Hvala, predsedavajući.
Dakle, ovde smo podneli ovaj amandman, on je na tragu one priče koju smo pričali sinoć članu 17. i naš predlog sadrži, namera mu je da zameni ceo član jer smatramo da građani, uopšte javnost zaslužuje da sednice Visokog saveta normalno, ukoliko nije isključena javnost u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim aktima, da ima uvid.
Ne vidim razloga zašto se te sednice ne bi snimale, zašto na tim sednicama ne bi mogli da prisustvuju, recimo iz medija itd. Dakle, da se obezbedi jedna javnost, jer kao što sam rekao, juče Tužilaštvo je za obične građane zatvoreno. Dakle, niti novinari, niti bilo ko može da dobije generalno bilo kakve informacije od Javnog tužilaštva, zato smatram da treba da se krene od VST, pa da ide nadalje.
Dakle, ono što je iskustvo koje vam ja direktno mogu podeliti recimo da građani sa pravom, institut odlaganja krivičnog gonjenja shvataju na način da bogati ljudi parama mogu da kupe pravdu, odnosno da mogu da čine krivična dela i da tim Tužilaštvo omogućava da plate određeni iznos u humanitarne svrhe i da ne dobiju kaznu.
To jeste tako. Pričali smo ovde, gospodin Jovanov je par puta pričao o nalazu DRI, ja vam ponovo kažem, milijardu i pedeset miliona, ne nekoliko desetaka miliona, milijardu i 50 miliona je utvrđeno, podnete krivične prijave protiv desetak lica.
I dan-danas ne znamo, iako smo tražili, protiv kojih lica su podnete krivične prijave i protiv kojih lica se odustalo, doneta odluka o odlaganju krivičnog gonjenja. Dakle, i dan-danas građani ne znaju protiv koga je podneto, da ne pričam o nanogicama.
Takođe, dolazi se do nekih slučajeva u kome čovek koji je izvršio krivično delo ima nanogicu, slobodno radi, slobodno se kreće, normalan život živi, dok oštećeni je pod paskom policije i nema normalan život. Kakva je to pravda kada je oštećeni ograničen u svojim pravima svakodnevnim, a okrivljeni može da radi šta hoće? Zahvaljujem, predsedavajući.