Po amandmanu. Nećete po amandmanu?
(Nebojša Cakić: Hoću da repliciram. Imam pravo. Replika. Dajte pravo da se odgovori.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Branimir Jovančićević i Nenad Mitrović.
(Miodrag Gavrilović: Preskočili ste naše amandmane na član 2.)
Šta sam sada pročitao? Stanite. Nemojte da vičete.
Ovako, da vam ponovim.
Amandman po kome je govorio poslanik Cakić i amandman na član 3. koji je on podneo zajedno sa poslanicima iz svoje poslaničke grupe na član 3.
Sada idemo na član 3. koji su podneli Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Branimir Jovančićević i Nenad Mitrović.
Nemojte da vičete. Sačekajte.
Da li želite po tom amandmanu?

Samo da vas pitam za ovo vreme.

Pre nego što obrazložim ovaj amandman dozvolite mi samo da završim misao od prošlog puta. Naime, hteo sam da kažem da je na vreme stanovništvo Černobilja bilo obavešteno o čemu se zapravo radi u tom gradu po nekim procenama stručnjaka bilo bi spašeno 100 hiljada života.

Sa druge strane, pitanje koliko bi bilo života spašeno danas u Srbiji da su na vreme građani gradova kao što su Beograd, Čačak, Užice, Valjevo, Loznica, Bor, Majdanpek itd. bili obavešteni o tome u kolikoj meri je zagađen vazduh, odnosno troposovski deo atmosfere. Jesu bili obavešteni oko PM čestica, ali nisu bili obavešteni o količino organskih polutanata koji su za zdravlje građana i stanovništva opasniji od samih tih PM čestica.

Što se tiče člana 3. mi smo ovde podneli amandman i rekli smo – biti trajno premešteni ili privremeno upućeni u drugi sud iste vrste i stepena, ili neposredno, nižeg stepena uz garantovane zarade koje imaju u sudu iz koga su premešteni, ako je povoljniji za njega. Dakle, DS se stvarno zalaže za socijalnu pravdu i smatra da nikakvo premeštanje iz suda u sud ne bi trebalo da doprinese smanjenju zarada sudija. Dakle, na taj način sudije ne bi trebalo da budu praktično, kažnjene, iz prostog razloga zašto po mom mišljenju i mišljenju mojih prijatelja i kolega iz DS, ne postoji sud većeg ili manjeg značaj, bez obzira na nivo suda. Svi su oni istog značaja, posebno zbog toga što i količina poslova i odgovornost koju sudije obavljaju na svim nivoima ista i zbog toga ne bi trebalo da se dozvoli da im se umanjuju plate ukoliko prelaze na neki sud eventualno, nižeg ranga. Zahvaljujem se.

Po amandmanu Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, da kažem samo da poslanička grupa JS neće podržati pomenute amandmane. S druge strane u danu za glasanje podržaćemo sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Kada govorimo o ovom zakonu JS se zalaže sa maksimalno jačanje sudstva, nezavisnost tužilaštva kao preduslov vladavine prava.

Ali, ministarka, kada ovo kažem da se zalažemo za maksimalno jačanje sudstva, nezavisnost tužilaštva, ne mislim da to znači udaljavanje od naroda, već upravo suprotno, udaljavanje od neprimerenih uticaja, jer nezavisni sudija je garant da će se zakon primenjivati jednako i nepristrasno na sve građane.

S druge strane, svaka država koja pretenduje da bude demokratska važno je da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri parametri za ostale stubove vladavine prva. Svakako, svi smo ovde saglasni da je Srbija zemlja koja tim putem ide. Jedini interes ove države svakako mora da bude jednakost i pravičnost za sve građane.

Sve ove izmene o kojima danas govorimo predstavljaju temelj za drugačije zakonsko uređivanje i položaj sudija, za njihov izbor, prestanak funkcije, odgovornost itd. Sve preporuke Venecijanske komisije implementirane su u ovaj zakon. Ali, ministarka, predstoji vam još dosta posla, predstoji da donesemo podzakonske akte, kojima će se formirati saveti, a čini mi se, svi smo saglasni, tek tada mogu građani da osete pozitivne promene što se tiče ovog zakona.

Isto tako, ovim setom zakona ispunjava se obaveza za Poglavlje 23, na putu Srbije ka EU. Isto tako značajna odredba kojom će Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva imati svoju budžetsku nezavisnost. Pošto nemam više vremena samo još na samom kraju da kažem svi ovi zakoni koje donosimo su interesu građana, kako bi lakše mogli da ostvare svoja prava i kako bi se sa druge strane svakako, ojačala sudska grana vlasti, a JS se za sve to zalaže. Zahvaljujem.

Hvala vam. To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.
Na član 3. amandman su zajedno podneli Milenković Kerković, Obradović, Puškić, Jakovljević, Kostić.
Podnosilac.

Kao i ostali članovi ovog zakona o sudijama i ovaj na koji smo podneli amandman precizira jednu deklarativno, odličnu normu i princip, a to je nezavisnost, to su etički principi u obavljaju sudijske dužnosti, nezavisnost, nepristrasnost, odgovornost i dostojanstvo sudije.

Dakle, ovaj član je zaista nešto što niko ne bi trebalo da kritikuje, ali ja kritikujem novo tehniku, ja kritikujem način na koji ovaj član izražen i pre svega, u našem amandmanu stoji da se njime sužava nivo zajamčenih prava.

Kolege, obrazovani u aulama Pravnog fakulteta s druge strane će mi pomoći da kažem, kažu kasnije ko je od latinskih pravnika rekao da su zakoni muve kreirani da se u njih hvataju male mufe, kada kroz njih prolaze velike. Ovo društvo je tipičan primer takve jedne izreke koja je nastala pre 2000 godina, ali je ovde usavršena.

Molim ministarku koja je više puta svoje izlaganje iskoristila da kaže da će se pristupiti promeni Zakona o parničnom postupku. Ministarka, molim vas, u ime struke, u ime advokature, u ime sudija, da ne dirate Zakon o parničnom postupku. Ako ovo bude usvojeno i ovo će biti previše, a da je to tako videće se nakon usvajanja ovih pravosudnih zakona koji će i te kako uticati na živote građana Srbije, jer nakon usvajanja ovih zakona ni onih 100 hiljada radnika kojima država na osnovu pravosnažnih presuda na osnovu neisplaćene zarade iz opljačkanih preduzeća, ni oni kojima Elektroprivreda Srbije nezakonito isključuje struju, pa u Nišu ima 7.000 porodica koje žive bez struje, ni opljačkani bankarski klijenti neće živeti ništa bolje, jer se neće omogućiti pravda za one koji nemaju politički uticaj. Hvala.

Ta opljačkana preduzeća sada imate koaliciju, možete da pitate ljude koji su učestvovali u pljačkanju.
Na član 3. amandman su zajedno podneli Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.
Reč ima podnosilac.

Hvala vam predsedniče Skupštine.

Mi smo podneli amandman isto na ovaj član 3. Predloga zakona o sudijama. Ono što moram da kažem odmah na početku, malo jednu opštiju stvar, a to je da ovako predložen zakon i dalje zadržava široku kontrolu Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave.

Takođe, ozakonjuje jedan mehanizam disciplinovanja tzv. neposlušnih sudija pod izgovorom zabrane političkog delovanja. Iz prostog razloga što se pod ovim terminom zabrane političkog delovanja, ako je široko postavljen može da se shvati i disciplinuje, ukoliko neki sudija izražava svoj stav, svoj kritički osvrt npr. stanje u pravosuđu u javnosti. To takođe onda može da se primeni na njega. Tako da bi morala da se nađe neka uža definicija kao što je npr. da nije član partije.

Kada govorimo o članu 3. mi smo kao i ostali koji su govorili tražili da se bolje definiše stalnost sudijske funkcije i da se ona definiše na način da ne samo da je ona stalna, nego da se doda i da traje do izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije.

Takođe, kada se govori i o upućivanju sudija u druge sudove, da se samo na ovome stane, da sudija ne može da bude upućen i u međunarodne organizacije. Nema veze što naš Ustav, u pravu ste, ne eksplicira da je to zabranjeno, ne bi trebalo da se upućuje u druge međunarodne organizacije.

Nas nekoliko je iznelo ovaj amandman koji je suštinski napisao CEPRES i ovo je zanimljivo, da ste hteli da uvažite stručnu javnost tokom slušanja, ne biste morali ovde da slušate opet identične amandmane koji suštinski polaze od toga da ako postoje javne rasprave, onda pokušajte da uvažite stručnu javnost. Hvala.

Reč ima ministarka.

Želim samo da vam odgovorim jednom rečenicom. Nije CEPRES jedina stručna javnost u ovoj zemlji.
Mi smo u izradi tekstova zakona. U radnim grupama su bili profesori pravnih fakulteta, sudije, tužioci, članovi DVT, članovi VSS, normativci iz Vlade RS, normativci iz Ministarstva pravde. Tako da nemojte pričati da stručna javnost nije konsultovana. Čak smo i prihvatili neke primedbe od strane CEPRES-a koje su date kroz javnu raspravu, ali nemojte očekivati od nas da prihvatimo apsolutno svaki predlog CEPRES-a. Hvala.