Po amandmanu Marko Ristić.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, osvrnuo bih se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i na stanje u domaćoj poljoprivredi.

Svakako najvažnije predložene novine jesu uvođenje veb platforme e-Agrar i određivanje novih iznosa subvencija. Namerno sam naglasio veb platforme, jer e-Agrar nije sistemska aplikacija, te za registraciju gazdinstva nije dovoljno samo posedovanjem mobilnog telefona novije generacije i mejl adrese, kao što je to resorno ministarstvo navodilo, već za finalni korak aktivacije neophodan je računar. Smatram da bi agrar trebao da predstavlja pomoćno sredstvo poljoprivrednicima, a ne otežavajuću okolnost i nove namete kroz kupovinu telefona i računara.

Pravilnik koji se odnosi na e-agrar donet je tek 31. marta ove godine, pa se postavlja pitanje po kom podzakonskom aktu su poljoprivrednici vršili registraciju u prethodnom periodu. Smatram da svaki tehnološki iskorak jeste dobra stvar, ali treba uzeti u obzir da je tek jedna trećina nosilaca poljoprivrednih gazdinstava digitalno pismeno, da prosečna starost nosilaca gazdinstva iznosi 61 godinu, kao i da mnogi ne mogu priuštiti opremu kojom bi pristupili platformi.

Dolazim iz dela Srbije u kome mnoga sela nemaju putnu infrastrukturu, nemaju signal za mobilnu telefoniju, nemaju internet, nemaju kablovsku. Navešću vam jedan konkretan primer gde meštanima sela Donjeg Statovca, koje se nalazi podnožju Radan planine, predstavnici lokalnih vlasti ne žele da saniraju put pod izgovorom - na izborima ste glasali za Marka i Milicu Zavetnicu, sada neka vam oni prave put. Od tih ljudi se traži da ispune neke za njih veoma kompleksne zahteve, a nisu im obezbeđeni osnovni uslovi za život.

Moram da istaknem da smo na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, analizirajući stanje u domaćoj poljoprivredi, doneli niz zaključaka. Odluke smo donosili jednoglasno, zanemarivši sve naše političke, ideološke razlike, rukovodeći se isključivo interesima srpskog seljaka. Između ostalog, zaključak Odbora je da e-Agrar u prvoj godini bude jedna od mogućnosti podnošenja zahteva, ne isključiva obaveza, odnosno da se poljoprivrednicima omogući podnošenje zahteva u papirnom obliku.

Pohvalio bih nedavno organizovano javno slušanje na temu ovog zakona i posebno me raduje prisustvo poljoprivrednika i članova poljoprivrednih udruženja. Smatram da je neophodno uključiti srpskog poljoprivrednika u kreiranje svih odluka koje se tiču ove privredne grane. Na taj način bi izbegli mogućnost da nam zakone pišu ljudi koji ne znaju da kada se priplodan junica oteli nije više junica, već je krava.

Što se tiče subvencija za biljnu proizvodnju, ona će iznositi 6.000 dinara po hektaru, plus 3000 dinara regresa za gorivo. Moram da vas pitam - da li znate kolike su subvencije po hektaru u okolnim državama? Da li znate kolike su subvencije u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj? U svim ovim zemljama iznose oko 300 evra, s tim što rumunski poljoprivrednik, ukoliko se odluči da seje soju, dobije još naknadnih 100 evra po hektaru.

Iz godine u godinu setva je sve skuplja, a imajući u vidu i da je poskupeo repromaterijal, đubrivo, gorivo, hemijski preparati, ne znam koliko će ovoliki iznos subvencija pomoći domaćim poljoprivrednicima.

U teškoj situaciji su i voćari koji su zbog sve nerentabilnije proizvodnje prinuđeni da štede na svemu. Ranijih godina smo ukazivali da je niska otkupna cena rezultat nemoralnog i bezobzirnog ponašanja prerađivača voća i otkupljivača koji imaju monopol na tržištu. Na snazi je nekontrolisan uvoz svega i svačega, pa tako se uvozi paradajz iz Albanije…

Kolega, završite rečenicu, jer je isteklo vreme poslaničke grupe.

Završavam.
Da zaključim, Srpska stranka Zavetnici naglašava da je poljoprivreda strateški najvažniji sektor Republike Srbije. Srpsko selo je stub privrednog oporavka naše zemlje, a srpski seljak je oduvek bio i biće čuvar porodice, države i vrednosti našeg društva. Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Da ne bi bilo nekakvih zabuna i, ne daj Bože, nekih krivičnih prijava da smo i mi nešto uradili protivzakonito, po važećem Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je donet novembra 2021. godine, gde je e-Agrar uveden u zakon i kao takav prepoznat ERPG. Na osnovu tog zakona donet je Pravilnik o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava na osnovu kog smo radili preregistraciju. To je prva stvar koju hoću da kažem i uvaženim poslanicima i građanima Srbije.
Druga stvar koju hoću da vam kažem, nisam sigurna da li sam baš dobro razumela, da li stranka koja se toliko bori da ne uđemo u EU licitira koliki su budžeti zemalja EU. Znate, oni imaju jednu zajedničku prihodnu stranu, iz nje vuku svoje budžetu, pa kada navodite kolika su davanja po hektaru u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, a nećete da idete u EU, morate da se odlučite šta su vam aršini. Znači, shodno tome kakvi su naši prihodi, mi smo preraspodelili budžet od 80 milijardi dinara koji je raspoređen na način da je 34 mere bilo sprovedeno u 2022. godini. Godine 2023, po svemu sudeći, biće verovatno i više i, kao takva, samo jedna od mera jeste davanje po hektaru koji će u ovoj godini biti 9.000 dinara.
Što se junice tiče, ne bih komentarisala uopšte, mislim da je to služilo popunjavanju vremena ali, u svakom slučaju, hvala na ukazanom.

Kolega Zoran Sandić, vi po amandmanu?
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici izvršne vlasti, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ne mogu čudom da se načudim više, pominjete EU, ko hoće, ko neće, jedni hoće, jedni neće. Ja postavljam sam sebi jedno sasvim logično pitanje. Ne razumem, EU, ne da mi nećemo tamo, oni nas neće. Da nas hoće, ne bi pred nas postavljali toliko veliku ucenu, pa zar ponovo treba da kažem što su rekli svi zvaničnici EU, poštovana ministarko, ako hoćete da budete član EU, Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo. Sada vas pitam, a mi idemo kao slepci tim putem koji nas vodi u provaliju ili neko misli da treba da se rešimo Kosova i Metohije, pa hrlimo u tu svetlu evropsku budućnost. Mi možemo da imamo premije od 300 evra kao u Mađarskoj i Hrvatskoj, a da ne budemo članica EU.

Kako? Zar mora kompanija „Linglong“ da dobije 140 hiljada evra po radnom mestu? Ne mora. Dobila je 97 hektara od grada, vrednost 10 miliona evra. Dobila je 80 miliona evra od države. Kada to saberete oko 90 miliona evra. Samo pričamo o jednoj kompaniji – „Linglong“, pa ne mora. Eto odatle sredstava iz svih stranih kompanija kojima dajemo enormne subvencije. Hajde da su to male po radnom mestu, pa i da razumem, privlačimo ih sa nečim, ali preko 100 hiljada po radnom mestu stranim kompanijama, a subvenije našim poljoprivrednicima 6.000 dinara. Šta mi hoćemo od Srbije? Da napravimo fabriku šrafciger industrije? Mi ne možemo, nažalost, biti prepoznati u svetu po proizvodnji aviona, čipova, robota. Nažalost, ne možemo u ovom momentu, ali zato možemo i moramo po poljoprivredi, po zdravoj organskoj hrani.

Ovaj put kojim idemo nije pravi put. Zar nama EU treba za sve? Pa mi smo starija država od pola država EU. Imamo i kulturne institucije i crkve naše, hramove koji su starije i od Amerike i od EU. Mi kao slepci ne možemo zakon da napišemo, a da ne stavimo – po preporuci EU, po uredbama EU itd, itd. Zar nama za sve treba EU? Zar je ta briselska administracija toliko pametnija od svih nas u ovoj sali, od naše Vlade, od naše države? Gospodo, nije. Nama ne treba EU da počistimo svoje dvorište, da sredimo deponije, da Zrenjanin dobije zdravu pijaću vodu, da bolnica u Somboru ne prokišnjava.

Da li nam za to treba EU, da se izborimo sa korupcijom, sa partokratijom, sa lažnim diplomama, za sve ovo što ne valja ovom društvu? Mi smo tu zato da pomognemo i državi Srbiji i njenim građanima. Ne! Mi samo prepišemo zakon EU kao da je to Bogom dano, a nije. Izopačeno, mnogo nakaradno. Ima nešto i dobro, ali u suštini sve je izopačeno i nakaradno i ne moramo da idemo ko slepci tim putem ako znamo da je kraj puta provalija. Provalija, gde nam jasno kažu da moramo priznati tu lažnu državu „Kosovo i Metohiju“.

Vidite li šta je Kvinta rekla posle stavljanja na dnevni red Kosova da postane član Saveta Evrope, šta su rekle članice Kvinte? Evo ga papir u džepu, evo ga ovde, treba li da citiram? Stavili su na dnevni red zahvaljujući Briselskom i Ohridskom sporazumu, na to se pozivaju. Sami sebi kopamo jamu i guramo i državu i narod u tu provaliju i uvek se pozivamo na tu EU. Hvala.

Kolega Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja sam dužan da dam odgovor prethodnom govorniku u vezi Briselskog sporazuma. Mislim da je to vezano za Kurtija. To je onaj Kurti koga je njegova partija pustila iz zatvora.

Što se poljoprivrede tiče, slažem da su podsticaji u EU veći nego u Srbiji, ali da li znaju da u Evropi nema premije za mleko? Nema premije za mleko. U Evropi nema premije za mleko. Ako uzmemo da u Evropi po svakom hektaru ima jedno uslovno grlo, jedno uslovno grlo su pet krmača, to je 90 hiljada dinara i onih devet hiljada dinara što dajemo po hektaru, znači ukoliko budemo kao Evropljani stočari, znači mi možemo da dođemo do 99 hiljada dinara po hektaru, a to je nešto preko 800 evra.

Ukoliko držimo standarde EU, po SSP-u, one koje je parafirala 2007. godine njegova partija, a potpisala ona druga njihova saveznica 2008. godine, ako držimo standard, recimo, EU jedno uslovno po hektaru, pa je to krava, sad vidimo da je u EU premija, odnosno subvencija po hektaru 500 evra, ali Evropa ima jednu kravu, jedno uslovno grlo po hektaru. Ako to prevedemo ovde u Srbiji na kravu, pa imamo 30 hiljada dinara, pa imamo premiju za mleko koju Evropa nema, pa ako je to rasna, muzna krava, recimo da ima sedam, možda ima i 10 hiljada, ali da ima samo sedam hiljada litara mleka, to je 105 hiljada premije za mleko. I onih 30, to je 135 hiljada dinara i onih devet hiljada, to je 144 hiljade po hektaru, pod uslovom da se ponašamo kao Evropljani.

Još nešto, ukoliko krava da žensko tele, a to se sada da maltene i naručivati, postoji taj način, pa uzmete 200 hiljada za dve godine za žensko tele od krave prvotelke, pa na to dodate još 100 hiljada dinara u toku jedne godine, tako je predviđeno, znači tu imate negde 235 ili 244 hiljade dinara po hektaru, ukoliko držimo evropsku normu.

Naš budžet je sad takav, imamo 5% budžeta, u vreme vladavine, to je negde oko šest stotina miliona evra podrška kroz podsticaj u poljoprivredi, ako uzmemo te neke 2007, 2008. godine to je bilo 126 do 185 miliona evra, što znači da smo ukupno po podsticajima izdašniji negde tri ili četiri puta nego ranije. Ako uzmemo da je ona krava u Vojvodini, ono uslovno grlo, onda dobijete i zemljište povoljnije za 35 hiljada dinara. Znači, doći ćemo ukoliko se ponašamo kao Holanđani i Evropljani da jedna krava, jedna uslovno grlo na jednom hektaru možete da dođete i preko 250 hiljada dinara.

Ali, moram da vam kažem, teško je ljude, neće ljudi da budu stočari zato što je ratarska proizvodnja osnovna proizvodnja postala u Srbiji, ponašamo se kao Ukrajinci. Mi smo daleko manja zemlja. Ne možemo da prodajemo samo žitarice, malo ljudi hoće da ide u stočare, hoće ljudi da imaju vikend, godišnji odmor, zapošljavaju se u industrijske zone.

To je razlog, recimo, priča o mravu i cvrčku da mrav stalno radi, a da cvrčak stalno uživa. E, sad je mrav upisao školu gitare i pevanja i hoće i on da bude cvrčak, neće niko da bude stočar, da ima obaveze svaki dan, odnosno retki su takvi ljudi i zato mi gledamo da ih iz ovog budžeta koji imamo maksimalno nagradimo i da naša biljna proizvodnja, kolega se sa tim slagao, posluži razvoju našeg stočarstva i prerađivačke industrije. Hvala vam.