Nemojte da vičete sa mesta ljudi, šta je s vama. Ćuta Jovanović, po koji put i danas i na svim sednicama, nemojte da vičete sa mesta čoveče. Imate mikrofon, imate karticu, imate dugme ispred sebe, prijavite se za reč kada hoćete da kažete šta hoćete. I što urlate? Jel ima razloga da urlate onda?
To što vi sada pokazujete, to se iz kuće donosi.
Na član 27. amandman su zajedno podneli poslanici Kučević, Imamović, Olenik, Kamberi.
Nisu tu.
Na član 27. amandman su zajedno podneli poslanici Gajić, Parlić, Jovanović.
Izvolite. Jovanoviću, dao sam reč poslaniku Gajiću, smirite se bar malo.

Podneo sam ovaj amandman na član 27. koji govori o uslovima za kandidovanje u VST. Predlog je, ja mislim na neki način i elementaran, a on se odnosi na to da pravo, da bude biran, može da bude i onaj tužilac koga predloži Udruženje tužilaca, a koje vrlo često, a vama je to takođe poznato, prvo ima veliku tradiciju već kod nas u Srbiji, u razvoju demokratskog društva, a ima i po nekoliko stotina članova i u tom smislu je ovaj moj predlog. Ono što sam hteo da kažem dodatno, a što je na neki način neka informacija za budući taj sastav VST, je na primer, a pominjao sam ga i juče, Viši javni tužilac u Beogradu.

Pazite šta on radi? Zamislite ovaj paradoks. On proganja policajce Četvrtog odeljenja policijske uprave u Beogradu, Milenkovića, Matića i ostale, na osnovu čijeg operativnog rada su podignute dve optužnice od strane Tužilaštva za organizovani kriminal, obe prošle kontrolu suda, obe potvrđene i na osnovu kojih sad imamo proces koji je u toku, koji naravno neću da komentarišem. Znači, to radi viši javni tužilac u Beogradu. On ove policajce podvrgava postupku unutrašnje kontrole u policiji, prema njima podnosi krivične prijave, prema njima sprovodi mere tajnog nadzora i druge specijalne istražne metode. Na kraju ih i prati direktno po ulici.

(Predsednik: To bi bilo kompletnih dva minuta za amandman.)

Znači, to je sa stanovišta pozicije višeg javnog tužioca u Beogradu, starešine tog tužioca da to radi je… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam.
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nestorović, Zelenović, Jovanović, Cakić, Kalajdžić, Miketić, Nešić, Nikolić.
Reč ima podnosilac amandman Nebojša Cakić.

Ono što smo mi predložili ovim amandmanom jeste da pored postojećih subjekata, kojima je omogućeno da predlažu kandidate za Savet visokog tužilaštva, reprezentativna udruženja, strukovna, mogu da predlažu te kandidate.

Dakle, s obzirom na samu prirodu tužilaštva, gde je apsolutna hijerarhija, u kome su tužioci hijerarhijski zavisni u kompletu, od vrhovnog tužioca do dole, gde moraju da postupaju u skladu sa obaveznim uputstvima, gde može da im se oduzme predmet, da drugom, da im se da nalog u kombinaciji sa pritiscima iz političkih partija vrlo je teško da se izrazi slobodna volja.

Ako tome dodamo da prijem u radni odnos takođe zavisi, suštinski barem u dosadašnjem toku stvari, od tužioca. Imate primere, što je zaista za mene frapantno, u Leskovcu dođe i primi se kandidat, neću da kažem, iz nekog grada koji je udaljen 200 ili 300 kilometara iz Srbije, bude tu dva, tri, četiri meseca, odnosno i ne dođe, posle toga pređe u drugo tužilaštvo, odnosno šta se desilo? Desilo se da javni tužilac verovatno nije mogao da ga primi tamo gde je on namerio, pa je pored 300, 400 ljudi koji nemaju posao, diplomirani pravnici, doveo i primio čoveka van grada i onda ga smestio tamo gde je hteo.

Dakle, da li će taj čovek imati sutradan svoju slobodnu volju… Zato je neophodno da udruženja, ali strukovna udruženja, reprezentativna, ne poput ovih kakve ste vi osnovali, sad, kad kažem vi, mislim na vladajuću partiju, Udruženje sudija i tužilaca koji su učestvovali u javnoj raspravi, jer ona nisu realno reprezentativna. Dakle, mora da se utvrdi reprezentativnost i da im se da pravo da predlažu zato što oni među sobom, čini mi se, najbolje znaju ko je kvalitetan za takvu vrstu funkcije i u okviru svog udruženja imaju slobodu koja nije ograničena, poput kolegijuma, da zaista predlože ljude koje smatraju najboljim.

Hvala.

Izvinite što sam prekoračio vreme.

Na člana 27. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Tepić, Stefanović, Milošević, Jekić, Grujić, Đorđević, Veselinović, Obradović, Lukić, Pašić, Ristić, Albahari, Oreg, Grbović, Veselinović i zajedno Lutovac, Rakić, Novaković, Milivojević i Mitrović.
Reč ima podnosilac amandmana.

Ministarko, vi ste mi konkludentnim radnjama, odnosno ćutanjem pokazali da vas zaista ne interesuju naši amandmani.

Dakle, niste mi odgovorili na pitanje kako to da niste prihvatili nijedan amandman od hiljadu i nešto amandmana koje smo pisali u saradnji sa stručnim udruženjima o kojima govori ovaj amandman. Ali, pošto mi niste dali odgovor na ta pitanja, evo postaviću vam neka druga pitanja.

Dakle, vi ste ministar pravde u drugom mandatu. Zar vam nije malo neprijatno što naši građani ne mogu da dođu do pravde zato što sporovi traju i po pet, šest godina? Zar vam nije neprijatno što je preko četiri hiljade zatvorenika, teških osuđenika, pušteno iz zatvora na mig, odnosno kroz amnestiju Tomislava Nikolića, koji su sada na slobodi i niko ne zna šta se sa njima dešava, koliko je među njima povratnika, da li je došlo do resocijalizacije tih ljudi?

Da li bi hteli da mi odgovorite da li se osećate neprijatno u pravosudnom sistemu čiji je deo Zagorka Dolovac? Vi ste ministar pravde. Da li vam je neprijatno kada čujete, odnosno kada imate potkrepljeno dokazima činjenicu da kriminalci poput Darka Šarića i nekih drugih iz zatvora upravljaju svojim kriminalnim radnjama? Da li vam nije neprijatno kada čujete da je čovek iz ekipe Veljka Belivuka, koga optužujete za državnog neprijatelja, kupio jedan od simbola Beograda?

Hvala.
To bi bilo dva minuta.
Reč ima sledeći podnosilac.

Poštovana gospođo Popović, ja veoma cenim vaše napore da stručno i profesionalno odgovorite na ova pitanja koja sam postavio o krstarenju bezbednosnih službi, ali, znate, u parlamentu postoji i Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Ovde postoji i Odbor za odbranu i bezbednost i veoma je važno da zaista rasvetlimo sve detalje.

Kada govorimo o ovom amandmanu koji sam podneo, moja namera je da izgradimo nezavisno, nepristrasno tužilaštvo. Vi ste u obrazlaganju ovog zakona u prvom danu rasprave kazali - želimo nezavisnije pravosuđe. Ne, želimo nezavisno, a ne nezavisnije.

Razumem, možda je bio lapsus, ali zaista verujem da želite nezavisno pravosuđe, kao i svaki građanin, ali da imamo nezavisno pravosuđe, mi bismo imali odgovor na pitanje ko su strane agenture u Srbiji. Tužilac bi odmah reagovao na to pitanje. Ne bismo imali objašnjenje da je Otpor uzimao neki novac, jer, znate, ti koji to tako odgovaraju na to pitanje preskaču jednu rečenicu koja kaže – gro novca dat je za podmićivanje visokih funkcionera vlasti iz Srpske radikalne stranke.

Meni je žao što neki tada nisu uzeli novac, pa sada uzimaju od Kurtija. Sada, posle 22 godine, su se probudili i kažu – mi hoćemo novac. Ali, to je njihovo legitimno pravo da sada aktiviraju te porive, ali da se mi vratimo ko su strane agenture koje krstare ovoga trenutka Srbijom i zašto se predsednik jedne velike stranke pre par dana probudio i kazao – idemo na izbore, a onda, kada se otreznio, već posle par sati rekao – nema izbora? Kako je to moguće? Da li su stigla istraživanja javnog mnjenja ili neko od agenata je svom podagentu zavrnuo uši? To su pitanja na koje mi želimo odgovore.

Dakle, ja ovde moram da demontiram besmisao u kome mi živimo, pogotovo da demontiram besmisao parlamenta.

Izazvali ste ponovo repliku.
(Srđan Milivojević: Hvala.)
A da dokazujete besmisao parlamenta, znači, to je namera ovoga što radite. Znači, svojim ponašanjem dokazujete besmisao.
(Srđan Milivojević: Na ovakav način.)
Odlično vam ide.
Gospođo Raguš, izvolite.

Sve bi to bilo u redu, samo da čujemo relevantan izvor. Evo, ja ga imam. Vašington post – pretpostavke su pošto su se američki građani pre pitali gde idu njihovi novci od poreza, kaže pretpostavka da je najveća cifra koja je otišla 41 milion američkih dolara. Pritom, za obuku, za pravljenje grafita, za boje, za majice i tu je zapravo bio taj mozak koji je smislio onaj čuveni transparent „gotov je“. Dakle, vi ste samo bili pešadija koja je bila dobro plaćena, a u Budimpešti i u ostalim hotelima prošli ste obuku za obaranje režima.

Dalje se u ovom uticajnom listu navodi da je Peti oktobar prvi primer revolucije koja je testirala istraživanje javnog mnjenja, pasivan otpor i naravno desetine miliona stranih moneta ljudima koji su bili građani Srbije.

Toliko o tome, gospodine Milivojeviću.