Ja sam govorio o krpama i tapetama i ostalim transparentima koje ste doneli i njima mahali.

Krpama? Oprostite, krpama? Ja se sećam da je jedan drugi čovek u ovoj Skupštini mahao krpama, zatvorskim krpama, sa imenom i prezimenom Mlađana Dinkića, pre nego što ga je primio u Vladu, gospodine predsedavajući. Mi tim krpama nismo mahali. Hvala.

Dobro.
Jel tu vremena ima još? Nema.
Iskorišćeno ili nije? Dobro.
U svakom slučaju, standardno znate za ove stvari troši se vreme na replike. Nego šta da vam kažem, ako ste se negde prepoznali ili poistovetili u događajima iz prošlosti, čini mi se da će i vas izvesno u politici da bude taman koliko i Mlađana Dinkića danas.
Reč ima Parlić. Ne želite, ne morate.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nestorović, Zelenović, Jovanović, Cakić, Kalajdžić, Miketić, Nešić i Nikolić.
Reč ima Cakić. Izvolite.

Dakle, jedan od najvećih problema generalno pravosuđa jeste javnost rada, pa smo mi tako simbolično predložili u članu 18. da se makar javnost zna, vreme i mesto održavanja saveta.

Dakle, to je više simbolično nego što realno nešto znači, ali kad pogledamo i član 11. Zakona o javnom tužilaštvu, takođe vidimo da tamo opet javni tužioci nemaju obavezu, piše u zakonu – može. Dakle, a šta je najveći problem pravosuđa? To je ta javnost rada, jer građani, jedno od najvažnijih stvari generalno u ovom krivičnom pravu kojim se bavi tužilaštvo, jeste specijalna i opšta prevencija. Jedna od stvari kojom se ta prevencija ostvaruje jeste i to da građani znaju da je neko ko je uradio krivično delo osuđen ili, ako nije osuđen, odnosno u ovom slučaju kod tužilaštva ako nije podneo optužnicu, treba da se zna zašto.

U našem slučaju, vi imate uglavnom da je pred kamerama neko uhapšen, odnosno određen mu pritvor i iza toga više ne znate šta se desilo sa tim predmetom. Ja vam u Leskovcu kažem, visoki funkcioner i državni funkcioner i partijski funkcioner je bio u pritvoru. Imamo svedoka koji je priznao izvršenje krivičnog dela i do dan-danas, posle tri ili četiri godine niko ne zna, ja imam neku informaciju da je javni tužilac odustao od gonjenja, ali niko ne zna zbog čega i kako je odustao od krivičnog gonjenja i pri čemu možete da zamislite kakva je reakcija svih normalnih ljudi.

Dakle, znam da je neko uhapšen i jednostavno znam da mu ništa ne fali, prema tome, to je toliko kontraproduktivno, ohrabruje ljude da vrše krivična dela. Dakle, javnost postupka mora da bude podignuta na viši nivo. Hvala.

Pa amandmanu?

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Pošto ne verujem da su me čuli pre, samo ću ponoviti neke osnovne stvari koje sam rekao. Nije svaka puška ubojita, neka je praćkica, neka je puškica, a neko ne zna ni klikerima da se igra. A eto, ipak je doživeo da dođe do ovoga mesta. Nije dobro da se raspaljuju vatre i nije nikako dobro da ovde pokazujemo bilo kakve patriotizme. To koliko mi Bošnjaci vodimo računa o ovoj državi pokazali smo onog dana i dajući punu podršku izveštaju i razgovorima i težnji da se dođe do mira, da se na najmirniji i najbolji način spreči sve ono što bi neki želeli, i odavde i odande. To što je mene kao Bošnjaka onog dana bilo sramota ponašanja pojedinih poslanika većinskog naroda u ovoj Skupštini je druga priča. Bilo me je sramota kao građanina Republike Srbije, bilo me je sramota kao nekoga ko deli zajednički životni prostor sa svim građanima Republike Srbije. To što ti ljudi ne znaju za sramotu i ne znaju na to kako se ponaša kod ozbiljnih stvari je njihov problem, ali biće problem svih nas ukoliko tu svoju mržnju, tu svoju netrpeljivost prema svakome ko je drugačiji od njih, ko razmišlja drugačije, žele da postave kao narativ koji je opšteprihvaćen u ovoj državi.

Hvala bogu, ovde sam sedam godina u ovoj Skupštini i nisam doživeo ni od jednog narodnog poslanika da na taj način iskazuje mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima drugih naroda. Zapravo, svedočim da sam ovde uvek mogao da se osećam kao ono što jesam i nikada nisam imao problem zbog toga, već samo poštovanje, uvažavanje i jedan korektan odnos.

E sada, ako neko drugi želi to da poremeti, siguran sam, ubeđen sam da ne može, zato što verujem i da na ovoj strani i da na onoj strani ima ljudi koji vole i pre svega cene ljude. Zato je ovo što se pokušava uraditi jedan čist izliv mržnje, netrpeljivosti i onoga što nije dobro za građane Srbije. Podsetiću da sam i tog dana govorio da je najbitnije da se ne pale požari, misleći na sve nas, primarno govoreći zato što se osećalo u atmosferi da će se nešto ovde dogoditi poslanicima većinskog naroda, ali isto tako govoreći poslanicima manjina i moga naroda. Oni koji su otišli tamo gde su otišli najpre su napravili sebi štetu, a onda mom i njihovom narodu, pa možda tek na trećem mestu Republici Srbiji. Bošnjaci iz Sandžaka su poslednji koji žele bilo kakav rat i sukob na Balkanu, a poslednji koji žele bilo šta što može ugroziti put prosperiteta i put mira, stabilnosti i bezbednosti.

To što ja nikada neću biti ni veliko Srbin, ni veliko Albanac i od Boga. Bog me stvorio Bošnjakom, Bog me stvorio takvim kakav jesam, ni velikim, ni malim, ali dovoljno ponosnim da kažem ono što jesam, da sam Bošnjak, da sam Musliman i da ću se u ovoj državi boriti za prava svog naroda u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonima ove države, kao što sam i tog dana rekao, ponovivši onu politiku sa kojom sam došao, politiku ideje u ovaj parlament, pre sedam godina, zajedno sa osnivačem i liderom moje partije rahmetli akademikom Muftijom Zukorlićem.

Nisam to ja prvi put rekao, govorili smo o tome ovde mnogo puta i rahmetli Zukorlić i ja i nećemo odustati od toga da se borimo legalnim putem za ono što su naša prava i što osećamo. Sada ako neko hoće to da izokrene, ako neko hoće to da zloupotrebi može kratkoročno, možete vi da zapalite internet, možete da uradite šta god hoćete, ali ne možete posvađati bošnjački i srpski narod. Ne možete, to niko vekovima nije uradio osim onda kada je dolazilo spolja. Ne možete zato što mi živimo vekovima na ovim prostorima, isto kao što ne možete posvađati bošnjački i albanski narod, jer i tu živimo vekovima spojeni i nećemo mi Bošnjaci da se mešamo u ono što su problemi dva najveća naroda Balkana, ali hoćemo uvek da imamo svoj stav, a naš stav je da se na svaki mogući način sačuva mir, sačuva stabilnost i sačuva bezbednost.

Ovo što vi radite i što ste onog dana radili u ovoj Skupštini ne vodi tome, već raspaljuje mržnju, raspaljuje zlo i neće izaći na dobro. Hvala Bogu, većinska Srbija, većinski građani Republike Srbije nisu za tu priču koju vi zagovarate. To je negde ostalo u 19. veku i hvala Bogu što je za to. Većinski građani Republike Srbije su za mir, za stabilnost, za bezbednost, za radna mesta, zato da mi svi živimo u harmoniji, zato da svi zajedno se borimo za ono što mi jesmo. Da poštujemo svoje, da volimo svoje, da poštujemo različito i različite ljude i da u sadejstvu, u toj harmoniji, sada živimo onako kao su živeli vekovima pre nas naši preci. Da ne smeta ni meni zvono, kao što mi ne smeta, ali da ne smeta ni vama ezar kao što ne smeta većini građana Republike Srbije. Da ne smeta nikom kada ja kažem da sam Bošnjak, da sam Musliman, ali i da sam građanin Republike Srbije, da sam narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da sam se zakleo na Ustav ove države, ali da smatram da taj Ustav treba promeniti, poboljšati i u onim segmentima koji će ići u korist svih građana Republike Srbije. To je moje pravo kao građanina ove države, kao narodnog poslanika i nikakva retrogradna, nikakva huškačka, nikakva politika koja je prošlost neće mi to sprečiti ni meni ni nikome drugom narodnom poslaniku.

Isto tako, kako srpskim narodnim poslanicima imamo u politici takve huškačke politike imamo i kod drugih naroda. Imamo i kod Bošnjaka, ali oprostite ja ne pripadam takvoj politici, nikada joj nisam propadao. Pripadam politici ideje, politici partnerstva, ne primitivizma, ne poltronstva, ne polu sveta, ne populizma, ne ničega što može naškoditi bilo kome, a uvek najviše može naškoditi mome narodu.

Zato bilo kakve praćke, bilo kakve puškice, bilo kakvi klikeri, ne mogu to ni na koji način sprečiti, jer smo pokazali, dokazali i stekli poverenje da želimo samo dobro za svoj narod i za Republike Srbiju i za sve građane Republike Srbije. Ne može meni i mom narodu biti dobro, a da ne bude dobro i ostalim građanima Republike Srbije.

Isto tako ne može drugim narodima biti dobro, a da ne bude meni. To je politika i-i nama ne treba politika ili, ili. Dosta je bilo politike NDH, politike ratova, politike mržnje, politike zla, politike mitologije. Nama treba politika budućnosti, politika koja će ceo naš narod, sve građane Republike Srbije, pa i celog Balkana voditi onim putem koji nam obezbeđuje sigurnost, bezbednost, stabilnost, ekonomski prosperitet.

Treba nam politika puteva, treba nam politika auto-puteva, mostova, treba nam politika nauke, politika naučnih centara, treba nam politika koja će nas povesti tamo gde će se dogoditi da jednostavno živimo u harmoniji i miru.

Vidite ovo što se dogodilo u Turskoj. Sve to što su oni godinama pravili, politike ove, politike one, sve ono za šta su živeli srušilo se za jednu minutu. Pa, zar je vredno bilo šta, bilo kako raditi, kada Bog dragi sve uređuje. Vidite, one zgrade, videli ste, sve se to srušilo za manje od jedne minute. Sve ono što su oni možda jedni o drugima, ovo spominjem zato što se to dogodilo tamo na onom delu gde najviše žive Kurdi, sve ono što su Turci i Kurdi godinama pravili antagonizme međusobno, sve to je palo u vodu prema božijoj odredbi da u jednoj minuti sve to postane bezvredno, besmisleno.

Da ono što je u suštini na kraju svega i na početku svega, jeste li čovek ili niste čovek. Jeste li čovek do te mere da poštujete, da možete da istrpite, da ima u ovoj sali neko ko je drugačiji od vas. Da neko ko je drugačiji od vas poštuje ovu državu. Da neko ko je drugačiji od vas živi u ovoj državi i da se bori za njen boljitak. Ako to ne možete onda ste promašili sve u životu. Ako to ne možete onda vi u stvari takvom politikom samo ćete sebi zagarantovati da ćete jednostavno na sledećim izborima biti pometeni. Narod Srbije to ne voli. Narodu Srbije je dosta toga, dosta mu je kovčega, dosta je majki u crnom i srpskih i bošnjačkih i albanskih i hrvatskih i crnogorskih, kakvih god hoćete, majka je majka. To što vi zagovarate i što zagovaraju drugi na sličnu temu, put je koji ide ka tome.

Zato nećemo to dozvoliti, ni ja, a verujem ni većina narodnih poslanika, a pre ostalog narod Republike Srbije. Hvala.

Izvolite.

Hvala predsedniče.

Ukazujem na povredu člana 107. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i ne iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Ja prosto ne znam gde se kolega prepoznao, ali nažalost, izneo je niz uvreda na kolegu, prema kolegi Puškiću, što vi niste ni prekinuli niti ste ga opomenuli da prestane to da radi. Ja ću vas predsedniče da zamolim da sa vašim koalicionom partnerima….

Nisam čuo da je bio oslovljen, gospodin Puškić.

Ja bih vas samo zamolila da sa vašim koalicionim partnerima porazgovarate kada ikada napravite neku pauzu u radu u ovoj Narodnoj skupštini u smislu toga da čine i da provociraju na dva načina, time što redovno pominju zamišljenu nepostojeću oblast Sandžak ili time što vređaju kolege i druge.