Predsedavajuća, zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, pored 58 amandmana koje smo podneli na ovaj takozvani set pravosudnih zakona, a prilikom čijeg formatiranja smo konsultovali i primedbe svih stručnih i strukovnih udruženja, kao i Transparetnost, koja se danas oglasila da nijedan od amandmana nije prihvaćen, je i amandman na član 13. Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koji kao i mnogobrojni unosi brojne razlike u statusu članova koje čine ovo najviše telo koje treba da odlučuje o statusu tužilaca i tužilaštva u Srbiji za koje znamo i čuli smo danas u kakvom je statusu.
Ovaj član koji mi želimo da se promeni odnosi se na njihov radno-pravni status i to samo na radno-pravni status ovih članova koji se biraju. Dakle, izbornih članova, onih koje bira Narodna skupština, a to najčešće u posebnom postupku o kome smo dosta slušali na prethodnoj raspravi, koje će na kraju birati petočlana komisija i na radno-pravni status ovih tzv. istaknutih pravnika, kojima je u čitavom zakonskom tekstu pružana velika privilegija i u odnosu na koje su drugi izborni članovi diskriminisani, a to su javni tužioci.
Ovde konkretno se radi o tome da su izborni članovi Visokog saveta tužilaštva, dakle, oni osim ministra pravosuđa, nažalost, ministar nije sada tu i vrhovnog javnog tužioca, se nalaze u radnom odnosu u ovom telu i ostvaruju prava iz radnog odnosa javnotužilačke funkcije. Međutim, predviđa se izuzetak i mi smatramo da je taj izuzetak jedan veliki koruptivni rizik jer omogućava lojalnost tog tzv. istaknutog pravnika na koga se odnosi, a to je, kako zakon kaže, nastavnik pravnog fakulteta, prema izuzetku iz člana 11. stav 3, čime se on stavlja u povlašćeni položaj u odnosu na ostale jer zadržava i radni odnos na svom fakultetu.
Smatramo da se na ovaj način diskriminišu ostali članovi koji takvu mogućnost nemaju, već im se zabranjuju neke druge delatnosti. S druge strane, omogućava se ovom jednom izabranom članu od strane najčešće jednog malog kruga ljudi da se ovom ovako značajnom funkcijom od koje zavise temelji ove zemlje bavi kao dopunskom delatnošću.
Dakle, ja ne razumem zbog čega je i ovaj naš amandman odbijen, jer on zaista želi da omogući da se bez rizika korupcije ovo telo formira i da radi.
Nama nije potreban Visoki savet tužilaštva kakvo je do sada bilo ovo telo. Mada, predviđa i produženje mandata nekim od članova.
Takođe, podsetiću da svih ovih dana dok raspravljamo o ovim zakonima i gledaoci i, sigurna sam, građani Srbije koji su laici, a ne samo oni, kako kaže kolega malopre vređajući ostale poslanike koji nisu ušli u aulu pravnog fakulteta, ima ovde dosta uglednih advokata. Ima profesora univerziteta koji su pisali ove amandmane u odnosu na koje se kolege iz vladajuće stranke odnose vrlo pežorativno. To takođe mogu da kažem i za ministarku koja je, podučavajući narodne poslanike koji su kritikovala rešenja ponuđena u ovim predlozima, govorila da ne razumeju pravo, da je čudi kako doktori pravnih nauka ne znaju neke stvari, a većina stvari koje je iznela nisu bile tačne.
Razumem da je bio lapsus da ne zna da je smrtna kazna ukinuta u državi Srbiji pre 20 godina, ali nije bio lapsus i bilo je namerno zamajavanje građana Srbije da tvrdi da nije Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi ukinut cenzus u Republici Srbiji.
Podsetiću da je cenzus ustanovljen Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi još 1994. godine, a ukinut 2021. godine, kada je donet, bez javne rasprave, sa više izmena i to neposredno pre održavanja referenduma koji je trebao da ove zakone omogući. Tada je tek doneto rešenje po kome broj izašlih građana odlučuje o rezultatu referenduma, a ne više većina građana, tako da je to bilo zaista jedno zamajavanje, jer pozivanje na Ustav Srbije, koji članom 203. predviđa da broj izašlih građana može da odluči, ministar svakako zna da se ne može neposredno primeniti i da neposrednu primenu, odnosno članovi koje jemči Ustav Srbije se odnose samo na manjinska prava.
Hvala najlepše.