Zahvaljujem, koleginici Lukić.

Reč ima kolega Željko Veselinović.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, uvek je veliko zadovoljstvo slušati predstavnike Vlade kada govore o blagostanju u kojem živimo, kada pogotovo ministar Mali i premijerka Brnabić govore o zaposlenosti, nezaposlenosti. Ja mislim da sam prošli put uspeo da uverim ljude da je ta nezaposlenost došla samo tako što je promenom metodologije računice nezaposlenost preko noći smanjena sa 26% na 12%, ali to sada nije ni toliko važno.

Žao mi je što zbog jednog veoma čudnog zakazivanja ove sednice nemam prilike da danas govorim o jednom zakonu o radu, jednom sistemskom zakonu, zakonu koji bi radnika vratio u centar dešavanja, radnika bi vratio da napokon radnik bude gospodin čovek. Ali, svakako će biti prilike da govorimo i o tome.

Svi znamo onu anegdotu i onu staru priču da su i robovi nekada imali posao. Imali su posao, radili, ali robovlasnik je morao da im obezbedi krov nad glavom, hranu, odeću da bi mogli dobro da mu rade. Današnji moderni srpski robovi nemaju pravo na to. Moderan srpski rob danas radi za 35 hiljada dinara, toliko je danas minimalna zarada u Srbiji i za tu minimalnu zaradu radi negde oko 400 hiljada ljudi.

Kada ta minimalna zarada bude povećana na 40 hiljada dinara, imaćemo preko 500 hiljada ljudi koji će raditi za minimalac. Ako uzmemo galopirajuću inflaciju po kojoj je minimalna potrošačka korpa danas negde oko 50 hiljada dinara, prosečna potrošačka korpa 90 hiljada dinara, onda možemo videti da će trećina našeg radno sposobnog stanovništva živeti ispod granice siromaštva i raditi za platu koja će biti ispod granice siromaštva, i to je poražavajuće.

Ja ne znam na koji način vi možete da obrazložite građanima Srbije da oni žive lepo, da žive dobro kada svi znamo kolika je danas zarada, da je ona oko 50 hiljada dinara. Ne znam koliko ljudi danas radi za takvu zaradu.

Kada govorimo subvencijama, svi smo svedoci da se subvencije ovde daju stranim niskobudžetnim kompanijama. Te niskobudžetne kompanije, koje tako same sebe zovu, mogli bi se raspitati koliko kolektivnih ugovora ima u takvim kompanijama, koliko su radnici zadovoljni u takvim kompanijama i kakva je ekonomska logika davati nekome 10, 20, 50 ili 100 hiljada evra po svakom otvorenom radnom mestu kada on za taj državni novac može 10, 15, 20 ili 30 godina čak da isplaćuje zarade zaposlenima.

Na samom kraju, gospodine Mali, hteo bih da vas pitam zašto izbegavate temu o Zakonu na ekstraprofit kada svi znamo da su sve države, ozbiljne države taj zakon stavile, da kažem, u temu razmatranja? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar finansija.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pa nekoliko je tema o kojima želim da pričam sada, s obzirom na izlaganja par poslanika koje smo imali prilike da čujemo u prethodnom periodu.
Dakle, jedan od poslanika je upravo rekao da je uspeo da nas ubedi sve o tome kako je broj nezaposlenih u Srbiji opao samo zbog promene metodologije. Da ne bih ulazio u detalje promene te metodologije o kojoj je on govorio, ja ću da obrnem priču i da govorim o povećanju broja zaposlenih. Ako imate smanjenje broj nezaposlenih i u isto vreme imate porast broja zaposlenih, a broj zaposlenih se meri, prostim jezikom, brojem ljudi koji rade. Nema tu neke preterane metodologije. Izbrojite ljude koji su u radnom odnosu, koji plaćaju poreze i doprinose i onda vidite sledeće.
Godine 2002, pre 20 godina, u Srbiji je radilo dva miliona i 208 hiljada ljudi. Toliko je bilo zaposleno. Deset godina kasnije, 2012. godine, u Srbiji je bilo milion 866 hiljada zaposlenih. Izgubljeno je 342 hiljade radnih mesta, ljudi koji su ostali bez posla. Broj zaposlenih koji je za toliko opao u 10 godina prethodne vlasti.
Onda od 2012. do 2022. godine, uprkos teškim reformama, poplavama, velikoj krizi, koroni itd. vi danas imate dva miliona i 300 hiljada zaposlenih u Republici Srbiji. Povećanje broja zaposlenih u odnosu na 2012. godinu od 440 hiljada radnih mesta, odnosno zaposlenih. Toliko ljudi prima više platu nego pre samo 10 godina. Toliko ljudi je dobilo posao. Toliko porodica sada ima veća primanja. Toliko radnih mesta je novootvorenih u našoj zemlji.
Da zatvorimo tu priču oko nekoga ko pokušava da nam objasni neku promenu metodologije, a i kada je promena metodologije u pitanju, 25,9% nezaposlenih 2012. godine u poređenju sa 8,9% danas, a mi i dalje govorimo da je to visoko i borimo se iz dana u dan za svako novo radno mesto, za svaku novu fabriku, onda, gospodo, svako poređenje, osim ako niste sigurni u vaše znanje matematike, je suvislo.
Kada govorimo o niskobudžetnim firmama, pogledajte sada, kaže jedan narodni poslanik – mi dajemo subvencije, definicija, niskobudžetne firme. Ne znam možda je mislio na neke filmove, ali nisam siguran, nije ni važno, ko je gledao, ali ono što je važno – da li su takve firme CTF iz Pančeva, „Brose“ iz Pančeva, da li to firme kao što je „Simens“, dakle, apsolutni lideri, ne u Evropi, nego u svetu, koji su u međuvremenu otvorili svoje fabrike ovde, svoja postrojenja u Srbiji? Nije im palo na pamet da to urade dok su oni prethodni bili na vlasti zato što se Srbija promenila, postala je stabilna, postala je bezbedna, postala je atraktivna, postala je zemlja u kojoj investitori žele da dođu, da ulože svoj novac, a mi naravno da ih primimo, da zarade oni svoje, a i mi da zaposlimo naše građane, da nam rastu plate iz godinu u godinu, da svojoj deci obezbedimo budućnost i siguran posao.
Dakle, to je potpuna razlika, ne samo u nekim metodologijama ili razumevanju, već prevashodno u sprovođenju ekonomske politike u odnosu na njih.
U proteklih par minuta imali smo priliku da čujemo i oko poljoprivrede. Od mog jednog prijatelja sam naučio da snaga vašeg glasa ne govori o snazi vaših argumenata, pa sam hteo to da primenim ovde.
Ja ću vam reći da smo, uprkos svim izazovima, uspeli da nađemo mogućnost da budžet za poljoprivredu sledeće godine bude 79,7 milijardi dinara. Nikada veći. Od 79,7 milijardi dinara, najveći deo toga, 68,7 milijardi ide za subvencije direktno poljoprivrednim proizvođačima – subvencije za mleko, subvencije za stoku, subvencije po hektaru, sve ono što je neophodno da pomognemo našoj poljoprivredi.
Znate koliko je pre 10 godina bio iznos tih istih subvencija? Pre 10 godina je bilo, 2010. godine, 20,1 milijarda. Čekajte, 20,1 milijarda je bila dovoljna, a 68,7 nije?
Još jednu stvar da vas naučim. Čuo sam to par puta, od više poslanika, i tokom današnje i jučerašnje rasprave, kada upoređuju ulaganje u stadion sa izdvajanjima za poljoprivredu. Ulaganje u stadion je jednokratno, a ulaganja u poljoprivredu traju godinama i decenijama. Kada ja govorim o budžetu od 68,7 milijardi dinara, govorim o 2023. godini, pa ćemo više i u 2024. godini, pa u 2025. godini, pa u 2026. godini, kao što smo od 2012. pa naovamo povećavali budžet za finansiranje poljoprivrede. Ulaganje u infrastrukturni objekat je jednokratno, pa naučite malo šta je razlika u jednokratnosti ulaganja od kontinuiranog ulaganja u poljoprivredu.
Poljoprivreda sa svojim rezultatima, sa ulaganjima koja imamo, sisteme navodnjavanja, IPARD i sve ostalo, sa projektima i inicijativama koje su bile vezane za nabavku i podršku kod nabavke nove mehanizacije, apsolutno pokazujemo koliko nam je važna.
Napraviću malu digresiju, predsedavajući, izvinjavam se. Šta je meni važno? Ako pogledate, poštovani građani, poštovani poslanici, poslednje tri godine, ove nikada veće krize u svetu od Drugog svetskog rata, videćete da su tri teme postale najvažnije. Prva tema je zdravstvo i ulaganje u zdravstvo. Verovali ili ne, mi ćemo sledeće godine u naše zdravstvo uložiti 490 milijardi dinara. Samo 2019. godine, dakle, pre tri godine, ukupno ulaganje bilo je 279 milijardi. Vidite koliko smo razumeli i shvatili, imali prostora da reagujemo, da napravimo kovid bolnice, obnovimo bolnice, napravimo nove kliničke centre, nabavimo opremu, zato što znamo da je ulaganje u zdravstvo veoma važno. Imali smo dovoljno rezervi i mogućnosti to da uradimo.
Broj dva je energetika. Videli ste koliko smo novca dali i ove godine, videli ste da smo izgradili Južni tok, da gradimo interkonektor prema Bugarskoj, da sledeće godine otvaramo i novi blok u Kostolcu, dakle, radimo na našoj energetskoj nezavisnosti i ulaganju u energetiku. To smo prepoznali i u budžetu za ovu i u budžetu za narednu godinu.
Treći stub koji je veoma važan je hrana i bezbednost hrane. Zato vas molim da razumete da rekordan budžet za poljoprivredu nije slučajnost. Mi znamo šta su nam prioriteti i jasno definišemo prioritete naše ekonomske politike i razvoja naše privrede. I upravo o tome sam i govorio sada, zdravstvo, poljoprivreda i energetika u ovim kriznim vremenima postali su ključni i veoma važni za razvoj jednog društva.
Da ne zaboravim odgovor na pitanje iz kulture, pošto smo čuli komentare i oko toga. Za vas, poštovani građani, uvaženi narodni poslanici, da znate, mi smo povećali ulaganja za kulturu za narednu godinu na 14,1 milijardu dinara. Nikada veći budžet za kulturu nije bio. Plus na to treba dodati 600 miliona dinara koje ulažemo preko Ministarstva za upravljanje javnim ulaganjima u rekonstrukciju Muzeja Jugoslavije, multifunkcionalnog Kulturnog centra u Pirotu, Narodnog pozorišta u Beogradu, Narodnog pozorišta u Nišu i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Ako pogledate strukturu tog budžeta Ministarstva kulture, videćete da imate za projekat „Gradovi u fokusu“ 350 miliona dinara, za audio-vizualno delo, snimanje filmova u Republici Srbiji, 1,8 milijardu dinara. Za prestonicu kulture je izdvojeno 300 miliona dinara, za rekonstrukciju Centralne kule Starog sajmišta, za zaštitu arheološkog nalazišta Belo brdo Vinča, za Caričin grad u Lebanama, za Filmski centar konkurse, a mi smo već potrošili, poštovani građani, 13 miliona evra za projekat izgradnje Filharmonije, nove Filharmonije u gradu Beogradu, u našoj Srbiji, projekat koji je vredan 150 miliona evra. Radimo na izvorima finansiranja za taj veliki projekat i kada budemo to obezbedili, i to ćemo da krenemo da izgradimo. Inače, nova zgrada Opere planirana je na mestu postojećeg Staklenca u Beogradu, samo da napravimo i tu staničnu zgradu, odnosno stanicu metroa ispod, nakon toga sledi izgradnja beogradske Opere.
Vodimo računa o kulturi, kao što vodimo računa i o prosveti, kao što vodimo računa i o ulaganjima u zdravstvo i u socijalu. Svi su dobili i imaju više novca na raspolaganju. Mi ne stajemo sa našim investicijama, ne stajemo sa našim projektima, ali mi je važno da sve vaše laži i sve vaše tzv. lažne argumente i izmišljanja demantujem na licu mesta.
Da ne zaboravim, podsetili su me sada, u budžetu za narednu godinu imate izgradnju potpuno novih zgrada likovne, muzičke i primenjene umetnosti, tih tri fakulteta, potpuno nove zgrade gradimo i to je ulaganje u kulturu. Dakle, apsolutno smo posvećeni toj društvenoj sferi i ulaganju u to, kao što smo, kažem, posvećeni i ulaganju u poljoprivredu i u infrastrukturu i u ekologiju i u sve ostalo.
Da građani Srbije znaju, od toga uprkos ovakvim lažima i nekim, nazovi argumentima, mi nećemo odustati. Hvala puno.

Reč ima Marinika Tepić, po osnovu grupe, pretpostavljam, nisam bio tu.

Jeste, dužim ovu repliku još od pre pauze, nikako da dođem na red, ali vratio se i Siniša Mali.

Niste ministre Mali ništa odgovorili zapravo na ono što vam je moj kolega Željko Veselinović malo pre rekao, da čak i sa povećanjem minimalne zarade na 40.000 vi ćete i dalje imati minimalnu potrošačku korpu od 50.000 i pola miliona radnika u Srbiji koji će živeti ispod granice siromaštva.

Zato mi iz stranke „Sloboda i pravda“ ne razumemo kao i iz naše poslaničke grupe „Ujedinjeni“, zašto uporno odbijate da uvedete porez na ekstra zaradu kompanijama kao što su NIS i „Ziđin“, dve kompanije, dva eklatantna primera kako se neko enormno ne samo bogatio, ekstra profitirao, ekstra zaradio u nevolji, preko leđa i džepa naših građana. Ne zato što su dobrim poslovnim menadžmentom sami postigli te uspehe, nego zato što su ovde naplaćivali kod nas najskuplje gorivo u regionu i to uz vašu saglasnost, ministre Mali.

Svaki put kada bi naši građani sipali gorivo na pumpi i platili ga najskuplje u regionu, ogroman deo toga bi išao kompaniji NIS. Vi ovde kažete ako uvedete takvu politiku iako primenite ove naše predloge, to ste odbili, juče premijerka i danas vi, otići će te kompanije. Ko će da ode? „Ziđin“, sa profitom od pola milijarde evra ovde u Srbiji?

Pričate o privatizaciji NIS-a, to nije tema. Tema je to što vi anestezirate i odbijate da obavežete ove dve kompanije i NIS i „Ziđin“ da ono što su zaradili i ekstra profitirali u krizi i preko grbače i leđa i džepa i teškog života naših građana…

Dva minuta.

Dozvolite da završim rečenicu, polovinu od toga da vrate u budžet i da to ostane građanima Srbije, a ne da odnesu u Rusiju.

Naravno, moje ključno pitanje, u čijem interesu vi radite onda? Za ruske kompanije ili za srpske građane?

Hvala, bilo je i više od dva minuta.
Reč ima potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, a kako nekoga nije sramota da govori o ekstra porezu na naftnu industriju Srbije, a taj isti je prodao Naftnu industriju Srbije. Što ste prodali Naftnu industriju Srbije za četiri stotine miliona evra. Govorite mi o profitu Ziđina od pola milijarde, a vi prodali u jednoj godini ljudi napravili, ako su napravili, ja ne znam, a vi prodali Naftnu industriju Srbije, prirodno bogatstvo koje je ona nosila zajedno sa tom prodajom za četiri stotine miliona evra, manje nego što su te godine prodate Robne kuće Beograd.
Ja vas ne razumem. Pa, ko je vama to argument? Šta hoćete? Hoćete da prodajete prirodna bogatstva kao što ste prodavali? Hoćete da oporezujete one koji naprave profit, a šta radite sa onima koji naprave gubitak? Recimo, sledeća godina je loša, pa naprave gubitak. Šta ćete reći onda? A sada da vraćamo tim kompanijama ono što su izgubili te godine? Pa, jeste vi za plansku ekonomiju, jeste vi za vraćanje u 60-70 ili ste za tržišnu ekonomiju?
Govorite o „Ziđinu“, koga ste ostavili, dakle, ljude ostavili bez posla, sa vašom strategijom da se kikiriki tamo gaji u tom „Ziđinu“, u tom RTB Boru, a mi kroz transparentni proces tendera našli investitora koji je uložio milijarde i zaposlio 7.000 ljudi sa prosečnom zaradom 110.000 dinara i vi kažete - mi ćemo sada da naplatimo, eto, mi nemamo nikakvu ekonomsku politiku, mi ako dođemo na vlast baš nas briga za 7.000 ljudi u Boru i za „Ziđin“ neće on da ode, ali mi ćemo da naplatimo ekstra profit.
Ljudi, pa ne puni se budžet tako što naplaćujete ekstra poreze kada vama padne napamet, nego se budi puni odgovornom politikom koja podrazumeva privlačenje stranih i direktnih investicija, zapošljavanje novo, plaćanje doprinosa poreza, uvođenja reda u fiskalni sistem i sve ostalo. Ne znam kakva je to politika.
Dajte, ako je njima lepo da ih mi sada oporezujemo, a kada im bude loše šta ćete onda da radite? Onda puji piki ne važi, a za radnike RTB Bora, baš nas briga za „Ziđin“, eto, 7.000 ljudi što se nas tiče ako mi to napabirčimo u budžet oni neka ostanu bez posla. Kako je, ja to ne razumem? Ja ne znam, ja se izvinjavam što sam se javio da odgovorim na ovo, ali ne znam šta da kažem.
Dakle, na koji način bi oni vodili ekonomsku politiku? Pa, niste jednog investitora imali do 2012. godine. Ostavili ste 350.000 ljudi bez posla. Govorite o pola milijardi ovde. Neka osoba koju vi znate je zaradila 619 miliona evra u svojim privatnim firmama, pa to je više od pola milijarde, pa je platio taj ekstra porez neki? Sa 10 zaposlenih, ovi ljudi sa 7.000. Pa jel platio taj neki porez koji je zaradio 619 miliona evra u svojim firmama dok je bio na vlasti?
Sada ću da vam pročitam, pošto sam odmah morao da reagujem predsedavajući, izvinjavam se, samo da prođem kroz ovu tabelu oko minimalne zarade, pa ćemo lepo da prođemo kroz cifre i kada je to u pitanju. Hvala puno.