Pravo na repliku.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, prvi put dobijam pravo na repliku, pa vas se zato i obraćam sa „poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine“.

Dakle, čuli smo izlaganje u kom sam ja nazvan lokatorom i čovekom koji ne ume da koristi maltene računar. Držite se vi uređenja „Velike Srbije“ i sastavljanja ukrštenih reči za „Veliku Srbiju“, to je najveći domet koji ste postigli i držite se vi onih vaših političkih programa i ideja koje ste iznosili u ovoj Skupštini kao mladi radikal.

Nekada ste, kao mladi radikal, sanjali o granicama velike Srbije kod Karlobaga, Ogulina, Karlovca, Virovitice, maštali da budete graničar tu, a onda ste se u 50. godini probudili kao posrnuli naprednjak, kada su se granice velike Srbije svele na Zajednicu srpskih opština, koje izgleda neće biti. I to sve zahvaljujući politici koju ste vodili tih 90-ih godina.

Kada govorite o otvaranju radnih mesta, samo da vas podsetim, stranka kojoj ste nekada pripadali odgovorna je za zatvaranje dva i po miliona radnih mesta, odgovorna je za proterivanje tri miliona građana Srbije sa prostora bivše Jugoslavije i, najgore od svega, ne samo da smo ostali bez dva i po miliona radnih mesta, ne da je tri miliona ljudi ostalo bez zavičaja, 200.000 ljudi je ostalo bez glave i nema ih više.

Prema tome, nemojte meni da govorite o vašim naporima da otvarate radna mesta i da unapredite Srbije. To smo zlatno doba zarđale kašike jedva preživeli. Nema potrebe da se vraćamo u to doba. Ja verujem da ste vi ponosni na te rezultate. Ima nas koji još uvek znamo kakve smo strahote jedva preživeli.

Niti prva replika, niti prvi put da je zloupotrebite.
Pravo na repliku.

Poštovani predsedniče Orliću, uvaženi ministri i ministarke, dame i gospodo poslanici, čitava Srbija zna da je najveća pustoš nastala u Srbiji posle 5. oktobra, kada je Milivojević, zajedno sa svojim saborcima, upao u ovu Narodnu skupštinu, lično on je zapalio, pokrao silne slike umetničke, fotelje, nameštaj, šta god mu je palo, jeste, i escajg, a pre toga je, kao što je jutros rekao kolega Jovanov, išao u Majke Jevrosime i lično on krao one puške kojima su slavni srpski policajci išli da se bore protiv šiptarskog terorizma.

Naravno da vi priželjkujete da nikada i ne bude ZSO, jer kao što vas nije interesovalo ni tih devedesetih godina kada su se stvarale te terorističke ćelije šta će biti sa srpskim narodom, nije vas interesovalo ni kada ste pustili Aljbina Kurtija, Fljoru Brovinu i 1.800 šiptarskih zlikovaca na slobodu. Bila sam svedok kada ste bili presrećni, vi lično, zbog toga što je to urađeno od strane tadašnje vlasti.

Na kraju krajeva, najveći, da tako kažem, pogrom naroda je upravo bio pod vašom vlašću. Ne zbog činjenice da su ljudi morali da beže sa svojih ognjišta, što su nažalost i morali kada se desio novi pogrom na KiM, već kada ste opustošili čitavu Srbiju i stavili katanac na sve fabrike.

Da li treba da vas podsetim na to da su jadni rudari iz Bora išli i svoj marš nazvali maršom gladnih? Ljudi nisu primali plate godinama. Da ne govorim o kragujevačkim fabrikama. U jednom danu ste, vi iz DS, 6.000 ljudi otpustili samo iz fabrike mesnih proizvoda „Crvena zvezda“.

Tako redom, dok nije taj broj došao do 500.000 ljudi. Mnogi od njih su izgubili svoje živote, mnogi se razboleli. Vi se sve više bogatili. Onaj Aleksić, zajedno sa svojom ministarkom, osnovao nacionalni investicioni plan. Čupali iz džepova koliko su hteli i koliko im je bilo potrebno. Vi sada, naravno, da ne možete da shvatite muku tih ljudi, jer ste pored toga što idete po hodnicima Skupštine i pevate – kako je lepo biti glup, u isto vreme i pokvaren i maliciozan i, na kraju krajeva, neko ko je mnogo, mnogo iskoristio od stranke u čijim je redovima bio.

Mnogo bolje živite nego tada kada ste bili potrčko i kada ste na razglednici gledali Skupštinu, a kasnije su vas ubacili da im služite za prljave poslove, a i sada to radite.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije.

Predsedniče, ja ću reklamirati povredu Poslovnika, član 108. koji kaže – o redu na sednice Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Poštovani predsedniče, kada i ulazimo u jedna deo priče, a vređa jedan dobar deo naroda, građana Republike Srbije, kada smo ispred Skupštine Srbije 2000. godine 5. oktobra imali ono što smo imali, ne možete da kažete da je to nešto uništeno, da se tu desilo zverstvo. Desila se promena, promena režima.

Suludo je na ovaj način upuštati se u razgovor.

Ja vas molim, gospodine predsedniče, da vašim autoritetom prekinete takve insinuacije i ne dozvolimo da ovo ide u pogrešnom pravcu.

Hvala.

Samo da vam kažem – ako ste želeli da intervenišete na to da i da se priključite raspravi imate mogućnost za to pošto, koliko vidim, nisu iskorišćene sve prijave za reč za poslanike koji nisu članovi poslaničkih grupa.
Znači, ne morate to da radite kroz povredu Poslovnika.
Šta je još povreda Poslovnika?
(Srđan Milivojević: Replika.)
Ne, zato što smo sa replikama završili.
(Srđan Milivojević: Kad nema replika, ajde onda povreda Poslovnika.)
Sad ćemo da licitiramo kao na pijaci – hoću ovo, ako može ovo, onda neću ono.
Samo polako.
Po amandmanu, Radomir Lazović.

Ja moram da reagujem samo na ovo što je iznela prethodna govornica.

Dakle, evo sada bilo je prilike da sve to što je prethodna vlast uradila loše, mada neki od vaših kolega su u toj prethodnoj vlasti učestvovali. Recimo, gospodin Vesić koji je na vlasti ja ne znam koliko godina. Dakle, evo sada prilike.

Tu ste 10 godina, pa da vidimo dokle smo stigli. Srbija je danas zemlja sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Srbija je zemlja u kojoj je pola miliona ljudi ispod granica siromaštva. Srbija je zemlja u kojoj je dva miliona ljudi na toj granici. Najčešća plata koju ljudi imaju je 50.000 dinara. Kako ljudi da prežive sa tim iznosom?

Srbija je danas zatrovana zemlja. Srbija je zemlja u kojoj 15.000 ljudi godišnje premine zbog zagađenja vazduha. Srbija je zemlja u kojoj trećina stanovništva nema ispravnu pijaću vodu. U Vojvodini dve trećine stanovništva, 600.000 ljudi. Grad Zrenjanin je žrtvovan. Dvadeset godina nema vodu. Ovde smo čuli objašnjenja kako evo samo što nije stigla voda. Srbija je zemlja u kojoj kanalizaciju nema dve trećine ljudi.

Dakle, kako? O čemu vi pričate? Dvadeset prvi vek, govorite o informacionim tehnologijama, a u školama su nam čučavci.

Srbija je zemlja zagušena divljim deponijama. Srbija je zemlja u kojoj rudnike i kamenolome dajete stranim firmama da ljudima pod prozorom prave trovačnice kojima ste namenili sudbinu za Rio Tinto, ljudskom zdravlju. Ne, za Rio Tinto samo, to je samo simbol svega onoga što činite. Nemate nikakav plan za klimatske promene, smanjujete sredstva za životnu sredinu i doveli ste nas do toga da ljudi treba da se bore za sopstvenu egzistenciju dok vi glumite ekonomskog tigra.

Pa, eto, ja sam to morao da vam kažem, a biće prilike da još razgovaramo, nadam se, pošto očigledno da ovu bajku ne planirate da prestanete da pričate. Samo mi nismo deca, mi znamo da su to laži, a izborićemo se da uskoro i odgovarate za sve ovo što ste uradili ovoj našoj Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, Bulatović. Izvolite.

Dobro, ja ću ipak da se vratim na temu. Ono što je jako bitno za građane Republike Srbije, a to je da bih sada molio nadležno ministarstvo, kada su u pitanju problemi sa ljudima koji nemaju struju, koji su protestvovali pre dva dana ovde ispred Skupštine, zamolio bih, pošto su oni bili ljudi tu u ministarstvu nadležnom, bili su u Skupštini i molio bih da se zaista završi taj posao i da vidimo da tim ljudima zaista pomognemo. Nisam mogao to kroz amandmane. Dakle, sada ovako u javnoj raspravi molim vas da pomognemo tim ljudima, oni do struje mogu doći.

Dakle, imaju te objekte koje imaju, ukinuta im je struja i nemaju struju. Molim zaista predstavnike Vlade, nadležna ministarstva da pomogne u tom slučaju.

Ono što je jako bitno i što želim da kažem takođe, imali smo pre nekoliko dana, zaista moram ovo da govorim u ovom delu, neću da kažem da je zloupotreba ovog momenta, ali da kažem da u Slovenije Vladimir Kokanović je predsednik srpske dijaspore. Imali su predivno veče srpske dijaspore i tamo su prikazivali film Dara iz Jasenovca i zaista je bilo fantastično. Žao mi je što sam čuo, iz sredstava javnog informisanja, da u tom veličanstvenom delu, skupu srpske dijaspore gde su bili predstavnici i Jevreja i Roma, čak i slovenačkih parlamentarac, ali nije bilo ambasadorke, ali nije bilo nijednog predstavnika srpske ambasade u Sloveniji.

Dakle, to je nešto što je nezapamćeno i zaista vas molim, predstavnike Vlade, da vidimo o čemu se tu radi, da se to ne sme događati, da ne možemo da imamo takvu situaciju, jer ako nam je Srbija zaista na pameti, ako volimo Srbiju moramo tako isto da volimo i srpsku dijasporu. Moramo se za nju boriti i ovo se zaista dalje ne sme dešavati.

Ono što se tiče samih predloga ovih amandmana, meni je žao što se veliki deo diskusije svodi na samu jednu stvar koja se zove kritikujemo ili bacimo kritiku u oči bez obzira da li je ona možda osnovana ili neosnovana, da li je neko zadovoljan ili nije, da li neko leči svoje komplekse ili ne znam kako bih to nazvao, ali suština je i ono što bih ja želeo da kažem, da ono što smo danas čuli od nekih poslanika, je nešto što nije dobro da se čuje u parlamentu. To slušaju građani Republike Srbije, to slušaju i ljudi, to jeste diplomate i mislim da to nije dobra slika. Mislim da mi poslanici moramo zaista da vodimo računa kada ovako javno govorimo, kada smo u plenumu.

Mislim da to dostojanstvo treba da podignemo. Prvi put sam u Skupštini. Prvi put sam parlamentarac i mogu da kažem da danas sve ono što sam čuo sam zaista ne razočaran, nego iznenađen. Ne možete da kažete da je 5. oktobra jedino što se desilo je krađa slika, escajga, već ne znam šta. Ljudi, ne možete da opovrgnete istorijsku činjenicu koja se desila u Srbiji 5. oktobra, morate da govorite iz pijeteta, tada je došlo do promene, došlo je do onoga što je promenilo život u Srbiji na bolje.

Moram da vam kažem da je u tim idejama poginuo i jedan čovek koji je bio premijer Vlade Republike Srbije, koji se zvao doktor Zoran Đinđić, koji je bio nosilac tih promena. Iz pijeteta prema tom čoveku, takođe, ne bismo trebali da govorimo o 5. oktobru na način kako smo to sada i kako sada to radimo.

Dakle, ono što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u više navrata govorio jeste iz poštovanja prema premijeru Vlade Republike Srbije, prema njegovoj udovici, prema porodici dr Zorana Đinđića i mene uverava da biste i vi kao narodni poslanici, većina u Skupštini, trebali da sledite ono što je i Aleksandar Vučić govorio više puta u sredstvima javnog informisanja.

Molio bih da vi na ovaj način kada govorite o 5. oktobru, vi zapravo vređate sve one koji su učestvovali u 5. oktobru, vređate sve one koji su čistim srcem stajali ispred ove Skupštine, želeli Srbiji dobro. Nisu ukrali nijedan escajg, nijednu sliku, a ako kažete da je to Srđan Milivojević uradio, pa, kako je onda on čovek na slobodi? Šta radi on u poslaničkim klupama? Nemojte to da radite. Nemojte na takav način to da radite.

Hvala vam.