Ali nije vas imenom spomenuo.

(Đorđe Pavićević: Spomenuo me je, rekao je – prethodni govornik.)

Pažljivo sam slušala, nije. Imaćete priliku dalje za replike i povrede Poslovnika.

Reč ima sledeći govornik, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu. na samom početku bih istakao da će poslanička grupa Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge sa dnevnog reda.

Paketom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice mi stvaramo temelje za vođenje ekonomske politike u nastupajućoj 2023. godini. To nikada nije bio jednostavan zadatak ni u nekim relativno mirnim vremenima, a kamoli danas, kada već tri godine imamo izuzetno nepovoljne okolnosti po ekonomske procese, kao što su pandemija korone, rat u Ukrajini, te smanjenu ponudu i svetski rast cena energenata. Još uvek imamo problem sa deficitom budžeta, ali ovim Predlogom budžeta je ipak predviđen na nižem nivou, nego što je to bio slučaj kada su bili usvajani budžeti za prethodne dve, takođe krizne godine.

Ako se ranije moralo više novaca predvideti za davanje vezana za zdravstvo, sada smo došli u situaciji da se više sredstava mora izdvajati za plate i penzije. Mislim da je svakome jasno da su upravo zaposleni u javnom sektoru nažalost morali da pretrpe glavni udar rasta cena energenata i hrane usled rata u Ukrajini koji traje već devet meseci. Svo to vreme njihova primanja su ostala na istom nivou.

Pošto je rebalansom budžeta za 2022. godinu kao urgentna mera usvojeno povećanje visine penzija, sada će se usvajanjem budžeta za nastupajuću godinu steći uslovi da se zaposlenima u javnom sektoru povećaju zarade za 12,5%, a onim zaposlenima u sistemu bezbednosti i svih 25%.

S druge strane, promenama Zakona o PIO i budžetskom sistemu i novim pravilima za usklađivanje penzija u skladu sa rastom plata u javnom sektoru, što je višegodišnje zalaganje „PUPS Tri P“ za formulu „penzije prate plate“, one će za narednu godinu biti uvećane za 12,1%. To nisu mali izdaci, ali imajući u vidu da su penzije u proseku vrlo male, onda je ovaj odnos prema našim najstarijim sugrađanima svakako za poštovanje.

Ti podaci se moraju imati u vidu kada se govori o stabilnosti celokupnog budžetskog sistema, jer da se insistiralo na potpunom ograničenju rasta zarada i penzija mi bi sada deficit sveli na daleko niži nivo koji je bio blizu onom pre izbijanja pandemije. Ipak, u tom smislu je dobro što se u 2023. godini neće dozvoliti isplaćivanje godišnjih i drugih bonusa u javnom sektoru, na osnovu posebnih kolektivnih ugovora, osim, naravno, jubilarnih nagrada i novogodišnjih paketića za decu, što su u osnovi prava iz Zakona o radu.

Planirana sredstva za ove namene paketom zakona stvaraju se na način da se nastoje izbeći mere povećanja poreza koje bi dalje potpirivala inflatorna očekivanja i uticale na rast cena. Država se tu kroz izmene Zakona o porezima na zarade i doprinose za socijalna osiguranja čak i odrekla potencijalnog dela sredstava koja je mogla da ubira, s obzirom da će se neoporezovani cenzus zarade u 2023. godini podići sa 19.000 na 21.712 dinara i da se planira sniženje visine stopa uplate doprinosa za PIO za 1%.

Na ovaj način otvaraju se dodatne mogućnosti za povećanje visine neto isplaćenih plata, a država, iako se kratkoročno odriče potencijalnog dela sredstava, na drugoj strani stvara poboljšanu klimu za poslovanje i otvaranje novih radnih mesta, što bi trebalo da donese i nove dodatne prihode budžetu, bez istovremenog stvaranja inflatornog pritiska.

Što se tiče korisnika sredstava, sa jedne strane imamo određena smanjenja u odnosu na rebalans budžeta, pogotovo onih koja su kod Ministarstva rudarstva i energetike i Republičke direkcije za robne rezerve, koja su bila vezana za nabavku energenata i hrane.

Na drugoj strani, već sam rekao da je opravdano povećanje zarada u bezbedonosnom sektoru, ali je opravdano i značajno povećanje izdavanja za nabavku nove opreme i naoružanja u Ministarstvu odbrane u iznosu od 15 milijardi dinara više, ako se ima u vidu da se u Evropi već vodi rat kome se ne nazire kraj i koji lako može eskalirati u novi svetski sukob.

Što se tiče povećanja budžeta Ministarstva za brigu o selu, kojim rukovodi naš lider Milan Krkobabić, dobro je što je prepoznata važnost da se nastavi sa započetim projektima gde se predviđa ukupno povećanje za oko 93 miliona dinara u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta, što garantuje nastavak započetih projekata revitalizacije života u našim selima.

I pored uvećanja sredstava za 93 miliona, što bi značilo još stotinak novih kuća sa okućnicom za mlade bračne parove koji žele da žive na selu, ipak je dato malo para za ovo ministarstvo imajući u vidu stav predsednika Vučića, stav PUPS-a i Akademijskog odbora za selo SANU, za obnovu sela Srbije u skladu sa Nacionalnim programom za preporod sela Srbije. Od ukupnih prihoda predviđenih budžetom, za Ministarstvo za brigu o selu opredeljeno je milijardu i 448 miliona, što ukupno iznosi oko 0,078% budžeta za narednu godinu.

Iz podataka o realizaciji ovog budžeta može se videti da iako su izvesne stavke rashoda bile u manjem obimu povišene u odnosu na zakonom predviđene, istovremeno smo u praksi imali još viši stepen naplate prihodovne strane u budžet u odnosu na planirane iznose, što znači da je on izvorno bio odmereno i oprezno planiran kada je reč o prihodima, a to nam daje osnov da očekujemo da je na isti način isplaniran i budžet za neradnu godinu.

Pored paketa ekonomskih zakona, posebno bih izdvojio i međunarodni ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Mađarskom, koji treba dodatno da produbi i učvrsti dobre odnose sa našim severnim susedom, a u istom pravcu ide i sporazum sa…

(Predsedavajuća: Poštovani narodni poslaniče, privedite kraju, molim vas.)

Još samo dve rečenice.

… Španijom o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda smatra da su ovi predlozi zakona koncipirani tako da omogućavaju nastavak sprovođenja ekonomske politike na dosadašnjim realnim održivim osnovama.

Zahvaljujem se.
Reč ima Danijela Nestorović.
(Radomir Lazović: Replika!)
Gospodine Lazoviću, dopustite gospođi Danijeli da govori.
Izvolite.

Hvala.

Dakle, hvala za reč, poštovana predsedavajuća. Moram da reklamiram član 104. koji se odnosi upravo na repliku.

Moram nešto da vam kažem, svaki put kada sednete u tu stolicu, vi ili gospođa Elvira, nešto dobro, nešto dečije u meni, možda naivno reći ćete, da mi veru da ćete se ponašati drugačije od gospodina Orlića. Ali, očito me vi vrlo brzo demantujete i od toga nema ništa.

Ljudi, moram nešto da vam kažem, ovde piše da replika postoji, nemojte se praviti da nije tako. Dakle, šta vam je? Šta će da se desi ako vam se odgovori dva minuta na ono što iznosite?

Gospodine Lazoviću, vi i dalje niste savladali Poslovnik o radu Narodne skupštine, očigledno. O replici odlučuje predsedavajući. Nemojte govoriti sa mnom u glas, izreći ću vam opomenu, gospodine Lazoviću.
(Radomir Lazović: Dve minute ne možete da istrpite da neko kaže nešto konkretno i činjenično…)
Gospodine Lazoviću, poštujte Dom Narodne skupštine, o replici odlučuje predsedavajući. Molim vas, vi i dalje pokušavate da potpirujete neku vrstu atmosfere koja nije dostojna Doma Narodne skupštine. Sedite, molim vas, niste nadalje dobili reč, van mikrofona govorite. Vidim da je to samo zadatak koji morate da ispunite.
Izvinite, gospođo narodna poslanice.
Po prijavi za reč, Danijela Nestorović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, mi smo se juče izjasnili, a ja ću to ponoviti, prosto da bude jasno, kao što i znate, Poslanički klub „Moramo zajedno“ neće podržati ovakav Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu. Razlozi su pre svega sledeći.

Juče smo imali priliku da od premijerke Ane Brnabić dobijemo jedno objašnjenje koje je bilo u najmanju ruku licemerno s njene strane. Zaista, mi ovakav vid raspolaganja državnim sredstvima, a sve u cilju i u priči da će se poboljšati životni standard građana, da će se raditi na poboljšanju životne sredine, da će se povećavati plate, da će se povećavate penzije, sve je to priča i sve je to jedna lepa iluzija koju vi ovde na svakodnevnom nivou plasirate građanima Republike Srbije.

Vrlo dobro znate da prosečni građanin Republike Srbije ne živi u skladu sa standardima, bar onim minimalnim i normalnim standardima koji se podrazumevaju u zemljama EU. Vrlo dobro znate da to povećanje penzija o kome vi pričate, da će sledeće godine biti čak i 12%, ide iz nekakvog Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja koji jedva krpi kraj sa krajem svakog meseca da isplati penzije penzionerima.

Takođe, u ovom budžetu se ne priča o tome da će radnicima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje biti povećane plate i usklađene sa tim vašim nekakvim prosekom zarada, s obzirom da radnici u Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja rade za plate od 44.000 dinara.

Ja sam napomenula i na prethodnoj sednici, kada smo pričali o rebalansu budžeta za 2022. godinu, da se tu zapravo ne govori o rebalansu, već o prebacivanju sredstava iz rezervi u određena ministarstva, kako bi se lažno prikazalo da je određeno ministarstvo uštedelo ili napravilo uštedu, a onda sada imamo završni račun nakon rebalansa budžeta za 2021. godinu koji je jasni pokazatelj ovoga o čemu pričam.

Takođe, htela sam da napomenem samo još jednu stvar. Juče sam od jednog poslanika koji pripada vladajućoj koaliciji čula tri vrlo lepe reči koje se odnose na ovaj budžet, a to su: racionalnost, reforma i odgovornost.

Svakako, ovaj budžet da je racionalan – nije. Trošenje državnih sredstava nije racionalno. Ne postoji racionalno objašnjenje za ovakav budžet za 2023. godinu. Da se radi o nekakvim reformama – jasno je svima da ovde reformi nema. Vi samo, praktično, prodajete iluziju da će doći do izvesnog poboljšanja i do izvesnih reformi, a da ćete snositi odgovornost za ovo što radite, to je svakako pitanje trenutka.

Hvala.

Reč ima Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, nekako evo proteklih par nedelja rebalans budžeta, sada budžet, pa smo navikli i na pretnje da će svako od nas snositi neke odgovornosti, posledice. Onda, čitav niz proizvoljnih nekih izjava, neargumentovanih izjava, rekao bih i neznanja, nažalost, ali dobro, to je više do njih, nego do nas. Ekonomija je nešto mnogo ozbiljnije, ekonomska politika je nešto mnogo ozbiljnije.
Ono što jeste rezultat svega ovoga što smo uradili u proteklih par godina, počevši od reformi 2014. godine kada je predsednik Vučić još bio predsednik Vlade, dovelo je do toga da u doba najveće ekonomske krize, krize koja je izazvana i Kovidom 19 i konfliktom u Ukrajini i skokom cene energenata, Srbija dve poslednje godine kumulativno, bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Malo pre smo čuli proizvoljnu izjavu – nema reformi, nema ničega, sve je ovo jedna velika iluzija. Ajmo, samo da pogledamo, svaki makroekonomski indikator danas i kakav je bio pre, recimo, 10 godina, pa da uporedimo gde je Srbija danas, a gde je bila pre samo 10 godina. Ako pogledate stopu rasta naše ekonomije, našeg BDP-a, pa mi ćemo prvi put ove godine imati preko 60 milijardi evra vrednosti BDP-a, vrednosti svega što smo proizveli u ovoj godini u našoj zemlji kada saberete i robe i usluge. Znate li kolika je vrednost BDP-a bila pre 10 godina? Bila je 33,7 milijardi.
Dakle, ekonomija je egzaktna nauka. Brojke su egzaktna stvar. Možete lako da uporedite da li je 60,2 veće od 33,7. Jeste za prvi razred matematike, ali valjda su tako nešto uspeli da do sada, nadamo se, i nauče.
Ako pogledamo javni dug u odnosu na BDP, pa pogledajte – danas je taj javni dug 54% u odnosu na BDP. Pedeset i četiri posto u odnosu na BDP, a preuzeli smo i dug koji je bio i 79% u odnosu na BDP. Prosek EU – 94,5%. Juče sam o tome govorio, da se ne ponavljam.
Ako pogledate stopu nezaposlenosti, 2012. godine 25,9%. Nekako svi da ne zapamtimo taj broj, pa da ne zaboravimo. Dakle, svaki četvrti u Srbiji pre samo 10 godina nije imao posla. Danas je stopa nezaposlenosti na istorijski najnižem nivou, 8,9%. U njihovo vreme preko 50% mladih je bilo bez posla, preko 50%, svaki drugi mladi čovek u Srbiji nije imao posao. Od 2008. do 2012. godine izgubljeno je 400.000 radnih mesta, a od 2012. do 2022. godine, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Srbiji je otvoreno 440.000 novih radnih mesta. Hajde, da uporedimo cifre tada i da uporedimo cifre sada.
Tada se nije čulo za ulaganja u životnu sredinu. Kao što ste čuli juče i od premijerke, nije bilo ni Zakona o obnovljivim izvorima energije, nije bilo ni novih naučno-tehnoloških parkova, nije bilo ni novih auto-puteva, nije bilo ni novih kliničkih centara, nije bilo ni novih kilometara kanalizacione mreže, nije bilo ni beogradskog metro koji danas gradimo. Nama je vojska bila urušena. Sve što su imali da prodaju do tog trenutka prodali su, a mi danas ulažemo i modernizujemo i našu vojsku. I ulaganje u vojsku imate takođe u budžetu koji je danas pred vama.
Dakle, reforme koje smo mi sproveli, koje potvrđuje i MMF i Svetska banka i sve ostale relevantne međunarodne institucije, naš kreditni rejting koji je samo jedan nivo ispod investicionog rejtinga, pa nikada tako nije bilo. Naše devizne rezerve, tu je i guvernerka Narodne banke, koje su na rekordno visokom nivou, rezerve zlata koje su na rekordno visokom nivou, pa novac na računu koji imamo, 285 milijarde dinara danas, govori o tome koliko odgovorno i pažljivo vodimo našu ekonomsku politiku i koliko se brinemo za naše građane.
Sada, ako ćemo, da završim svoje izlaganje da ne oduzimam mnogo vremena, govorimo o visini plata i visini penzija, pošto je i to bila tema jednog od prethodnih govornika, pa čekajte, 331 evro prosečna plata pre 10 godina i sada prosečna plata, sa ovim povećanjem u decembru ove godine, dakle ovog meseca biće 720 evra. U decembru mesecu naredne godine biće 820 evra, biće prosečna plata. Dali smo obećanje da ćemo do kraja mandata ove Vlade imati 1.000 evra prosečnu platu u Srbiji. Gospodo, u odnosu na vaših 331 evro, kada četvrtina građana Srbije je bila bez posla, čak i ne treba upoređivati.
Kada je penzija u pitanju, u junu mesecu 2012. godine imali ste 8,5 milijardi na računu, a isplata penzija, tada za to vam je trebalo 40 milijardi, ni za penzije tog meseca 2012. godine niste imali novca. Ne ponovilo se, a danas su penzije bezbedne, rastu iz godine u godinu. Imamo povećanje od 9% za naše najstarije sugrađane od 1. novembra ove godine, dodatnih 12,1% od 1. januara naredne godine. Nikada veće povećanje procentualno za naše najstarije sugrađane.
Gospodo, to je moj odgovor za sve vas. Tako se vodi odgovorna ekonomska politika kada čuvate svaki makroekonomski pokazatelj, makroekonomsku stabilnost, finansijsku stabilnost, javne finansije, a iz godine u godinu povećavate životni standard građana Srbije, povećavate plate, povećavate penzije, ulažete u kapitalne projekte i u životnu sredinu i u sve ostalo što je važno za budućnost naše dece.
Hvala puno.

Zahvaljujem potpredsedniku Vlade i ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Gospodin Nikola Selaković je sledeći po prijavi.
Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem.
Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada neko izrekne nešto što je elementarna neistina i možda rezultat nepoznavanja stanja u određenoj oblasti, onda smo u obavezi da se javimo i da repliciramo na to. Ovde je rečeno da mi nikada više nego sada dotiramo Republički fond penzijsko invalidskog osiguranja, da je cela ta priča o rastu penzija apsolutno neistinita. Ja sam ovde doneo nešto što ću vam pokazati i molim ako je moguće da se uveliča. Dakle, ko ne vidi može da i da priđe nije nikakav problem, mogu posle i da vam dam. Hajte, slobodno, izvolite, da naučite nešto. Evo, možete i da fotografišete, ovo treba da imate svakako.
I, da vidite, 2012. godine, poštovani građani Srbije, ovo je dobro, ovo treba da pogledate, da pročitate, da vam se greške više, početničke, ne ponavljaju. Dakle, 2012. godine iz budžeta Republike Srbije finansiran je deficit Republičkog fonda penzijsko invalidskog osiguranja sa 43,4%. Dakle, 43.4% novca za penzije naših građana je išlo direktno iz budžeta, jedva nešto više od polovine je uspevao fond sam kroz naplatu doprinosa da finansira. Dakle, to je bilo 2012. godine kada je sveden bilans jedne štetočinske vlasti koja je uništavala Srbiju ekonomski, društveno, u svakom pogledu. Godine 2021. koja je okončana godina, zato govorim o tome, taj deficit je sa 43,4% sveden na 11,5%. Znači sa 43,4% na 11,5% uz jednu ozbiljnu razliku, 2012. godine taj deficit koji smo pokrivali iznosio je 6,4% našeg BDP, tu imate ovu drugu tabelu, danas, to je 1,3% .
Kako je bilo moguće doći do toga? Evo, jedne druge tabele, vrlo korisne, poštovani građani Srbije. Ovde možete da vidite od 2001. godine, pa do danas odnos broja korisnika penzije i broja osiguranika. Kada pogledate da smo 2012. godine, na jednog penzionera imali 1,5% znači, jedan i po osiguranik je dolazio na jednog penzionera, to znači da smo na dva penzionera imali tri zaposlena, tri zaposlena na dvoje penzionera. Danas je to povećano na jedan prema 1,7. Znači, sada već imamo skoro tri i po zaposlena na dvoje penzionera. U apsolutnim brojevima podaci za septembar mesec 2022. godine, imali smo 1.647.909 penzionera, i zaposlenih 2.766.034. Eto, građanima Srbije odakle dolazimo do povećanja penzija.
Ovaj današnji zakon, jedan od, dakle, Predlog zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, samo ide onim putem kojim smo krenuli već od novembra meseca kada smo prvi put povećali penzije za 9%.
Sada idemo i sa novom metodologijom koja će omogućiti građanima Srbije, najstarijim građanima, onima koji su ovu zemlju gradili i stvarali, onima koji zaslužuju stabilnost i sigurnost u primanju penzija, što pre 10 godina nije postojalo, jer ako ste pre 10 godina imali osam i po milijardi za isplatu penzija u jednom mesecu, a 40 milijardi je bilo potrebno da se izdvoji u tom istom mesecu, a danas imate u potpunosti onoliko koliko je potrebno. Danas je to, dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, nešto više od 58 milijardi mesečno.
Samo pogledajte ovo. Onda smo imali više penzionera za koje je bilo potrebno da se izdvoji 40 milijardi u mesec dana, danas imate manji broj penzionera i izdvajamo 58,8 milijardi, i izdvajaćemo i više. Ovde govorim o mesečnom izdvajanju iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja za isplatu penzija.
Da bi građani mogli da razumeju i da shvate šta to znači i u njihovim budžetima, daću vam jedan konkretan primer. Dakle, prosečna penzija u avgustu mesecu je bila 30.952,00 dinara, u januaru mesecu 2023. godine, zahvaljujući ozbiljnoj ekonomskoj politici Vlade Srbije, predsednika Srbije, onoga što smo uspeli da uradimo nakon godina uvođenja reda u državu, ta prosečna penzija će sa 30.952,00 dinara doći na iznos od 37.820,00 dinara.
Da li je to još uvek malo? Jeste. Ja sam dete penzionera. Mnogi od nas ovde imaju roditelje penzionere. Da li je to malo? Nije dovoljno. Da li je to mnogo veće od onoga što smo imali pre 10 godina, i u realnom i u nominalnom iznosu? Apsolutno je tako.
Još jedan važna stvar. Tada ste mogli da imate u statistici koliku god hoćete penziju, ali niste znali da li ćete je sutra primiti. Danas građani Srbije imaju sigurnost, naši najstariji da će penziju dobiti, a sa novim čekom.
(Aleksandar Jovanović: Nemaju za lekove.)
Hajde da pogledamo i listu lekova koji su bili dostupni pre deset godina.