Čuli ste se i na ulici i ispred Narodne skupštine.

Predsedniče, hvala vam na tome. Hvala vam. I oni nek nastave da viču, ja ću da spustim ton. Ali Milenku Jovanovu moram da dam odgovor na ovo što je rekao. Koštunica dr Vojislav nije preletač i nije izdajnik, niti je bio, niti će biti. On je odlučio da napusti politiku i on je van politike. Doktor profesor Vladeta Janković nije član nijedne političke stranke. Pre neki dan je to čovek ovde saopštio i nemojte da pružate dezinformacije. Nemojte da se služite tim stvarima. Znate zašto? Zato što će vam to donegde ići, ali ćete narod navići na to da vi jednostavno ne izgovarate istinu, jer narod najbolje zna, narod vidi šta vi radite, ali vidi i da krijete ko zmija noge vezano za francusko-nemački sporazum. Šta ćete vi sa tim dželatima koji hoće da odseku glavu Srbiji?

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe. Hvala.
Pravo na repliku.

Oko ovoga ćemo da se saglasimo da narod najbolje zna. Nije hteo da odgovori šta je sa Sandom, bivšom predsednicom DSS, koja je danas potpredsednik Jeremićeve stranke, valjda je i to u redu, pošto sam ja izdajnik i niko više, tako da to je sve kako treba.

Ali ovo mi je važno. Narod najbolje zna. I otuda vas 600 u Novom Sadu, vas 600.

(Zoran Stojanović: To nije tačno šta ti pričaš.)

Kako nije? Nije vam došao pokrajinski poslanik iz Kikinde na taj vaš skup. Nije se pojavio. Toliko je Kosovo ugroženo, da vama član izvršnog odbora i pokrajinski poslanik nije došao da odbrani Kosovo. Toliko vam je Kosovo ugroženo. Toliko vam veruju vaši članovi i funkcioneri. Vama, bre, ne veruje niko. A kako ste došli do ovde dokle ste došli, da pričate ovakve stvari, to vi najbolje znate. Ja vas samo molim mene da ostavite na miru. Tražili ste od mene šta ste tražili, dao sam vam to što ste tražili, završio sa vama i ostavite se više toga. Prežalite. Prevaziđite. Kao da nisam ni postojao. Tako bi bilo najlakše. Ja prema vama imam takav osećaj. Dakle, kao da niste ni postojali. I to je to. A vaša žustrina govori da to ne možete da prežalite, ne možete da podnesete. To što me gledate s druge strane, ne može da prođe kroz vaš misaoni proces da se to tako desilo. Prežalite, gotovo, kraj. Nema više.

Šta ćete dalje da radite, to je opet vaša stvar. Samo jednu stvar zapamtite, zato što ste je sami rekli – narod najbolje zna. I taj narod je pokazao da vidi da govorite neistine, da vidi da izmišljate priču. I to što ćete je reći glasnije, tu neistinu, to ne znači da ona postaje istina. I to takođe vidi narod. I odatle vas 600 u Novom Sadu. A onda ste bili pametni, pa ste na Kosovo nakalemili i Vojvodinu, jer valjda ja cepam Vojvodinu od Srbije, ili to radi Vučević ili to radi Mirović. A vi ćete da spasete i Vojvodinu. Hajde nemojte više vi spasavati, jer tako kako ste krenuli, samo dajete dodatni motiv onima koji nas napadaju da kažu – evo, Srbi i neće za Kosovo da se tuku. Pa evo kažu da je Kosovo ugroženo, 600 ih se okupilo u Novom Sadu. E to vi radite. Toliko ste neodgovorni, da je to strašno postalo. Strašno. I niste bili takvi dok sam ja bio tamo. Hvala.

Šta je povreda Poslovnika?

Reklamiram član 106. Poslovnika, koji glasi: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“. Malopre sam optužena od strane šefa poslaničkog kluba SNS da nisam pričala o tački dnevnog reda. Naravno, tema dnevnog reda je Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Poslanički klub Srpska koalicija NADA, Novi DSS, POKS je podneo amandman, ja sam taj amandman branila i samo sam se osvrnula na francusko-nemački sporazum i položaj naših građana na Kosovu i Metohiji.

Što nije sastavni deo vašeg amandmana na bilo koji način.

Ako je ovo grubo kršenje zakona, ne znam šta onda kažete na broj ljudi koji su učestvovali u Novom Sadu.

Niste razumeli. Kad uđu u replike poslanici, to više, naravno, nema dodirnih tačaka sa dnevnim redom, nego jedni drugima pružaju obrazloženja u odnosu na ono što je rečeno. Ali ako vi pričate o svom amandmanu, ništa od onoga što ste pričali nikakve veze nema sa amandmanom i ne znam na šta se žalite sada. Besmisleno je, ali moram da pitam – da li treba da glasamo po pitanju člana 106?
(Miloratka Bojović: Ne.)
Dobro.
Ima li još Poslovnika?
Samo polako. Poslovnik ima prednost, a vaša poslanička grupa više nema vreme. Jel to znate?
Slušam povredu Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani građani Republike Srbije, pomaže Bog, poštovani predstavnici Vlade, pomoćnici, državni sekretari, moje poštovanje, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Vladimire Orliću, ukazujem na povredu člana 107. od vas.

Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Smatram da predsedavajući morate da budete nepristrasni, neko ko ovde nije predsedavajući na sednici glavnog odbora SNS. Morate da imate ravnopravan tretman prema svakom narodnom poslaniku uz potpuno uvažavanje, počevši od mene, punu odgovornost, ako se neprikladno ponašam, apsolutno je oduzimanje reči, data neka opomena, nikakav nije problem.

Nije moguće, nije normalno da vi ceo dan tolerišete gospodina Milenka Jovanova, četiri minuta mu replika traje. Ne 14 sekundi, četiri minuta. I konstantno se to dešava. Nemoguće je da vi to ne uočite. Molim vas nemojte to da radite. Onda stvarate po Drugom Njutnovom zakonu, zakon akcije zakon reakcije. Logično je da dolazi do povišenog tona, do nekih nelagodnosti i do nekih neželjenih retorika.

Nije sporno da razgovaramo, da li ima 600 ljudi, 50 ljudi, 6.000 ljudi, ali suština da 600 ljudi želi da čuje da je francusko-nemački plan upravo ultimatum, kapitulacija i da 50 dana Skupština se ne održava upravo iz tog razloga. To nije uredu. Mi samo želimo da razgovaramo. Niko da upire prstom i da kaže neko je izdajnik, veliko izdajnik. Nije to stvar, nego je stvar da imamo jednu demokratiju, jedan razgovor, jedan dijalog. Zahvaljujem predsedavajući.