Hvala vam.
Narodni poslaniče, kao prvo, imenom i prezimenom ste spomenuli dva poslanika, a rekla sam vam da se ne obraćate direktno poslanicima. Oni imaju čisto pravo na repliku dva minuta i molim i njih unapred da nikog ne izazivaju.
Da razjasnimo, mi smo koalicioni partneri. Moja stranka je Savez vojvođanskih Mađara, tako da nismo partijski.
Zahvaljujem.
Molim vas da se malo informišete.
Dve replike i time ću zaključiti krug replika.
Molim vas da ne izazivate nove.
Reč ima Milimir Vujadinović. Spomenut je.

Potrudiću se, predsednice, zaista da budem kratak, ali istine radi i da zaključimo.

Naime, kada sebe neko pokušava porediti u ovakvom izdanju sa pokojnim generalom Božidarom Delićem, zaista ne znam šta da vam kažem na to. To je zaista sramotno, ali istine radi. Pokojni general Božidar Delić, na koga se pozivate, do 2010. godine je bio član SNS. Upravo taj srpski heroj je našeg kolegu doveo u SNS. On je bio član SNS, radio je lokalne izbore sa mnogim našim članovima. Da je nešto vredeo u SNS ne bi bio izbačen. Valjda vam je to jasno. Svi smo mi u SNS spoznali da nema neku političku vrednost i važnost i zbog toga je i izbačen. Kada nije ostvario svoje lične interese u SNS, vratio se u SRS sa pokojnim generalnom, takođe. Nakon toga, Bog zna više, u neku Demokratsku stranku Srbije ili kako se to već zove i danas je trinaesto prase, u političkom smislu mislim. Naravno, mislim u političkom smislu. Da ne bismo više na tu temu polemisali, to je istina o političkom putu onoga ko danas visokim tonalitetom pokušava prikriti svoju, da kažem onako, zaista čudnu političku istoriju. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega zbog koga imam ovu repliku vrlo malo govori o amandmanima, a više napada vladajuću većinu i u toj želji hoće da pokaže da je on malo više vredan zato što je napustio koaliciju sa čije liste je izabran. Ne delim to mišljenje. Mislim da je vernost veća vrlina nego kada nekog napustiš, iskoristiš, budeš izabran i onda kažeš - hvala, doviđenja, iskoristio sam vašu izbornu listu i vaša izborna lista mi više ne treba.

Ovog što me ometa nekim svojim aplauzom, čija je deviza bolje da umre od litre nego od kapi, razumem, ali, dame i gospodo narodni poslanici, govornik zbog koga imamo ovu repliku nas je ponovo obmanuo. Dakle, on je rekao da je izabran na izbornoj listi na predlog stranke generala Božidara Delića i ponovo vas slagao. Ovde imam sa zvaničnog sajta gde je on rekao da je izabran kao predstavnik Stranke Bunjevci građani Srbije. Dakle, pokušao je još jednom da obmane i sve mi više liči na onog Đoku Vlaha. Hvala

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Srđan Milivojević, Sanja Miladinović i prof. dr Branimir Jovančićević.

Reč ima narodni poslanik Sanja Miladinović.

Poštovani građani Srbije, u našoj zemlji, pre svega, treba da se poštuje član 1. Zakona o sudijama koji kaže da je sudijska funkcija nezavisna. Prvo i osnovno. Prvi koji je dužan da zaštiti svoje kolege sudije i obezbedi nezavistan rad je predsednik suda. Ovde moram da podsetim sve i na sudijsku zakletvu koja glasi – zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu kako najbolje umem i znam itd.

Nažalost, ponovo moram da se dotaknem slučaja kod naplatne rampe Doljevac, gde je život izgubila Stanika Gligorijević, majka, supruga, gde su srušeni svi zakoni i Ustav Republike Srbije, a očigledno da ni predsednik suda nije uspeo da obezbedi fer suđenje. Tu smo imali prilike da vidimo da se nije postupilo po potpunom izvođenju dokaza, odnosno da je sporan snimak od dva minuta. Njega je video samo predsednik Republike i, na osnovu njegove tvrdnje ko je vozio, sud je morao da donese odluku, a svi znamo kako naš predsednik voli da iznese samo istinu, pa pored toga ga zovu Aca Srbin, a drugo ime je dobio Aca istina.

Taj postupak dokazuje da se svima ne sudi podjednako. Da je taj postupak vođen protiv običnog građanina, verovatno bi taj građanin već bio iza rešetaka, ali daleko smo mi od istine, pravde u zemlji gde su mito i korupcija osnovna načela, gde jedan čovek odlučuje o sudbinama mnogih života i gde ne postoji sloboda govora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Glušac, po amandmanu.

Poštovano predsedništvo, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, odmah na početku izlaganja ću naglasiti da ću podržati predložene zakone kojima se obezbeđuje nezavisnost pravosuđa, ali neću podržati navedeni amandman iz razloga njegove besmislenosti. Nezavisno sudstvo i slobodno tužilaštvo su pretpostavka daljeg razvoja Srbije.

Politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je politika decentralizacije, ali ne samo na rečima, nego se to vidi i na delima. Još jedan od mnogih civilizacijskih iskoraka u odnosu na prethodna rešenja je pitanje nezavisnog sudstva i tužilaštva čime se podiže stepen vladavine prava, veća transparentnost u radu, kao i veća pravna sigurnost za naše građane i investitore.

Ovim su stvoreni uslovi da struka odlučuje o stručnosti sudija, ali i da struka preuzima odgovornost i obavezu na sebe za ustavno i zakonito postupanje sudija i time se ojačava sudska grana vlasti, ali i pravo na pravnično suđenje koje građanima garantuje član 32. Ustava Srbije, takođe se povećava sigurnost i odlučnost sudija da sude po Ustavu, zakonu, stručno i savesno.

Ne postoji ni jedna reč koju su izgovorili poslanici opozicije prethodnih dana u vezi sa setom pravosudnih zakona sa kojom mogu da se složim. Nemoguće je razumeti da se iko može protiviti nezavisnosti sudstva. To mogu samo oni koji su do 2012. godine vladali tako što su pravosuđe stavili pod svoju apsolutnu kontrolu.

Gotovo patetično zvuči kada se nezavisnosti pravosuđa protive oni koji su ugasili sudove u 70 gradova. Među tih 70 gradova u kojima su bili ukinuti osnovni sudovi nalazi se i Vrbas. Vrbas je za vreme njihovog režima postao sudska jedinica. Od 2014. godine Vrbas ima Osnovni sud za teritoriju Vrbasa, Srbobrana i Kule, ali našom zaslugom, zaslugom SNS. Pazite, ovi koji se danas bune protiv pravosudnih zakona su u svojoj katastrofalnoj reformi pravosuđa došli na jednu genijalnu ideju da gradovi od 50.000 stanovnika ne treba da imaju osnovni sud.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka članstvu u EU, kako bi zakonodavstvo uskladilo sa evropskim. Promene se odnose i na način izbora sudija i tužilaca, kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu.

Srbija danas, uprkos teškim okolnostima kroz koje prolazimo i kriza u svetu, može da vidi jasnu razliku u odnosu na vreme koje smo izgubili do 2012. godine. Vreme ekonomskog i privrednog uništavanja zemlje, satanizacija kojom smo bili izloženi sa svim strana. Prioritet je stvarati nove potencijale, ne uništavati nasleđeno, kao što je to rađeno u vreme bivšeg režima kada je u Vrbasu iz koga dolazim 6.000 radnika ostalo bez svojih radnih mesta kroz procese privatizacije.

Srpska napredna stranka na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem kreirala je 400 hiljada novih radnih mesta. Stabilan devizni kurs je sidro naše ekonomije. Postoji rasterećenje zarada za poslodavca na teret države, uvećanje penzija, uvećanje zarada u javnom sektoru i to sve iz realnih izvora, skoro duplo veće plate medicinskim radnicima, povećanje plata za Vojsku od 25%, više puta kroz jednokratna davanja finansijski država pomaže privredi, mladima i penzionerima. Nikad veća ulaganja u izgradnju bolnica, medicinskih centara, 490 milijardi dinara se investira u zdravstvo, rekonstrukcija, izgradnja škola i predškolskih ustanova i dalje se gradi 10 novih autoputeva i dalje se ulaže u zelenu agendu. Opredeljena sredstva za izgradnju 5.000 kilometara kanalizacije, gradi se i metro, mostovi, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, fabrike za pitku vodu, država gradi stanove, prilika da mnogi po povoljnim uslovima reše stambeno pitanje. To je fantastična prilika za mlade ljude.

To se zove odgovorna državna politika na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Suočeni sa izazovima radimo još više da pokušamo da budemo najbolji. Pokazujemo da Srbija želi dijalog i kompromis, ali da ima svoje principe i očekivanja. Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije učiniće sve da se ispuni ono što je obećano građanima prilikom preuzimanja dužnosti, a to je da će se čuvati mir i poštovati Ustav Srbije, da će se štititi i čuvati građani Republike Srbije i stvarati bolja budućnost za generacije koje dolaze. Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Jerković, koji nije u sali.
Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović, koji želi reč. Izvolite.

Ja sam podneo amandman na član 8. kojim se reči „danom objavljivanja“ zamenjuju rečima „osmog dana od dana objavljivanja“.

Radi se o jednom institutu u pravu da se objavi prvo zakon, da se građani upoznaju sa njim, da bi kasnije mogli da se ne primene. Ja sam se pozvao, naravno, na određeni član Ustava koji propisujem to je član 196. stav 4. koji kaže: „Zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja“.

Obrazloženja koja su nam data da je naročito opravdan razlog da nešto stupi ranije na snagu ne piju vodu. Da vam objasnim o čemu se radi. Radi se o tome da ste pogrešno protumačili Odluku o proglašenju akta o promeni Ustava Republike Srbije, gde se kaže - Proglašava se akt o promeni Ustava Republike Srbije. Na sednici održanoj 30. novembra je donet taj Predlog akta zakona koji je išao na referendum, pa je 16. januara bio referendum i kaže se da je ta odluka objavljena u Beogradu, 9. februara 2022. godine, Ustavni zakon za sprovođenje akata o promeni Ustava Republike Srbije decidirano kaže da će Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o državnom veću tužilaca, da će se uskladiti sa amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana.

Znači, to je bilo 9. februara. Mi do 9. februara moramo da, to bi trebalo, da donesemo, a ne treba da stupi na snagu.