Zahvaljujem, ministre Selakoviću.
Reč ima kolega Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da govorim o poljoprivredi, ali sam se sada posle nastupa nekih opozicionih kolega predomislio. Kada budu amandmani imam nekoliko amandmana, pa, ću tada govoriti o poljoprivredi i rezultatima u 2011. godine i napretku u toj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je govorio čovek koji je promenio pet stranaka, prebivalište, ime, samo još pol nije promenio. Promenio je stavove, govorio je o jabukama. U njihovo vreme nije bilo jabuka, sve jabuke su pojeli žuti crvi. Govorio je o platama, o povredama na radu, pa, ću ja pokušati vrlo kratko da pokažem kakva su prava imali radnici za vreme dok je on je on ubirao gomilu jabuka?

Setite se samo da je bio pregovarač NIS-a, zamislite onako jeftino prodati NIS, koliko je jabuka bilo u nečijoj košari, da bi se tako niska cena postigla i takav ustupak ruskoj strani učinio? Zamislite neko ko je učinio tako veliki ustupak ruskoj strani, koji je dao sve rezerve nafte i gasa, koji nije obezbedio Južni tok da se to garancijom obezbedi, da će to biti izgrađeno o trošku ruske strane, zamislite sada kada on hoće još i da im uvede sankcije iako su mu valjali kao niko u životu.

Ako kažem da on baš i nije bio takav borac za slobodu i demokratiju, navešću vam primer da je bio sin Slobinog naftaša, zato ga je valjda to kvalifikovalo da sa Rusima napravi tu transakciju, da ja tvrdim da cena od 400.000.000 veoma niska, da samo prve godine profit bio u NIS-u daleko veći, a da je kredit koji je povučen za investicije bio iz kredita za koji je založena firma, koji su navodno kupili.

Evo, ovako su se oni starali, molim vas da mi pomognete, ovako su se oni starali o radničkim pravima, ovo ti je kaže – imali su 1.700.000 zaposlenih, slabo plaćenih i uopšte neplaćenih, otpuštenih. Ovo su bila prava, evo, sada ukoliko ta kamera bude želela da zumira, ovo je 2011. godina, kada se recimo, debelo u jabukama naplaćivali oni diližabri, kako se zove to sa izraelskom stranom? Pa, otišlo jedno 27.000.000 evra za snimke stare, 500 snimaka starih tri dana, kao oni će kao sada tri da zakupe, u stvari to je bila jedna koruptivna afera i dok su tako pregovarali o konsultantskim uslugama eto, to kaže Mile Isakov, ko će koliko para da dobije, ovo su im bila prava radničke klase.

Znači, ako zakucaš ruku ekserom onda možeš da ostvarim isplatu nezarađenih plata. Ovo je Halko, da ne govorim puno ime i prezime, koji se zakucao dan kasnije nego Goran B. koji se takođe zakucao ekserom, a prethodno je odsekao prst, da bi dobio platu.

Eto, toliko o povredama na radu, o zaštiti, pa, čak i ekologije, jer su oni stvarno bili na putu da naprave ekološku državu, nijedna fabrika nije radila, nisu se dva odžaka fabrička dimila na teritoriji Srbije. E, onda ustanete i branite kao zemlju, branite, ako neko može da mi pomogne, pa ću i tu odbranu da predstavim.

Dame i gospodo, govorio je, govorio je i o ministru kako je rekao „Telekoma“. Ministar „Telekoma“ pa, baš i nije iskočio iz ovlašćenja u „Telekomu“ su glavni akcionari državljani Srbije. Dakle, oni imaju pravo na podelu profita, to je njihova kompanija, iako je ministar stao na stranu „Telekoma“ kapa dole, treba da mu čestitam, hajde, da vidimo na čijoj strani je stao prethodni govornik, da vidimo na čiju je on stranu stao. Ali, da vidimo na čiju stranu je stao prethodni govornik? On je stao na stranu svog gazde.

Prethodna stranaka u kojoj je bio, a bio je u SPO, reformistima, DS, Levici Srbije i sada ova poslednja, a ta Levica, ti iz Levice odeš u stranku najvećeg biznismena sa 619 miliona evra. Čuda neka, a mi smo kao na strani profita, a on je na strani radnika, a on je kod čoveka čiji je biznis štiti i koji je prihodovao 619 milina evra.

Da vam kažem, siromaštvo ne proizvode siromašni niti radnici, ono što dobiju oni troše u samoposlugama, jačaju budžet i tako dalje, siromaštvo prave bogati, taj njegov gazda, koji štekuje tamo negde 619 miliona, izvuče iz pravnog sistema, kupuje napolju jahte i tako dalje, nikakvih poreskih prihoda mi od toga nemamo. Novac naravno treba davati siromašnijim, ali oni su poslednji koji mogu o tome da pričaju kako su oni usrećili siromašne, otpuštene, nezaposlene i slabo plaćene.

Toliko o njemu, a što se tiče odbrane države, depeše Vikiliksa koje niko nije demantovao, kažu sledeće. Borislav Stefanović koji je blizak predsedniku Tadiću, nemoj da bude ovo, ovo je samo citat, nemoj da bude prilika za repliku, rekao je da je predsednikov reizbor od kritične važnosti za ostvarenje DS cilja, uspostavljanje snažne veze između SAD i Srbije. U tom smislu je Stefanović uporno molio SAD, svetionik slobode kako je rekao, da odlože priznanje Kosova do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora, odlaganje kosovske deklaracije, omogućilo bi Tadiću da izbegne poraz. Stefanović je dokazivao da je Tadić najviši prozapadni lider u regionu i da bi Tadićev reizbor bio presuda i strateški za održanje Srbije na evroatlanskom putu, podvlačim evroatlanskom putu.

Mnogi izbegavaju izraz izdaja, ali za mene je ovo bila očigledan izdaja svoje zemlje od visokog funkcionera Vlade Srbije koji je imao preporuku svog strica Mirka koji je bio Slobin diplomata, toliko o borbi protiv bivšeg režima i tatu koji je bio naftaški direktor. E, tako se on borio za stavove svoje zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma su sumnjivi oni ugovori sa Izraelom, u kojima smo kupovali snimke stare tri godine i za to platili 27,5 miliona ili 28,5 miliona evra, direktnom pogodbom, gde je pregovarač upravo bio on.

Takođe je bio pregovarač za NIS, takođe je bio pregovarač sa Editom Tahiri, takođe je rezultat toga bio Brnjak i Jarinje, granični prelazi i danas nas uglavnom optužuju oni za izdaju. Pazite, za izdaju nas optužuju oni koji su pustili 1800 ili 2000 UČK terorista. Sa druge strane, sa Kutijem, Borovinom, Mazrekom, sa druge strane za izdaju nas optužuju oni koji su pohapsili sve naše oficire, izručili i u najboljem slučaju penzionisali sve one koji su bili branioci Kosova, jedino zbog toga i zbog Rusije smatraju izdajnicima, drugi zbog EU, a mi koji smo za Srbiju, ispada da smo mi izdali Srbiju, a to je gotovo nemoguća stvar.

Po pitanju telekomunikacija i odbrane svoga gazde, čisto da navedem sledeću situaciju. Između toga da zastupate „Telekom“ i svoju kompaniju, između toga odakle primate i platu iz budžeta, između te ljubavi prema državi i ljubavi prema Šolaku i Đilasu, to je samo dokaz onoga što sam ja stalno tvrdio, da mi nemamo problem sa opozicijom, posebno sa ovom navodno evratlanskom, zato što oni u stvari nisu nikakva opozicija, oni samo štite Đilasov i Šolakov biznis. Ovo je živi dokaz da se vi založite za jednu privatnu kompaniju, koja je raznim vrstama kriminala dok su oni bili na vlasti dolazili do povlastica i jačali svoju kompaniju, protiv građana Srbije, navodno u „Telekomu“ su pare građana Srbije, a u SBB-u su valjda marsovci plaćali pretplatu. Ta pretplata nije javni novac. Znači, kada uplatimo državnu kompaniju, vi ste gledaoci, to je onda državna stvar i ja se sa tim slažem.

Ali, isti ti ljudi, i nikakve kontrole posebno nema u SBB-u, uplaćuju pretplatu SBB-u, koju oni, kako oni kažu, imamo neke domaće televizijske kanale itd. koje plaćamo. Ali, gle čuda, kada građani Republike Srbije SBB-u uplate pare, onda te pare idu u Luksemburg za strane ove televizije koje uopšte nisu registrovane u Srbiji.

Sada, ovako, zamislite poslanika koji je protiv svojih medija, protiv građanske kompanije, koji staje u privatnu kompaniju svoga gazde i njegovog prijatelja Šolaka, zamislite poslanika koji je protiv toga da „Telekom“ od prihoda izdržava naš sport, kulturu, jer je nesporno da su sponzori raznih fudbalskih klubova, reprezentacije itd. pa i reprezentacije koju je vodio njihov gazda kada je kontrolisao deo Košarkaškog saveza ili ceo Košarkaški savet i zamislite kada se neko založi protiv srpskog sporta, protiv srpske kompanije u korist strane Šolakove kompanije i i Sautemptonom i da mu na kraju kažem da svih 30 kanala navodnih u Luksemburgu se finansiraju, koji su fiktivno registrovani. Novac građana Republike Srbije takođe iz pretplate se ispumpava, jer se plaća tzv. reemitovanje koga nema.

Svi znamo da je izvorni program u Beogradu. Svi znamo da je to na Novom Beogradu. Svi znamo da Šolak ima 30 u Srbiji neregistrovanih kanala, za razliku od onih koji su svi registrovani u Srbiji, plaćaju doprinose REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, i kako se zovu sve te organizacije, dok ovi drugi ne plaćaju ništa, jer, navodno, mi istovremeno preuzimamo njihov program iz Luksemburga. Luksemburški operator je meni rekao da tamo nikakvog programa nema, da su samo registrovani, pa je veliko pitanje šta se to reemituje kada tamo nema ničega?

Znači, lepo lažu i danas imaju svoje ovlašćene predstavnike koji da se ubiju, da brane svog gazdu, da brane Šolaka, da brane Sautempton protiv Zvezde, Partizana, Reprezentacije Srbije itd. To je za mene, naprosto, neoprostivo. I zamislite sada kada te kompanije, a dele se ovi televizijski emiteri, odnosno pružaoci medijskih usluga, molim ministra da to isprati, na domaće i strane. Ovi strani reemituju program, ima i ovaj prvi koji emituju program, oni se registruju u Srbiji i plaćaju sve, a ovi drugi nisu registrovani u Srbiji, navodno samo reemituju program i normalno je da ne treba da plaćaju ništa zato što ga reemituju, istovremeno preuzimaju iz inostranstvo, ali postoji još jedan član, jel tako gospodine ministre? To je Zakon o oglašavanju koji kaže u članu 27. da ovi prvi koji su registrovani u Srbiji imaju pravo da emituju reklame, da imaju pravo na marketinško tržište, jer su registrovani u Srbiji i zato to pravo imaju i plaćaju sve. Ovi drugi, jel tako, gospodine ministre, ne treba da plaćaju ništa zato što reemituju program, ali nemaju pravo na reklame iz Srbije. Dakle, mogu da idu samo one izvorne koje se emituju u Luksemburgu. Pošto se program ne emituje u Luksemburgu, a posebno se ne emituju reklame „Jelen“ piva, Maksi sporta itd. to je sigurno da kradu domaće kanale. Neregistrovane televizije kradu reklamni prostor, zakonom propisan, domaćim televizijskim kanalima koji plaćaju sve obaveze. Kradu ih ovi koji ne plaćaju ništa.

Sada ja znam, vama se isplati da budete na tim televizijskim kanalima, pa makar oni bili kriminalni, makar oni krali domaće medije, makar oni krali televizijske prenose na koje po članu 64. nemaju pravo, jer najvažnije događaje mogu da prenose samo televizije koje emituju program i koji pružaju medijske usluge na celoj teritoriji Srbiji, što nije slučaj s tim televizijama, a to su radili na takav način krali i krali kanale sa nacionalnom frekvencijom i neko napadne opljačkane domaće medije, opljačkanu domaću kompaniju u korist jednog lopova Šolaka, kome pomaže Đilas. Oni su, dame i gospodo, zapamtite, projekat. Prazni ljudi puni sebe.

Hvala.

Zahvaljujem.
Aleksandar Jerković je sledeći po prijavi za reč. Nije tu.
Reč ima Marija Jevđić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovani ministri, gospodine Selakoviću, ja dolazim iz Kraljeva i htela bih da vam se zahvalim što ste uspeli da u par minuta kažete kroz šta je sve Kraljevo i Kraljevčani prošlo zadnjih 20 godina, počev od katastrofalnih privatizacija do dolaska, nažalost, interno raseljenih lica sa Kosova.

Kažem, nažalost, jer je razlog njihovog dolaska u Kraljevo nama verovatno ovde nezamisliv, da vas neko protera iz svoje rođene kuće, pa do zemljotresa, tako da dolazak investicija u Kraljevo, Kraljevčani su to, mogu vam reći, dočekali sa velikom radošću. Da li se neko snašao na tom poslu ili nije, da li je neko zadovoljan sa tim poslom ili je očekivao nešto više, to je već do čoveka, ali nije do onog ko je doveo te investitore u taj grad.

Mogu vam reći da sam u periodu kada su sva tri giganta u Kraljevu, počev od "Magnohroma", "Jasena", Fabrike vagona, bila mlada, ali se dobro sećam kako je grad Kraljevo tada izgledao, kako je izgledao Kraljevo kada u 14.30 časova se čuje sirena za kraj radnog vremena. Oba železnička mosta su bila preplavljena ljudima. To je bila reka ljudi koja je išla ka gradu, tako da ste mi probudili neka lepa sećanja. Nadam se da će generacije koje stasavaju u Kraljevu imati prilike da to dožive kao što sam ja doživela.

Izvinite sada što sam izašla, prosto, iz dnevnog reda ove sednice, ali kao neko ko je lokal-patriota prosto sam morala da vam se zahvalim na tim rečima i podrške i razumevanja na grad iz kojeg ja dolazim.

Što se tiče zakona, ja ću inače u svom izlaganju se držati samo Zakona o bezbednosti na radu, pošto prosto nemam dovoljno vremena i drago mi je da posle skoro 18 godina dobijamo nov zakon koji precizira i definiše obaveze i odgovornost poslodavca, ali i usklađivanje sa relevantnim evropskim direktivama u ovoj oblasti.

Jedinstvena Srbija podržava predloženi zakon i pohvalno je da je i Socijalno ekonomski savet Srbije dao pozitivno mišljenje i smatram da svakom pravom poslodavcu je bitno da zaštiti i očuva zdravlje svojih zaposlenih. To je najpre moralno, to je ljudski, to je humano, ali je činjenica je da će verovatno poslodavcima predstavljati finansijski izazov da ispune sve zahteve iz zakona. Nekima će možda biti teško da to urade, ali je to sve za dobrobit i za zdravlje i za očuvanje ljudskog života. Mislim da i jedan izgubljen ljudski život nam govori da prosto moramo dobiti ovakav zakon i da moramo težiti da poboljšamo ovakav zakon.

Ja sam negde i pročitala da ste vi raspisali konkurs za prijem novih inspektora na rad i da ćete i dalje raditi na usaglašavanju i unapređenju ovog zakona.

Smatram da predloženi zakon uvodi novi termin zdravlje i to govori da je u širem obuhvatu ovog novog pravnog akta i smatram da je to značajno jer iz iskustva sa pandemijom, ali i sa sve većim brojem neprepoznavanja profesionalnih oboljenja pokazalo koliko tu ima nedostataka. Konkretno mislim na profesionalna oboljenja, na kategorizaciju i na prosto ne razlikovanje od profesionalnog oboljenja od povrede na radu i to nije nikakva novina. Spomenuli ste vi i Nemačku i koliko nedostatak… 42.000 je nedostatak prosvetnih radnika, ali kod njih u toku jedne godine se dogodi da nekoliko hiljada osiguranika ode u penziju na osnovu profesionalnog oboljenja.

Verujem da ćete kroz vaše ministarstvo raditi na tome da se ta kategorizacija i to prepoznavanje profesionalnih oboljenja budu što bolja.

Dosta izmena ima u novom zakonu i ja bih spomenula nekoliko - pooštravanje uslova za obavljanje visokorizičnih poslova kroz uvođenje dozvola za rad i, po mom mišljenju, možda jedna od najznačajnijih novina je to da će sada poslodavac morati da sprovede obuku za pravilno korišćenje zaštitne opreme, ali i mašina za rad. Do sada je bilo dovoljno da poslodavac samo obezbedi opremu, ali sada će morati da sprovede obuku zaposlenih, ali se uvodi odgovornost zaposlenih, jer su istraživanja pokazala da se u više od 80% slučajeva dogodi povreda na radu zato što radnik nije pravilno koristio zaštitnu opremu ili nije dobro koristio.

Imala sam priliku da razgovaram sa ljudima koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu u "Srbija vozu", "Srbija kargu" i "Infrastrukturi" i u ta tri akcionarska društva radi pet hiljada zaposlenih, gde samo 20 ljudi radi na poslovima bezbednosti na radu i kontroliše preko 2.000 ljudi koji obavljaju poslove sa visokim rizikom. Mislim na mašinovođe, na mašinovođe na manevru i druge. Oni smatraju da će upravo ovim novim zakonom, odnosno članom kojim se striktno naglašava poslodavcu da onaj koji vrši bezbednost na radu, radi samo to, jer u slučaju ovih 20 ljudi, oni su od poslodavaca dobijali i druge zadatke, tako da nisu mogli biti potpuno posvećeni bezbednosti na radu, tako da ovim zakonom će to im biti omogućeno i da će oni moći da pokažu svo svoje znanje i da zaštite sve naše radnike na železnici.

Pošto više nemam vremena, u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve predložene zakone.

Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Jevđić.
Sledeća po redosledu narodnih poslanika je profesor doktor Jelena Jerinić.
Samo da podsetim da imate dva minuta i osam sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Iskoristiću ovo kratko vreme koje je preostalo da se osvrnem na jednu od tačaka po kojoj neće biti rasprave u pojedinostima, a to su zaključci povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu.

Predloženi zaključci, dozvolićete mi ovo poređenje, podsećaju na onog lošeg đaka koji nakon što se roditelji vrate sa roditeljskog i dalje tvrdi da mu odlično ide i da će na kraju godine biti odličan iako je dnevnik pun kečeva i dvojki, jer to su ocene koje je dobila Srbija o Evropske komisije. Kada se kaže da nema napretka, to je jedinica, a ograničeni napredak je jedva neka iskamčena dvojka. Pritom, ceo izveštaj na sprskom jeziku se nalazi na sajtu Ministarstva za evropske integracije i teško ga je sakriti.

Ja ću se fokusirati samo na jedan primer. U izveštaju stoji da je postignut ograničen napredak, dakle dvojka, u borbi protiv organizovanog kriminala, a da proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nisu redovna praksa.

Da građanima i građankama bude jasno, neobjašnjivo bogatstvo je, na primer, kad neko iz Srbije može da kupi 24 stana u inostranstvu, dok je za 50% građana i građanki Srbije koji primaju prosečnu platu, a nemaju tetku iz Kanade, potrebno da punih 19 godina celokupnu platu daju da bi otplatili stan od 55 kvadrata u Beogradu. Isto to je kada neko može sinu da nabavi automobil koji košta više od 300.000 dolara, dok se siromašnoj deci u Srbiji na sva zvona promoviše dualno obrazovanje koje nije ništa drugo do vid radne eksploatacije i omogućavanje jeftine radne snage za velike kompanije i investitore.

Zbog ovoga, ali i zbog drugih kečeva i dvojki kojima obiluje Izveštaj Evropske komisije za 2022. godinu, mi ne možemo da podržimo ovakav predlog zaključaka u kome se ni jednom jedinom rečju ne pominju slabe ocene koje je Evropska komisija dala, posebno u oblastima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zahvaljujem.

Hvala.

Nastavljamo dalje.

Reč ima Rodoljub Stanimirović. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije sa svojim saradnicima, nakon jasnog i iscrpnog izlaganja od strane ministara u Vladi Srbije i predstavnika skupštinskih odbora u vezi predloženih zakona Vlade Republike Srbije, mogu slobodno da kažem da su predlozi zakona značajni za građane Republike Srbije i imaju za cilj dalje usklađivanje sa onim što je preko svakog resornog ministarstva potrebno i predviđeno sprovesti.

Poštovani ministri, svedoci smo da je u ovom visokom domu od strane kolega iz opozicije izneto toliko uvreda i neistina da je prosto tužno da mi u toku rasprave nismo ništa konkretno čuli šta nije to dobro. Ništa me i ne čudi, jer to su upravo oni isti ljudi koji su od 2000-2012. godine uništili zemlju, doveli je pred sam bankrot, ugasili preko 600 hiljada radnih mesta, razorili privredu, rasprodali vitalne fabrike i firme.

Vaša nesposobnost u rukovođenju države se upravo i ogledala u nemogućnosti da ponovo osvojite vlast i zbog kontinuiranog kažnjavanja od strane naših građana na izborima, vi ispoljavate stalnu agresivnost, pretnje i najgore uvrede, pre svega, prema predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, zato što znate da su građani Srbije samo pre godinu dana dali ogromnog poverenje predsedniku Vučiću koji je u prvom krugu drugi put pobedio sa skoro dva miliona i 300 hiljada glasova, kao što je i SNS na parlamentarnim izborima ubedljivo pobedila.

Zbog toga se kolege iz opozicije služe ružnim i sramnim metodama, ne bi li nasilno ponovo osvojili vlast, kao što su nedavno pokušali da fizički linčuju predsednika Aleksandra Vučića koji je u Narodnu skupštinu došao na poziv opozicije u vezi situacije na Kosovo i Metohiji, koje predstavlja, složićete se sa mnom, jednu od najosetljivijih pitanja za sve nas, a posebno za naš narod koji živi u ovom delu naše Srbije, koji se ujedinio i pružio jedinstvenu podršku predsedniku Vučiću neizlaskom na lokalne izbore u severnom delu Kosova i Metohije, gde je Kurti doživeo potpuni fijasko i što predstavlja po meni sramotu zapadne demokratije.

Poštovani ministri, zato i nemojte da se čudite što i vas vređaju, jer šta god da je bilo u predlozima, njih to ne bi zanimalo, osim pokušaja izazivanja incidenata zbog svojih ličnih interesa.

Sam Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu predstavlja, pre svega, ozbiljnog resornog ministarstva da se uspostave i pooštre uslovi na visokorizičnim poslovima. Zbog javnosti želim da kažem da je ovaj zakon od izuzetnog značaja, zato što i sami znamo, a i uverili smo se konkretno da je Srbija najveće gradilište u Evropi zahvaljujući svakodnevnoj posvećenosti odgovornoj i razvojnoj politici.

Hiljade gradilišta, stotine i stotine kilometara izgrađene putne infrastrukture, tunela, mostova, brze pruge i novootvorenih fabrika u Srbiji je omogućilo otvaranje skoro 600.000 novih radnih mesta.

Ministre Selakoviću, zbog toga vam čestitam što ste predložili uređenje i sprovođenje mera koje će povećati bezbednost i zaštitu zdravlja na radu za lica koja učestvuju u radnim procesima.

Posebno bih se osvrnuo na predloženi Zakon o Ministarstvu poljoprivrede i u ime poljoprivrednih proizvođača, sa kojima sam neposredno u kontaktu i u svoje lično ime, pohvalio i čestitao na realizaciji procesa uspostavljanje E-agrara ministarki poljoprivrede, gospođi Jeleni Tanasković, a koji omogućava poljoprivrednim proizvođačima lakši i brži pristup podsticajnim sredstvima.

Moram biti iskren da kažem da su najveći deo pomoći u sprovođenju ovog projekta svojim radom doprinele poljoprivredne stručne službe, a ja posebno izdvajam poljoprivrednu stručnu službu iz Kolara, koja je zadužena za Podunavski okrug, opštinu Smederevska Palanka, a i samu Azanju, odakle ja dolazim.

Takođe bih napomenuo i rekao zbog javnosti da je za kratko vreme isplaćen ogroman novac gazdinstvima za subvencije u vrednosti od skoro 15 milijardi dinara. Ova isplata je značajna za poljoprivredne proizvođače u periodu početka nove setve i prehrane useva.

Poštovana ministarko, gospođo Tanasković, za kratko vreme ste mnogo toga pozitivnog uradili i sa terena lično znam da ste sa svojim saradnicima bili na usluzi poljoprivrednim proizvođačima, kao i drugim privrednicima iz ove oblasti, rešavajući njihove probleme. S tim u vezi, ja bih vas zamolio, ako to već niste uradili ili planirali, da posebnu pažnju obratite, a vezano za funkcionisanje protivgradnih stanica, koje dejstvuju u vreme elementarnih nepogoda, jer veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača je zabrinut, kako kažu, zbog lagane zime koja je bila, a da će se to odraziti u vremenu koje pred nama predstoji.

Uvaženi građani, poštovane kolege i koleginice, osvrnuo bih se i na potvrđivanje vojnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Austrije.

Ponosno mogu da kažem da je Vojska Srbije postala apsolutni vojni lider u regionu, što je pre samo nekoliko dana na vojnom aerodromu Batajnica čitav svet imao prilike da vidi. Nikada snažniju, opremljeniju, sa čitavim nizom asortimana i sredstava ratne tehnike iz domaće vojne industrije, a kao plod domaće pameti. Na samom poligonu smo imali priliku da vidimo borbene sisteme i borbeno oklopno vozilo „Miloš“ kao daljinsko upravljivu, besposadnu platformu. Nikada se do sada nije videlo toliko letilica u vazduhu na našem nebu, a da ne govorim o pripremljenosti snažnih elitnih kolektivnih specijalnih snaga 72, 63. „Kobrama“ i drugim specijalnim jedinicama, a koje su viđene na zaista granitnom stroju 2023.

Okupljene oko državnog vrha Srbije, na čelu sa predsednikom Srbije i vrhovnim komandantom Aleksandrom Vučićem, na aerodromu Batajnica i za samu organizaciju i pripremu i predstavljanje Vojske, kao institucije koja je vratila svoje poverenje među građane Srbije, posebno bih se zahvalio, potpredsedniku Vlade i ministru odbrane, gospodinu Milošu Vučeviću koji je svakodnevno na terenu sa pripadnicima naše vojske.

Moram samo da na samom kraju dodam i kažem dušebrižnicima, a koji se protive pripremama za zajedničku vežbu sa NATO da je to redovna međunarodna vojna vežba, kao što su i do sada održavane zajedničke vežbe sa drugim zemljama, poput Rusije, Grčke i Rumunije, jer svaki vid saradnje je čvrsta, združena, savremena praksa sa drugim zemljama i ovakav vid vojne saradnje samo je dokaz onoga što je predsednik Republike rekao i pokazao svoju doslednost da smo mi vojno neutralna zemlja.

Zbog svega ovoga u danu za glasanje, podržaću i glasaću za sve predložene zakone, što pozivam i ostale koleginice i kolege da jedinstveno učine i glasaju – za. Živela Srbija i podrška predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Nenad Mitrović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Samo jedno zlo je neizlečivo, ako narod ili kada narod digne ruke od sebe. To su reči ne moje, nego velikog nemačkog pesnika i pisca Getea. Mi smo u predvorju svega toga.

Moj posao kao poslanika Demokratske stranke i kao narodnog poslanika je da kandidujem teme koje su važne za običnog čoveka, ali i da pokušam da narodu objasnim da nema potrebe i da nije prirodno da diže ruke od sebe. Kada pada kiša, otvoriš kišobran. Kada te neko napadne, ti se braniš. To su prosto prirodni zakoni.

Hteo bih ministru da kažem. Malopre je izgovorio da 10.000 radnika je zaposleno u „Ziđinu“. Nije tačno. Oni rade u „Ziđinu“, a zaposleni su kod raznih srpskih špekulanata koji im isplaćuju 60.000 dinara preko računa i 25. 000 dinara na ruke, po svakom radniku mesečno ukradu 100 evra. Deset hiljada radnika puta 100 evra, to je milion evra mesečno. Za godinu dana ti srpski špekulanti ukradu 12 miliona evra. Eto zašto je jeftin lambordžini, zašto su jeftini stanovi u „Beogradu na vodi“, zašto su jeftini apartmani u Južnoj Americi.

To je veliki problem koji imamo. Pravimo nekoliko problema. Država se uskraćuje za poreze, radnici se uskraćuju za penzije i stvaramo bogataše. Radnici ovde rade od sedam do 17 časova, 10 sati. Preko 200 sati mesečno. Direktno se krši Zakon o radu. Gde je tu primena Zakona o radu? Ti radnici nemaju mogućnost niti da se ožene, niti da stvore porodice, niti imaju pravo na svoj život. Stvorili smo robove u 21. veku. Da li je to borba za narod? Da li je to borba kada ovde svira himna, pa se mi zaklinjemo u zastavu i ježimo se, da li zbog naroda Srbije ili zbog nas ovde u poslaničkim klupama? Turci su bili pošteniji kada su vladali ovde, nego mi sada.

Hteo bih da završim opet sa Geteovom rečenicom – beskoristan život je isto što i rana smrt. Zapitajte se dobro šta radite i čime se bavite? Hvala.