Sve razumem, ali vi, Lazoviću, da govorite o obrazovanju to ne razumem.
Pravo na repliku.

Verujem da upravo zbog tog razloga studira 17 godina. On je zapravo čekao da dođe u priliku da na fakultetu izučava ono što radi SNS, ali izgleda čeka i neke druge stranke koje će posle nas da dođu na vlast. Ne ide to tako brzo.

Meni je drago da ste se vi slikali, a to šta ćete vi posle da pričate, to – mi smo bili da dokazujemo, to što se vi igrate Šerloka Holmsa, glumite helikopter i radite ovde sve što već radite to je vaša stvar.

(Radomir Lazović dobacuje.)

Pa da. To je ono kada vrtite rukama ovako. Kada radite ovako – to glumite helikopter. To glumite helikopter.

(Radomir Lazović dobacuje.)

Kakve to sada veze ima sa ovim i kakve to sada ima veze sa tim?

Jel ne sme da se kaže reč – helikopter zato što …

(Radomir Lazović: Ubice.)

Šta? Ko je ubica? Što ste nervozni? Što ste nervozni tako? Pa argumenti su na vašoj strani, što ste nervozni? Opustite se.

Znači, kada se kaže pumpica, onda kaže – aha, vređa asmatičare. Ja reč o asmatičarima nisam rekao. Reč. Reč tu nisam iskoristio. Eno stenogrami, ko hoće neka proveri. Ja kažem – vi ste tifusari koji idete od grada do grada ko oni tifusari u filmu „Bitka na Neretvi“, oni kažu – aha, rekao je rudarima da su tifusari. Ja reč – rudari nisam iskoristio.

Sad kaže – ti si rekao da su ljudi bolesni, sprdaš se sa ljudima što su bolesni. Ja reč nisam rekao. Kažem, liči na njega, malo je danas mršaviji od ovog na slici, ali meni deluje da je on. Sam je potvrdio da je on. Bio, vodio Violu von Kramon da se slika u Beogradu na vodi. Što je niste vodili u Dobričini pet stanova koje ima da tamo slikate te delove Beograda? Dva na Karaburmi, dva na drugim delovima, treći ne znam, peti ne znam gde. Što to niste tamo slikali? Što se tamo niste slikali?

(Radomir Lazović: Jel ovo replika? Znači, on može da ima pravo, a ja nemam?)

Vidi ga. Pa što vičete sada? Pa što ste nervozni? Budite mirni. Polako. Nema razloga za to. Nema razloga za nervozu. Znači, vi znate, kao što rekoh, gde je najlepši deo Beograda, gde se najviše gradi i tamo ste da se pohvalite vodili Violo von Kramon jer to je za vas vrhunac gosta koji može da dođe. Nema ko drugi. Samo Bog sa nebesa da je sišao i njega biste odbacili, ali Viola kada dođe na najlepše mesto da se vodi. Drago mi je da vi to prepoznajete. Vi glumite vašu ulogu do kraja. Nastavite sa tim glupostima. Šta god ja spomenem – aha, to si spomenuo, to ne sme da se spomene zato što se nešto sa tim desilo.

Znači, to slobodno nastavite. Nastavite sa ovim vašim naučenim lekcijama koje nam ovde ponavljate, kamo sreće da ste tako na drugom mestu odgovarali, mnogo biste bolje prolazili, ali pošto kada već niste, evo ovde ste danas tu i sada danas pokazujete da ipak u dubini duše vi poštujete i cenite Beograd na vodi.

(Predsednik: Hvala vam.)

Meni je drago zbog toga.

Da vidimo šta je Poslovnik? Jel samo jedan?
Miodrag Gavrilović ima reč.
(Radomir Lazović: Replika.)

Ja bih hteo da ukažem na povredu člana 104. stav 3. da replika ne može da traje duže od dva minuta pa predlažem da gospodin Jovanov dobije četiri minuta, da upišemo u Poslovnik da Jovanov ima četiri minuta.

Pošto ste taj Poslovnik vi pisali, trebalo je to da napišete to što sada predlažete.
(Miodrag Gavrilović: Nisam stigao.)
Niste stigli? Promaklo vam? Kako vam baš to promače? Dobro.
Samo da znate, sve dok vi vičete kada neko govori tom nekom mora da se nadoknadi vreme koje mu oduzimate.
Jel treba da glasa za član 104? (Ne.)
Sledeći put kada budete pisali Poslovnik napišite ovo nikakav problem nije.
Po Poslovniku.
Znači, može po amandmanu, a i vi ste isto.
Nemoj da vičete, da se ponašate pristojno Lazoviću.
Po amandmanu izvolite.

Poštovani građani Srbije, malopre ste ponovo čuli da šef poslaničke grupe SNS građane koji se protive i bune naziva tifusarima. Evo, dvanaest tifusara iz Kolubare upravo je na prijavnici i pita za vaše zdravlje i pita. Evo, ih dole. Evo, siđite dole ako smete.

Gospodine Orliću, zašto radnici „Kolubare“ danas ne mogu da dođu kod mene, ja sam ih prijavio uredno kao goste? Evo, ih 12 dole. Pitam vas gospodine sekretaru Skupštine možemo li da uvedemo radnike „Kolubare“ da dođu kod mene. Oni su danas držali konferenciju za novinare, vređali su u ovoj Skupštini da su tifusari, došli su ljudi da vide da li su tifusari ili nisu, došli su da vide ko ih vređa i obezbeđenje ih ne pušta iako su uredno prijavljeni uz obrazloženje da je danas u Skupštini Vlada i da mogu da ugroze bezbednost Vlade.

Jutros je nekoliko poseta bilo u Narodnoj skupštini. Ja vas molim gospodine Orliću, zahtevam i tražim da apelujući na vas dozvolite građanima Srbije da uđu u Narodnu skupštinu. Oni će napustiti Skupštinu pre nego što dođe Vlada. Neće nikoga da zaraze tifusom iako ih nazivate tifusarima. Evo, ih dole na portirnici. Ko sme od predstavnika, evo tebe prozivam Milorade, siđi dole, hajde siđi dole da ih vidiš, siđi sram te bilo da ih pogledaš u oči, siđi da im kažeš da su tifusari. Siđi i rudarima kaži – zdravo tifusari. Siđi i reci to, kaži evo me, ja sam narodni poslanik SNS i smatram vi lažete i da niste ovde, da ovo nisu rudari.

Milivojeviću, sami ste sebe ugasili, ako slušate sada išta. Dakle, upravo ste vi ovako ostrašćeno i u žaru sada neke radnike nazvali tifusarima i sad će neko da mi se javi ovde koji sedi pored vas i da kaže dozvoljavamo da se vređaju ljudi i da se porede sa tifusarima. To ste vi sada uradili. Vi. Počeli ste sa rečenicom – evo, dole čeka, ne znam, dvanaestoro ljudi, oni su tifusari. I šta sad? Treba Novaković ili Lazović sada da reaguju na to i svaki put isto. Iste igre igrate i divno se provodite, a onda ćete opet da kažete da je neko drugi kriv za ono što vi radite.
Što se tiče pitanja za eksterne posete ne može danas da ih bude jer znate da dolazi Vlada. Da li ste stvarno nešto planirali ili niste? Ne znam. Možda je opet neka vaša predstava po sredi, ali da jeste i da nije, evo sad vam kažem nema nikakvih eksternih poseta danas, danas dolazi Vlada, ako ste planirali neku posetu neka dođu sutra. Ne znam o kome je reč i ako je uopšte tačno. Poznajući vas ne bi me čudilo i da nije tačno.
Povreda Poslovnika.

Hvala predsedavajući za reč.

Reklamiram član 108. – o radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Hteo bih jedan predlog da uputim sada ovde, da spustimo loptu ako je moguće. Ne zbog mene, ne možete me uvrediti ni na koji način, meni je čast da me napadate. Sve je u redu, čast mi je da me napadate, ali tu ću stati.

Molim vas, jel možemo da se dogovorimo predsedavajući, da nekako zaustavite ovo omalovažavanje ljudi koji imaju bolesti, koji su bolesni? Molim vas.

(Predsednik: Upravo sam reagovao.)

Molim vas, stanite. Pustite me samo da završim.

(Predsednik: Upravo sam reagovao i objasnio Milivojeviću šta je greška.)

Pustite me sekundu da završim.

Zbog tih ljudi koji imaju te bolesti, molim vas da utičete da se ovo više ne radi, pre svega na vašu vladajuću većinu od koje dolaze ove stvari.

Molim vas da to sprovedemo i da to više ne radite.

Dobro. Znači kada to uradi poslanik DS ja treba da opominjem vladajuću većinu?
(Radomir Lazović: Nemojte jednom da mi odgovorite. Nemojte. Progutajte jednom i reci u redu.)
Član 108. jel hoćete da glasate ili hoćete samo da vičete?
(Radomir Lazović: Neću da vičem. Zaustavite se i recite jednom – Lazoviću, u pravu si. Recite – u pravu si.)
Dobro, nećete da glasamo.
Tatjana Manojlović, po amandmanu.

Po amandmanu, koristiću vreme grupe.

Ja sam jedan od 572 tifusara koji su podržali rudare u Lazarevcu pre nekoliko dana, po onome kako je izbrojao Aleksandar Vučić i drago mi je što sam bila tamo da podržim te ljude koje tako odvratno vređate ovde iz skupštinske sale.

Pričaću o Zakonu o elektronskim komunikacija o čijim amandmanima danas govorimo. To bi trebalo da bude jedan od zakona koji bi nam ubrzao put ka EU, ali nažalost, evo iz priloženog vidimo da se sve radi na tome da apsolutno ostane sve kako jeste, da i dalje tumaramo u mraku kao tifusari, kako kolega Jovanov kaže.

Zašto? Da ne bi smo postavljali pitanja o tome da li je tačno da će uskoro i sin Željka Mitrovića dobiti svoju radio stanicu, da se pridruži imperiji svoga oca i da će ta radio stanica biti emitovana iz „Geneks“ kule koja je nedavno prodata, a koju je kupio Aleksandar Kajmaković, zvani Aca Bosanac, čovek koji je hapšen zbog veza sa Belivukovim klanom.

Ne samo to. Nekada kada smo imali monarhiju u Srbiji znali smo koje su dinastije na vlasti. Mi sada u Srbiji imamo vrhovnog poglavara, faraona Aleksandra Vučića i nekoliko vlastelinskih porodica koje se trude da ovladaju svim medijima u Srbiji i da omoguće potpuni medijski mrak. Osim toga što je Aleksandar Vučić glavni i odgovorni urednik većine televizija sa nacionalnom pokrivenošću, on sada zamislite pokreće i svoj podkast.

Predlaže, pošto i tako REM ne zna šta da radi sa ovim konkursom za petu nacionalnu frekvenciju, da je dodeli jednoj novoj televiziji koja bi bila vlasništvo Aleksandra Vučića i na kojoj bi on 24 sata seirio i ispirao mozak ovim ljudima i omogućio sebi doživotno vladanje, kako je već na nekoj od sednica Narodne skupštine jedna od članica SNS predlagala.