Hvala predsedavajuća.
Poštovani građani, da se malo vratimo na temu ove važne sednice, jedno od najvažnijih pitanja budžet, pa hajde malo o tome da razgovaramo ako ste završili sa velikom podrškom koju ste dali gospodinu Jovanovu. Zaista impresivno vaše zajedničko da slučajno se nešto ne desi. Bravo, svaka vam čast.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Dakle, slušao sam pažljivo izlaganje ministra finansija i zaista moram da priznam da su brojevi koje iznosi pred nas ovde impresivni, šteta što ne odražavaju realnost u kojoj živimo i nemaj baš puno veze sa životom običnih ljudi.
Kaže, svi ekonomski parametri Srbije su pozitivni, ali ima taj mali problem kada pogledamo u novčanik. Valjda bi mi trebalo da uzmemo pa da sliku gospodina ministra finansija držimo u novčaniku pa kad nema para da nam on ovako kaže - ali super nam je na Duing biznis listi imamo veliki ekviti. Baš ljudi od toga imaju velike koristi.
Inflacija je dvocifrena 13%, a iz godine u godinu je tako, a najviše se oseća u rastu cena hrane, energenata i zakupa stanova. Spoljnotrgovinski deficit je 13, javni dug za 10 godina 17 milijardi ste uvećali, na 33. Tri milijarde samo ove godine. Nezaposlenost je 11%, kod mladih 26,4%. Većina stanovništva nema prosečnu zaradu. Oko 50 hiljada je zarada koju ima najveći broj ljudi. Dva miliona ljudi je na ivici siromaštva, ispod granice siromaštva pola miliona ljudi i to su ti rezultati ove Vlade.
U Srbiji se danas dešavaju dve velike nove, da kažemo, krize kao da nije dovoljno sve ovo što se dešava već godinama. Kriza ogromnog poskupljenja hrane dovela je do toga da su osnovne prehrambene namirnice poskupele i skoro duplo. Ovo naravno najviše pogađa najugroženije jer im najveći deo plate ide baš na hranu i stanovanje. Kada smo kod stanovanja eto vam druge krize, gospodo, kriza ogromnog poskupljenja zakupa stanova gde su ljudima kirije otišle i po 50% i više posto i ovo najviše pogađa studente, mlade i samohrane majke.
Kako god da računate, koji god digitron da koristite, pa i onaj ministra finansija, ne možete doći do računice u kojoj porodice mogu nesmetano da iznajme stan sa ovim poskupljenjima, čak i kada imaju plate veće od prosečne. Zato je naš Zeleno-Levi klub Ne davimo Beograd predložio zakon kojim se uređuje tržište zakupa nekretnina, uvodi se kontrolisana kirija, maksimalni iznos kirije vezuje se za prosečnu platu, ali o tome ćemo detaljnije kasnije.
Pokret Ne davimo Beograd podneo je 14 amandmana na budžet, ali i oni se kao i uvek kreću u dve najvažnije teme. Jedno je smanjenje društvenih nejednakosti, a drugo je poboljšanje stanja u domenu životne sredine. Tražimo da se uvećaju davanja za dečiji dodatak, o kojima je i Fiskalni savet govorio. Tražimo da se ljudima kojima je potrebna socijalna pomoć ona ne umanjuje nego da se davanja povećaju.
Podneli smo amandman i tražeći da se sredstva za podršku ljudima da zamene svoja grejna tela i unaprede energetsku efikasnost povećaju, a ne da imamo jednu P.R. meru u kojima nam zamazujete oči dok zapravo niste izdvojili nikakav novac da se to zaista i uradi. Ogromno zagađenje dolazi iz ovih malih ložišta, ali nije da vi to ne znate. Nekima od vas poklonio sam i knjigu da se upoznaju sa time kako dolazi do zagađenja vazduha. Nadam se da ste je pročitali. Pričaćemo o tome nadam se kada nam dozvolite da koristimo replike i druge institute koje predviđa Poslovnik, na koje se ovde vrlo lako zaboravlja.
Hteo bih nešto vrlo važno da kažem, fokusirali smo se i na povećanje sredstava za proširenje kanalizacione mreže u naredne tri godine. Ako ovo nije hitno u 21. veku ne znam šta je hitno. Polovina građana Srbije nema kanalizaciju, a posebno u manjim sredinama. Do potrebnih sredstava za ovo ulaganje došli bismo prenamenom sredstava za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona.
Hteo bih da uputim jedan apel našoj fudbalskoj javnosti. Pozivam sve fudbalere naše reprezentacije, pozivam trenere i navijače da se sete odakle su potekli, da se zapitaju da li ima kanalizacije u selima i gradovima u kojima ste trenirali, stasali i postali među najboljima na svetu. Ako i ima, pola Srbije nema ovu najosnovniju infrastrukturu. Oglasite se ljudi javno. Pozovite da se umesto stotina miliona evra za novi nacionalni stadion napravi ljudima kanalizacija.
Pozivam reprezentaciju da podrži umesto stadiona kanalizaciju. Mi smo navijali kao građani za vas, podržite vi nas da se ova Vlada, da se ovi ljudi dozovu malo i da promene odluke koje vode ka tome da se stotine miliona daju i rasipaju, od toga da se plate prava za fudbalsko prvenstvo Engleske do toga da se promeni ideja o izgradnji nacionalnog stadiona. To je rasipanje ljudi. Ima Srbija dovoljno stadiona. Posećujte ih. Navijajte za svoj klub, ali hajde da ne rasipamo novac dok ne uradimo najosnovnije za sve naše građane.
Iskoristiću ovu priliku da pozovem i na rešavanje problema tetkica i domara koji rade u bolnicama, školama, vrtićima ili domovima zdravlja, koji su tužili našu državu i tražili da im se isplati nadoknada za topli obrok i regres za godišnji odmor. Ljudi su tražili samo pravo da imaju obrok na svom radnom mestu i godišnji odmor, a za uzvrat su dobili parnične troškove. Država ne samo da im nije izašla u susret i odobrila ovu podršku, već nakon što su izgubili spor od njih se očekuje da plate troškove u visini od 60 do 113 hiljada dinara. Zamislite, ljudi koji su na minimalcu godinama ako bi platili ove troškove bili bi na ivici egzistencije. U pitanju je oko pet hiljada ugroženih porodica. Dajte ljudi da nađemo mesta u ovom budžetu. Ako ništa drugo nećete da me slušate, dozvolite mi da završim, ako ništa drugo nećete da me slušate. Sve neka sam pogrešio, napravite mesta da se ovim ljudima omogući da ih ne guramo preko granice.