Pošto ste taj Poslovnik vi pisali, trebalo je to da napišete to što sada predlažete.
(Miodrag Gavrilović: Nisam stigao.)
Niste stigli? Promaklo vam? Kako vam baš to promače? Dobro.
Samo da znate, sve dok vi vičete kada neko govori tom nekom mora da se nadoknadi vreme koje mu oduzimate.
Jel treba da glasa za član 104? (Ne.)
Sledeći put kada budete pisali Poslovnik napišite ovo nikakav problem nije.
Po Poslovniku.
Znači, može po amandmanu, a i vi ste isto.
Nemoj da vičete, da se ponašate pristojno Lazoviću.
Po amandmanu izvolite.

Poštovani građani Srbije, malopre ste ponovo čuli da šef poslaničke grupe SNS građane koji se protive i bune naziva tifusarima. Evo, dvanaest tifusara iz Kolubare upravo je na prijavnici i pita za vaše zdravlje i pita. Evo, ih dole. Evo, siđite dole ako smete.

Gospodine Orliću, zašto radnici „Kolubare“ danas ne mogu da dođu kod mene, ja sam ih prijavio uredno kao goste? Evo, ih 12 dole. Pitam vas gospodine sekretaru Skupštine možemo li da uvedemo radnike „Kolubare“ da dođu kod mene. Oni su danas držali konferenciju za novinare, vređali su u ovoj Skupštini da su tifusari, došli su ljudi da vide da li su tifusari ili nisu, došli su da vide ko ih vređa i obezbeđenje ih ne pušta iako su uredno prijavljeni uz obrazloženje da je danas u Skupštini Vlada i da mogu da ugroze bezbednost Vlade.

Jutros je nekoliko poseta bilo u Narodnoj skupštini. Ja vas molim gospodine Orliću, zahtevam i tražim da apelujući na vas dozvolite građanima Srbije da uđu u Narodnu skupštinu. Oni će napustiti Skupštinu pre nego što dođe Vlada. Neće nikoga da zaraze tifusom iako ih nazivate tifusarima. Evo, ih dole na portirnici. Ko sme od predstavnika, evo tebe prozivam Milorade, siđi dole, hajde siđi dole da ih vidiš, siđi sram te bilo da ih pogledaš u oči, siđi da im kažeš da su tifusari. Siđi i rudarima kaži – zdravo tifusari. Siđi i reci to, kaži evo me, ja sam narodni poslanik SNS i smatram vi lažete i da niste ovde, da ovo nisu rudari.

Milivojeviću, sami ste sebe ugasili, ako slušate sada išta. Dakle, upravo ste vi ovako ostrašćeno i u žaru sada neke radnike nazvali tifusarima i sad će neko da mi se javi ovde koji sedi pored vas i da kaže dozvoljavamo da se vređaju ljudi i da se porede sa tifusarima. To ste vi sada uradili. Vi. Počeli ste sa rečenicom – evo, dole čeka, ne znam, dvanaestoro ljudi, oni su tifusari. I šta sad? Treba Novaković ili Lazović sada da reaguju na to i svaki put isto. Iste igre igrate i divno se provodite, a onda ćete opet da kažete da je neko drugi kriv za ono što vi radite.
Što se tiče pitanja za eksterne posete ne može danas da ih bude jer znate da dolazi Vlada. Da li ste stvarno nešto planirali ili niste? Ne znam. Možda je opet neka vaša predstava po sredi, ali da jeste i da nije, evo sad vam kažem nema nikakvih eksternih poseta danas, danas dolazi Vlada, ako ste planirali neku posetu neka dođu sutra. Ne znam o kome je reč i ako je uopšte tačno. Poznajući vas ne bi me čudilo i da nije tačno.
Povreda Poslovnika.

Hvala predsedavajući za reč.

Reklamiram član 108. – o radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Hteo bih jedan predlog da uputim sada ovde, da spustimo loptu ako je moguće. Ne zbog mene, ne možete me uvrediti ni na koji način, meni je čast da me napadate. Sve je u redu, čast mi je da me napadate, ali tu ću stati.

Molim vas, jel možemo da se dogovorimo predsedavajući, da nekako zaustavite ovo omalovažavanje ljudi koji imaju bolesti, koji su bolesni? Molim vas.

(Predsednik: Upravo sam reagovao.)

Molim vas, stanite. Pustite me samo da završim.

(Predsednik: Upravo sam reagovao i objasnio Milivojeviću šta je greška.)

Pustite me sekundu da završim.

Zbog tih ljudi koji imaju te bolesti, molim vas da utičete da se ovo više ne radi, pre svega na vašu vladajuću većinu od koje dolaze ove stvari.

Molim vas da to sprovedemo i da to više ne radite.

Dobro. Znači kada to uradi poslanik DS ja treba da opominjem vladajuću većinu?
(Radomir Lazović: Nemojte jednom da mi odgovorite. Nemojte. Progutajte jednom i reci u redu.)
Član 108. jel hoćete da glasate ili hoćete samo da vičete?
(Radomir Lazović: Neću da vičem. Zaustavite se i recite jednom – Lazoviću, u pravu si. Recite – u pravu si.)
Dobro, nećete da glasamo.
Tatjana Manojlović, po amandmanu.

Po amandmanu, koristiću vreme grupe.

Ja sam jedan od 572 tifusara koji su podržali rudare u Lazarevcu pre nekoliko dana, po onome kako je izbrojao Aleksandar Vučić i drago mi je što sam bila tamo da podržim te ljude koje tako odvratno vređate ovde iz skupštinske sale.

Pričaću o Zakonu o elektronskim komunikacija o čijim amandmanima danas govorimo. To bi trebalo da bude jedan od zakona koji bi nam ubrzao put ka EU, ali nažalost, evo iz priloženog vidimo da se sve radi na tome da apsolutno ostane sve kako jeste, da i dalje tumaramo u mraku kao tifusari, kako kolega Jovanov kaže.

Zašto? Da ne bi smo postavljali pitanja o tome da li je tačno da će uskoro i sin Željka Mitrovića dobiti svoju radio stanicu, da se pridruži imperiji svoga oca i da će ta radio stanica biti emitovana iz „Geneks“ kule koja je nedavno prodata, a koju je kupio Aleksandar Kajmaković, zvani Aca Bosanac, čovek koji je hapšen zbog veza sa Belivukovim klanom.

Ne samo to. Nekada kada smo imali monarhiju u Srbiji znali smo koje su dinastije na vlasti. Mi sada u Srbiji imamo vrhovnog poglavara, faraona Aleksandra Vučića i nekoliko vlastelinskih porodica koje se trude da ovladaju svim medijima u Srbiji i da omoguće potpuni medijski mrak. Osim toga što je Aleksandar Vučić glavni i odgovorni urednik većine televizija sa nacionalnom pokrivenošću, on sada zamislite pokreće i svoj podkast.

Predlaže, pošto i tako REM ne zna šta da radi sa ovim konkursom za petu nacionalnu frekvenciju, da je dodeli jednoj novoj televiziji koja bi bila vlasništvo Aleksandra Vučića i na kojoj bi on 24 sata seirio i ispirao mozak ovim ljudima i omogućio sebi doživotno vladanje, kako je već na nekoj od sednica Narodne skupštine jedna od članica SNS predlagala.

Pravo na repliku.

Prvo moram da kažem da ću od danas pa u buduće prema koleginici da nastupam sa dužnim poštovanjem i ako sam u bilo kom trenutku prekoračio neke granice pristojnog u odnosu sa vama, ja se ovom prilikom izvinjavam. Sada ću reći i razlog.

U petak je ceo dan Šolakova televizija kukala kako sam ja strašan prema njima, kako ih vređam, te uvredio ovog, te rekao onom ono. Samo kada sam odgovorio gospođi Manojlović nije rečeno da sam je uvredio, povredio ili bilo šta treće, nego kako sam joj odbrusio i gledam jel to njegova televizija, jel to ista televizija, nije ista. Vidim ista, što znači da je ona izgleda u nekoj nemilosti tamo, a ko je u nemilosti tamo ima moje potpuno poštovanje i zbog toga otuda i ovaj tanak aplauz, kao što ste imali prilike da vidite. Zbog toga ću na jedan poseban način da se obraćam kada je gospođa Manojlović u pitanju. Zato uopšte neću da ulazim u diskusiju za sve ovo što je rekla, samo u kontekstu onoga što je netačno, a tiče se tih famoznih tifusara.

Evo preneo mi je njen, ako niste sami uspeli da čujete ili vidite, verovatno ste gledali onaj film „Neretva“. Tamo postoji nekoliko jezivih scena u kojima se s vremena na vreme pojavljuje jedna grupa tifusara. Vodi ih neki Boško tifusar i oni upadnu scenu, bauljaju i svi odrpani viču nešto, pevaju i onda odu na neko drugo mesto. E to mi imamo sada u Srbiji, tifusare ne vodi Boško, nego Šolak, a oni idu gde im on kaže, pa su danas u Babušnici, sutra u Žagubici, prekosutra u Lazarevcu. Putujući cirkus koji ide od mesta do mesta.

Jeste li vi čuli ovde negde reč – rudari? Ne. Oni su rudare proglasili tifusarima, ne bi li tako izazvali njihovo nezadovoljstvo i pokušali na nezadovoljstvu rudara da naprave nešto. Ono što je ovde problem, to je da se ni to, naravno, nije primilo, niti može da se primi, vide ljudi, čuju svojim ušima sve šta se govori i nema potrebe takvim podvalama da se služe.

Dakle, sa dužnim poštovanjem, kao što sam rekao, vidite kako sam lepo odgovorio, nisam ulazio ni u kakvu polemiku, ali sam razjasnio ono što rade, što pokušavaju i to je konstantno da nalepe nešto, oni protumače, a onda mi valjda treba da objašnjavamo kako jeste i šta je bilo. Apsolutno mi ne pada na pamet. Sami sebe proglašavajte čim hoćete, uključite se u kakav god hoćete pokret, vaša je stvar, putujte od mesta do mesta, a moje je pravo kako ću da vas nazivam. Meni najviše ličite na tu scenu iz „Neretve“.

I još jedna stvar, to je film, to je fikcija, dakle, pošto je bilo vaših nekih koji su pametovali kako vređam partizanski pokret ili ne znam ni ja šta, kao što su napali Bikovića, sada bi napali i Veljka Bulajića, da je živ, jer oni ne razlikuju fikciju, film i seriju od onoga što je realno. Ne, meni ličite na tu scenu iz tog filma. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Jesam, to je tačno. Danas ima i nekih tačnih izjava. Podneo sam amandman na član 4. i on kaže da u članu 4. stav 1. tačka 3. Predloga zakona o elektronskim komunikacijama, posle: „fizičkih i pravnih lica“ dodaje se zapeta, zato što je to deo rečenice gde kasnije ide jedan zavisni oblik i deo rečenice. Zbog toga mislim da to treba uraditi.

Koliko je zapeta važna, evo, recimo bavio sam se malo, na predlog predsednika Skupštine, našim Poslovnikom. Ja sam napravio i jedan novi predlog Poslovnika, dodao sam član 27b i u tom članu sam napisao, znači idemo ono pre toga, 27: „Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu“ itd, a onda 27b. kaže: „Ako je predsednik dr Orlić, onda je ovo poslednji član Poslovnika, jer je on nepogrešiv“. Mislim da time rešavamo sve nedoumice. Naravno, stavio sam ovde zapetu iznad doktora Orlića, čisto da se zna koliko je zapeta važna.

Mislim, naravno da ste obesmislili celu raspravu oko ovih amandmana, kao i raspravu oko prethodnih zakona o kojima smo raspravljali i hteo sam na ovaj način da ukažem koliko je to stvarno besmisleno. Ako ne možete da se držite ili zaista nećete da se držite Poslovnika, na način na koji bi trebalo i da neki svoj doprinos date da smo mi svi poslanici ravnopravni i jednaki u ovom domu, onda nam to bar recite. Mislim da je to pošteno. Jer ovde se ljudi neki trude da urade neke amandmane i ako sve sednice zakazujete tako da imamo samo 24 sata da se pripremimo, ne znamo šta će biti na dnevnom redu, nismo vračali, ne znamo da čitamo vaše misli, zato vas molimo da budete bar malo konstruktivniji, jer ipak smo poslanici i jedni i drugi.