Reč ima ministarka Jelena Tanasković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Da ne bi bilo nekakvih zabuna i, ne daj Bože, nekih krivičnih prijava da smo i mi nešto uradili protivzakonito, po važećem Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je donet novembra 2021. godine, gde je e-Agrar uveden u zakon i kao takav prepoznat ERPG. Na osnovu tog zakona donet je Pravilnik o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava na osnovu kog smo radili preregistraciju. To je prva stvar koju hoću da kažem i uvaženim poslanicima i građanima Srbije.
Druga stvar koju hoću da vam kažem, nisam sigurna da li sam baš dobro razumela, da li stranka koja se toliko bori da ne uđemo u EU licitira koliki su budžeti zemalja EU. Znate, oni imaju jednu zajedničku prihodnu stranu, iz nje vuku svoje budžetu, pa kada navodite kolika su davanja po hektaru u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, a nećete da idete u EU, morate da se odlučite šta su vam aršini. Znači, shodno tome kakvi su naši prihodi, mi smo preraspodelili budžet od 80 milijardi dinara koji je raspoređen na način da je 34 mere bilo sprovedeno u 2022. godini. Godine 2023, po svemu sudeći, biće verovatno i više i, kao takva, samo jedna od mera jeste davanje po hektaru koji će u ovoj godini biti 9.000 dinara.
Što se junice tiče, ne bih komentarisala uopšte, mislim da je to služilo popunjavanju vremena ali, u svakom slučaju, hvala na ukazanom.

Kolega Zoran Sandić, vi po amandmanu?
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici izvršne vlasti, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ne mogu čudom da se načudim više, pominjete EU, ko hoće, ko neće, jedni hoće, jedni neće. Ja postavljam sam sebi jedno sasvim logično pitanje. Ne razumem, EU, ne da mi nećemo tamo, oni nas neće. Da nas hoće, ne bi pred nas postavljali toliko veliku ucenu, pa zar ponovo treba da kažem što su rekli svi zvaničnici EU, poštovana ministarko, ako hoćete da budete član EU, Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo. Sada vas pitam, a mi idemo kao slepci tim putem koji nas vodi u provaliju ili neko misli da treba da se rešimo Kosova i Metohije, pa hrlimo u tu svetlu evropsku budućnost. Mi možemo da imamo premije od 300 evra kao u Mađarskoj i Hrvatskoj, a da ne budemo članica EU.

Kako? Zar mora kompanija „Linglong“ da dobije 140 hiljada evra po radnom mestu? Ne mora. Dobila je 97 hektara od grada, vrednost 10 miliona evra. Dobila je 80 miliona evra od države. Kada to saberete oko 90 miliona evra. Samo pričamo o jednoj kompaniji – „Linglong“, pa ne mora. Eto odatle sredstava iz svih stranih kompanija kojima dajemo enormne subvencije. Hajde da su to male po radnom mestu, pa i da razumem, privlačimo ih sa nečim, ali preko 100 hiljada po radnom mestu stranim kompanijama, a subvenije našim poljoprivrednicima 6.000 dinara. Šta mi hoćemo od Srbije? Da napravimo fabriku šrafciger industrije? Mi ne možemo, nažalost, biti prepoznati u svetu po proizvodnji aviona, čipova, robota. Nažalost, ne možemo u ovom momentu, ali zato možemo i moramo po poljoprivredi, po zdravoj organskoj hrani.

Ovaj put kojim idemo nije pravi put. Zar nama EU treba za sve? Pa mi smo starija država od pola država EU. Imamo i kulturne institucije i crkve naše, hramove koji su starije i od Amerike i od EU. Mi kao slepci ne možemo zakon da napišemo, a da ne stavimo – po preporuci EU, po uredbama EU itd, itd. Zar nama za sve treba EU? Zar je ta briselska administracija toliko pametnija od svih nas u ovoj sali, od naše Vlade, od naše države? Gospodo, nije. Nama ne treba EU da počistimo svoje dvorište, da sredimo deponije, da Zrenjanin dobije zdravu pijaću vodu, da bolnica u Somboru ne prokišnjava.

Da li nam za to treba EU, da se izborimo sa korupcijom, sa partokratijom, sa lažnim diplomama, za sve ovo što ne valja ovom društvu? Mi smo tu zato da pomognemo i državi Srbiji i njenim građanima. Ne! Mi samo prepišemo zakon EU kao da je to Bogom dano, a nije. Izopačeno, mnogo nakaradno. Ima nešto i dobro, ali u suštini sve je izopačeno i nakaradno i ne moramo da idemo ko slepci tim putem ako znamo da je kraj puta provalija. Provalija, gde nam jasno kažu da moramo priznati tu lažnu državu „Kosovo i Metohiju“.

Vidite li šta je Kvinta rekla posle stavljanja na dnevni red Kosova da postane član Saveta Evrope, šta su rekle članice Kvinte? Evo ga papir u džepu, evo ga ovde, treba li da citiram? Stavili su na dnevni red zahvaljujući Briselskom i Ohridskom sporazumu, na to se pozivaju. Sami sebi kopamo jamu i guramo i državu i narod u tu provaliju i uvek se pozivamo na tu EU. Hvala.

Kolega Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja sam dužan da dam odgovor prethodnom govorniku u vezi Briselskog sporazuma. Mislim da je to vezano za Kurtija. To je onaj Kurti koga je njegova partija pustila iz zatvora.

Što se poljoprivrede tiče, slažem da su podsticaji u EU veći nego u Srbiji, ali da li znaju da u Evropi nema premije za mleko? Nema premije za mleko. U Evropi nema premije za mleko. Ako uzmemo da u Evropi po svakom hektaru ima jedno uslovno grlo, jedno uslovno grlo su pet krmača, to je 90 hiljada dinara i onih devet hiljada dinara što dajemo po hektaru, znači ukoliko budemo kao Evropljani stočari, znači mi možemo da dođemo do 99 hiljada dinara po hektaru, a to je nešto preko 800 evra.

Ukoliko držimo standarde EU, po SSP-u, one koje je parafirala 2007. godine njegova partija, a potpisala ona druga njihova saveznica 2008. godine, ako držimo standard, recimo, EU jedno uslovno po hektaru, pa je to krava, sad vidimo da je u EU premija, odnosno subvencija po hektaru 500 evra, ali Evropa ima jednu kravu, jedno uslovno grlo po hektaru. Ako to prevedemo ovde u Srbiji na kravu, pa imamo 30 hiljada dinara, pa imamo premiju za mleko koju Evropa nema, pa ako je to rasna, muzna krava, recimo da ima sedam, možda ima i 10 hiljada, ali da ima samo sedam hiljada litara mleka, to je 105 hiljada premije za mleko. I onih 30, to je 135 hiljada dinara i onih devet hiljada, to je 144 hiljade po hektaru, pod uslovom da se ponašamo kao Evropljani.

Još nešto, ukoliko krava da žensko tele, a to se sada da maltene i naručivati, postoji taj način, pa uzmete 200 hiljada za dve godine za žensko tele od krave prvotelke, pa na to dodate još 100 hiljada dinara u toku jedne godine, tako je predviđeno, znači tu imate negde 235 ili 244 hiljade dinara po hektaru, ukoliko držimo evropsku normu.

Naš budžet je sad takav, imamo 5% budžeta, u vreme vladavine, to je negde oko šest stotina miliona evra podrška kroz podsticaj u poljoprivredi, ako uzmemo te neke 2007, 2008. godine to je bilo 126 do 185 miliona evra, što znači da smo ukupno po podsticajima izdašniji negde tri ili četiri puta nego ranije. Ako uzmemo da je ona krava u Vojvodini, ono uslovno grlo, onda dobijete i zemljište povoljnije za 35 hiljada dinara. Znači, doći ćemo ukoliko se ponašamo kao Holanđani i Evropljani da jedna krava, jedna uslovno grlo na jednom hektaru možete da dođete i preko 250 hiljada dinara.

Ali, moram da vam kažem, teško je ljude, neće ljudi da budu stočari zato što je ratarska proizvodnja osnovna proizvodnja postala u Srbiji, ponašamo se kao Ukrajinci. Mi smo daleko manja zemlja. Ne možemo da prodajemo samo žitarice, malo ljudi hoće da ide u stočare, hoće ljudi da imaju vikend, godišnji odmor, zapošljavaju se u industrijske zone.

To je razlog, recimo, priča o mravu i cvrčku da mrav stalno radi, a da cvrčak stalno uživa. E, sad je mrav upisao školu gitare i pevanja i hoće i on da bude cvrčak, neće niko da bude stočar, da ima obaveze svaki dan, odnosno retki su takvi ljudi i zato mi gledamo da ih iz ovog budžeta koji imamo maksimalno nagradimo i da naša biljna proizvodnja, kolega se sa tim slagao, posluži razvoju našeg stočarstva i prerađivačke industrije. Hvala vam.

Hvala.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Janko Veselinović, Borko Stefanović, prof. dr Vladimir Obradović, dr Anna Oreg, dr Danijela Grujić, Željko Veselinović, Jelena Milošević, Marija Lukić, Pavle Grbović, Slaviša Ristić, Dalibor Jekić, Natan Albahari, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Gospodine Sandiću, vi?
(Zoran Sandić: Replika, samo kratko.)
Nije vas spomenuo, ja sam već pročitala sledeći amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Sanja Miladinović, Srđan Milivojević i dr Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Milivojeviću, izvolite.

Poštovani građani Srbije, ponovo u nameri da popravimo kvalitet zakona predali smo još jedan u nizu amandmana na ovaj zakon i ovim amandmanom mi praktično definišemo šta regulator treba da radi u skladu sa zakonom.

I pošto se ovde drže medijske lekcije od strane stranke koja ima apsolutni medijski monopol nad svim medijima i ovde se prigovora nezavisnim, objektivnim i nepristrasnim medijima kako oni prenose TV prenose, šta rade nezavisni mediji, nepristrasni, privatni, mene mnogo ne interesuje, ali me veoma interesuje kada neko gurne ruku u džep građana Srbije i uzme 600 miliona evra za prava prenosa „Premijer lige“. Šest stotina miliona evra su data za prava prenosa "Premijer lige“, sve ono što su vam penzioneri oteli kroz protivpravno i protivustavno smanjivane penzije tokom nekoliko godina. Bačeno je kroz prozor, ne valja više srpska trava, sad je bolja ova engleska trava. Ne valja trava sa Jovanjice, bolja je trava sa Vemblija.

Naravno, oni su platili 600 miliona evra. Kome su platili 600 miliona evra? Vlasnik „Sautemptona“, kao što kaže jedan kolega, je Šolak. Dakle, „Telekom“ finansira Šolaka. Aleksandar Vučić finansira Aleksandra Šolaka. Pazite, 600 miliona evra kada se da za „Premijer ligu“, da se i „Sautemptonu“, on uzme te pare i onda nas optužuju da smo mi plaćenici Dragana Šolaka.

Vidite kako režim Aleksandra Vučića finansira Dragana Šolaka i neće ništa tim povodom loše da kažu o tome. Neće da osude to. Što ste dali 600 miliona evra? Niste mogli pametnije da potrošite, da ukinete listu čekanja, recimo, u bolnici na Banjici?

Vreme, kolega Milivojeviću.
Replika, Milenko Jovanov.

Ne finansira režim Dragana Šolaka. Svi građani Srbije finansiraju Dragana Šolaka. Ta lopuža je nakačio svoje firme na „Telekom“, otimao sve što je mogao od „Telekoma“, razvijao svoju kompaniju tako što je pljačkao „Telekom“, postavljao svoje ljude na čelu nekih jedinica unutar „Telekoma“. Svi plaćamo Dragana Šolaka. Celu Srbiju pljačka Dragan Šolak.

Ta lopuža je onda tim parama kupio fudbalski klub u Engleskoj da se zabavlja malo, pa je onda hteo da kupi fudbalski klub u Hrvatskoj, pa fudbalski klub u Bugarskoj, krenuo u fudbalski posao, menadžerski posao, Boga pitaj šta čovek radi. Šta vi radite sa njegovim medijima? Ne radite vi, da li ste mu plaćenici ili mu niste plaćenici, ja to ne znam, mislim da radite probono, zato što morate jer oni vam omoguće koju naslovnu stranu, koji intervju, pa onda vi pravite, evo kao ovaj performans danas što ste napravili, da valjda ja ne smem da izađem negde, ne znam ni ja šta da kažem, nemam pojma. Pa vi stvarno plašite „mečku rešetom“. Dakle, to nikakvog efekta nema.

Ni to što ti Šolakovi nadničari prave svoje emisije posvećene meni, ni to što pišete, apsolutno me ne interesuje. Meni da je stalo do vašeg mišljenja, ne bih vam se obraćao na način na koji vam se obraćam i vama i njemu i svima njima. Mene svaka vaša nervoza uverava da ja svoj posao radim maestralno i to je suština.

To što ste vi nezadovoljni, to što ste vi nervozni, to što vam mediji podižu atmosferu do pucanja, ti mediji, Šolakovi mediji, što izveštaju odavde, ovaj je pobesneo, ovaj je izludeo, onaj je poludeo, ovaj je ovo, ona je ono, tako izgleda otprilike izveštavanje iz Skupštine. To samo u vašim medijima ima, ta priča. Svi drugi koji gledaju vide da je nešto sasvim drugo.

Da zaključim. Ne finansira, nažalost, Šolaka režim, jer bi to bilo mnogo manje pare i mnogo manje kriminala njegovog u tom slučaju, nego finansiraju svi građani Srbije. On se nakačio na novčanik i taj vaš koji ste pokazivali, i odatle pare idu za Šolaka. Hvala.