Jelena Milivojević, u sistemu? Po kom osnovu, po amandmanu?

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko Popović, drage kolege narodni poslanici, iskoristiću priliku da se osvrnem na važnost usvajanja zakona kojim se uređuje položaj sudija čemu bih posebno istakla nezavisnost. Nezavisnost pravosuđa je upravo još jedan korak u procesu usklađivanja sa standardima EU, a stalnost sudija koje ovaj predlog zakona propisuje, garantovaće upravo tu potrebnu nezavisnost sudije u slobodnom rasuđivanju.

U poređenju sa ranijom reformom pravosuđa koja je bila katastrofalna 2009. godine, kada smo imali troškove koji su iznosili oko 44 miliona evra i oko 900 otpuštenih sudija, ovakav zakon garantovaće zaštitu sudija i neće izazvati troškove kakva je izazvala prethodna reforma. Ovakvu izmenu zakona podržala je većina građana Republike Srbije i kao takvu smatram da je kao predstavnici građana trebamo usvojiti danas.

Istakla bih primer reforme pravosuđa iz 2009. godine npr. u opštini iz koje dolazim, opštine Aranđelovac, gde su zapravo Osnovni sud iz Aranđelovca sa sudskim jedinicama u Topoli i opštini Rača izmešteni u Kragujevac. Tada su svi kojima su bile potrebne sudske usluge morali da putuju čak negde 120 kilometara do Kragujevca, a podsetimo da su i zaposleni da bi zadržali svoja radna mesta svakodnevno morali da putuju, takođe, do istog suda i pređu isti broj kilometara i izdvoji isti taj trošak.

Ono što, takođe, mogu da naglasim jeste da je petoro sudija ostalo bez svojih radnih mesta, dvoje iz Aranđelovca i po jedan iz sudskih jedinica iz Topole, opštine Topole i Rače. Uspeli smo da izmenom Zakona o sedištima i područjima sudova javnih tužilaštava 2014. godine Osnovni sud u Aranđelovcu sa sve istim tim sudskim jedinicama iz opštine Topola i Rača vratimo.

Moram da naglasim da smo 2019. godine 24,5 miliona dinara, uz pomoć Ministarstva pravde i opštine Aranđelovac, rekonstruisali u Osnovni sud u Aranđelovcu, koji je zapravo po prvi put bio rekonstruisan još od osnivanja.

Sve što je SNS započela oporavkom i jačanjem srpskog pravosuđa, nastavljamo upravo usvajanjem ovog seta zakona za koju je većina građana Srbije glasala i na referendumu i na izborima 2022. godine.

Hvala.

Hvala vam i čestitam na vašem prvom obraćanju u Narodnoj skupštini.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Danijela Nestorović, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Nebojša Cakić, Jelena Kalajdžić, Đorđe Miketić, Nikola Nešić i Milinka Nikolić.
Reč ima podnosilac amandmana.

Hvala.

Suština ovog amandmana je u tome što smo dodali samo jednu rečenicu, a to je – zabranjen je i kažnjiv svaki nedozvoljeni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Smatrali smo da je važno da ova rečenica stoji u ovom delu, maltene, osnovnih načela funkcionisanja sudija zato što je, čini mi se, u tradiciji ove države da je pritisak na pravosuđe, da kažem, još od komunizma i Tita, da sudije ne treba da se drže zakona kao pijan plota. Do dana današnjeg je, počevši od ovog doma pa do najviših funkcionera državne vlasti, pritisak na pravosuđe evidentan i mi smo svedoci svakodnevno filozofije – pa šta.

Da vas podsetim, recimo, samo na jedan slučaj gde je predsednik države izlazio u slučaju „Jovanjice“ i kaže – pa šta, nije nikoga ubio, nije imao 10 tona kokaina.

Šta je posledica svega toga? Posledica je da sudija 18 puta zakazuje ročište i ne koristi procesna prava koja ima da bi se taj proces vodio, nego to lagano se razvlači. I do čega dolazimo? Dolazimo do toga što je jedan od kolega rekao – vaša vlast ima najbolje rezultate u korupciji. Da, to je vaš kolega izjavio, da imate najbolje rezultate u korupciji i to je upravo ta posledica.

Takođe, u ovom parlamentu imate poslanika koji direktno na Odboru za pravosuđe najvišim funkcionerima pravosuđa postavlja pitanje o svojim predmetima. Da li je to uticaj ili nije? Normalno je da treba da postavlja.

Pogledajte koliko para je utajio on, odnosno njegova porodična firma. To je, zaista, sramotno da se uopšte javi za reč, a kamoli da diskutuje sa nosiocima pravosudnih funkcija.

Hvala.

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović, zajedno Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić i zajedno Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović i Zoran Stojanović.
Podnosilac amandmana.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reč je o amandmanu koji je još u toku javne rasprave napisan od strane CEPRIS-a. Koliko možemo da primetimo u Predlogu teksta koji se nalazi pred nama, delimično je usvojen, u delu koji se tiče toga da je sudija nezavisan u vršenju sudijske funkcije, uopšte, ne samo u odlučivanju i donošenju presuda. Međutim, ostao je onaj drugi deo koji, po meni, ne baš iz poznatih razloga, želeo bih čisto da čujem objašnjenje, nije usvojen, a to je da se precizira hijerarhija prava na osnovu kojeg sudija donosi svoje odluke, a to je da se nakon Ustava, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona i potvrđenih međunarodnih ugovora utvrdi da sudija da svoje odluke donosi na osnovu prakse međunarodnih tela koje nadziru primenu međunarodnih standarda ljudskih prava.

Smatram da je osim nekog tehničkog preciziranja ove odredbe to izuzetno važno, imajući u vidu da je Srbija kao država član, to jest kandidat za članstvo u EU da učestvujemo u radu mnogih međunarodnih tela i da, prosto, nas ne obavezuju samo pravila međunarodnog prava, već i određena sudska praksa i praksa koja se u tim delovima primenjuje.

Zahvaljujem.

Hvala.
Gospođa Gajić, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala lepo.

Pošto smo menjali ove pravosudne zakone na osnovu referenduma i usvojili amandmane ustavne, kada je u pitanju član 2, doduše, i raniji Ustav je na neki način garantovao nezavisnost sudstva u svom radu, ali sada član 2. u ovom Predlogu zakona kaže da je sudija nezavistan u vršenju sudijske funkcije i sudija sudi na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta donetog u skladu sa zakonom, dok ustavni amandman vezan za nezavisnost sudija kaže – sudija je nezavistan, sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora. Znači, kompletno stav 1. i, naravno, stav 2. stoji u amandmanu – zabranjen je svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Upravo je to i kolega Cakić istakao i ja se pridružujem tome, da ovaj član 2. bi trebalo da sadrži i ovaj stav koji stoji u ustavnom amandmanu, jer je nekako ovako krnj. Ovako se zaokružuje.

Ne znam zašto ste ga izostavili kada je ustavni amandman ovako u celini ovog teksta ušao u ustavni amandman i ušao u novi Ustav, zašto ste ga izostavili kada je u pitanju Predlog zakona u članu 2? Toliko.

Takođe podnosilac, Tamara Milenković Kerković.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poslanička grupa Dveri – Patriotski blok podnela je više amandmana i na članove ovog zakona, a najpre na član 2. koji već u stavu 1. ima neusklađenost sa terminima iz Zakona o sprečavanju korupcije, član 2. stav 1. koji terminiše termin javnog funkcionera.

Ovo je, takođe, jedan koruptivni rizik u onom dokumentu koji je Ministarstvo pravde očito htelo da prikrije i Vlada o njemu nije mogla da se izjasni, a to je mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije i ovaj član formuliše nezavisnost rada sudova, ali i hijerarhiju pravnih akata na osnovu kojih sudija sudi i koja, takođe, nije u skladu ni sa principima pravne nauke, pravne teorije i hijerarhijom pravnih akata, tako da smo amandmanom tražili da se pored potvrđenih međunarodnih ugovora doda i praksa međunarodnih tela koji nadziru primenu međunarodnih standarda ljudskih prava i da se to uskladi sa hijerarhijom pravnih akata.

Osim toga, tražimo da se u stav ovog člana unese, ne znamo zbog čega je to izmenjeno u odnosu na ustavne amandmane, da je kažnjiv svaki uticaj na sudiju u vršenju svoje funkcije. Ja iskreno ne razumem što uopšte postoji i reč taj „nedozvoljen“, koja stoji u amandmanima, jer kakav je to dozvoljeni uticaj na sudiju u vršenju njegove javne funkcije.

Objasnila bih šta to znači nezavisnost i kada to sve građani nisu jednaki pred zakonom. Primera radi, imate gradonačelnicu jednog grada koja slupa službeni automobil neovlašćeno ga vozeći i napravi štetu od 400 hiljada dinara. Policija ne da službenu belešku i na kraju sudija za prekršaje u jednom danu donese najnižu moguću kaznu po prijavi na pritisak javnosti od 5.000 dinara.

S druge strane, imate građanina Niša, profesora univerziteta koji je prijavljen zbog toga što je na svom tviter nalogu, prijavljen je od strane MUP-a prekršajnom sudu, organizovao velike proteste koji su se odigravali prošle godine. Protiv tog drugog se i dalje vodi postupak i zaprećena kazna je 150.000 dinara. Dokaz – objava na Tviteru za organizaciju skupa. Gde je tu jednakost građana pred zakonom i šta je to nedozvoljeni uticaj? Hvala.