Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović, zajedno Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, Borko Puškić, Milovan Jakovljević, Ivan Kostić i zajedno Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović i Zoran Stojanović.
Podnosilac amandmana.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reč je o amandmanu koji je još u toku javne rasprave napisan od strane CEPRIS-a. Koliko možemo da primetimo u Predlogu teksta koji se nalazi pred nama, delimično je usvojen, u delu koji se tiče toga da je sudija nezavisan u vršenju sudijske funkcije, uopšte, ne samo u odlučivanju i donošenju presuda. Međutim, ostao je onaj drugi deo koji, po meni, ne baš iz poznatih razloga, želeo bih čisto da čujem objašnjenje, nije usvojen, a to je da se precizira hijerarhija prava na osnovu kojeg sudija donosi svoje odluke, a to je da se nakon Ustava, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, zakona i potvrđenih međunarodnih ugovora utvrdi da sudija da svoje odluke donosi na osnovu prakse međunarodnih tela koje nadziru primenu međunarodnih standarda ljudskih prava.

Smatram da je osim nekog tehničkog preciziranja ove odredbe to izuzetno važno, imajući u vidu da je Srbija kao država član, to jest kandidat za članstvo u EU da učestvujemo u radu mnogih međunarodnih tela i da, prosto, nas ne obavezuju samo pravila međunarodnog prava, već i određena sudska praksa i praksa koja se u tim delovima primenjuje.

Zahvaljujem.

Hvala.
Gospođa Gajić, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala lepo.

Pošto smo menjali ove pravosudne zakone na osnovu referenduma i usvojili amandmane ustavne, kada je u pitanju član 2, doduše, i raniji Ustav je na neki način garantovao nezavisnost sudstva u svom radu, ali sada član 2. u ovom Predlogu zakona kaže da je sudija nezavistan u vršenju sudijske funkcije i sudija sudi na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta donetog u skladu sa zakonom, dok ustavni amandman vezan za nezavisnost sudija kaže – sudija je nezavistan, sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora. Znači, kompletno stav 1. i, naravno, stav 2. stoji u amandmanu – zabranjen je svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Upravo je to i kolega Cakić istakao i ja se pridružujem tome, da ovaj član 2. bi trebalo da sadrži i ovaj stav koji stoji u ustavnom amandmanu, jer je nekako ovako krnj. Ovako se zaokružuje.

Ne znam zašto ste ga izostavili kada je ustavni amandman ovako u celini ovog teksta ušao u ustavni amandman i ušao u novi Ustav, zašto ste ga izostavili kada je u pitanju Predlog zakona u članu 2? Toliko.

Takođe podnosilac, Tamara Milenković Kerković.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poslanička grupa Dveri – Patriotski blok podnela je više amandmana i na članove ovog zakona, a najpre na član 2. koji već u stavu 1. ima neusklađenost sa terminima iz Zakona o sprečavanju korupcije, član 2. stav 1. koji terminiše termin javnog funkcionera.

Ovo je, takođe, jedan koruptivni rizik u onom dokumentu koji je Ministarstvo pravde očito htelo da prikrije i Vlada o njemu nije mogla da se izjasni, a to je mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije i ovaj član formuliše nezavisnost rada sudova, ali i hijerarhiju pravnih akata na osnovu kojih sudija sudi i koja, takođe, nije u skladu ni sa principima pravne nauke, pravne teorije i hijerarhijom pravnih akata, tako da smo amandmanom tražili da se pored potvrđenih međunarodnih ugovora doda i praksa međunarodnih tela koji nadziru primenu međunarodnih standarda ljudskih prava i da se to uskladi sa hijerarhijom pravnih akata.

Osim toga, tražimo da se u stav ovog člana unese, ne znamo zbog čega je to izmenjeno u odnosu na ustavne amandmane, da je kažnjiv svaki uticaj na sudiju u vršenju svoje funkcije. Ja iskreno ne razumem što uopšte postoji i reč taj „nedozvoljen“, koja stoji u amandmanima, jer kakav je to dozvoljeni uticaj na sudiju u vršenju njegove javne funkcije.

Objasnila bih šta to znači nezavisnost i kada to sve građani nisu jednaki pred zakonom. Primera radi, imate gradonačelnicu jednog grada koja slupa službeni automobil neovlašćeno ga vozeći i napravi štetu od 400 hiljada dinara. Policija ne da službenu belešku i na kraju sudija za prekršaje u jednom danu donese najnižu moguću kaznu po prijavi na pritisak javnosti od 5.000 dinara.

S druge strane, imate građanina Niša, profesora univerziteta koji je prijavljen zbog toga što je na svom tviter nalogu, prijavljen je od strane MUP-a prekršajnom sudu, organizovao velike proteste koji su se odigravali prošle godine. Protiv tog drugog se i dalje vodi postupak i zaprećena kazna je 150.000 dinara. Dokaz – objava na Tviteru za organizaciju skupa. Gde je tu jednakost građana pred zakonom i šta je to nedozvoljeni uticaj? Hvala.

Reč ima ministarka Popović.

Želim prvo da odgovorim vezano za član 2. Zakona o sudijama. Sudija je nezavisan u vršenju sudijske funkcije. Citiram član: „Sudija sudi na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugog opšteg akta donetog u skladu sa zakonom“. To je odgovor, kolega poslaniče, na vaše pitanje.
Rekli ste zašto ovde nema odredaba o neprimerenom uticaju. One su sadržane u članu 8. Zakona o uređenju sudova. Nemojte biti zabrinuti, sve te norme mi smo predvideli i taksativno nabrojali i normativno uredili u Zakonu o uređenju sudova.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Branimir Jovančićević i Nenad Mitrović.
Reč ima podnosilac.

Poslanički klub DS.

Evo, četiri dana raspravljamo o pravosuđu, o zakonima, o sudijama i nekako mi se čini da je štetno i deplasirano da ne pomenemo i životnu sredinu, budući da je jedan od razloga zašto danas uživamo ovakvu životnu sredinu kakvu imamo u Srbiji taj što se brojni zakoni iz oblasti životne sredine danas ne poštuju.

Zbog toga smo predložili amandman na član 2. i rekli da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavistan i sudi na osnovu Ustava, ali i prema pravilima međunarodnih prava i međunarodnih konvencija.

Kada je u pitanju životna sredina, mi imamo brojne međunarodne konvencije. Podsetiću vas, recimo, na Montrealsku konvenciju koja se odnosi na ozonski omotač, podsetiću vas na Roterdamsku, na prekogranično zagađivanje, zatim Stokholmsku konvenciju koja se odnosi na dugotrajne organske zagađujuće supstance, ranije Kjoto protokola, onda Pariski sporazum koji se odnosi na prekomerno zagrevanje troposferskog dela atmosfere.

Postoji jedan međunarodni dokument koji je od posebnog značaja i koji ovom prilikom stvarno mora da zauzme posebnu pažnju kada govorimo o pravosuđu i kada govorimo o sudijama i njihovim obavezama. O čemu se zapravo radi. To Arhunska konvencija. Danas su građani, prema Arhunskoj konvenciji koju je ratifikovala Skupština Republike Srbije, ti koji imaju pravo da budu pravovremeno informisani kada je u pitanju stanje kvaliteta životne sredine. Danas to u Srbiji nije slučaj.

U prošlosti smo imali primere u kolikoj meri je nepoštovanje ove Arhunske konvencije nanosilo štetu različitim slučajevima. Setimo se samo daleke 1986. godine i činjenice koliko bi života bilo spašeno da su građani u Ukrajini bili na vreme obavešteni da se desila velika nuklearna katastrofa.