Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2023.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/99-23

2. dan rada

25.04.2023

Beograd

Sednicu je otvorila: Sandra Božić

Sednica je trajala od 10:05 do 21:10

OBRAĆANJA

Jelena Tanasković

| Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Zahvaljujem se.
Samo da vam dam podatke sa današnjim danom, da ne bude nekakve zabune. Nije 50% uvaženi poslaniče, danas se prijavilo za subvenciju po hektaru tačno 198.076 gazdinstava. Godine 2022. je 240.000 hiljada gazdinstava, odnosno zahteva bilo hektaru, što će reći da je mnogo više od 50% danas prijavljenih.
Iskoristila bih ovu priliku da vam kažem da mi danas počinjemo i sa isplatom subvencija po hektaru. Tako da će danas prva poljoprivredna gazdinstva već dobiti sredstva, što mislim da je jako značajno da danas 18 dana nakon objavljivanja javnog poziva će već poljoprivrednici dobiti sredstva na svoj račun, po osnovu ove mere.
Što se tiče mleka za prvi kvartal, javni poziv za tu meru je završen juče. Ukupno je prijavljeno 1081 zahtev, od čega je 138 mlekara i čak 943 poljoprivredna gazdinstva. Ovo je jako značajno zato što je to tako reći duplo više od onoga što su se prijavljivali u 2022. godini, samostalno poljoprivrednici i veoma je značajno zbog rada e-agrara i novog sistema i načina, jer poljoprivrednici na taj način ne žele da izgube ni jedan dan, nego kada država bude pustila sredstva, odmah će im leći. Neće ići preko mlekare.
Mislim da su to jako bitne stvari, nama naročito zato što to govori da je e-agrar uspeo da radi, samom činjenicom da smo samo od 18 dana od puštanja javnog poziva počeli da isplaćujemo mere. Htela bih da vam kažem da se već 22.434 poljoprivrednika prijavilo za kvalitetna priplodna grla. Tako da to ide, nema nikakvih problema. Odavno smo mi tu polovinu pregurali i mislim da je sada ostalo da zapravo samo oni koji imaju neku, da tako kažem, problematiku nerešenu iz prethodnog perioda, da li se ona tiče pravno, formalno odnosa u smislu imovine ili se tiče nekih drugih problematika u registru životinja, to treba da se ispravi i svi će u suštini biti u e-agraru. Nemojte da brinete.
Mnogo sam srećna zbog ovoga, jer uprkos svim sumnjama, verovala sam u e-agrar i ispostavilo se da je to bila prava stvar. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Zahvaljujem ministarki.
Sledeći po prijavi za reč je Dragan Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
Uvažena predsedavajuća, gospođo i gospodo ministri, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom je set zakona koji će u dobroj meri uticati na život svih građana Srbije.

Ja bih se zbog vremena i zbog kolega poslanika iz moje poslaničke grupe osvrnuo pre svega na tri zakona. Prvi je nov Zakon o elektronskim komunikacijama i moram da kažem da kada smo glasali o novoj Vladi bilo je dosta priče kako će funkcionisati novo Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije, moram javno da kažem da sam bio jedan od tih poslanika koji su izražavali sumnju, ali sada javno i glasno da ponovim i pred građanima Srbije da je ovo Ministarstvo potpuno položio i test, da pohvalim mog prezimenjaka ministra Jovanovića, jer nov zakon je ogroman iskorak, a sa druge strane nešto što je veoma važno i za nas u Šumadiji i za sve građane Srbije.

Malopre je ministarka poljoprivrede govorila o e-agraru, a ja bih pohvalio jedan projekat koje Ministarstvo i Vlada Republike Srbije sprovodi upravo u brdsko-planinskim selima u Srbiji, projekat koji je počeo u Šumadiji, u mojoj Topoli, u selu Zagorica, to je uvođenje brzog širokopojasnog interneta u selima, upravo da bi i poljoprivredni proizvođači mogli na kvalitetan način da se prijave na e-agrar. Evo, taj projekat je, bogu hvala, zaživeo. Sada smo već u nekim drugim selima topolske opštine, odnosno konkretno selu Ovsište, i ja bih se zahvalio i ministru i Vladi, jer će Vlada do kraja 2025. godine uložiti više od 250 miliona evra u ovaj projekat, koji će dobrim delom potpuno obuhvatiti sela u Srbiji i omogućiti da mladi ostanu i da imaju iste uslove kao i u velikim gradovima.

S druge strane, imamo izmene Zakona o upravljanju otpadom. Ministarka Irena Vujović je u prepodnevnom radu ove Skupštine već govorila o projektima koji su u toku. Ja bih pre svega pohvalio jedan veliki projekat koji je već, moje kolege kažu, da je, a i ministarka je rekla, nešto od najvećih projekata u Srbiji, a to je „Kalenić“, regionalna deponija za Kolubarski okrug, ali mi u Šumadiji sa malom zavišću gledamo ka Kolubari, ka Valjevu, ka Ubu, jer bi voleli da ministarku vidimo kod nas već posle prvomajskih praznika, jer nažalost Šumadijski upravni okrug nema rešeno pitanje regionalne deponije i to je jedan projekat koji nas očekuje i sa druge strane zajedno pokušavamo da rešimo pitanje na koji način upravljati otpadom u Šumadiji.

Opština Topola je, na primer, pre nekoliko dana završila javnu nabavku za odvoženje smeća sa svoje lokalne nesanitarne deponije i, verovali ili ne, taj posao je na javnoj nabavci dobila firma „Por“ iz Jagodine. Tako da ćemo mi morati smeće iz Topole da vozimo u Jagodinu, jer prosto nemamo ga gde. Zbog toga je važno, ne samo za Topolu, već i za Aranđelovac i Kragujevac, da se što pre reši pitanje regionalne deponije u Kragujevcu, da nam tu Ministarstvo pomogne i tu očekujemo veliki iskorak i veliku pomoć od ministarke Vujović.

Sa druge strane, ono što je važno i kao član Odbora za poljoprivredu, ja sam neko ko se od 2014. godine u ovom parlamentu i Odboru zalaže za uvođenje e-agrara i ja bih taj projekat pohvalio. Već je ministarka rekla da je projekat za koji je u startu dosta bilo skeptičnih ljudi koji su govorili – da li će to uspeti, da li neće uspeti? Iskreno, ja verujem u ovaj projekat i nadam se da ćete prosto istrajati da konkurisanje bude što transparentnije.

Ono što je najvažnije za poljoprivredne proizvođače, a sam sam neko ko živi na selu i ko deli njihovu sudbinu, jeste da oni prosto znaju godišnje koliko mogu subvencija dobiti i da nam se ne dešava, kao što je do sada bilo, da ljudi konkurišu, pa da zbog nekih malih ispravki, ona papirnata koverta se negde zagubi i onda imate mogućnost da čekate tri meseca, pet meseci. Nažalost, mi imamo poljoprivredne proizvođače kojima se duguje iz 2021. godine. Onda kada pitate šta je sa tim, kažu – nije kompletna dokumentacija. Negde se to u poštama zagubi i onda ljudi koji žive na selu imaju konkretne probleme. Obraćaju se nama kao poslanicima i zato je ovaj projekat e-agrara veoma važan i zato ga treba pohvaliti.

Ono što sam hteo vas, ministarka, još jednom da pitam i što očekujem jasan odgovor, jeste pitanje subvencija za osiguranje. Vi ste to govorili na Odboru za poljoprivredu. U zakonu stoji stavka – 40% povraćaj za polisu osiguranja. Prošle godine, i ovde su moje kolege to jutros spominjale za Zlatiborski, Pomoravski, Kolubarski, Šumadijski upravni okrug, koji su najviše pogođeni štetama od grada, svake godine, bio je povraćaj od 70%. Vi ste nama na Odboru za poljoprivredu rekli da ćete uredbom nakon usvajanja ovog zakona vratiti da te subvencije budu 70% za ove okruge koji su najviše pogođeni štetama od grada.

Ja vas molim da se oko ovoga izjasnite, jer ovo je veoma važna stvar za sve poljoprivredne proizvođače u ovim delovima Srbije. Ovo je veoma važna stvar, ovo je veoma pohvalno i ovo je jasan poziv i od mene, a mislim i od drugih kolega narodnih poslanika da što veći broj poljoprivrednih proizvođača iskoristi ovu priliku i da se osigura i da ne gledamo u nebo da li će biti grada, da li neće biti grada.

Još jednom bih vam se zahvalio i na odgovorima i naravno da ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ u danu za glasanje podržati ove zakone. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Jelena Tanasković

| Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Zahvaljujem vam se, uvaženi poslaniče, na ovom pitanju. Evo, u izlaganju sam čak i zaboravila to da kažem, a znam da je jako bitno. Član 35. zakona jasno definiše da je u regularnim područjima minimum 35% finansiranja osiguranja, a u područjima koja su ugrožena minimum je 40%. Znači, ovde su definisani samo minimumi.
Odmah nakon što zakon, a ja se iskreno nadam da će poslanici u danu za glasanje glasati za ovaj zakon, bude usvojen, ići ćemo sa uredbom na Vladu, gde ćemo definisati za ugrožena područja, kao što je i do sada bilo, 70%. S tim što smo otvorili mogućnost da to ne bude samo ovih pet područja koja su do sada bila ugrožena, nego ukoliko se zbog vremenskih neprilika ili prilika, kako god, i klimatskih promena koje nam se dešavaju, i neka druga područja desi da budu u narednom periodu ugrožena, možemo i da proširimo tu listu, sad smo otvorili jasno zakonsku mogućnost da ta stvar može biti promenljiva.
Tako da nema nikakve bojazni, kao što je i do sada bilo, za ovih pet područja sigurno ide 70%, ukoliko se proceni da još neki region je ugrožen ili može biti ugrožen, mi ćemo i njega svrstati u to. hvala vam puno.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Zahvaljujem ministarki na pojašnjenju.
Reč ima ministar Mihailo Jovanović.

Mihailo Jovanović

| Ministar informisanja i telekomunikacija
Hvala.
Poštovani predsedavajući, dragi narodni poslanici, drage kolege ministri, građanke i građani Srbije, iskoristiću današnje obraćanje da vam dam neke interesantne podatke koji se tiču predloženog zakona o elektronskim komunikacijama i da dodatno pojasnim građanima koristi koje donosi ovaj zakon, koji se predlaže prvi put posle 13 godina.
Krenuo bih od ovog člana koji kaže da smo propisali da se uvodi elektronski račun i da će pružaoci telekomunikacionih usluga, dakle, „Telekom“ operatori biti dužni da svojim korisnicima, znači građanima, izdaju račune za usluge u elektronskom obliku. To znači da će građani putem imejla dobijati račune i da će ih, naravno, telekomunikacioni operatori blagovremeno na pogodan način obaveštavati o tome i naravno ko želi da dobije račun u papirnoj formi, moći će da nastavi da prima račun u papirnoj formi.
Ali ovde bih hteo da istaknem jedan interesantan podatak, gde smo sračunali kolike su ekološke uštede zbog toga što ćemo preći na elektronsku komunikaciju između „Telekom“ operatora i građana. Rekli smo ako mesečno imamo samo pet miliona računa u papiru, a ima ih mnogo više, koji će biti zamenjeni, i ako je za svaki račun potrebno dva papira i tako 12 meseci, mi godišnje štedimo 120 miliona listova papira. Ako se to preračuna koliko je potrebno stabala da bi se napravilo 120 miliona papira, mi ćemo godišnje štedeti najmanje oko 12.000 stabala, oko 51 miliona litara vode i oko 4.500 megavat-časova struje, sa jednom malom odredbom zakona koji kaže da se uvodi elektronski račun.
Druga stvar koja mi je bitna i koju želim još jednom da podvučem i hvala svim narodnim poslanicima koji su oko toga pričali i diskutovali, Marijanu Rističeviću i Uglješi Markoviću i Mariji Jovanović i kolegi Draganu Jovanoviću, to je ta izgradnja širokopojasnog interneta u selima Srbije koje će nam značajno pomoći u dve stvari.
Jedno je, dalji razvoj elektronske uprave, elektronske trgovine i digitalizacije. Pokazaću vam jedan interesantan podatak gde različite međunarodne institucije analiziraju uspeh Srbije kada je u pitanju elektronska uprava. Ujedinjene nacije su nas prošle godine, 2022. godine proglasile za jednu od deset zemalja u svetu koje najbrže napreduju kada je u pitanju razvoj elektronske uprave.
Svetska banka je u svom indeksu razvoja digitalizacije i digitalne transformacije zemalja u svetu Srbiju svrstala na četvrto mesto u Evropi i na 11 mesto u svetu. S druge strane razvoj digitalizacije je bitan i za našu privredu i za razvoj našeg IKT sektora.
Sa ponosom želim još jednom da ponovim ono što verovatno mnogi znaju, ali nije zgoreg da još jednom to kažemo. Izvoz našeg IKT sektora u 2022. godine je dosegao neverovatnih 2,7 milijardi evra, dok je 2012. godine bio 375 miliona evra. Znači, za deset godina smo uspeli da porastemo više nego sedam puta, znači, ne 7%, ne 70%, nego sedam puta.
Još više ohrabruje podatak iz februara koji nam kaže kada je u pitanju izvoz IKT usluga, gledajući januar i februar 2023. godine, taj izvoz je iznosio 500 miliona evra i veći je u odnosu na isti period prethodne godine, čak 44%, a 2014. godine ukupan izvoz IKT usluga za celu 2014. godinu je bio 487 miliona evra. Znači, u dva meseca 2023. godine više nego u celoj 2014. godini.
Zašto nam je dalje značajan širokopojasni internet u selima? U ovom trenutku oko 75% teritorije Republike Srbije ima brzi internet protoka preko 100 megabita u sekundi. Nama je internet bitan iz najmanje četiri razloga. Jedan je dalji razvoj elektronske uprave. Svi ovi elektronski servisi, pa naravno i E-agrar, matične knjige, upis dece u osnovne škole, sve to može ako imamo internet. I dalji razvoj E-uprave je moguće samo ako imamo brzi internet.
Sa uvođenjem interneta u selima dalje ćemo napredovati na ovim listama, naravno i svim onim građanima koji nemaju internet omogući ćemo tu komunikaciju sa državom putem telefona ili putem interneta.
Druga bitna stvar, zašto je bitno da uvodimo internet i u selima je digitalizacija sistema prosvete. Vi znate da smo uveli i digitalne udžbenike i digitalnu nastavu i digitalne sadržaje, ali šta ćemo sa onim školama, sa isturenim odeljenjima koji nemaju internet. Mi smo do sada povezali oko 1.900 osnovnih i srednjih škola. Sada je na redu i da ta mala isturena odeljenja dobiju internet. Time pokazujemo da nam je svako, pa i malo istureno odeljenje osnovne ili srednje bitno, da nam je svaki đak bitan i da nam je svako selo bitno.
Treći bitan razlog je pokretanje biznisa. Onog trenutka kada imamo internet i u selima, to je mogućnost i za te meštane da pokrenu svoj biznis, da preko interneta, elektronske trgovine, prodaju svoje proizvode, poljoprivredne proizvode ili neke druge proizvode. To daje njima mogućnost da ostanu tu na selu, da možda rade u velikim mestima, ali da žive u selima, da ostanu na svojim ognjištima i da odatle prodaju preko interneta svoje poljoprivredne proizvode.
Četvrti razlog zašto je bitno uvoditi internet je zbog multimedijalnog sadržaja, zbog televizije, zbog digitalnih sadržaja, sportskih sadržaja, zbog kulturnih sadržaja, itd.
Na kraju, i time završavam, interesantan podatak je koji je dala Svetska banka, da svakih 10% povećanja širokopojasnog interneta u nekoj zemlji dovodi do rasta BDP 1,3 do 1,4%. Mi imamo 75% teritorije pokrivene brzim internetom. Zadatak je da do 2025. godine dođemo do 99% pokrivenosti. To znači, da nam je mesto za rast 24%. To znači, samim tim, da imamo mesta za rast od 3,1 do 3,3% BDP, što je neverovatno veliki rast. To je dodatni razlog zašto je bitan ovaj zakon i zašto smo širokopojasni pristup internetu proglasili ovim zakonom, za koji se nadam da ćete svi glasati u petak, kao deo univerzalnog servisa, kao nešto što svaki građanin Republike Srbije treba da ima. Hvala vam veliko.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Zahvaljujem se uvaženom ministru.
Po redosledu prijave za reč, Nikola Nešić.

Nikola Nešić

MORAMO - ZAJEDNO
Hvala.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege.

Kao master inženjer telekomunikacija sa skoro decenijskim iskustvom u oblasti telekomunikacija danas ću govoriti o ovom Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama.

Predložio sam 18 amandman na Predlog zakona koji smatram kada biste usvojili da bi upotpunili ovaj zakon koji sa jedne strane bi još više štitio interese građana, a sa druge strane omogućio ravnopravnu tržišnu utakmicu, među operaterima, kao i dinamičan razvoj telekomunikacija.

Želim da kažem da mi je žao što ovaj zakon nije predvideo ono što će predvideti budući zakon o širokopojasnoj infrastrukturi koji sam saznao da će biti tek pisan krajem sledeće godine. Zašto mislim da je važno da ovaj zakon, odnosno određeni članovi budućeg zakona, da se nađu već sada u postojećem zakonu i zašto smo sada propustili šansu. Evo, daću jedan dokaz iz Kragujevca, 14. marta ove godine asfaltiran je ulica Miodraga Aleksića i ona je već raskopana. Ta nesinhronizacija je strašna i to je bacanje para građana Srbije.

Mislim da moramo da zakonski onemogućimo bilo kakve buduće zloupotrebe ili neznanja ili kako god. Znači, zaista smatram i to sam kada je bio i Zakon o ministarstvima, premijerki Ani Brnabić takođe sugerisao, da je potrebna bolja sinhronizacija između sektora. Nadam se da ćete ipak u budućem zakonu o planiranju i izgradnji ipak naći način da ovu sinhronizaciju nekako uspostavite.

Takođe, predlažem da se formira jedno regulatorno telo za elektronske komunikacije, poštanske usluge i elektronske medije koje će objediniti nadležnosti postojećih regulatora Ratela i REM-a. Zašto ovo predlažem? Zbog toga što smatram da REM ne sprovodi svoje obaveze koje se obavezne zakonom, odnosno ne reaguje na dešavanja koja su u emitovanom sadržaju, na nasilje, na diskriminaciju, na političke zloupotrebe, na zloupotrebe položaja prilikom dodele nacionalne frekvencije.

Naš predlog, odnosno predlog stranke Zajedno, motivisan je željom da dinamička oblast koja je predmete razmatranja, a to su informacione komunikacione usluge uredi kvalitetnije i primerenije u duhu sadašnjeg vremena sa ciljem efikasnije regulacije i smanjenja budžetskih izdvajanja. Zašto je sve ovo sada povezano i odakle osnova da ovako nešto mogu da predložim? Svedoci smo sve intenzivnog razvoja informacionog komunikacionih tehnologija i usluga, tzv. tehnološka konvergencija upravo je dovela do toga da se sada sve poruke danas šalju jednom mrežom, internetom, a da se prikazuju, na primer na jednom uređaju, odnosno mobilnim telefonom.

Kako danas razgovaramo sa rodbinom u inostranstvu? Da li preko međunarodnih skupih telefona ili upravo preko aplikacija ako imamo internet i mobilni telefon? Da li sve više građana gleda filmove preko striming kanala ili gleda preko televizije? Danas svako ko ima mobilni telefon sa kamerom i pristup internetu može biti kreator komercijalnog sadržaja.

Da su ovo primeri dobre prakse, govorim samo iz Evrope, u Austriji još od 2001. godine ova regulatorna tela su spojena, u Republici Irskoj od 2002. godine su ova regulatorna tela spojena imaju čak i domene u svojoj oblasti, UK Ofkom, od 2003. godine ima čak šest objedinjenih regulatornih tela, Mađarskoj MMMH od 2010. godine upravo je objedinio Ratel i REM, Slovenija Akos od 2014. godine i tako dalje, mogu sad još da nabrajam.

Da li imamo finansijskog utemeljenja? Pa, tri i po miliona evra izdvajamo danas za REM. Šta danas REM radi? Mislim da je to pitanje na koje svi znamo odgovor.

Imamo li opravdano i valjano obrazloženje zašto bismo toliki novac nonšalantno lako trošili, imajući u vidu da bogatija društva nastoje da na ovome uštede i to još pre dvadeset godina?

Što se tiče efikasnosti, REM ovakav kakav je teško da bi mogao biti neefikasniji, tako da je svaka smislena promena samo korak napred.

Nadam se da ćete podržati ovaj predlog izmene zakona.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Reč ima ministar Jovanović.