Iz prostog razloga što ste vi tražili od mene da o tome vodim računa striktno.
I pošto ste to tražili, to radim. Ništa više. Uvek samo ono što sami tražite.
Treba li da se glasa za 103? (Da)
Ima li još ičega da je povreda Poslovnika?
Izvolite.

Kao što sam, gospodine Orliću, ja ne znam zašto su kolege iznenađene, da vi imate duple aršine, vi ste prosto maneken duplih aršina i nepoštovanja Poslovnika.

Član je 109. ako hoćete da znate, nije bio malopre, pošto gospodin Orlić, ja sam proverio u sistemu jutros, očekujem da ćete se vi držati reči koju ste jutros dali, i ja sam vas jutros upozorio, da je predsednik Narodne Skupštine, a to ste vi, to piše u Poslovniku, dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbe iz člana, ovog stava, stav 1, 2, 4 i 6. odnosi se na zloupotrebu u povredi Poslovnika, odnosno davanje replike da ste vi u tom slučaju dužni da narodnom poslaniku koji je koristio, ovaj član zloupotrebljavajući pravo iz člana, ovog stava 1. oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi, a takođe da se tom narodnom poslaniku izrekne kao mera koja je predviđena ovim Poslovnikom članovima od 108. do 111.

Koliko sam ja proverio u sistemu, vi to niste uradili, malopre je poslanik Rističević isto zloupotrebljavao Poslovnik i javio se za povredu Poslovnika, a onda replicirao kolegama iz opozicije, i ja držim do toga da ćete vi ispoštovati te aršine i reči da je to tako po Poslovniku, oduzeti to vreme od poslaničke grupe i prosto ispoštovati ovaj Poslovnik.

Pogrešili ste, član 109. se ne odnosi na oduzimanje vremena, ali možemo da glasamo ako želite. Ne želite, dobro, bolje što ne želite.
Ništa više nisu poslovnici.
Drugih osnova nema.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Šulkić, Jovanović, Marsenić, Sandić, Bojović i Stojanović.
Podnosilac, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne ponavljam ono što su kolege već rekle, drugačije smo definisali odredbu ovog člana, člana 4. predloga zakona o sudijama, ali bih se samo osvrnuo i potencirao svih prava stranaka koja su garantovana Ustavom.

Dosta o tome je rečeno i sa kratkim osvrtom na narušavanje poverenja u nezavisnosti i nepristrasnosti sudija i sudova. Takođe smo predvideli da se uređuje zakonom i predviđena je jednom odredbom ovog člana da svi organi javne vlasti, javni funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova. I ona je deklarativnog karaktera, to je u redu da se o tome govori.

Međutim, kada govorimo o nekoj odgovornosti, o posledicama koje neko treba da trpi zbog narušavanja zbog poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova, u članu 97. predloga zakona, govori se o vrstama disciplinskih prekršaja i sada možemo da kažemo svi ovi prekršaji, na ovaj ili onaj način narušavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.

Međutim, mislim da treba da budu kada su u pitanju prava stranaka u postupku, dakle, svih prava stranaka koja su garantovana Ustavom i međunarodnim ugovorima, zakonima itd. Ali, s druge strane, narušavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova je moguće da vrše drugi organi, vlast i funkcioneri i vi ste to predvideli Predlogom zakona i takođe bi trebalo sankcionisati i to i takvo ponašanje nekim zakonom, jer se ovaj zakon odnosi na ta lica, ali ukoliko znamo da to postoji i sada ne treba da navodimo neke slučajeve, vi se sa njima slažete ili ne slažete, niste ni dužni to da znate, na kraju krajeva, ali, u svakom slučaju, ako nemamo posledicu za narušavanje poverenja i nezavisnosti sudija, znači, struktura van sudske vlasti, ako tako mogu da kažem u širem smislu, to se, naravno, odnosi i na tužilačke funkcije, onda ćemo dopustiti da nezavisnost, za koju se zalažemo, bez obzira da li su sudije izabrane pod političkim uticajem ili nisu, neka bude da ne bude i ta mogućnost da bude isključena, ali svejedno nosilac sudijske funkcije, potkopavanje njegove nezavisnosti, samim time i nepoverenje suda će proći bez posledica i imaćemo i dalje situacije o kojima smo dosta toga mogli da čujemo u ovom postupku.

Evo, ja vas molim, verujem da se o tome razmišlja, kroz neke druge zakone da to bude predviđeno i verujem da će Skupština imati prilike, pošto to predstavlja u širem smislu neki paket pravosudne reforme, da i to bude predviđeno u nekom skorijem roku kako bismo od početka primene ovih zakona ili u tom prelaznom nekom roku od godinu dana na neki način zaštitili sudije i sudsku vlast od vršenja, odnosno narušavanja poverenja u sudsku vlast.

Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Ivan Kostić.
Reč ima podnosilac.

Hvala vam najviše.

Dakle, član kojim se definiše etički principi i nezavisnost i nepristrasnost sudija je od izuzetnog značaja. Ja sam više puta govorila i o potrebi da se ovim zakonom dosledno sprovedu mehanizmi zaštite nezavisnosti sudija, počev od uticaja predsednika suda na položaj sudije, ali i mnogi drugih mehanizama koji su i u ovim drugim zakonima tako napravljeni da će omogućiti da ovi etički principi ostanu samo deklarativno i mrtvo slovo na papiru.

Koliko nam je u Srbiji demokratije donela izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim je ukinut cenzus, a kako vi kažete, ministarka, ukinut je Ustavom koji, nažalost, nije mogao da se, kako ste hteli, primenjuje neposredno, toliko će nam nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca doneti zakoni o kojima raspravljamo, i ukoliko ne budete vodili računa o onome što vam govori struka, Udruženje sudija i tužilaca, o onome što vam govore profesori univerziteta sa ove strane, koje ponižavate na svaki mogući način. Takođe, i poznati advokati koji sede sa ove strane i koji žive od prava.

Dakle, ako to ne uvažite i ako Vlada ne shvati da je i sama procedura, donošenja ovih zakona u stilu rimske sentence da „forma dat esse rei“, da forma i procedura daju suštinu stvari, u tom slučaju ovi zakoni nikako neće moći da budu na korist građana. I dalje će pravosudni zakoni biti tretirani zapravo kao bedem korupcije u Srbiji.

Hvala.

Na član 4. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.
Izvolite.

Član 4. je, ako se slažete, ministarka, jedan od važnijih članova ovog Predloga zakona.

Znate, naslov je - etički principi vršenja sudijske funkcije. U ovom članu postoje određene pravopisne greške na koje ukazujem sve vreme, ali možemo da pričamo o toj normativnoj jednini, slažem se i ima toga, ali ovde baš konkretno u ovom članu imate primer jednine i množine. Nadam se da ćete uvažiti ovo što govorim.

Da bih ukazao koliko je to važno da imamo jednu etičku podlogu na koju će sudije da se naslone, važan je i taj pravopis. Znate, kada oni vide da je nešto pisano malo ovako, malo onako zakon gubi na svojoj težini. A evo šta o tome kaže Božidar Grujović 15. avgusta 1805. godine, jedan od prvih popečitelja Karađorđeve Vlade. On kaže: Pod zakonu moradu i gospodari, poglavari i savjetopravoiteljščujući i svajščenstvmo o sav narod biti i to pod jednim i tim istim zakonom. Zakon mora imati snažno uporište u moralu, mora biti zasnovan na pravi i razumu. Dve polovine blagoplučija, ako nije takav, ne postoji ni moralna obaveza da se on poštuje.

Još je Božidar Grujović ukazivao na važnost baš ovog što danas propisuje i ovaj član 4. Etički principi vršenja, kao što sam već unapred rekao, su temelj da bi sudija mogao zaista da bude osoba od potpunog integriteta u ovom razorenom društvu.

Po amandmanu, Stefan Adžić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodna skupština Republike Srbije uvažena ministarko u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, amandman ne mogu da prihvatim jer smatram da nije racionalan, i apsolutno sam saglasan sa obrazloženjem Vlade Republike Srbije.

Na dnevnom redu Prvog vanrednog zasedana Narodne skupštine Republike Srbije se, pored seta, tzv. pravosudnih zakona koje ću svakako da podržim, jer smatram da obezbeđuju vladavinu prava, nezavisno sudstvo, kao i samostalnost nosilaca različitih pravosudnih funkcija, se nalaze i dva jako bitna, rekao bih, strateška zakona koja se tiču mladih ljudi i obrazovanja.

Slušajući mnoge opozicione govornike u prethodnih nekoliko dana, ali i u toku današnjeg dana, mogao sam da primetim nešto što i sam znam, a to je da se oni mladim ljudima bave samo u izbornim kampanjama, da su im potrebni za one izborne flajere i za njihove političke pamflete. Čak i kada negde pomenu mlade, onda pominju Akademiju mladih lidera i vređaju Akademiju mladih lidera, zaboravljajući jednu činjenicu, da mi u toj Akademiji mladih lidera Srpske napredne stranke imamo toliko diplomiranih pravnika, inženjera, ekonomista koliko oni nemaju glasova. Čak i kada se na dnevnom redu nađu dva jako bitna sporazuma, oni se trude da o tome ne govore, jer smatraju i žele da izbegnu činjenicu kako vladajuća većina ne donosi zakone koji su u velikom interesu mladih ljudi.

Jedan od sporazuma koji je na dnevnom redu danas jeste sporazum Erazmus plus, nešto što je jako dobro poznato svim studentima širom univerziteta u Republici Srbiji, nešto što studentima omogućuje da se usavršavaju, da razmenjuju svoja iskustva, da jačaju svoje jezičke kompetencije, ali ne znači samo njima. Znači i mnogim visokoškolskim ustanovama, mnogim profesorima, nastavnicima i na taj način oni jačaju svoju saradnju sa međunarodnim visokoškolskim ustanovama.

Ono što je jako bitno da napomenem kada govorim o programu Erazmus plus jeste svakako i podatak da smo od 2019. godine punopravna članica ovog programa i da možemo da konkurišemo za apsolutno sve projekte.

Koliko je ovo značajno za mlade ljude govori i podatak da je kroz ovaj program prošlo preko 16.000 učenika i da je odobreno preko 4.000 projekata. Drugi sporazum, ali svakako ne i manje bitan jeste sporazum Horizont Evropa koji predstavlja ključni program za finansiranje, inovacije i razvoj nauke sa jednim budžetom od čak 92,5 miliona evra i predstavlja najveći fond za razvoj nauke u svetu.

Učešće u ovom programu našim mladim ljudima omogućava pristup akademskim mrežama, infrastrukturi, kompanijama, industriji da imaju pristup sa njima, ali da povežemo i regione, da povežemo i opštine, ali da povežemo i neprofitne organizacije u okvirima EU, ali i van nje.

Ja se nadam da ćemo ovde da se složimo, bez obzira na političku različitost, da ulaganje u mlade, ulaganje u nauku, predstavlja jedan od glavnih stubova za razvoj države i, ono što je jako bitno da napomenem, onog dana, čini mi se da je bila subota kada je ministarka za nauku Jelena Begović ovde obrazlagala ova dva sporazuma, izuzetno mi je drago što je bila egzaktna, što je bila tačna, što se bavila činjenicama i mislim da je to sasvim prirodno za osobu koja dolazi iz sveta nauke i što je govorila istinu.

Istina je da danas zahvaljujući SNS u Srbiji postoje i naučno-tehnološki parkovi i u Beogradu, i u Nišu, i u Novom Sadu, i Čačku, da je upravo završen proces zapošljavanja 337 najboljih studenata na visokoškolskim ustanovama, da smo opredelili još 350 stipendija za dalje školovanje na doktorskim studijama u našoj zemlji, ali i van nje, i da smo opredelili sredstva za još 200 dodatnih stipendija za mlade naučnike.

Svi ovi rezultati, kao i volja, spremnost naše države, naše politike za izgradnju BIO4 Kampusa je nešto što predstavlja najveći projekat i ulaganje u nauku, u istoriji naše zemlje, nešto što će integrisati u jednoj celini mnoge visokoškolske ustanove, mi daje za pravo da sve vas u Danu za glasanje pozovem da ova dva sporazuma prihvatite, a ja ću svakako, kao i sve predložene zakone na dnevnom redu, sa zadovoljstvom prihvatiti.

Kako bih ispoštovao vreme i bio odgovoran prema mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, ja vam se najsrdačnije zahvaljujem na pažnji. Hvala vam.