Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Možemo mi da se vratimo i na 1999. godinu, poštovani moj kolega, nemam ja nikakav problem sa tim.

Nisam ja krenula vremeplovom unazad, nego vi. Nisam ja vama spočitala ništa osim što sam priznala da ne znam gde ste bili. Sad mi kažete da ste bili u DSS a da ste sada u Novom DSS. Socijalisti jesu naslednici Komunističke partije Srbije i ja sam u vreme kada je Komunistička partija Srbije vladala, polagala zakletvu kao pionir, 1981. godine u Peći. Znate šta se desilo tog dana? Podeliću sa vama jednu simpatičnu priču i verovatno me sada gleda čovek o kome ću govoriti.

Na toj školskoj priredbi koja se uvek, sećaju se oni koji su pripadali tim generacijama, organizovala za prijem pionira, odigrali su kolo u nacionalnim nošnjama učenici osmog razreda iste osnovne škole. Pretukli su ih na putu kući, poštovani kolega, iz Doma „Boro i Ramiz“ u Peći, do nekog naselja koje se zvalo Vrženik. Zoran Savović je još uvek živ, a tada je dobio kao dečak ozbiljne batine, samo zato što je imao crnogorsku kapu na glavi.

Nemojte me terati da se sećam i nemojte mi objašnjavati da li sam htela da vas uvredim, jer nisam. Te 2004. godine sam, ja ne znam da li ste vi bili visoki funkcioner, zato sam se i ogradila, u Vladi razgovarala sa gospodinom Mihajlovom i sa gospodinom Jočićem, obojica su bili visoki funkcioneri i DSS i Vlade. Mene su pitali da li mogu da kontrolišem skup koji se dešava ispred Vlade, a dogovor je sa DSS bio da će izaći poslanici koji se nisu pojavili.

Ja znam o čemu pričam, vi sležete ramenima. Nisam ja vas optužila za to, ali ako ste već tražili da vam pojasnim, evo, ja mogu zato što ja dosta dobro i dosta dugo pamtim. Na kraju, imam i dosta godina. Ništa što sam ja ovde rekla niste trebali da shvatite kao prozivku sebe, osim što sam molila da svako onaj ko je prepoznao da ga je citirala Donika ili da je prepisala od njega, ima pravo da se javi.

Sad vi i ja možemo da se nadgornjavamo do prekosutra, naročito na tu temu Kosova i Metohije. Ja bih to izbegla. Izvinjavam se ministrima zato što sam ja grubo skrenula sa teme, ali nisam. Ja sam skrenula sa dnevnog reda i sa amandmana, ali ne sa goruće teme i sa najvećeg nacionalnog pitanja, jer ako se danas desila sednica Saveta bezbednosti UN na temu Kosova i Metohije, onda ništa nije preča tema.

Reč ima Nataša Tasić Knežević, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, što se tiče Ministarstva informisanja i telekomunikacija, razvijanjem e-Uprave doprinosi se olakšavanju svakodnevnih aktivnosti, od upisa u škole, vrtiće, praćenja napredovanja deteta kroz e-dnevnik, ali i u medicini. Korišćenjem e-Uprave mogli smo da vidimo kako je moguće za vreme kovida izabrati željenu vakcinu i prijaviti se za vakcinaciju. Kroz e-recepte se digitalnim putem može podići terapija i na taj način se olakšava život hroničnim bolesnicima, ali i rad medicinskog osoblja.

Želela bih da pohvalim i da se osvrnem na Zakon o elektronskim komunikacijama koji je doneo novine koje su neophodne našoj privredi, zdravstvu, školstvu, ali i društvu sveobuhvatno. Ciljevi koji se žele postići novim Zakonom o elektronskim komunikacijama proizilaze iz evropskog regulatornog okvira i odnose se na podsticanje, ulaganje, dalji razvoj, povezanost, "end tu end konektiviti" i uspostavljanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, kao i stvaranje preduslova za razvoj i uvođenje 5G mreže.

Jačanje tržišne konkurencije uz zadržavanje postojećeg mehanizma regulacije tržišta od strane nezavisnog regulatornog tela uz ograničavanje prethodne regulacije na isključivo neophodna područja uz analizu razvoja tržišta, sveobuhvatno, i u budućnosti. To su bili samo neki delovi koji su jako bitni za naše društvo.

Kao neko ko aktivno učestvuje i dugo radi u polju kulture, pozdravljam i sporazume koje je Vlada Republike Srbije uspostavila sa Nemačkom, Rumunijom i Severnom Makedonijom, imajući najpre u vidu bogatstvo i veliki potencijal naše umetničke scene, ali i nedovoljnu vidljivost našu na međunarodnom planu.

Ovi sporazumi su stoga jako važni za regulisanje bilateralnih odnosa naših zemalja, tako možda još više za naše umetnike, ustanove kulture i druge organizacije koje se profesionalno bave kulturom i umetnošću u cilju intenziviranja saradnje, razmena, ali i daljeg napredovanja naših učesnika, usvajanje dobrih praksi i deljenja profesionalnih iskustava sa relevantnim partnerima iz ovih zemalja.

Mi smo imali skoro, to je i moja koleginica, gospođa Jadranka Jovanović, rekla „Open Balkan Theatre“, koji je pokrenut baš na inicijativu Narodnog pozorišta u Beogradu sa zemljama koje pripadaju toj inicijativi „Open Balkan“, ali isto tako Srpsko narodno pozorište, jedna od najstarijih institucija kulture u Republici Srbiji, ali i u regionu, pokrenula je saradnju sa Temišvarskom operom i Vladom Republike Rumunije.

U okviru Sporazuma sa Nemačkom i Severnom Makedonijom i Rumunijom, podrazumeva se „jedan na jedan“, korišćenje i uspostavljanje kulturnih centara. Kod nas, mi imamo to „Goethe – Institut“, sada ćemo uspostaviti i druge kulturne centre.

Podrška osnivanja novih kulturnih centara u inostranstvu, veoma je važna za sprovođenje javne i kulturne diplomatije Republike Srbije, posredstvom kulture i umetnosti, čime se dodatno utiče na pozitivnu promenu slike naše zemlje u inostranstvu, kao i jačanje dijaloga, podsticaja za saradnju u drugim oblastima i posebno za kontinuirano unapređenje prijateljskih odnosa naših zemalja.

Bez digitalizacije i informacionih tehnologija, mi sve ovo danas ne bi smo mogli da ostvarimo. Hvala vam.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lipovac Tanasković i Stanković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, dobro konačno smo došli do člana 19. odnosno uslova izbora direktora i ja ovde moram da kažem da poslanik čiji je amandman usvojen po članu 18. sada je pogodio o čemu se radi njegov amandman i šta tačno piše u amandmanu. Taj amandman nije prepisan i amandman je dobar.

Želela bih da kažem da u ovom amandmanu koji je predložila Narodna stranka, znači po članu 19, mi želimo da promenimo i da se direktor RATEL-a, odnosno direktor Regulatora koji se bira, da ima najmanje devet godina radnog iskustva. Mi smatramo da je pet godina radnog iskustva koje je dato ovim nacrtom Zakona jako malo.

Ja prihvatam da je državni sekretar rekao da je minimum i prihvatam da je rekao da je to radno iskustvo, ali ovde ne postoji ni jedan drugi razlog da ta osoba nema i pet godina radnog staža i pet godina radnog iskustva u sličnim poslovima.

S obzirom da je ministar ovde čitao neke amandmane narodnih poslanika opozicije, ja bih ga zamolila da pročita i ovaj amandman i da mi kaže da li ovde ima nešto nejasno, nešto nestručno, nešto što nije u skladu i sa zakonom i pravilnicima, a takođe bih želela i da napomenem da razlog zbog koga je amandman odbačen, ovde piše da nije usklađen sa odredbama koje je uređen mandat članova Saveta.

Pa, nije mi sad baš jasno kakve veze imaju mandati članova Saveta sa tim što mi tražimo da direktor Regulatornog tela ima više od pet godina radnog iskustva, odnosno konkretno amandmanom tražimo devet? Hvala.

Po amandmanu, Dragan Jovanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodo i gospođe, gospodine ministre i gospođe ministarke, koleginice i kolege, evo meni je drago da smo, sad je već pet do devet kako bih rekao i koleginica koja je inače koleginica meni u Odboru za saobraćaj se, napokon smo se vratili temi, a bojim se da su i građani koji gledaju ovaj prenos Narodne skupštine i zaboravili da mi govorimo o Zakonu o elektronskim komunikacijama.

Ono za šta bih samo opomenuo moju koleginicu iz Odbora, jeste stvar kada, zašto sam protiv prihvatanja ovog amandmana? Najpre, vi se zalažete za direktora RATEL-a, umesto pet da ima najmanje devet godina radnog iskustva. U čemu je tu problem? Mi smo dosta vremena i na Odboru, a i ranije u plenumu potrošili da govorimo kako mladi i obrazovani ljudi kada završe fakultete, naročito teže fakultete kao što su tehnički fakulteti, odlaze u inostranstvo i traže poslove u privatnim firmama gde su ti poslovi puno više plaćeni nego u regulatornim telima.

Čuli smo malopre od ministra da su plate članova ovog regulatornog tela samo 75 hiljada dinara, a ne kao što su neki poslanici opozicije ovde govorili više hiljada evra. Ono što je za mene važno, jeste da direktor, pre svega bude stručno lice, da bude čovek koji ima kao što je Vlada predložila najmanje pet godina radnog iskustva, ali da je to sasvim dovoljno da on može na jedan kvalifikovan način da upravlja ovim telom.

Ono što bih još naglasio u mom obraćanju jeste da su pojedine kolege pre mene rekle da je potpuno neopravdano da se spoji rasprava sada o Zakonu o elektronskim komunikacijama i na primer o Zakonu o subvencijama u poljoprivredi, aja bih rekao nešto sasvim suprotno. Prirodno je, jer sve ovo što ministarstvo radi i što se ulaže i u seoskim područjima i u Šumadiji i širom Srbije o širokopojasnom internetu upravo doprinosi za ključnu promenu koja nam donosi Zakon o subvencijama u poljoprivredi od 2023. godine, a to je „eAgrar“.

I da bi taj „eAgrar“ bio uspešan, ne samo zbog „eAgrara“ i ne samo da bi smo mi pojedine poljoprivrednike, ne znam, edukovali da se mogu prijaviti na „eAgrar“, već pre svega predvidljivost. Ono što sam već napomenuo i u načelnoj raspravi, a to je da svaki poljoprivredni proizvođač može da na brz i efikasan način dobije svoj novac, bilo koji da je podsticaj, bilo koji da je javni poziv Ministarstva poljoprivrede u pitanju, a to će samo moći, poštovane kolege ako ima pristup brzom internetu i ako ima sve mogućnosti koje će upravo ovaj projekat koji je vredan više od 250 miliona evra i koji će doprineti da mi već do kraja 2025. godine u Srbiji imamo najveći broj sela u brdsko-planinskom području, koji će moći da pristupi i moći da preko „eAgrara“ ostvari sve podsticaje koje država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede omogućuju.

Zbog toga vas pozivam da pre svega ovu raspravu skratimo. Mislim, ja sam ovde bio poslanik i pozicije i opozicije, pisao sam na stotine amandmana, ali nekako se ne sećam, prošli saziv, kada smo bili tamo u Kralja Milana, da smo imali, kada smo bili poslanici opozicije, da smo pisali samo amandmane „briše se“. Zbog toga sam se i javio upravo zbog koleginice koja je imala određene argumente kada se kaže, tražimo, ne znam, devet godina radnog iskustva. Samo mislim da je to previše rigorozno i mislim da je ovaj Predlog koji je Vlada iznela sasvim korektan i sasvim dovoljan da imamo stručno i kvalifikovano lice da bude direktor.

Sa druge strane, još jednom, da podržim sve napore koje je Ministarstvo telekomunikacija i informisanja ulaže da imamo bolje uslove. Ja sam neko ko živi na seoskom području i znam koliko je to bio problem i koliko su važni ovi napori da se ova situacija popravi. Zbog toga, ovaj zakon treba podržati. Hvala.

Po amandmanu, izvolite.

Prvo, hvala vam na ovom pristojnom odgovoru. Ja ne mogu da se složim sa vama da je to nešto što je strašno ako je devet godina radnog iskustva. Znate, evo, recimo, ja radim i radila sam pre ovoga 20 godina kod raznih privatnika i u raznoj privredi. Mogu vam reći da posle pet godina rada tu ja nisam imala baš neko iskustvo i ne bih baš mogla da se prihvatim da budem direktor neke firme, posebno ne građevinske.

Recimo, radila sam u građevinskoj firmi. Iz tog razloga smatram da treba da ima više od pet godina radnog iskustva. Ja se slažem da on može da ima više od pet godina radnog staža, ali to ovde ne piše u zakonu.

Htela bih samo da, još jednu stvar sam htela da uradim, s obzirom da je ova rasprava krenula u dobrom pravcu, ali vaš poslanik pored vas kad je pričao rekao je da on nije dobacivao da ono što sam ja rekla da je neko dobacivao da lažem, ja mu se ovaj put izvinjavam ako to on nije rekao. Ja sam čula sa te strane, ali zaista možda je to bio poslanik neki pored, zaista se izvinjavam.

Svakako se ne slažem sa ovim i smatram da treba da se glasa za ovo i smatram da je ovaj amandman dobar zato što se ovde pravi to da ne bude neko ko je tek završio fakultet, ima pet godina radnog staža, da dođe i da bude direktor jako važne i velike firme kao što je Regulator.