Radim ono što su tražili iz DS.

Nije problem nikakav. Razorili ste ovo društvo i državu i od toga nećete pobeći. Uveli ste 150 slugi Aleksandra Vučića u parlament Republike i ništa drugo ne znaju sem da ponavljaju kao papagaji.

Ali, ništa od toga nema u vašem amandmanu. Bar pročitajte ovo što ste napisali, pa onda kažite šta imate drugo.

Jel vi možete da pustite da ja završim? Ako niste u stanju, hoćete li vi da govorite. Evo koristite vi moje vreme.

(Veroljub Arsić: U kom si ti stanju? U drugom stanju? Govedo jedno.)

Uzmite vi koristite moje vreme. Ja nemam problem sa tim.

(Veroljub Arsić: Dođi ovamo.)

Dakle, postavili ste sluge Aleksandra Vučića bez ikakve ideje i programa koji razvaljuju ovu državu dok se pet hiljada funkcionera bogati, ali verujte doći će dan da se u državi Srbiji svode računi.

Dobro. Hoće sada Lutovac i Milivojević da mi kažu da se ne govori o amandmanu?

Završiće se ova vladavina. Vidim ja veliku paniku ovde. Nema razloga za strah, gospodine Orliću. Završiće se ova vladavina.

Jel hoćete da mi opet ukazujete na povredu Poslovnika? Nećete. Hajde da vidimo.

Završiće se vladavina Aleksandra Vučića i ovih podanika ovde, onda je pitanje da li ćete smeti ulicom da prođete.

(Veroljub Arsić: Govedo jedno bezrepo. Jesi li čuo? Stoko jedna bezrepa.)

Znači, ovo je sve bilo u skladu sa Poslovnikom?
Dobro, dobro.
(Veroljub Arsić: Govedo.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
(Ivan Kostić: Jel ste vi čuli šta ovaj čovek ovde dobacuje?)
Parandilović? Pa, ja sam ga zamolio da pročita ono što je napisao.
(Ivan Kostić: Da li ste vi normalni?)
Da li sam ja normalan što Parandilović priča sve sem onoga što mu je amandman.
(Ivan Kostić: Da li čujete ovo?)
A, što vičete sada?
(Ivan Kostić: Vičem, zato što niste pošteni…
Ko šta radi?
(Ivan Kostić: Jel vidite šta se ovde radi, a nama pridikujete sve i svašta.)
Znači, ovako vi tražite da se o amandmanu govori, onda ustane… Hajde samo sedite nemojte da vičete, hajde sedite lepo, pristojno i nemojte da vičete. Znači, ovako…
(Ivan Kostić: Vi niste normalni.)
Uporno pokušavate da mu uvredite ili šta? Hoćete da budete veliki junak ako sada mene izvređate i govorite mi svaku uvredu koju možete da smislite u ovom trenutku?
(Ivan Kostić: Čovek dobacujete, vi ne reagujete. Vi niste normalni.
Kažite da se Veroljub Arsić ukloni sa sednice.)
Dakle, ovo što vi sada radite niko ne radi. Ja još nisam primetio da je neko ustao i pokušava da bude zvezda dana time što će mene da uvredi, da mi kaže da sam ovo ili ono, sve što može da smisli u tom trenutku.
(Ivan Kostić: Čovek mu dobacuje, vi ne reagujete.)
To ste sad vi govorili meni. Ne morate Kostiću da vičete. Nisam oduševljen, šta da vam kažem. Nisam impresioniran, samo vam ukazujem pristojno po stoti put na ponašanje.
Dakle, vi tražite da se govori o amandmanu, vi negodujete kada neko izađe izvan okvira amandmana koji je podneo, onda ustane neko sa vaše strane, ma ne reč, slovo jedno ne kaže na temu svog amandmana, nego „živ mi Todor da se čuje govor“.
Ja posle vas pitam jel vam sad to u redu? Jel to prihvatljivo?
A, vaša reakcija na to bude da vi ustanete i govorite meni ti si Orliću ovo ono, ne razumem vas?
Šta sam ja vama rekao? Sam vam da budete pristojni i civilizovani i to mnogo puta danas, ali to niste u stanju ili ne želite.
(Miodrag Gavrilović: Po Poslovniku.)
Da se vratimo, na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu, telekomunikacije su prihvatili amadman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Reč ima podnosilac.
(Miodrag Gavrilović: A povreda Poslovnika ne može?)

Hvala predsedniče.

Gospodine Orliću, poštovani članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, evo čekam skoro dva i po minuta da dobijem reč i ovo je najbolji način da vidimo kako opozicija u Srbiji poštuje većinu i poštuje izbornu volju građana Republike Srbije.

To što ne poštujte nas poslanike koji smo većina, makar poštujte građane Republike Srbije koji su dali glas SNS i Aleksandru Vučiću. Kada će on otići sa vlasti, to nećete vi odlučivati, nego će narod. Da li će to biti vrlo brzo, kako vi želite ili ne, to je pitanje vremena, ali videćemo.

Ja ću govoriti o amandmanima koji su na dnevnom redu i o ovom Zakonu o elektronskim komunikacijama. Želim pre svega da pohvalim resorno ministarstvo, ministra Ivanovića i njegove saradnike jer su zaista u kratkom vremenskom periodu napisali nov tekst zakona. Naravno, treba ga nešto popraviti, izmeniti i slušamo sve ono što kažu uvažene kolege iz opozicije, ali one ključne stvari nisu ovde iznete i mislim da treba na njih da stavimo akcenat.

Imamo zakon koji je iz 2010. godine i naravno da treba u skladu sa našim evropskim putem da izvršimo određene izmene. Ono što je dobro kod zakona, želim pre svega da pohvalim da je on donet u jednom širokom konsenzusu u razgovoru između RATEL-a, NALED-a, privrednika, zatim ljudi koji se bave različitim vrstama delatnosti i to je jedna dobra osnova da se jedan zakon stavi u proceduru i da on bude podržan.

Dve stvari koje želim ovde da iznesem. Ne verujem da je to bila namera ministarstva, treba da se doda reč – vodeći računa o rodnoj ravnopravnosti. Mislim da je to jako bitno, to će biti i u ostala dva amandmana koja sam predložio.

Još jedna stvar koja se odnosi pre svega na imenovanje direktora gde sam predlogom amandmana dao predlog da to bude najviše dva puta. Znači da ne bude tri puta. Mislim da se na ovaj način poštuje rodna ravnopravnost. Kroz drugi predlog jeste da se ograniči ukupan broj amandmana, čime se funkcija smenjivosti bude primenjiva u praksi i u budućnosti. Toliko, hvala.