Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2023.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Dubravka Kralj

IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)
Hvala vam uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izbore istaknutih pravnika, odnosno članove VSS i VST. Naime, reč je o izboru kome je prethodila veoma složena, ali i veoma reprezentativna procedura, pre ove plenumske sednice.

Na samom početku u tom smislu želim da dam jedan komentar te procedure. Neke kolege koje su ranije govorile su već komentarisale. Ja bih rekla da jedan od onako najkonstruktivnijih momenata ovog skupštinskog saziva, čijem dostojanstvu i političkoj zrelosti, jer je zaista bila čast prisustvovati, bila je sednica Odbora za pravosuđe koja je održana posle prvog javnog slušanja, razgovora i predstavljanja kandidata za ove pozicije.

Na toj sednici od kandidata koji su se prijavili za ove funkcije, mi smo dvotrećinskom većinom, glasovima i vlasti i opozicije izabrali skoro sve kandidate čija su imena uneta na listu sa koje danas vršimo izbor. Od toga, dakle, od 16 kandidata koji se nalaze na listama za ova dva saveta, čak 10 je izabrano na predlog poslanika opozicije.

Međutim, da li zbog straha da će konstruktivnost biti ocenjena kao kooperativnost, da li zbog neke puke potrebe za oponiranjem, već na narednoj odborskoj sednici, atmosfera je bila drugačija, manje konstruktivna, ali ipak ostaje upisano da od 16 kandidata koliko je imena trebalo uvrstiti u ovu listu, njih 13 je izabrano

zajedničkim glasovima vladajuće koalicije i opozicionih stranaka, što je bio lakmus papir koji je pokazao da je konsenzus oko ovog pitanja moguć.

Bilo bi jako dobro da se i današnja sednica završi takvim konsenzusom i izborom istaknutih pravnika u parlamentu, bez potrebe za aktiviranjem rezervnog tzv. antidedlok mehanizma, odnosno izbora od strane komisije. Time bismo pokazali i građanima, ali što je možda i manje važno i međunarodnoj zajednici, da i mi kao narodni poslanici i Republika Srbija kao država politički i demokratski sazreva, da nema bespotrebne sabotaže ustavnih procesa i da ne moramo frontalno da se suprotstavljamo oko svega u odnosu na naše političke neistomišljenike, već da smo u stanju da ostavimo po strani političke razlike kada je reč o zaštiti našeg Ustava, o zaštiti našeg pravosuđa i na kraju naših građana.

Negde potpuno razumem i verujem da smo svi svesni težine ovog političkog momenta i toga da nam, nažalost, najveći problem nisu pravosudni saveti. Mnogo veći problem od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva juče je bio Savet Evrope u kome nam je pretilo otpočinjanje procedure za prijem tzv. Kosova. Čuli smo obraćanje ministra inostranih poslova gospodina Ivice Dačića. Mislim da svi možemo samo da pretpostavimo koliko je bila teška diplomatska borba i koliko je veliki uspeh što se od otpočinjanja te procedure odustalo, koliko je u stvari bila teška borba za ono što bi trebalo da je pravda.

Isto tako trebalo bi da je pravda, kao što je ministar Dačić i rekao, da se na deset godina neispunjenja Briselskog sporazuma drugoj strani izrekne sankcija, a ne nagrada, kako to sada liči da jeste. Uopšte mislim da nisam van teme kada to kažem, jer i mi ovde danas vodimo svojevrsnu borbu za pravdu, u najmanju ruku borbu za jedan bolji pravosudni sistem koji će zaštititi svakog ko se vlada po pravu i sankcionisati onog ko pravo ignoriše, a ne obrnuto.

U tom smislu, ono što mi danas možemo da uradimo je daleko lakše. Samo treba da, kao što sam rekla, ostavimo po strani svoje političke razlike, koje nekada svakako da jesu legitimne, da pustimo oštrice međustranačke borbe koje, koliko god nekada tupe bile, iritiraju na ovoj sednici na kojoj se zahteva da donesemo politički neutralnu odluku, odnosno da izaberemo politički neutralne stručnjake.

Uostalom, na kraju dana mislim da svi do jednog u ovom domu znamo da kandidati koji su predloženi za izbor u pravosudne savete jesu istaknuti pravnici, dorasli zadacima koji su povereni ovim savetima. Naime, njihovim izborom novi pravosudni saveti konačno će početi da funkcionišu, čime će stupiti u dejstvo i novi mehanizmi zaštite nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva koje smo ugradili ustavnim amandmanima, a nedavno i konkretizovali ustavnim zakonima, čime će posle više zareza u postupku ove pravosudne reforme biti stavljena tačka na izbor sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca od strane parlamenta kao političkog tela.

Svakako ostaju istaknuti pravnici da, kao članovi visokih saveta, putem legitimiteta koji će, nadam se, dobiti u ovom domu, budu spona između građana i nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije. Podsetiću da je za njihov izbor neophodna dvotrećinska većina, što je, koliko znam, presedan u našoj parlamentarnoj istoriji, kada je reč o izboru javnih funkcionera. Takođe, s obzirom na aktuelne političke prilike, biće presedan i ako takvu saglasnost postignemo, ali se tom presedanu iskreno nadam. Evo, još jednom pozivam na konstruktivnost.

Tako i nastupam, jer iako je bilo poslanika opozicije koji su se korektno držali tokom celog ovog procesa izbora istaknutih pravnika i tokom današnje sednice, bilo je i onih koji su svojim istupanjem dali toliko materijala za političke napade, ali em što to nije manir socijalista, niti je moj lični manir, em što su ovo ipak teme države, pravosuđa i zaštite prava građana koje su iznad nekog dnevnopolitičkog nadgornjavanja.

Poslaničkoj grupi „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ izuzetno je važno kako će pravosuđe gledati na građane i kako će građani gledati na pravosuđe, da li će u njemu videti efikasan i pravičan sistem ili sistem koji će dozvoliti da ga zasene neki izuzeci. Preduslov da taj sistem bude okarakterisan kao pravičan jeste način na koji će pravosuđe, odnosno sudovi i tužilaštva gledati na građane i na njihove probleme, da svakog i svačiji problem gleda jednako. Ta jednakost pred zakonom za socijaliste je imperativ, da ne bude nezaštićenih koji bi se uzalud obraćali sudu, koji bi godinama čekali na sudsku zaštitu i da isto tako ne bude ni onih zaštićenih, u smislu imuniteta na obavezu poštovanja prava, bez obzira na to ko su, koga poznaju, šta imaju i šta mogu.

U tom smislu, važno je da istaknuti pravnici budu bedem odbrane Ustava, ustavnih prava građana, ideje ustavnih promena i da budu brana nekim uticajima koji bi pretili da ugroze ostvarenje te ideje. To je ono što je moja poruka za njih. Njihova ovlašćenja će biti izuzetno velika, ali će biti još veća njihova odgovornost, naime, zajedno sa članovima koje će izabrati sudije i tužioca, dakle, ukupno njih 11 biće odgovorni za to ko će obavljati sudijski i tužilački poziv i kako će taj poziv obavljati.

Mi iz poslaničke grupe „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ znamo koje ćemo od predloženih kandidata podržati u danu za glasanje. Neću ponaosob komentarisati kandidate, već ću samo reći da su oni svojim biografijama, istupanjem, držanjem u ovom domu, načinom i sadržinom odgovora na pitanja, po našem mišljenju, zavredeli poverenje naše poslaničke grupe i ispunili zahteve Zakona za izbor, a pre svega onaj u pogledu dostojnosti i relevantnosti njihovog znanja i iskustva za rad u savetima sa tako značajnim ovlašćenjima.

Takođe, deo današnjeg dnevnog reda jeste i izbor Zaštitnika građana. Naša poslanička grupa je za izbor predložila gospodina Pašalića, koga smo prepoznali kao nekog ko je dobro obavljao svoju funkciju u prethodnom periodu, koji je svestan problema koji i dalje postoje. Takođe, svestan je i potrebe približavanja institucije Zaštitnika građana građanima iz različitih krajeva naše zemlje. U tom kontekstu, mi smo i menjali Zakon o Zaštitniku građana 2021. godine, čime je to približavanje i normativno olakšano.

Mi smo ocenili da je gospodin Pašalić svestan potrebe i neophodnosti međunarodne saradnje. U tom smislu je dao veliki doprinos i zapravo prvi je Ombudsman koji je tom sferom počeo da se bavi i dao je zaista veliki značaj i veliki doprinos pozicioniranju srpskog Ombudsmana u nekim međunarodnim krugovima. Ostvareno je članstvo u brojnim relevantnim međunarodnim organizacijama, inicijator je Balkanske mreže ombudsmana. Takođe, Zaštitnik građana je nacionalna institucija u A statusu, što je potvrđeno reakreditacijom od strane Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava. Ovo sad malo suvoparno zvuči, ali zapravo reč je o veoma značajnom priznanju.

Međutim, najznačajnije od svega jeste efikasnost koju je u prethodnom periodu Zaštitnik građana pokazao u svom radu, koju je pokazao u davanju reakcije na povrede prava građana, o čemu svedoči podatak da je čak 92% predmeta koji su primljeni u 2022. godini okončano. Ta činjenica svrstava Zaštitnika građana među državne organe sa najvećom efikasnošću u radu.

Ne bih sada da zamaram ciframa, ali s obzirom na to da je bilo onih koji su njegov rad negativno ocenili, da bi stekli gledaoci dojam o obimu posla, pročitaću da se u 2022. godini Zaštitniku građana obratio 13.841 građanin naše zemlje. To pokazuje da građani i građanke znaju da u instituciji Zaštitnika građana imaju sagovornika koji će im pomoći da reše svoje probleme, one koji su prouzrokovani nezakonitim, nepravilnim ili neefikasnim postupanjem javne uprave. Mislim da treba taj mehanizam i dalje da popularizujemo, ne bi li bio još pristupačniji građanima, a sve u cilju dostizanja visokog standarda dobre administracije.

Ovom porukom ću i završiti, da bih ostavila vreme za eventualne zaključke na kraju sednice. O ostalim tačkama dnevnog reda u nastavku diskusije govoriće moje kolege, pre svega moja koleginica, Dijana Radović koja će se takođe osvrnuti na izbor istaknutih pravnika iz njene perspektive. Takođe govoriće kolega Dragovan Milinković i kolega Uglješa Marković.

Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala.
Reč ima, narodni poslanik, Milan Radin.
...
Srpska napredna stranka

Milan Radin

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram reći da mi je bilo danas možda malo čudno slušajući da s obzirom da danas završavamo konačno proces ustavnih reformi iz oblasti pravosuđa, da se mali broj poslanika iz redova opozicije osvrnuo na to.

Mi danas, predsedavajući, dolazimo do jednog vrhunca koji smo započeli sa ustavnim reformama. Dolazimo do toga da završavamo depolitizaciju pravosuđa. Ne mogu da kažem da je ovo najbolji sistem mogući, da će ovo biti najbolji sistem mogući, niko to ne može da kaže, kako će se sve to dešavati u budućnosti, ali ono što mogu da kažem, da je sigurno bolje nego što je bilo.

Setite se samo, prethodna reforma pravosuđa koliko je sudija ostalo bez posla, gde je jedini uslov za sudijsku funkciju bio, članska knjižica stranke, gde su odbori stranke predlagali i davali mišljenje oko toga da li neko može ili ne može da bude sudija.

Onda smo danas slušali oko politizacije oko toga kako je danas najgore sve moguće, kako SNS radi ovako ili onako. Nemojte zaboraviti kako je bilo ranije i šta je ranije bilo, to je nešto s čime smo danas raskrstili, sutra, doduše posle glasanja. To je nešto što je ostavilo možda najveću ljagu na demokratskom životu Srbije što su pojedine parlamentarne stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, to je bilo još jedna od stvari oko koje smo mogli svi da se složimo da treba izvršiti tu depolitizaciju i svi zajedno da učestvujemo u tome. Naravno, razumem zašto su neki bili protiv toga, bili su protiv toga jer su oni tada postavljali sudije. Da li je dobro za njih? Jeste. Da li je dobro za Srbiju? Nikako. Da li je dobro za demokratski život u Srbiji? Apsolutno ne.

Ono što možda danas jeste bilo dobro, jeste što nisam čuo da je iko sporio stručnost predloženim kandidatima, nijednom. Ono što danas jeste bilo dobro bilo je to da ne verujem da iko i imao i ozbiljnu zamerku na proces koji je... Mi smo imali verovatno sad jednu od najširih mogućih javnih rasprava koje su ikad vođeni u ovom domu. Najveća zamerka na proces javne rasprave je došla u obliku jedne karikature koju je, uzgred budi rečeno, nacrtao kvazi karikaturista koji se nekad hvalio kako su ga ustaše lepo hranile, kako je lepo živeo sa njima. Ako je to jedna, jedina zamerka na ovaj proces mi smo kao država napredovali džinovski iskorak koji ja ne znam da li vi možete sada da pojmite. Više nije vreme biranja sudija u partijskim odborima.

Ostaje nam nada da će ovi ljudi koji će sutra biti birani, a ja se iskreno nadam da će biti birani, da možete napraviti makar toliki pomak, shvatite treba dvotrećinska većina. Ljudi, hajde ovo da izguramo, da možemo da kažemo da smo kao zakonodavna vlast raskrstili sa politizacijom pravosuđa. Da, politici je mesto ovde, politici nije mesto u pravosuđu, to ničemu dobrom nije vodilo.

Politika kada je vladala pravosuđem, to smo imali, odnosno završavalo se Golim Otokom, završavalo se progonima, završavalo se pljačkama. Doduše, priznajem imali smo to i posle 5. oktobra u dobroj meri kada su pravosudni organi mimo svega što su trebali da rade, štitili druge, ali hajde da raskrstimo jednom za svagda sa tim nasleđem.

Mi smo bili jedina država u Evropi gde su političke stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, izuzimajući možda Vatikan, oni su teokratija. Ako tome težite, možemo i o tome pričati, Skupština je mesto za to, možemo o tome da raspravljamo, ali ja mislim da je loše, ali ne bi me čudilo sa druge strane da čujem da je i dobro.

Moramo shvatiti da se promenilo i pravo koje se praktikuje, više nije posao sudova da štite građane od države, posao sudova je sve više se svodi na to, što je dobro, što jeste jedan demokratski iskorak, gde mora da meri i određuje zahteve drugih grupa, često suprotstavljenog mišljenja. Mi smo danas u Srbiji završili s time da postoji potreba za zaštitom građana od države, to više nije represivna država iz vašeg vremena. Zašto sada mislite da je ovo ovako neki prelaz.

Želim samo da kažem, pošto biramo i druge organe nezavisne o svom radu, jedan od kandidata za Ombudsmana, gospodin Janković, ne onaj prethodni, nego novi Janković koji je trebao da dođe, je bio na čelu Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. U periodu 2004. godine, igrom slučaja jedan od najrepresivnijih režima u Srbiji, tada, je uspeo da od Helsinškog odbora za ljudska prava, organizacija kojoj ste vi bliski, dobije negativan izveštaj na 158 strana zamerki. Onda je neko mislio da takav čovek treba da bude Zaštitnik građana. Šta je njega kandidovalo? Kandidovalo ga je jedino to što je bio blizak sa bivšim mesijom opozicije kojeg ste pustili niz vodu, kao i svakog mesiju opozicije kojeg ste uzdizali, puštali ste niz vodu čim ne ispuni neka bolesna očekivanja koja su dovodila samo do rušenja institucija Republike Srbije.

Kancelariju Zaštitnika građana ste uzdizali u nebo u vreme kada je ta kancelarija imala veći budžet nego Narodna skupština. Kada je Zaštitnik građana zavijen u neku, kako ste vi percipirali, neki ogrtač te nezavisnosti u svom radu mogao da se bavi aktivnim političkim životom i da za to nikome ne odgovara. Mi ovde, svako od nas, odgovara za sve ovo što radimo. Nemojte misliti da ovi ljudi nemaju nikakvu odgovornost, trebalo bi da je imaju i imaju je, ali vi ste to koristili radi političkih kampanja.

Ono što sam slušao iz par retkih izlaganja koja su bila da je trebalo da se brojevima meri uspešnost rada u pravosuđu. Apsolutno, videćemo kako će to ići sada, ali niko nije pomenuo da bi trebalo brojevima da se meri uspešnost rada kancelarije Zaštitnika građana. U 2022. godini kancelarija Zaštitnika građana je rešila 92% predmeta koji su stizali u nju, 2017. godine u vreme vrhunca mesije, to je bilo blizu 60%. Vi sada tvrdite da gospodin Pašalić ne radi kako treba. Ljudi, ispratio sam odbor, kada su bila postavljena pitanja kandidatima za Zaštitnika građana, nisam čuo nijedno pitanje da li je neko iz vašeg pištolja ubijen. Imajući u vidu ko nam je u prethodnim vremenima bio Zaštitnik građana, možda bi trebalo da krenemo da postavljamo i ta pitanja, ali nikoga nije bilo briga tada.

Sada smeta zašto Zaštitnik građana ne prati Tviter naloge pojedinih klubova, pojedinih udruženja da bi mogao da reaguje čim oni nešto tvitnu. Ljudi, ne služi tome Zaštitnik građana i to je gospodin Pašalić pokušao da vam objasni, Zaštitnik građana je tu da bi identifikovao anomalije i da bi zajedno sa zakonodavnom vlašću, to smo mi ovde koji sedimo, da bi zajedno sa nama radio na ispravljanju tih anomalija u društvu.

Jedina kritika koja je bila na samom početku današnjeg zasedanja na karaktere ljudi koji se biraju danas jeste to što nisu protiv vlasti. To pokazuje suštinsko nerazumevanje dela opozicije za to ko ili šta treba da predstavlja ljude nezavisne u svom radu. Ta nezavisnost se ne ogleda u tome što su oni protiv vladajuće stranke, ne ogleda se u tome što su oni protiv vlasti, to nije svrha toga. Hajde da vidimo kako će to ići u buduće, a što se tiče DRI-a, ja se tu ne bih suviše uplitao, gospodin Arsić je pokušao svojski da objasni, nažalost bezuspešno.

Ako sad krenemo da objašnjavamo šta je DRI radio nekad i koliko nije bilo odbora, niti pododbora u ovom Domu Narodne skupštine da bi se raspravljalo o izveštajima, mislim da je bespredmetno sada pokušavati da objasnimo šta je ono što oni sada rade.

Za ljude koji su navikli da dok su vršili vlast da im se sve svodi na javne nabavke, mislim da bi to bilo vrlo problematično da shvate da sada postoje institucije koje bi ih u tome sprečili ili koje su češljale te njihove papire. Ali, o tom potom.

Sutra ćemo verovatno glasati. Hajde da pokažemo da postoji mogućnost za postizanje dvotrećinske većine pri ovako nekim pitanjima, pa da vidimo da li možemo da kažemo da je i parlament Srbije napravio jedan iskorak u demokratičnosti i da parlament Srbije, vlast, kao i opozicija, zajedno smatraju da treba da dođe do depolitizacije pravosuđa.

Hvala vam.

(Miodrag Gavrilović: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Samo, po kom osnovu replika?
(Miodrag Gavrilović: Ja sam ovlašćeni. Pomenuta je bivša vlast.)
Bivša vlast? Znači, osam poslaničkih grupa bivše vlasti i hoćete svi da se izjasnite? Može, ali ne ovako kako ste vi zamislili, nego po prijavama za reč na koje prelazimo sad.
Prvi prijavljeni je Milija Miletić.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

ZA POMIRENjE SPP-USS-DSHV
Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ja sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, gde kao poslanik, kao čovek koji dolazi iz Svrljiga, iz jedne male sredine želim da ukažem na sve one stvari i probleme koje se tiču nas koji živimo tamo.

Najlakše je da se kritikuje, najlakše je da se iznose, da se traže samo negativne stvari od nečega što je dobro.

Jutros sam govorio o svim ovim predlozima. Mislim da je ovo veoma pozitivno, što konačno imamo mogućnost da imamo sudstvo, pravosuđe gde politika ne može da ima uticaj, gde ljudi koji rade i obavljaju te funkcije, da li su to sudije, da li su to tužioci, mogu po svojoj savesti, po zakonu da donose odluke u ime naroda.

Meni je stvarno čast i zadovoljstvo što sam bio jedan od učesnika koji je tražio i želeo, evo sada uspeli smo konačno da uradimo i to da pravosuđe bude samostalno, da niko nema uticaj ni na jednu odluku suda, osim tih koji donose te odluke, a to su sudije i tužioci.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge.

Malopre smo govorili smo za Zaštitnika građana, za DRI, za Savet DRI. Govorili smo i o Savetu tužilaštva, Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, gde sam određene stvari i nagovestio. Potrebno je, normalno, dati mogućnost da male sredine imaju svoje makar sudeće dane.

Onda, velika je stvar i govorio sam i o problemima koji se dešavaju kod nas tamo na terenu oko problema ovih naših tužbi od strane pojedinih advokata za oduzimanje dela puta nekog atarskog. To je nekih dva kvadrata puta, put koji je urađen možda pre 50 godina, gde od toga ima samo štetu budžet tih lokalnih samouprava i taj advokat ili ta kancelarija, a vrlo malu korist, odnosno skoro nikakvu korist ima taj građanin ili taj čovek koji je potpisao to ovlašćenje kojim je utužio svoju opštinu iz koje sutra se traži da se poprave, da se urede, da se urade ti putevi, da li je to kroz njive, da li je to do naših sela ili na bilo kom drugom mestu.

Siguran sam da ćemo mi naći rešenje da ovaj problem razrešimo za dobrobit svih, jer te naše lokalne samouprave i ti naši ljudi koji žive u našim seoskim područjima jesu nešto na čemu moramo stvarno staviti veliku pažnju ne samo ovako retoričku pažnju, nego normalno i direktna neka davanja, pomoći i sve ono što je bitno da svi mi koji dolazimo iz tih sredina, dolazimo iz naših sela ostanemo na tim našim ognjištima.

Još jednom, uvaženi predsedniče, ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge. Siguran sam da će ono što radimo imati rezultata i biće bolje, siguran sam, za generacije koje dolaze.

Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima Aleksandar Olenik.
...
Zajedno za Vojvodinu

Aleksandar Olenik

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, kada pričamo o pravosuđu, imam obavezu da vas obavestim da smo 11. aprila podneli Predlog zakona kojim uvodimo novo krivično delo kojim će se kažnjavati za tzv. osvetničku pornografiju. Rano je da se nađe taj predlog na ovom dnevnog redu, ali nadamo se da će uskoro biti.

Suština ovog zakonskog predloga ili novog krivičnog dela je da se za osnovni vid osvetničke pornografije predvidi kazna do dve godine zatvora, a za kvalifikovani vid do tri godine zatvora.

Inače, tzv. osvetnička pornografija je jedna vrsta nasilja nad ženama, nova vrsta nasilja nad ženama, ali takođe jedna vrsta seksualnog nasilja nad ženama.

Naš cilj je ovde da se svi poslanici i pozicije i opozicije veoma brzo izjasne da li hoće da zaštite žene, da zaštite žrtve od ovog vida nasilja ili neće ili hoće da zaštite nasilnike koji vrše ta krivična dela masovno, recimo, u zadnje dve, tri godine, možda i četiri.

Dovoljno je da vam kažem da je tužilaštvo pre 10 ili 15 dana našlo i stvorilo samo jednu grupu, odnosno kanal na „Telegramu“ gde je bilo 50.000 članova. Ta grupa je služila samo i isključivo za razmenu snimaka, slika koje predstavljaju osvetničku pornografiju.

Mi od tog predloga da se ovo krivično delo uvede nećemo odustati. Zato bi bilo jako dobro da se ovaj parlament što pre oglasi o tome.

Kada pričamo o izboru sudija i tužilaca moram da ponovim ono što sam rekao kada smo raspravljali o ovim zakonima. Ovo je sada samo jedna simulacija rasprave i samo jedna simulacija da ova Skupština bira istaknute pravnike.

Suštinski, mi imamo predlog od osam kandidata SNS od koga biramo četiri kandidata SNS za članstvo u Visokom savetu sudstva. Isto tako, imamo osam kandidata SNS od kojih mi kao ovde biramo koja su četiri kandidata SNS najbolja za Visoki savet tužilaštva.

Za Ombudsmana, Zaštitnika građana je situacija još gora, jer tu imamo jednog kandidata SNS od koga mi možemo da ga odaberemo ili da ga ne izaberemo, ali nemamo mogućnost izbora, pa čak ni neke kvalitetne rasprave.

O ovome sam upozoravao kada smo usvajali ove zakone, jer ovih osam, plus osam, plus sedam kandidata SNS biraju odbori – Odbor za pravosuđe i Odbor za ustavna pitanja. Tu većinu čini SNS koja sa osam, devet ili deset poslanika bira buduće pravnike koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, tako da ako uporedimo sada ovo što vi nazivate velikom i uspešnom reformom sa onom katastrofalnom i po zlu čuvenom reformom iz 2010. godine, ima samo jedna razlika, onda su odbori stranka direktno uticali na izbore sudija i tužilalca, ali je to onda bilo protivzakonito. Sada, ovim izmenama koje ste vi predložili i usvojili, je to zakonito, jer prosto svaki šef partije, u ovom slučaju SNS, koja ima većinu u Odboru za ustavna pitanja ili u Odboru za zakonodavstvo bira direktno istaknute pravnike koji će kasnije da biraju sudije i tužioce, tako da ste uspešno, to moram priznati, zamenili jedan politički uticaj, a to je Skupština, ali ste tako otvorili drugi, a to je direktno partijsko biranje istaknutih pravnika i to preko proste većine u odborima koji predlažu osmoro kandidata.

Znači, da ponovim, ovo ovde sada, danas što pričamo je prosta simulacija rasprave i prosta simulacija izbora. Ova Skupština ne bira istaknute pravnike, već ih bira onaj koji ima većinu u ova dva odbora, a to je SNS. Tako da, buduće sudije, tužioce koji će biti birani po ovom zakonu, biraće direktno SNS i to je direktan uticaj na sve buduće sudije i tužioce i to je ono što mi danas ovde radimo. Posledice toga će biti katastrofalne. Hvala vam
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik Milan Radin.
...
Srpska napredna stranka

Milan Radin

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
Hvala, predsedavajući.

Par stvari samo. Zamerate ljudima za koje treba sutra da glasamo sada, a na odboru im niste zamerali stručnost, što je meni inače drago, čak ni sada ne zamerate stručnost.

Druga stvar, nadam se da ste pročitali Zakon o Visokom savetu sudstva. Njega ne čine samo četvoro ljudi koje mi biramo, njega čini 11 članova, od kojih šest biraju sudije i predsednik Visokog suda.

Znači, sada nisam stvarno siguran kako insinuirate ovde da se izborom ova četiri istaknuta pravnika, kojima, opet ponavljam, ne sporite stručnost, bilo koja politička stranka stiče bilo kakvu tapiju, kao što je bilo u vaše vreme, dok je vaš partijski šef, zajedno sa prethodnom vlašću, u odborima odlučivao ko će biti sudije. Pobrkali ste nešto, bojim se.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Sledeća po listi prijavljenih Rozalija Ekres.