Dobro. Ako je to bilo vaše jedino pitanje, saglasan sam, ne treba da gubite vreme ni svoje, ni tuđe.

Da li imam prava na repliku? Ako ne, tražim povredu Poslovnika, član 104.

To sam već čuo. To ste sada rekli. Pretpostavljam da ste hteli da reagujete zato što je pomenu „Rubin“, ali ne možete po tom osnovu da dobijete repliku. To ne može.

Vi ste vidoviti, gospodine predsedniče?

Treba li Skupština da se izjasni? Ne treba. Dobro, pošto nema osnova za replike.
Zagorka Aleksić ima reč.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija slažemo se sa predlagačem da je ovaj budžet razvojni, da je ovaj budžet štedljiv i smatramo da su svi budžetski programi doneti vrlo promišljeno i u najboljem javnom interesu.

Ja bih pomenula i zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i šta je važno. Njegovo donošenje donosi novi niz fiskalnih pravila koja će biti novi mehanizam zaštite i kontrole javnih finansija. Mi imamo fiskalnu stabilnost i to je situacija koja traje već izvesno vreme i koju treba održavati.

Što se tiče budžeta za narednu godinu, napravljen je jedan vrlo da kažem održiv sistem, ravnomernih ulaganja i to prema svim društvenim sektorima. Juče ste imali prilike da čujete konkretne predloge koje je naš predsednik, gospodin Marković izneo, a u vezi su sa poljoprivredom i mislimo da je delegirao jednu veoma važnu temu. Ta tema se tiče većih ulaganja i većih podsticaja u proizvodnji domaćeg mesa, čime ćemo u budućnosti, nadamo se, i ograničiti i smanjiti uvoz mesa.

Vi znate da će Jedinstvena Srbija uvek podržati veća ulaganja u poljoprivredu i mi to ovim budžetom imamo. Smatramo da država treba i da nastavi da pomaže i da podstiče razvoj malih i mikro poljoprivrednih gazdinstava. Osim nikada većih ulaganja u kapitalne investicije, evidentno je da se ovim budžetom stavlja i akcenat na socijalna davanja, a tu su i brojna ulaganja u zdravstveni sistem i to smatramo vrlo važnim.

Budžet takođe, predviđa i ulaganja u domaću privredu, podsticaje i za mala i srednja preduzeća, čiju važnost mi iz Jedinstvene Srbije stalno ističemo. Mi u ovoj Vladi imamo i ministra, prvi put, gospodina Bastu koji ima ideje i spremnost za reformisanje privrednog sektora. Takođe, prepoznao je žensko preduzetništvo kao jednu razvojnu šansu i na samom početku svoga rada je istakao da će se zalagati da se izjednače uslovi za domaće i strane investitore.

Kao jedno od najvažnijih rešenja, naravno, izdvajamo i povećanje plata, kao i povećanje minimalne zarade. U danu za glasanje naša poslanička grupa će podržati i Predlog Zakona o budžetu i sve ostale zakonske predloge. Hvala vam.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je Siniša Kovačević.

Gospođe i gospodo, dozvolite mi da se obratim lično, gospodinu Vesiću.

Uvaženi gospodine Vesiću, molio bih vas samo za malo koncentracije, budući da ovde nema premijera, nema ministra finansija, nema gospođe ministarke kulture, a znam vrlo dobro vašu respektabilnu prošlost kada je teatar amaterski u pitanju i to da se krećete kroz literaturu, a najlepše vas molim da, zahvaljujući svojoj inteligenciji, nadam se i dobrim namerama, ovo što ću ja sada reći prenesete nekome od ovih koji su danas odsutni. Ovo dakle, govorim bez imalo ironije i bez imalo cinizma. Nadam se da bi se cinizam, da sam imao nameru da ga imam osetio i ironija takođe.

Dakle, gospođe i gospodo, koju god metodologiju da koristite, da li je to pet ili osam promila, koje ste po budžetu predvideli za kulturu, uvredljivi su i za vas i samu kulturu i za ljude koji se njome bave. Kultura ima nameru da emigrira i ode zauvek iz ove zemlje, nemojte da joj to dozvolimo. Samo nekoliko rečenica o konceptu ovog budžeta i prioritetima jednog vremena i ljudima koji su ga kreirali. U kući obešenog se ne govori o užetu. Za praznim stolom se pred gladnom decom izbegava razgovor o prasetini. Ali, budućnosti radi, neka ostane i ovih nekoliko rečenica uz sve hendikepe koje je donelo ovo vreme ima i neke komparativne prednosti. Jedna od njih je da savršeno dobro pamti. Bilo je vremena koja su se mogla prekomponovati, mogle su se ukrasti i prepevati tuđe pesme, falsifikovati i izmisliti događaji kada su izmet koji je bacan na nekoga krvavi ispljuvci kome je neko obasipan mogli biti i zabašureni ili uklonjeni kada ste tragajući za nečim rečenicama morali provoditi sate po arhivima i bili srećni ako ih pronađete. Sada srećom nije tako. Jedan klik i sve je tu.

Dakle, imali li smisla u ovom trenutku govoriti o operi? O toj savršenoj umetnosti koja spaja sve prethodne arhitekturu, likovne umetnosti, literaturu, muziku. Izbegao bih ovaj diskurs da u budžetu predviđenom za narednu godinu nije ubačena jedna potpuno apsurdna beketovska stavka – nacionalni stadion.

A ima smisla i zbog toga što među poslanicima koji tvore vlast sede i dve operske pevačice, na koncu među vama sede ljudi koji se umetnošću bave u vidu zanata, tim hlebom školuju decu, hrane porodice. Ima među vama i onih koje sam sretao na sajmu knjiga, u pozorištima, na koncertima.

Beograd je poštovane dame i gospodo jedina evropska prestonica koja nema zgradu opere. Imaju je i Tirana, i Kišinjev, ima ljude koji se na vrhunski način bave ovom božanskom umetnošću kao podstanari u zgradi Narodnog pozorišta koju je Knez Mihajlo gradio sa sasvim drugom namenom, kada Beograd ima jedva deset hiljada stanovnika.

Taj višedecenijski, moglo bi se reći jednovekovni podstanarski status je jednako ponižavajući i za dramski ansambl i za članove opere. Neuslovna scena koja se deli sa ansamblom drame bez mogućnosti kontinuiranog repertoarskog igranja, sa nemogućnošću postavljanja ambicioznijih projekata, sa gotovo stalnom potragom za kartom više. Naravno, kada govorim o operi mislim tu i na odličan ansambl baleta, pola riba, pola devojka. Ni operski, ni dramski teatar, pri tome se u našoj zemlji na razdaljini od 70 kilometara, naravno da govorim o Novom Sadu i o Beogradu, u dve visokoškolske umetničke institucije školuju mladi umetnici, dirigenti, pevači, instrumentalisti. Kada se školovanje privede kraju diploma i instrument pod mišku, do duše, sa klavirom i harfom to ide malo teže, ali to će ih sačekati tamo kada polože audiciju, a polože uvek, jer su jako daroviti i dobro školovani, pa u beli, beli svet. Od Toronta preko Kelna, do Sidneja i Velingtona.

Postoji idealna lokacija za zgradu opere, prazan prostor na Trg republike, tako bi se dobila i savršena ambijentalna i funkcionalna, i arhitektonska i kulturna celina.

Ajmo sada na stadion. Preko 500 miliona evra sa izvesnim budućim korekcijama, dame i gospodo, taj nacionalni stadion koristiće se za četiri kvalifikacione utakmice nacionalnog tima, dve pripremne prijateljske za finale nacionalnog kupa i dva velika koncerta, ende. Plus proslava predsednikovog rođendana, naravno u državama koje ga slave. Ukupno devet termina godišnje za preko pola milijarde evra.

Dajte od tog novca po pedeset miliona evra Zvezdi i Partizanu, da srede svoje stadione i imaćete dva dobra stadiona. Pri tom ste i ovaj novi planirali na vodoizvorištu kao da tragate za pijaćom vodom koju treba upropastiti, a po projektu koji je izašao u javnost fasada tog stadiona treba da bude od prirodne vegetacije, ne preveliki estetski ugođaj, ogroman zalivni sistem, lišće koje opada, mnogo zaposlenih na održavanju, insekti, ptice, izmet. I uvek se zbog neumoljivosti klimatskih promena osuši južna i zapadna strana. Dakle, odustanite od tog preduzeća. Nepotrebno je u ovom trenutku.

Napravite operu i ono što ostane, prebacite Ministarstvu kulture. Tako će više knjiga otići u biblioteke, više dece će ići na folklor u amaterska pozorišta, u pozorišta na koncerte. Biće manje izvađenih slezina, manje poniženih profesora, manje prebijenih vršnjaka, manje samoubistava, manje droge.

Tako će 3.000 slobodnih umetnika izaći iz zone gladi i siromaštva. Nekako su mi draži oni mladi ljudi koji vreme provode u biblioteci od onih koji se formiraju na stadionskim šipkama.

Mada je najbolje kada se te dve stvari kombinuje sa još nekim. Ovako, ovo liči na porodicu u kojoj pater familias kada primi platu ne kupi ogrev i udžbenike, ne napuni frižider, nego kupi električni trotinet i svi zadovoljni, viču – bravo tata, jer naš tata je silno želeo taj trotinet, pa hajde da malo gladucnemo i da u cipele stavimo karton, neka đon bude tanak, samo neka tata bude srećan, kada je tati lepo kada vozi trotinet.

Gospodine ministre, gospodine ministre finansija? Gospodine ministre finansija! Gospodine ministre finansija!

Možete li da mi pomognete, uvaženi predsedniče?

Ako insistirate da vam kažem da direktno obraćanje nije dozvoljeno, evo rekao sam vam. To bi trebalo da znate i vi bez mene.

Ja bih vam bio vrlo zahvalan, imao sam jednu dobronamernu rečenicu koju sam hteo da uputim lično gospodinu ministru, a vidite, bio potpuno ignorisan.

Dakle, uvaženi gospodine ministre finansija, jedino tako možete biti upamćeni, kao i knez Mihailo. Vreme se pamti po Bori Stankoviću, po Nušiću, po Mikelanđelu, Da Vinčiju, po Dostojevskom i Dikensu. Ni njihovi sunarodnici ne znaju ko je bio na vlasti u danima kada su stvarali, kada je Felini snimao Amakord, a Lubarda naslikao Kosovski boj. Treba malo hrabrosti, malo zdravog razuma i pred vama je crven tepih za ulazak u istoriju.

Vas, gospodine Vesiću, oslobađam odgovornosti koje sam vas molio na početku. Hvala vam.