Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Da li neko želi reč?
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Gajić, Ivana Parlić i Stefan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Želite reč? Izvolite.

Opet pričamo o nekom pravopisu, pričamo o tome kako bi bilo dobro da uskladimo neke stvari, ali evo imamo baš i primer u vezi sa usvojenim amandmanima.

Član 144, evo, molim kolege, mogu da pogledaju u ovoj zbirci propisa, strana 121, piše: nezavisnost sudija, a ranije smo imali u samom našem Ustavu nezavisnost sudije, a ovo će biti objedinjeno. Znači, prosto pričamo o normativnoj jednini, a imamo množinu.

To nije nevažno zato što će to biti važno za neko kasnije autentično tumačenje, gde će biti važno tumačenje kako smo mi mislili i na koji način da određene norme budu prihvaćene kod sudija i onda ćemo da izbegnemo situaciju da dolazimo do toga da postoji pravna mišljenja koja daju nadležna veća sudska i Visoki savet sudstva.

Imali smo raspravu na odboru o tome sinoć da li postoji sudska praksa kao izvor prava, pa kažu kolege ne postoji, ali u praksi ona jeste izvor prava i to treba da izbegnemo, jer normativna akta koja mi imamo u našem pravnom sistemu govore da imamo Ustav, da imamo međunarodno prihvaćene ugovore, da imamo opšta pravila međunarodnog prava, da imamo zakone i gde imamo druge opšte akte. Nigde se ne pominje da imamo kao izvor prava sudsku praksu.

Zbog ovakvih stvari, pravopisa i stilskih izraza moramo da budemo svesni da dolazi do problema jer se žuri. Brz sreću ne stiže i, naravno, što je brzo to je i kuso. Upravo to i radimo, jedemo plodove otrovnog drveta.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, dr Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, dr Anna Oreg, Pavle Grbović, Janko Veselinović i zajedno narodni poslanici Dejan Šulkić, dr Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Milartka Bojović i Zoran Stojanović.
Da li neko želi reč?
Gospodine Šulkiću, imate reč.

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na odredbu člana 12. Predloga zakona koji uređuje udaljenje sa funkcije člana Saveta.

U prvom stavu ovoga člana predviđa se obavezno udaljenje sa funkcije za vreme trajanja pritvora. Dakle, norma je imperativna, dok se kasnije u drugom stavu govori o okončanju postupka, zapravo za utvrđivanje osnova za prestanak funkcije člana Saveta i u stavu 5. se kaže da protiv odluke o udaljenju član Saveta može izjaviti žalbu Ustavnom sudu koje isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

Predloženim amandmanom zatražili smo da se precizira da se protiv ove odluke može izjaviti i žalba u slučaju iz stava 2. ovoga člana, jer na neki način bi možda moglo da se protumači da se tiče i obaveznog udaljenja sa funkcije i trajanja pritvora, što je besmislica, jer dok traje pritvor svejedno ne može da obavlja tu funkciju.

Odredbama predloga zakona se uređuje prestanak i razlozi za prestanak funkcije, tako da, po našem predlogu, bi trebalo precizirati ovu odredbu da se ona tiče postupka za utvrđivanje osnova za prestanak funkcije iz razloga koji su navedeni u članu 54, a to su - ukoliko bude osuđen za delo kazne zatvora od najmanje šest meseci, ako prestane državljanstvo, ako postane član političke stranke, nedostojan je za vršenje funkcije člana Saveta ili ako učestalo ne učestvuje u radu Saveta bez opravdanog razloga. Hvala.

Obrazloženje po istom amandmanu Borko Stefanović.

Mislim da je čak i slična stvar. Smatramo ovim našim amandmanom da nema nikakvog opravdanja da se članu Saveta, koji je već udaljen sa funkcije za vreme trajanja pritvora, omogući pravni lek protiv odluke o udaljenju sa funkcije iz ovog razloga.

Dakle, on svakako ne može faktički da vrši funkciju člana Saveta dok je u pritvoru, a protiv odluka o određivanju i produženju pritvora on već ima na raspolaganju redovne pravne lekovi koji su u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Dakle, samim tim, ukidanjem pritvora prestaje i osnov sa udaljenja sa ove funkcije na koju se odnosi.

Dakle, čini mi se da je ovo još jedna u nizu nelogičnosti stvari koje pokazuju da ako je član Saveta već stavljen u pritvor i da već ima na raspolaganju pravne lekove vanredne i redovne, koje mu omogućava Zakonik o krivičnom postupku, ne znam zbog čega je ovako nešto potrebno i zbog toga smo nakon reči „udaljenju“ dodali ove predložene stavove iz stava 2.

Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.

Da li neko želi reč? Ne.

Zahvaljujem.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, mr Ivan Kostić i Radmila Vasić.

Da li neko želi reč?

Reč ima Tamara Milenković Kerković.

Izvolite.

Predsedavajuća, zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, pored 58 amandmana koje smo podneli na ovaj takozvani set pravosudnih zakona, a prilikom čijeg formatiranja smo konsultovali i primedbe svih stručnih i strukovnih udruženja, kao i Transparetnost, koja se danas oglasila da nijedan od amandmana nije prihvaćen, je i amandman na član 13. Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koji kao i mnogobrojni unosi brojne razlike u statusu članova koje čine ovo najviše telo koje treba da odlučuje o statusu tužilaca i tužilaštva u Srbiji za koje znamo i čuli smo danas u kakvom je statusu.

Ovaj član koji mi želimo da se promeni odnosi se na njihov radno-pravni status i to samo na radno-pravni status ovih članova koji se biraju. Dakle, izbornih članova, onih koje bira Narodna skupština, a to najčešće u posebnom postupku o kome smo dosta slušali na prethodnoj raspravi, koje će na kraju birati petočlana komisija i na radno-pravni status ovih tzv. istaknutih pravnika, kojima je u čitavom zakonskom tekstu pružana velika privilegija i u odnosu na koje su drugi izborni članovi diskriminisani, a to su javni tužioci.

Ovde konkretno se radi o tome da su izborni članovi Visokog saveta tužilaštva, dakle, oni osim ministra pravosuđa, nažalost, ministar nije sada tu i vrhovnog javnog tužioca, se nalaze u radnom odnosu u ovom telu i ostvaruju prava iz radnog odnosa javnotužilačke funkcije. Međutim, predviđa se izuzetak i mi smatramo da je taj izuzetak jedan veliki koruptivni rizik jer omogućava lojalnost tog tzv. istaknutog pravnika na koga se odnosi, a to je, kako zakon kaže, nastavnik pravnog fakulteta, prema izuzetku iz člana 11. stav 3, čime se on stavlja u povlašćeni položaj u odnosu na ostale jer zadržava i radni odnos na svom fakultetu.

Smatramo da se na ovaj način diskriminišu ostali članovi koji takvu mogućnost nemaju, već im se zabranjuju neke druge delatnosti. S druge strane, omogućava se ovom jednom izabranom članu od strane najčešće jednog malog kruga ljudi da se ovom ovako značajnom funkcijom od koje zavise temelji ove zemlje bavi kao dopunskom delatnošću.

Dakle, ja ne razumem zbog čega je i ovaj naš amandman odbijen, jer on zaista želi da omogući da se bez rizika korupcije ovo telo formira i da radi.

Nama nije potreban Visoki savet tužilaštva kakvo je do sada bilo ovo telo. Mada, predviđa i produženje mandata nekim od članova.

Takođe, podsetiću da svih ovih dana dok raspravljamo o ovim zakonima i gledaoci i, sigurna sam, građani Srbije koji su laici, a ne samo oni, kako kaže kolega malopre vređajući ostale poslanike koji nisu ušli u aulu pravnog fakulteta, ima ovde dosta uglednih advokata. Ima profesora univerziteta koji su pisali ove amandmane u odnosu na koje se kolege iz vladajuće stranke odnose vrlo pežorativno. To takođe mogu da kažem i za ministarku koja je, podučavajući narodne poslanike koji su kritikovala rešenja ponuđena u ovim predlozima, govorila da ne razumeju pravo, da je čudi kako doktori pravnih nauka ne znaju neke stvari, a većina stvari koje je iznela nisu bile tačne.

Razumem da je bio lapsus da ne zna da je smrtna kazna ukinuta u državi Srbiji pre 20 godina, ali nije bio lapsus i bilo je namerno zamajavanje građana Srbije da tvrdi da nije Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi ukinut cenzus u Republici Srbiji.

Podsetiću da je cenzus ustanovljen Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi još 1994. godine, a ukinut 2021. godine, kada je donet, bez javne rasprave, sa više izmena i to neposredno pre održavanja referenduma koji je trebao da ove zakone omogući. Tada je tek doneto rešenje po kome broj izašlih građana odlučuje o rezultatu referenduma, a ne više većina građana, tako da je to bilo zaista jedno zamajavanje, jer pozivanje na Ustav Srbije, koji članom 203. predviđa da broj izašlih građana može da odluči, ministar svakako zna da se ne može neposredno primeniti i da neposrednu primenu, odnosno članovi koje jemči Ustav Srbije se odnose samo na manjinska prava.

Hvala najlepše.

Po osnovu replike Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća gospođo Božić, pa ne vredi, mi danas govorimo o amandmanima, o setu jako bitnih zakona, ali pojedini poslanici opozicije su prosto opterećeni SNS, ne mogu da izdrže, ne mogu da prođu dva govora a da ne kritikuju SNS i predsednika Aleksandra Vučića zato što želimo u Srbiji vladavinu prava. Neka građani Srbije vide da je opozicija protiv vladavine prava.

Dakle, ne valjaju pravnici SNS, ne valja drugo mišljenje u odnosu na vaše, ne valja vam ništa. Vi bi da upravljate pravosuđem. Šta bi vi? Vi bi voleli da budete i sudije i tužioci, po sistemu „kadija te tuži, kadija ti sudi“. Vi ste za takav pravosudni sistem i ne mogu da shvatim uopšte kako degradirate, ne samo što je u pitanju moja stranka, nego volju građana. Vama smeta preko dva miliona i 200 hiljada ljudi koji su podržali na izborima Aleksandra Vučića i njegovu politiku i našu listu i koji podržavaju našu poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i onda, kada mi predložimo kao vladajuća koalicija određene zakone zajedno sa radnom grupom i predstavnicima Ministarstva pravde raspravljamo o tome i na javnim slušanjima i sada u plenumu sa zaključkom da bude pravosuđe nezavisnije, da imamo vladavinu prava u Srbiji, vi to kritikujete i uporno napadate i koristite svaku priliku, ponavljam, da napadate Aleksandra Vučića i SNS koji vama smetaju, jer se nalaze na braniku otadžbine od takvih kao što ste vi koji žele da uruše vladavinu prava u Srbiji. Zahvaljujem.