Po amandmanu narodni poslanik Nikola Dragićević.
Izvolite.

Hvala vam uvažena predsedavajuća.

Iako sam imao nameru da se obratim ministru Vlade Republike Srbije, poštovanoj gospođi Popović, prethodna diskusija kolege iz SNS sa kolegom Olenikom nadahnula me je da se pozabavim jednom drugom temom, tj. jednom drugom tačkom dnevnog reda.

Radi se o Predlogu odluke o imenovanju stalnog sastava RIK-a, odnosno uloge RIK u ovom, mogu nazvati cirkusu, u kojem učestvujemo ovih dana.

Naime, u ovoj raspr.avi u načelu pred nama je 1.200 amandmana podnetih od strane narodnih poslanika, od čega je gotovo polovina podneta od strane jednog narodnog poslanika kolege Olenika.

Naime, kolega Olenik je u ovu Skupštinu ušao sa izborne liste Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini „Zajedno za Vojvodinu“.

Republička izborna komisija je 1. marta 2022. godine donela rešenje kojim se utvrđuje da izborna lista „Zajedno za Vojvodinu“ ima položaj izborne liste nacionalne manjine.

Republička izborna komisija utvrdila je da ne postoje osnovi za sumnju u to da izborna lista sačinjena u cilju izigravanja Zakona o definisanju prava nacionalnih manjina. U manjini su tada ostali članovi RIK koji su smatrali da se radi o zloupotrebi prava na kandidovanje nacionalnih manjina.

I sam kolega Olenik je u jednom svom izlaganju u Narodnoj skupštini pričao o koaliciji lige Socijaldemokrata Vojvodine sa jednom manjinskom partijom, partijom Hrvata Vojvodine što predstavlja kršenje zakona. Inače, liga Socijaldemokrata Vojvodine do juče je bila koalicioni partner SNS.

Vi ste predsedavajući, drago mi je što ste danas tu, 8. decembra izjavili da jedna od najvećih zloupotreba onoga što Republika Srbija obezbedila za pripadnike stranaka nacionalnih manjina upravo ova lista.

Uvaženi šef poslaničke grupe SNS nazvao je ovo pravnim nasiljem. Pozdravljam vašu osudu svega ovoga i to ne bilo nikakvih problema da ovo pravno nasilje nismo nagradili jednim ministarskim mestom.

Naime, prvi na listi „Zajedno za Vojvodinu“ Tomislav Žigmanov posle ovog kako ste ga vi nazvali najvećim kršenjem prava postao je ministar u Vladi.

Gospodo, ako ste želeli Tomislava Žigmanova kao ministra trebalo je da ga stavite na vašu listu zajedno sa Sprskim pokretom obnove, zajedno sa raznim drugim uhlebljivačkim partijama i pojedincima, a ne da ga preko RIK na silu gurate u ovaj parlament i ako se po jutru dan poznaje ni ovaj saziv RIK neće biti bolji.

Naime, Zakon o izboru narodnih poslanika kaže – novi saziv Narodne skupštine dužan je da imenuje novi stalni sastav RIK u roku od šest meseci od dana konstituisanja Narodne skupštine. Ako se ja ne varam Narodna skupština Republike Srbije, odnosno ovaj Trinaesti saziv konstituisan je 1. avgusta.

Znači, 1. februar je bio rok da konstituišemo saziv RIK. Ja sam zajedno sa kolegama iz opozicije na kolegijumu sa predsednikom Narodne skupštine nekoliko puta postavljao pitanje kada će biti formiran novi saziv RIK?

Postavljam to pitanje sada ponovo, zašto se mimo zakona sa kašnjenjem od 7 dana, imenuje novi saziv RIK. Ono što je pozitivna stvar i što ćemo sada u stalnom sastavu imati predstavnike Srpske Stranke Zavetnici, koji će se sigurno obračunavati sa ovakvim nepravilnostima u budućnosti. Hvala najlepše.

Imate toliko amandmana i toliko vremena da zaista ništa uvredljivo nije rekao i ja se u potpunosti slažem sa svime što je rekao i to je činjenica, pričaćete za par minuta.
Po amandmanu se još javio Vladimir Gajić, ako želi. Izvolite.

Ja ću koristiti vreme poslaničke grupe, samo kratko da ne bi prošlo mnogo vremena od ove rasprave koju smo imali pre kratkog vremena.

Radi se ovom zahtevu opozicije za interpelacijom. Znate kako koleginice, iz odredbe Poslovnika, kojom se predsednik obavezuje da prosledi interpelaciju odmah skupštinskom odboru, jasno je da se nameće hitnost u postupku i ne može se zaključiti da vi možete opstrukcijom da možete da sprečite zato što nije određen rok u kome treba da postupite, da vi sprečite 55 poslanika, da koristi svoje pravo koje je uređeno Zakonom o Skupštini.

Ja vas sada upućujem na član 56. Zakona o Narodnoj Skupštini, u kome se reguliše odnos Narodne Skupštine i Vlade u stavu 2. kaže – Narodna Skupština vrši kontrolu nad radom Vlade ili člana Vlade, postavljanja poslaničkog pitanja, podnošenjem interpelacije, itd.

Znači, kako je Poslovnik rekao, da predsednik Skupštine, nakon što primi interpelaciju koja ispunjava formalne uslove u pogledu toga kako je sačinjena i da je potpisan dovoljan broj poslanika, on vam je upućuje odmah. On je to, očigledno, predsednik Skupštine učinio.

Vi ste dužni takođe odmah da tu stvar rešite, a ne da kažete, nema roka, da pustite da ta stvar ostane u bezvazdušnom prostoru i da recimo pokrenete tu stvar, ne znam kada, u oktobru ove godine, jer to je pitanje i to je smisao interpelacije da postoji incident, zbog koga je to opozicija tražila i da to mora hitno da se raspravi, a ne da vi to ostavite za Ivkovu slavu da mi čekamo, kada budemo zaboravili što smo podneli taj zahtev.

Znači, ne može jedan skupštinski odbor, bez obzira ko je predsednik i bez obzira ko u njemu ima većinu, da onemogućava poslanike u njihovim pravima, a pogotovo da onemogućava manjinu da uradi ono što je njeno ustavno i zakonsko pravo, a to je da kontroliše Vladu, ili vi ne dozvoljavate da se to sprovede. Prema tome, zakažite danas sednicu ustavnog odbora da tu stvar rešimo. Hvala vam.

Znači, shvatili smo svi da je sve po Poslovniku. To je važno.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Podnosilac amandmana, ima reč.

Moj amandman glasi ovako, hteo sam da se uskladi pravopis srpskog jezika, jer se previše u ovim predlozima zakona koriste u istim terminima i istim rečenicama jednine i množine. Poslušajte ono što je napisano u predlogu zakona, a onda ću pročitati ono što sam ja predložio da se izmeni. U pitanju je član 2. stav 2. i kaže – u okviru svoje nadležnosti, savet ostvaruje saradnju sa VSS, organom Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, javnom službom, imaocem javnih ovlašćenja i drugim fizičkim i pravnim licem, pravosudnim savetom druge države i međunarodnom organizacijom.

Ja sam predložio da stoji – svoje nadležnosti Savet ostvaruje saradnju sa VSS, organima Republike Srbije, autonomnim pokrajinama, jer vaš oblike onoga što ste napisali kao da imamo samo jednu AP, jer ste se to unapred odrekli ove južne AP, i da nastavim, jedinicama lokalne samouprave, gradskim opštinama, javnim službama, imaocima javnih ovlašćenja, fizičkim i pravnim licima, pravosudnim savetom drugih država i međunarodnim organizacijama.

To je mnogo smislenije, jer neće on samo sa jednom sarađivati međunarodnom organizacijom i samo sa jednim pravnim licem, i samo sa jednim fizičkim licem, a posebna je sramota što stoji oblik jednine AP.

Reč ima ministarka Maja Popović.

Reći ću vam samo na ovaj deo koji sam čula da je u konkretnom slučaju u pitanju normativna jednina.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Kučević, Imamović, Olenik i Kamberi.
Izvolite.

Dame i gospodo prethodni govornik, gospodin Mrdić, napravio je paralelu između prethodne reforme i ove sada i to je donekle tačno. Tačno je da je onda na sastancima opštinskih odbora dolazilo, da tako kažem, do izbora sudija i tužilaca ali to je tada bilo protivzakonito, a sada je članom 49. zakona, odnosno Predloga zakona o Visokom savetu sudstva to ozakonjeno i to kako sam već objasnio.

Ozakonjeno je na taj način, i drago mi je što je gospođa Popović ovde, što je tim članom 49. određeno da Odbor za pravosuđe predlaže ovoj Skupštini osam kandidata za istaknute pravnike i to ili dvotrećinskom većinom na Odboru ili jednom polovinom.

Sadašnje članstvo u tom Odboru… Znači od 17, 11 članova je vladajuće koalicije, što znači da mi ovde kada dobijemo tih osam kandidata u Skupštini, to će biti osam kandidata Srpske napredne stranke, gde mi onda treba da simuliramo ovde demokratiju i da od osam kandidata Srpske napredne stranke, odaberemo četiri najbolja kandidata Srpske napredne stranke koji će direktno ići u Vrhovni savet tužilaštva da nam biraju tužioce. Da li to demokratija? Da li tako dolazimo do samostalnosti tužilačke funkcije? Da li tako dajemo slobodu tužiocima? Ne, na ovaj način se vraćamo direktno na ono što je urađeno u prethodnoj reformi pravosuđa, ali je onda to bilo protivzakonito, kada su opštinski odbori davali mišljenja i ko treba da bude sudija i tužilac, a sada je to ozakonjeno i to ovim jednim članom 49. Predloga zakona o visokom savetu sudstva.

Ako ovaj član ostane ovakav, imaćemo članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika sve iz Srpske napredne stranke.

Hvala vam.