunarodno priznate metodologije BPM 5, BPM 6, da vas ne opterećujem detaljima koje se kao i kod svih zemalja na svakih pet godina usklađuju prema međunarodnim standardima, jer nismo autistični zatvorena zemlja i izolovano ostrvo i sledeća izmena metodologije merenja BDP će ići 2024. godine, poslednja je bila 2019. godine, ali se metodologija javnog duga neće menjati, najmanje će promena biti tu i u svakom trenutku smo spremni da vam odgovorimo o prosečnoj ceni to duga kolike su kamate na taj dug smanjene i da vam kažem apsolutni iznos javnog duga će se uvećavati i to nije problem zato što će se uvećavati i BDP, jer je to jedina mera gde sagledavamo javni dug u odnosu na BDP.
Jedna Češka bi po iznosu apsolutnog duga bila u tri puta goroj poziciji od Srbije, a nije. Nije zato što ima veći društveni proizvod i Srbija ima društveni proizvod i trudi se da taj društveni proizvod bude toliko veliki da može da podnese zaduženost za kapitalne investicije.
Kao i svaki čovek, to je juče gospodin Jovanov objašnjavao, kada se zadužuje on kaže nije svejedno da li imate dug ili ratu za kredit od 200 evra, a da je nevažno varijabilna ili fiksna kamata koja je kamata, kolika vam je plata, da li vam se plata povećava ili ne.
Znači, nije sve u životu crno-belo, niti se ove stvari mogu razmatrati tako, možda sam ja glasna jer sam energična kad govorim, ali izričući neke parole ili kvalifikacije.
Ekonomija je u jednom delu sociologija zbog čega ja pozivam na odmerenost kada govorite galopirajuća inflacija, što je potpuno netačno, kada čak i neke fizičke termine, termine iz fizike, ne fizičke termine, upotrebljavate za inflaciju koji se ne upotrebljavaju, ali kada je i danas u Srbiji ona bazna inflacija na koju mere monetarne politike mogu da utiču niža od zemalja u okruženju.
Danas kada svako od nas, ako brinete za građane, vi ćete voditi računa i koji termin upotrebljavate kada govorite o inflaciji, kao što ja otvoreno i javno kažem – sve inspekcije moraju da povedu računa da li je ugrađivanje sa maržom i onih posrednika između proizvođača i kupca zaista opravdan, kao što smo to uradili sa menjačnicama, radimo i dalje, kada ste u predizbornim okolnostima mogli da vidite naslove – redovi, samo što slike nisu bile aktuelne, redovi ispred menjačnica, pa nema efektive, pa tako dalje.
Znate i sami da je sve to bilo sanirano samo jednim pozivom svima vama da odete u banku i podignete gotovu koliko god želite. Niko nije bio ograničen time. U vreme Kovida niko nas nije pitao kada je sav saobraćaj bio stao kako smo se to snašli da obezbedimo dovoljnu količinu efektive, novca u kešu da niko nema strah od toga da li može da podigne svoju ušteđevinu.
Znači, vodite računa ako mislite dobro građanima Srbije, da usidrena inflaciona očekivanja, a to je poverenje u mere ekonomske politike, mere Vlade, mere Narodne banke moraju da se obezbede istinitim informacijama, ne stvaranjem panike. Panika nikada i nigde nije dobar saveznik ako mislite dobro svojim građanima. Ne tražim ni da verujete meni na reč. Ne tražim ni da na bilo koji način govorite pozitivno o meni ili onome što radim, ali ne možete da osporite rezultate stabilnosti ostvarene u 10 godina, koje vrlo često želite da nazovete trenutkom ili iluzijom.
Tako, poštovani gospodine poslaniče, još jednom da vam kažem, vaša mera vrednosti dinara, odnosa prema evru i svega ostalog je vaš lični utisak, a ne činjenice.
Izvinjavam se ako sam bila malo duža.
(Dragana Rakić: Replika.)

Samo da kažem Dragani Rakić, pošto je opet vikala dok govore drugi. Sledeći put kada to budete uradili, ja ću da vam izreknem opomenu. Imajte to u vidu. Želite već sad? A ne želite.
(Dragana Rakić dobacuje.)
Povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, član 104. Ali, prethodno jednu stvar ako možemo da raščistimo – kada me pozovu Ćuta da li imam pravo na repliku ili nemam? Da znam samo da ne gubim vreme i vaše i svih nas i moje. Ako možete da mi odgovorite – kada me neko prozove Ćuta, da li to znači da stičem pravo na repliku?