Pravo na repliku.

Prvo moram da kažem da ću od danas pa u buduće prema koleginici da nastupam sa dužnim poštovanjem i ako sam u bilo kom trenutku prekoračio neke granice pristojnog u odnosu sa vama, ja se ovom prilikom izvinjavam. Sada ću reći i razlog.

U petak je ceo dan Šolakova televizija kukala kako sam ja strašan prema njima, kako ih vređam, te uvredio ovog, te rekao onom ono. Samo kada sam odgovorio gospođi Manojlović nije rečeno da sam je uvredio, povredio ili bilo šta treće, nego kako sam joj odbrusio i gledam jel to njegova televizija, jel to ista televizija, nije ista. Vidim ista, što znači da je ona izgleda u nekoj nemilosti tamo, a ko je u nemilosti tamo ima moje potpuno poštovanje i zbog toga otuda i ovaj tanak aplauz, kao što ste imali prilike da vidite. Zbog toga ću na jedan poseban način da se obraćam kada je gospođa Manojlović u pitanju. Zato uopšte neću da ulazim u diskusiju za sve ovo što je rekla, samo u kontekstu onoga što je netačno, a tiče se tih famoznih tifusara.

Evo preneo mi je njen, ako niste sami uspeli da čujete ili vidite, verovatno ste gledali onaj film „Neretva“. Tamo postoji nekoliko jezivih scena u kojima se s vremena na vreme pojavljuje jedna grupa tifusara. Vodi ih neki Boško tifusar i oni upadnu scenu, bauljaju i svi odrpani viču nešto, pevaju i onda odu na neko drugo mesto. E to mi imamo sada u Srbiji, tifusare ne vodi Boško, nego Šolak, a oni idu gde im on kaže, pa su danas u Babušnici, sutra u Žagubici, prekosutra u Lazarevcu. Putujući cirkus koji ide od mesta do mesta.

Jeste li vi čuli ovde negde reč – rudari? Ne. Oni su rudare proglasili tifusarima, ne bi li tako izazvali njihovo nezadovoljstvo i pokušali na nezadovoljstvu rudara da naprave nešto. Ono što je ovde problem, to je da se ni to, naravno, nije primilo, niti može da se primi, vide ljudi, čuju svojim ušima sve šta se govori i nema potrebe takvim podvalama da se služe.

Dakle, sa dužnim poštovanjem, kao što sam rekao, vidite kako sam lepo odgovorio, nisam ulazio ni u kakvu polemiku, ali sam razjasnio ono što rade, što pokušavaju i to je konstantno da nalepe nešto, oni protumače, a onda mi valjda treba da objašnjavamo kako jeste i šta je bilo. Apsolutno mi ne pada na pamet. Sami sebe proglašavajte čim hoćete, uključite se u kakav god hoćete pokret, vaša je stvar, putujte od mesta do mesta, a moje je pravo kako ću da vas nazivam. Meni najviše ličite na tu scenu iz „Neretve“.

I još jedna stvar, to je film, to je fikcija, dakle, pošto je bilo vaših nekih koji su pametovali kako vređam partizanski pokret ili ne znam ni ja šta, kao što su napali Bikovića, sada bi napali i Veljka Bulajića, da je živ, jer oni ne razlikuju fikciju, film i seriju od onoga što je realno. Ne, meni ličite na tu scenu iz tog filma. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Jesam, to je tačno. Danas ima i nekih tačnih izjava. Podneo sam amandman na član 4. i on kaže da u članu 4. stav 1. tačka 3. Predloga zakona o elektronskim komunikacijama, posle: „fizičkih i pravnih lica“ dodaje se zapeta, zato što je to deo rečenice gde kasnije ide jedan zavisni oblik i deo rečenice. Zbog toga mislim da to treba uraditi.

Koliko je zapeta važna, evo, recimo bavio sam se malo, na predlog predsednika Skupštine, našim Poslovnikom. Ja sam napravio i jedan novi predlog Poslovnika, dodao sam član 27b i u tom članu sam napisao, znači idemo ono pre toga, 27: „Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu“ itd, a onda 27b. kaže: „Ako je predsednik dr Orlić, onda je ovo poslednji član Poslovnika, jer je on nepogrešiv“. Mislim da time rešavamo sve nedoumice. Naravno, stavio sam ovde zapetu iznad doktora Orlića, čisto da se zna koliko je zapeta važna.

Mislim, naravno da ste obesmislili celu raspravu oko ovih amandmana, kao i raspravu oko prethodnih zakona o kojima smo raspravljali i hteo sam na ovaj način da ukažem koliko je to stvarno besmisleno. Ako ne možete da se držite ili zaista nećete da se držite Poslovnika, na način na koji bi trebalo i da neki svoj doprinos date da smo mi svi poslanici ravnopravni i jednaki u ovom domu, onda nam to bar recite. Mislim da je to pošteno. Jer ovde se ljudi neki trude da urade neke amandmane i ako sve sednice zakazujete tako da imamo samo 24 sata da se pripremimo, ne znamo šta će biti na dnevnom redu, nismo vračali, ne znamo da čitamo vaše misli, zato vas molimo da budete bar malo konstruktivniji, jer ipak smo poslanici i jedni i drugi.

Po amandmanu, Bojana Bukumirović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, na dnevnom redu danas, između ostalog, imamo i Sporazum o readmisiji sa Velikom Britanijom, za koji smatram da je štetan po našu bezbednost, po našu sigurnost i da je opasan po interese naše zemlje, a i te kako podoban i u interesu Velike Britanije.

U novembru prošle godine, podsetiću javnost, ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije upozorila je da se ta zemlja suočava sa migrantskom invazijom. Svi smo videli na ulicama Londona masovne skupove Albanaca i videli smo britansku policiju koja je jedva uspela da ih obuzda i da ih zaustavi. Pružili su otpor i počeli da traže načine da suzbiju migrantsku krizu. Kako? Tako što kreću da primenjuju sporazume o readmisiji koje su potpisali sa još nekim zemljama, a od danas je ta zemlja i Srbija.

Želim da objasnim građanima šta to u praksi znači. To u praksi znači da mi preuzimamo obavezu da primimo sva lica za koja britanske vlasti utvrde da nezakonito borave na njihovoj teritoriji. Ta lica ne moraju imati srpsko državljanstvo, dovoljno je da kažu da je Srbija bila prva tranzitna zemlja ili da kažu da poseduju srpsko državljanstvo, iako nemaju nikakav dokaz o tome, i ta njihova izjava je sasvim dovoljna da im Velika Britanija kupi kartu u jednom smeru, za Srbiju. Srbija tada preuzima brigu o njima, brigu za njihovo zdravstveno osiguranje, brigu za njihov boravak, brigu za njihovo integrisanje u naše društvo, naravno, i brigu za zapošljavanje.

A šta je interes Velike Britanije? Oni to ne kriju, evo, ja ću citirati. Britanska vlada sporazum naziva istorijskim i ističe da njegovo potpisivanje znači i brže vraćanje u Srbiju, što će doprineti zaštiti britanskih granica i društva. Znači, oni štite svoje društvo, štite svoje granice. Šta mi štitimo sa ovim sporazumom? Ništa.

Dalje ću da citiram iz britanskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Navode da je prioritet ovog sporazuma očuvanje bezbednosti naroda Velike Britanije i da se London neće zaustaviti ni pred čim da vrati one koji nemaju zakonsko pravo da budu u Ujedinjenom Kraljevstvu i veoma je važno da kažemo da su ovde uključeni inostrani kriminalci. Takođe imam i podatak od 2019. godine – Velika Britanija uspešno vratila 9.286 državljana iz zatvora i imigracionih centara.

Srbija, znači, ovim sporazumom treba na sebe da preuzme teret migrantske i bezbednosne krize sa kojom se suočava Velika Britanija, a mi kao narod i kao zemlja nismo odgovorni da prihvatimo to, jer mi tu krizu nismo ni izazvali i ne treba da budemo žrtve posledica njihovih operacija koje su sprovodili širom sveta.

Očigledno je da u ovom sporazumu interes ima samo Zapad, mada želim da podsetim i na skandaloznu izjavu narodne poslanice vladajuće stranke u prošlom sazivu Ljiljanu Malušić, koja je rekla da potpuno podržava da se migranti nasele u prazna srpska domaćinstva i u prazne srpske kuće. Vi umesto danas da se preispitate zašto su nam te kuće i ta domaćinstva prazna i kako da vratimo te naše građane, vi ste odlučili da prioritet date migrantima i azilantima i naravno bez ikakvih pregovora opet prihvatite sve što vam se servira sa Zapada.

Srpska stranka Zavetnici se apsolutno protivi ovom sporazumu, poslanici Srpske stranke Zavetnici neće glasati za ovaj sporazum, jer je on protivan interesima naše zemlje i duboko i trajno štetan po bezbednost i sigurnost kako države Srbije, tako i njenih građana. Zahvaljujem.

Znači, replika na nešto što je bilo na sednici u prošlom sazivu. Sjajno.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Nešić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Jelena Kalajdžić, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić, Nebojša Cakić i Đorđe Miketić.
Reč ima Nikola Nešić.

Hvala, predsedavajući.

Želim da kažem da u izmenama ovog zakona značenje pojedinih pojmova je jako važno…

Ja se izvinjavam, gospodine predsedavajući, ako možete stvarno da smirite poslaničku grupu SNS. Zahvaljujem.

Znači, da počnem od početka. U Zakonu o elektronskim komunikacijama vrlo je važno da se jasno definišu određeni pojmovi. Stranka Zajedno je već objasnila zbog čega je važno da se regulatorna tela objedine u jedno regulatorno telo, ali takođe smatramo da je važno da se vrlo jasno ograniče, determinišu pojmovi i značenja u ovom zakonu.

Gde smo napisali amandman, smatramo da je jako važno? To je član 11, gde distribucija medijskih sadržaja i medijske usluge nije isti pojam. To nije jasno definisano. Nije adekvatno objašnjeno kada nam je Vlada odgovorila na naš amandman.

Takođe, širokopojasni pristup je nešto što se najviše primenjuje u ovom zakonu kao termin. Taj pojam nije objašnjen.

Kao jedino objašnjenje koje je Vlada ovde dala nama je da je sve usaglašeno sa evropskim regulativama iz 2018. godine. Želim da pitam, ovo je prilika sada da zaista napravimo zakon kakav bi priličio ovom vremenu.

Znači, vi ste usaglasili sa 2018. godinom. Sada je 2023. godina. Trinaest godina ovaj zakon nismo promenili. Zašto nismo iskoristili jedinstvenu priliku i prilagodili se, prosto, sadašnjem vremenu.

Takođe, stavili ste da će brzine da budu do 30 mb/s. To je regulativa koja postoji, recimo, u SAD iz 2015. godine. Zašto ne idemo korak unapred? Zašto nismo mi ti koji vučemo, pa neka drugi prate nas? Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, u Izveštaju Evropske komisije za prošlu godinu, koji se odnosi i na ovaj predlog zakona, navodi se sledeće – u borbi protiv organizovanog kriminala smanjen je broj optužnica i prvostepenih osuđujućih presuda. Broj predmeta koji uključuju zaplenu i trajno oduzimanje imovine je i dalje ograničen. Prošireno oduzimanje se ne primenjuje sistematski.

To govori o našem pravosuđu, a takođe govori da predsednik Republike, koji je javno priznao izvršenje krivičnog dela neće biti krivično gonjen dok god je SNS na vlasti. Njegova odgovornost može doći na red samo kao pitanje lustracije kada SNS više ne bude na vlasti. Ali, neće samo on biti lustriran, nego svi prvaci i svi članovi SNS koji nisu krivično odgovarali zbog zastarelosti, zbog ovakvog stanja tužilaštva i suda koje imamo sada.

Kada se svi ti postupci završe i kada veliki broj, uključujući Aleksandra Vučića, budu lustrirani i kada im se zabrani da se bave i dalje javnim poslom, da budu u politici, tada će tužilaštvo imati dovoljno dokaza da pokrene postupke zabrane za SNS, SPS, SRS i sve one čiji su članovi lustrirani, jer prosto ovo ovako pravosuđe ne može da ih krivično goni, pa čak i kada javno, u tv prenosu priznaju vršenje krivičnih dela. Hvala vam.