Zahvaljujem.
Poštovani građani Republike Srbije, osvrnuo bih se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i na stanje u domaćoj poljoprivredi.
Svakako najvažnije predložene novine jesu uvođenje veb platforme e-Agrar i određivanje novih iznosa subvencija. Namerno sam naglasio veb platforme, jer e-Agrar nije sistemska aplikacija, te za registraciju gazdinstva nije dovoljno samo posedovanjem mobilnog telefona novije generacije i mejl adrese, kao što je to resorno ministarstvo navodilo, već za finalni korak aktivacije neophodan je računar. Smatram da bi agrar trebao da predstavlja pomoćno sredstvo poljoprivrednicima, a ne otežavajuću okolnost i nove namete kroz kupovinu telefona i računara.
Pravilnik koji se odnosi na e-agrar donet je tek 31. marta ove godine, pa se postavlja pitanje po kom podzakonskom aktu su poljoprivrednici vršili registraciju u prethodnom periodu. Smatram da svaki tehnološki iskorak jeste dobra stvar, ali treba uzeti u obzir da je tek jedna trećina nosilaca poljoprivrednih gazdinstava digitalno pismeno, da prosečna starost nosilaca gazdinstva iznosi 61 godinu, kao i da mnogi ne mogu priuštiti opremu kojom bi pristupili platformi.
Dolazim iz dela Srbije u kome mnoga sela nemaju putnu infrastrukturu, nemaju signal za mobilnu telefoniju, nemaju internet, nemaju kablovsku. Navešću vam jedan konkretan primer gde meštanima sela Donjeg Statovca, koje se nalazi podnožju Radan planine, predstavnici lokalnih vlasti ne žele da saniraju put pod izgovorom - na izborima ste glasali za Marka i Milicu Zavetnicu, sada neka vam oni prave put. Od tih ljudi se traži da ispune neke za njih veoma kompleksne zahteve, a nisu im obezbeđeni osnovni uslovi za život.
Moram da istaknem da smo na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, analizirajući stanje u domaćoj poljoprivredi, doneli niz zaključaka. Odluke smo donosili jednoglasno, zanemarivši sve naše političke, ideološke razlike, rukovodeći se isključivo interesima srpskog seljaka. Između ostalog, zaključak Odbora je da e-Agrar u prvoj godini bude jedna od mogućnosti podnošenja zahteva, ne isključiva obaveza, odnosno da se poljoprivrednicima omogući podnošenje zahteva u papirnom obliku.
Pohvalio bih nedavno organizovano javno slušanje na temu ovog zakona i posebno me raduje prisustvo poljoprivrednika i članova poljoprivrednih udruženja. Smatram da je neophodno uključiti srpskog poljoprivrednika u kreiranje svih odluka koje se tiču ove privredne grane. Na taj način bi izbegli mogućnost da nam zakone pišu ljudi koji ne znaju da kada se priplodan junica oteli nije više junica, već je krava.
Što se tiče subvencija za biljnu proizvodnju, ona će iznositi 6.000 dinara po hektaru, plus 3000 dinara regresa za gorivo. Moram da vas pitam - da li znate kolike su subvencije po hektaru u okolnim državama? Da li znate kolike su subvencije u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj? U svim ovim zemljama iznose oko 300 evra, s tim što rumunski poljoprivrednik, ukoliko se odluči da seje soju, dobije još naknadnih 100 evra po hektaru.
Iz godine u godinu setva je sve skuplja, a imajući u vidu i da je poskupeo repromaterijal, đubrivo, gorivo, hemijski preparati, ne znam koliko će ovoliki iznos subvencija pomoći domaćim poljoprivrednicima.
U teškoj situaciji su i voćari koji su zbog sve nerentabilnije proizvodnje prinuđeni da štede na svemu. Ranijih godina smo ukazivali da je niska otkupna cena rezultat nemoralnog i bezobzirnog ponašanja prerađivača voća i otkupljivača koji imaju monopol na tržištu. Na snazi je nekontrolisan uvoz svega i svačega, pa tako se uvozi paradajz iz Albanije…
