Da li želite da se izjasnimo o povredi?
Ja moram da vam odgovorim da sam možda jedna među prvima koja je prekršila pravilo i govorila van teme, pa mi to nije dalo moralno pravo da sada opomenem bilo koga od kolega i ne daje mi ni dalje to pravo.
Ja ne mislim da sam napravila neko veliko zlo, ali je prosto istina.
Hvala vam.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Strahinja Erac, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.
Da li se neko od predlagača javlja za reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima kolega Janković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Ovde se radi o jednoj maloj formalnoj pravnoj tehničkoj izmeni. Reči „bira se“ zamenjuje se rečju „imenuje“. Međutim, ono što je važno da se napomene za ovaj zakon jeste, pre svega, da on podržava čitav IKT sektor i ovaj sektor postaje najveća izvozna grana Republike Srbije.

Procena je da će do 2030. godine izvoz biti preko deset milijardi evra vezano za ovu oblast i svakako da je to veća cifra od poljoprivrede. Mi jesmo poljoprivredna zemlja, ali veliki je rast u ovoj oblasti.

Takođe, ono što želim da naglasim jeste da ovaj zakon će dati jednu snažnu podršku mladim ljudima koji žele da se bave telekomunikacijama i čitavom oblasti koju zakon reguliše. primetno je da u Republiku Srbiju dolaze sve više mladih ljudi kako iz regiona, dolaze mladi iz Rusije, iz Ukrajne zbog poznate situacije i sada se postavlja jedno logično pitanje – zašto toliko mladi dolaze u našu zemlju iz okruženja i zašto sve više mladih želi da se dokaže, da kažem, u ovoj oblasti iz razloga kada opozicija stalno kritikuje Republiku Srbiju, kritikuje vlast kako ovde ništa ne valja, ne valja zdravstvo, ne valja obrazovanje, ne valja poljoprivreda. Nema oblasti javnog života gde nemamo određenu kritiku, a IKT sektor se razvija. Prosto, nema logike.

Takođe, želim da naglasim da će ovo biti vrlo važan podsticaj i za jedan predlog koji je dao Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. To je predlog „Otvorenog Balkana“, koji omogućava da mladi dolaze, da će biti slobodan protok roba, usluga i svega onoga što nudi projekat „Otvorenog Balkana“ i da će se mladi ljudi brže i lakše zapošljavati, a samim tim, donoseći nove ideje i stvaraće se veći profit u ovoj oblasti.

Zahvaljujem.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Strahinja Erac, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.

Reč ima Strahinja Erac.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poslanička grupa Srpske stranke Zavetnici podnela je amandman na član 21. Zakona o elektronskim komunikacijama u kome predlažemo da se u stavu 1. doda 3a sa rečima: „U slučaju smrti direktora“.

Smatramo da u slučaju smrti po sili zakona prestaje mandat direktora, kao što je to predviđeno u nekim ostalim zakonima, što se događa u slučaju smrti rukovodeće osobe ili osobe na nekoj od funkcija.

Takođe, u stavu 3. ovog člana predlažemo da se u roku od 15, a ne 30 dana od dana imenovanja vršioca dužnosti raspisuje konkurs za imenovanje direktora kako bi se obezbedio kontinuiran i nesmetan rad samog regulatornog tela.

Zahvaljujem.

Na član 22. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić i Novaković.
Reč ima Borislav Novaković.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, ovo je član koji reguliše okolnosti i uslove razrešenja direktora regulatora i, nažalost, kod nas nisu potpuno jasni ni uslovi, ni okolnosti, ni kriterijumi uspešnosti, ni kriterijumi neuspešnosti.

Podsećam da smo svojevremeno u krugu ljudi koje doživljavam kao ozbiljne pravnike pokušavali da definišemo šta znači istaknut pravnik i da se nismo složili oko toga koje kriterijume, koje okolnosti, koje uslove treba da ispunjavaju svojim znanjem, svojom bibliografijom ljudi da bi se nazivali istaknutim pravnicima i procenili smo da je to jedan izraz koji je neprecizan i neprikladan da bi opisao znanje.

Slično je i ovde kada su u pitanju okolnosti razrešenja. Naime, mi nemamo kulturu rezultata. Kada se analiziraju organizacije, firme, ustanove kojima je osnivač država, vi možete razvijati tri vrste kriterijuma. Dakle, kriterijume koji su ekonomski, personalni ili tehnički.

Okolnosti pod kojima se ovde definiše način i uslovi koji mogu dovesti do razrešenja nisu precizni. Podsetiću vas da smo na ovom istom mestu razgovarali o eklatantnim primerima kada se ne definišu te okolnosti šta može da se dogodi i koristili smo primer EPS-a.

Podsećam da je odlazeća ministarka Mihajlović rekla da je samo ove godine EPS potrošio tri milijarde na energente.

Podsećam vas da su bili incidenti i kada su u pitanju bageri i kada je u pitanju Tent i da je bilo jako mnogo stvari. Tek kada je upravljanje tom firmom dovedeno do incidenta, tek kada su napravljene kardinalne greške, tek onda kada se javnost sablažnjavala pred ekonomskim i tehničkim pokazateljima, donesena je odluka da se Milorad Grčić kao direktor smeni.

Da se to ne bi događalo i u ovim okolnostima, da se to ne bi događalo i kada je u pitanju direktor regulatora, podneli smo ovaj amandman u kom smo predložili da se briše onaj deo člana koji je besmislen.

Hvala.

Na član 24. amandman su zajedno podneli poslanici Nikola Nešić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Jelena Kalajdžić, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić, Nebojša Caklić i Đorđe Miketić.

Hvala, predsedavajući.

Za građane Srbije želim samo da napomenem da se radi o Zakonu o elektronskoj komunikacijama, s obzirom da smo dosta izašli iz teme.

Stranka Zajedno je ovde napisala, a ja ću objediniti ovu moju diskusiju za član 24. i član 25, tako da na sledeći član neću govoriti, a radi se o odlučivanju regulatora i pravnim sredstvima i rešavanju sporova između privrednih subjekta i drugih lica.

Naime, po nama nisu dovoljno razrađena ova dva člana zakona i zato smo mi mnogo približnije definisali kako bi članovi trebali da izgledaju. Međutim, vi to niste usvojili, odnosno Vlada je dala da ste vi već definisali kako bi se to pravno regulisalo.

Međutim, ja želim da dam dva primera, odnosno da prosto kroz jednu simulaciju prođemo šta bi bilo kada bi ovako ostalo. Evo, daću jedan primer.

Znači, odlučivanje o pravima i obavezama operatora, odnosno po novoj terminologiji sada privrednih subjekata može da bude vezano i za spor između privrednih subjekata na primer ako operator – korisnik zahteva zajedničkog korišćenja određene infrastrukture – pregovori, na primer, ne uspeju zbog spora o raspodeli troškova i operatori se faktički u tom trenutku nalaze u sporu.

U tom smislu zahtev operatora – korisnika ka regulatorima karakter zahteva za rešavanja spora dva operatora, pa bi opstajanje oba člana izazvalo zaista pravnu nesigurnost u pogledu toga koji član bi se primenjivao, što bi ostavilo prostor za arbitražnost i nejednako postupanje.

Gde dolazimo do jedne paradoksalne situacije? Nije najjasnije koji to postupak će se naći pred sudom, odnosno na koji bi operator – korisnik mogao da ostvari prava u odnosu na pristup ili međupovezivanje.

Sud samostalno ne može da naloži operateru da operatoru – korisniku obezbedi pristup ili međupovezivanje. Eventualni sudski postupak bi mogao da se odnosi na naknadu štete zbog nezakonitog uskraćivanja pristupa ili međupovezivanja, a opet u sudskom postupku kako prethodno bi se pojavilo pitanje da li je došlo do nezakonitog uskraćivanja.

Dakle, paradoksalna situacija je sledeća – da bi u slučaju spora zbog naknade štete RATEL obustavio postupak rešavanja spora, a sud bi tražio da RATEL reši prethodno stanje. Tu bismo mi zastali sa postupkom. Drugim rečima, umesto dva pravna sredstva operatoru – korisniku faktički ne bi ostalo ni jedno sredstvo na raspolaganju da se brani. Zahvaljujem.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Nešić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Jelena Kalajdžić, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić, Nebojša Cakić i Đorđe Miketić.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Slavica Radovanović.

Poštovani, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama podnosimo amandman. U članu 25. stav 1. reči „četiri meseca“ zamenjuju se rečima „dva meseca“.

Obrazloženje je vrlo jednostavno – amandmanom predlažemo izmenu predloženog zakonskog rešenja koje je svrsishodnije, jer smatramo da se istim ne obezbeđuje postojanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da se radi o komunikacijama elektronskim i uopšte kada se ulaže bilo kakva žalba, smatramo da svaki vid odugovlačenja može samo da šteti, a nikako ne može da koristi. Tako da smatramo da upravo po prirodi ovog zakona da se taj rok smanji na dva meseca.

Ono što zaista moram da kažem i nešto što me zaista ovih dana izuzetno frustrira i pogađa to je, svi znate dolazim iz jednog ozbiljnog sistema, iz sistema gde su se ljudi poštovali ma koliko se razlikovali, ma koliko imali različiti pristup i pogled na posao, na rad, na funkcionisanje, ovde se od prvog dana ljudi ne poštuju. Ovde se od prvog dana ljudi vređaju, i to na jedan najprizemniji način, sa potpuno neadekvatnim rečima i sa potpuno neadekvatnim poređenjima. Mi smo ovde narodni poslanici. Mi ovde treba da poštujemo jedni druge. Naše političke razlike ne trebaju da budu i razlog da jedni druge nazivamo imenima nekakvih životinja i da pričamo ružne reči.

Mene je jako pogodilo zašto smo mi nazvani ovde tifusarima, iz razloga što spadam u generaciju koja je gledala te filmove i generaciju koja je rasla na temeljima tih filmova. Gledali smo kako se razvija naša država.

Kad neko ovde, gospodine Orliću, iznese da mi podsećamo nekoga na tifusare, treba da snosi zaista posledice.

Pozivam Jugoslovensku kinoteku i Ministarstvo kulture da oštro reaguje na jedna ovakav istorijski film i poređenje. Hvala.