Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Dragi građani Srbije, pred nama se nalazi poluoktroisani Predlog zakona. Već smo objasnili zbog čega tako DS smatra.

Imamo član 2. na koji sam podneo amandman. Sudija je nezavistan u vršenju sudijske funkcije, sudija sudi na osnovu Ustava i cela hijerarhija normi. Tražio sam da se doda treći stav – da je zabranjen i kažnjiv svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Da pričamo o tome šta znači svaki uticaj i neprimereni uticaj. Vrlo je zanimljivo opisano koji su uslovi za izbor sudije. Kaže se da su to stručnost, da je pored toga osposobljenost i da je to dostojnost. Kaže, dostojnost podrazumeva moralne osobine koje treba da poseduje u ponašanju u skladu sa tim osobinama, sam kandidat. To podrazumeva poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost, uzornost itd, ali čuvanje ugleda sudije u sudu, u službi i izvan nje i izvan službe, mi ovim zakonom obavezujemo sudiju da on čuva moralni integritet u jednom užasno narušenom društvenom sistemu. Pomozimo sudijama, pomozimo i recimo da je svaki uticaj na njih zabranjen da bi mogli da izgrade svoj integritet. Kada kažemo primeren ili ne primeren, kolege su potpuno u pravu, ne možemo reći… Da li ćemo da budemo sigurno da svi mi koji se ovde nalazimo, 250 poslanika, ćemo svaku situaciju oceniti na način da je primerena ili ne primerena. Ja tvrdim da nećemo i zato tu vrstu nesigurnosti ne smemo da unosimo u jednu vrlo važnu stvar, vrlo važan zahtev.

Zahtev je pred nama o sudijama koji nam daje sigurnost da ćemo imati ljude u koje svi građani imaju poverenje.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Gajić, Stefan Jovanović, Sanda Rašković Ivić.

Nisu tu.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić i Đorđe Pavićević.

Reč ima podnosilac.

Zahvaljujem.

Ja bih se takođe vratila na ovo pitanje hijerarhije izvora prava po osnovu kojih sudija sudi i posebno na pitanje prakse međunarodnih tela koji nadziru primenu međunarodnih standarda, ljudskih prava, zakona i drugih opštih akata. Dakle, Vlada je u svom mišljenju u vezi sa ovim pitanjem rekla da je praksa ovih međunarodnih tela koji nadziru primenu, recimo, Konvencije o ljudskim pravima neprecizan termin. Meni, moram da kažem, nije neprecizno. Ja pod praksom tih tela najčešće mislim na njihove opšte komentare, ali ako je bilo toliko ne precizno mogli ste vi da uvažite to i da precizirate, da kažete da bi trebalo da se sudije pozivaju na opšte komentare tih nadzornih tela, recimo komiteta za ljudska prava ili komiteta za socijalno-ekonomska i kulturna prava UN.

Malo je problem, znate, što mi kao Srbija nismo ratifikovali Opcioni protokol uz UN Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, pa baš naši sudovi onda ne mogu da obezbede građanima ta prava da se pozivaju na kršenje socio-ekonomskih prava koji se u ovoj zemlji ozbiljno krše, pa vas, prvo, sada molim da se poradi na tome da što pre ratifikujemo taj opcioni protokol. Imaćete podršku sa naše strane za tako nešto, ali takvi, recimo, opšti komentari, preporuke takvih nadzornih tela bi bila važna da budu spomenuta u ovom zakonu i bilo bi važno da se redovno obavljaju obuke sudija i da oni znaju da je njihova obaveza da sude po osnovu ove prakse.

Nažalost, koliko znamo, i dalje se za pravosudni ispit ne polaže predmet o ljudskim pravima, što je skandalozno u 21. veku. Dakle, ako se hvalite time da smo demokratija, da poštujemo sva ljudska prava, morali bi sudije malo više o tome da znaju da bi mogli da ih primenjuju. Implementacija nije tehnički postupak, već podrazumeva upoznavanje sa praksom koja je dosta živa. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević, Enis Imamović, Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Vladimir Gajić, Stefan Jovanović, Sanda Rašković Ivić, zajedno Marinika Tepić, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Željko Veselinović, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Natan Albahari, Anna Oreg, Pavle Grbović i Janko Veselinović i zajedno Dejan Šulkić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Miloratka Bojović i Zoran Stojanović.
Reč ima podnosilac amandmana.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Samo bih na početku morao sa žaljenjem da konstatujem da, nažalost, gospođo Popović, vi i ja se ne razumemo, kao da ne živimo u istom vremenu i kao da nismo na istom mestu. Pitam vas malopre zbog čega nešto nije prihvaćeno i zbog čega nešto nije deo zakonskog teksta, odnosno deo predloga o kome danas razgovaramo i tražim od vas da mi objasnite zašto je to tako, a vi mi odgovarate tako što mi pročitate šta u Predlogu zakona piše. Ja to vidim, ne morate to da mi čitate, nego samo treba da kažete – ovaj predlog koji ste vi dali nije dobar iz razloga iz koga vi smatrate da nije dobar, a ne da mi pročitate nešto što mogu da vidim i sam. Tu mi ne treba vaša pomoć.

Kada je reč o ovom amandmanu, radi se o jednom dvostrukom usklađivanju sa tekstom Ustava. U jednom delu, koji je manje sporan, tiče se garancija da u slučaju premeštaja, odnosno privremenog upućivanja sudije u sud nižeg stepena, da mu se garantuje plata, odnosno zarada koju je imao u sudu iz koga se premešta, odnosno upućuje, što jeste predviđeno Ustavom. Mislim da bi moglo tehnički da se dopuni i u samom zakonu i da se ta odredba uskladi.

Ono što je problematičnije jeste pitanje premeštaja, odnosno upućivanje sudije u druge državne organe, Visoki savet sudstva, u međunarodne organizacije, u Pravosudnu akademiju. Dakle, ta odredba koja se nalazi u ovom Predlogu zakona nije usklađena sa Ustavom. Ustav u članu 147. jasno kaže da sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši u sudu u kome je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, osim u slučaju predviđenim Ustavom.

Dakle, Ustav ne daje mogućnost da zakon dalje razrađuje ustavnu odredbu na način koji je suprotan sa ovim rešenjem, niti mu daje diskreciono ovlašćenje na koji način će zakonodavac tu materiju da uradi.

Dakle, on što je Ustavom predviđeno ne može na drugačiji način zakonom dalje razrađivati. I zato ovaj amandman…

To je bilo dva minuta.
Sledeći podnosilac. Izvolite.

Zahvaljujem.

Da se nastavim na obrazloženje koje je kolega izneo. Mi smo predvideli i predložili izmenu celoga člana sa većim osloncem na ustavne amandmane na Ustav Republike Srbije, gde se član 3. menja i glasi - sudijska funkcija je stalna i traje do izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije. Sudija vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo u svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud iste vrste i stepena ili nižeg stepena. U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija može izuzetno, bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud iste vrste i stepena ili neposredno nižeg suda, uz garantovanje zarade koju je imao u sudu, ako je to ispod nje, što je već rečeno.

Dakle, ova izmena, odnosno Predlog za izmenu ove odredbe eksplicitno jemči kontinuitet sudijske funkcije od trenutka izbora, do ispunjenja uslova za njen prestanak. Nepremestivost, pardon, sudije se garantuje propisivanjem njegove saglasnosti za premeštaj ili upućivanje u drugi sud, ali eksplicitnim navođenjem izuzetaka kada se to čini bez njegove saglasnosti i to navođenjem vrste i stepena suda, uz garanciju zarade koju je imao, što je već i rečeno i navedeno.

Ovo rešenje takođe se upodobljava sa odredbom ustavnih amandmana na član 147. u pogledu upućivanja u druge organe pravosudne, međunarodne organizacije, Ministarstvo za pravosuđe itd, uz svoju saglasnost da može da bude upućen u međunarodnu organizaciju iz oblasti tih poslova, ne znam kako bi to izgledalo. U svakom slučaju, dali smo neki predlog i na to rešenje. Zahvaljujem.

Hvala.
Po amandmanu, izvolite.

Hvala.

Poslanička grupa Srpski pokret "Dveri" - Patriotski blok dala je amandman na ovaj izuzetno važan član 2. Zakona o sudijama koji treba da definiše jednu od glavnih prepreka uticaja na sudije putem partijski najčešće postavljenih predsednika sudova koji imaju prevelika ovlašćenja, koji nisu samo menadžeri, već odlučuju o sudbinama sudija.

Zbog toga ovaj član koji je zapravo jedan civilizacijski institut stalnosti i nepremostivosti treba da definiše je nedovoljno precizan i podložan tumačenju. Zbog toga smo tražili preciziranje. Dakle, ne negativnu kvalifikaciju da se sudija bez svoje saglasnosti ne može trajno premestiti ili privremeno uputiti, što se može tumačiti da može bez saglasnosti privremeno da bude upućen, ali tražimo pozitivnu definiciju.

Takođe, tražimo da se sudiji koji se premešta u niži sud ili u međunarodnu organizaciju garantuje zarada.

Takođe, ovim našim predlogom smo tražili i preciziranje i usklađivanje sa članom 147. Ustava i mogućnost da takvu, mogućnost eksplicitno može da vrši samo sud.

Plate sudija su nešto što je ovaj zakon propustio da definiše, a ja sam već spomenula da bez dobro plaćenog sudije mi ne možemo da imamo nezavisnog sudiju. Godine 2016. odnos plate sudije prema prosečnoj plati iznosio je 2,5. Dakle, za prosečnu platu imali ste 2,5 plata sudija, odnosno tužilaca. Sada je taj odnos 1,74. Pošto je prosečna plata negde oko 77 hiljada, nešto više dinara, plata sudije na početku karijere je oko 130 hiljada dinara. Dakle, i taj odnos je 1,74.

Ja sam čula obrazloženje da je MMF izvršio pritisak na našu zemlju da se plate sudija ne mogu povećavati. Ne znam da li je to uradio i za profesore fakulteta kojima je naravno, ne vi, već država dovela do najnižih mogućih plata otkada profesori fakulteta na državnim fakultetima predaju, ali ja tražim da se i u čitavom zakonu obezbedi vezivanjem za prosečnu platu, odnosa prosečne plate, plata sudija i naravno drugih javnih funkcionera. Hvala.