Zahvaljujem.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Veselinović, Stefanović, Obradović, Oreg, Grujić, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić, Đorđević.
(Miodrag Gavrilović: Povreda Poslovnika.)

Ukazao sam odmah po učinjenoj povredi Poslovnika. Sada moram da kažem da je to član 103. Niste mi tad dali kada se to desilo, a hteo sam da ukažem. Stvarno ne znam.

I 106. i 107. član. Razumem da dobacujemo, razumem da možemo da budemo šaljivi i treba da vežbamo da budemo vispreni, ali ovo je stvarno nevaspitanje. Govoriti majmun, vole, šta već, govedo, stoko bezrepa, to su stvari stvarno neprimerena za ovaj dom.

Molim vas da reagujete i kada mi to uradimo, ako uradimo, do sada nisam video da smo to uradili ili bilo ko drugi.

Dobro. Upravo to pokušavam da radim. Sada recimo ne govori niko ništa. I tokom prethodnog obrazlaganja amandmana nije govorio niko ništa. Tako da kada to ne čujem, odnosno kada se ne dešava, onda i ne mogu da reagujem. Jel treba da se glasa oko toga?
(Miodrag Gavrilović: Ne.)
Dobro.
Na član 11. amandman su zajedno podneli poslanici Lipovac Tanasković i Stanković.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, imali ste divnu priliku da mi ne date reč, obzirom da je ovaj amandman prihvaćen. Zapravo, mogu da obrazložim. Narodna stranka je na odboru predložila niz predloga kako ovaj zakon može da se poboljša. Jedan od njih je upravo bio predlog da član saveta koji se imenuje na pet godina može biti imenovan samo dva puta. Znači da ukupno deset godina može da bude, a ne 15, kako je prvobitno nacrtom napravljeno.

Međutim, poslanik SNS je prepisao amandman Narodne stranke i dao sebi za pravo da je to zapravo njegov amandman, a upravo kada je pričao o amandmanu rekao je da je predložio da direktor bude dva puta biran, a u stvari u amandmanu mu piše ne direktor, nego član saveta.

Generalno, obrnut je red reči u rečenici, što bi naš narod rekao nije šija, nego vrat, ali dobro. Narodna stranka nema ništa protiv da prepisujete naše amandmane. Daćemo vam sve amandmane, zaista nije nikakav problem. Sve se ovo radi za građane Srbije, ali imamo problem kada to ne kažete, kada to sakrijete. Kada kažete da je to nešto vaše, što nije vaše. I ako prepišete, barem recite od koga ste prepisali, od koga ste dobili ideju da tako nešto uradite.

Znam da je to za vas tamo neka fus nota gde treba da kažete, ali to je ta mala razlika da li je jedan zakon original ili je falsifikat i da li je neki doktorat doktorat ili je plagijat.

Vi se ovde ponašate kao lopovi, zato što lopov kada krade on nema predstavu i nije uopšte u problemu kada krade, on je samo u problemu kada je uhvaćen u toj krađi. Vas nije sramota što prepisujete, vas je uvek sramota što Narodna stranka izađe sa tim da vi to prepisujete i onda zbog toga svaki put imate neku repliku.

Ovom prilikom želim da se zahvalim državnom sekretaru koji je slušao sve primedbe na Odboru, koji je za mnoge primedbe rekao da su smislene i da treba razmisliti o njima i zahvaljujem se što je ovaj amandman prihvaćen pa makar bio i prepisan od strane SNS.

Evo gledam tekst, nije isto.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Ovo je jedan vrlo zanimljiv član. To je Savet regulatora, stav 3. člana 11. glasi – član Saveta se imenuje na pet godina i može biti imenovan još dva puta. Što znači da neko može da bude i 15 godina član Saveta.

Da skratimo neke muke sa tim izborima i da prosto prihvatite moj amandman i zajedno glasamo za njega i da bude izabran doživotno, jer 15 godina i doživotno to sada je već relativna stvar. Imamo Zorana Pašalića koji će verovatno, ako Bog da možda i ko zna koji put biti izabran, znači biće doživotno. Imamo i mnoge druge članove koji žele da budu doživotno, pa da im omogućimo. Prosto, znate gubimo dosta vremena, gubimo resurse iz budžeta, zamajavamo narod, zamajavamo javnost. Kada postoje konkursi, ljudi se bezveze na to javljaju, ionako vi imate samo svoje kandidate. Nemamo mogućnosti da imamo neku varijantu da gledamo baš struku i činjenice.

Pokazali smo u prethodnim sednicama da dokumenti nisu toliko važni, nego je važno vaše lično opredeljenje da glasate za nekoga ko će sutra isključivo sprovoditi vašu politiku. I zašto sada da zamajavamo bilo koga, lepo napišemo – doživotno, prosto vežbajte, i sami ste predlagali da predsednik bude doživotan. Nemojte da se krijete od toga, slobodno to stavite. Vi možete sve da izglasate. Nema razloga da to krijete u nekim formulama – pet godina, puta dva, puta tri itd.

Da, vreme ovlašćenog predstavnika.
Izvolite.

Mora da se reaguje na nešto, tražio sam da mi provere u službi, evo koliko je istina ono što je rečeno.

Dakle, naš amandman je predat u 9.16 časova, njihov amandman predat u 9.40 časova. Znači, onaj ko je predao u 9.16 časova je prepisao od onog ko je predao u 9.40 časova. Pa vi više toliko izmišljate, da je to strašno šta radite, ali što izmišljate stvari koje su lako proverljive, pa vas svaki put uhvatimo koliko lažete i obmanjujete, a evo dobacuje onaj koga je i „Tviter“ uhvatio da laže, pa mu blokirao nalog. Dakle, stvarno nema smisla.

Dakle, još jednom, zarad istine i zarad građana. Amandman poslanika SNS je predat u 9.16 časova, a amandman o kome je bilo reči predat je u 9.40 časova, iliti 24 minuta kasnije. Znači, kako onaj ko je predao ranije može da prepiše od onog kasnije? Zapravo se izgleda desilo nešto drugo, oni prepisali naš amandman, i to nepotpuno ga prepisali, pa ga tako nepotpunog predali, pa još se sada čude šta se dešava.

Ovo što ste sada rekli, gospodine Jovanov, je sve tačno. Ja lepo kažem, nije isto. U amandmanu koji je usvojen uvodi se i obaveza da se vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, u ovom koji smo slušali malopre o tome ni reči. To im nije toliko važno.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Borislav Novaković.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Đorđe Stanković.
Na član 14. amandman je podnela narodna poslanica Tatjana Manojlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, problem sa ovim zakonom je u tome što se njime ne rešavaju ključni problemi u ovoj oblasti i zbog toga DS neće glasati za njega u celini.

Primera radi, u članovima 55. i 74. predviđa se zajedničko korišćenje resursa za tržišne konkurente. To je i do sada postojalo na papiru, ali se u praksi nije sprovodilo. Nije mi poznat nijedan slučaj da je „Telekom“ , na primer, ustupio kanalice za polaganje optike SBB-u, a važi i obrnuto, ne znam ni za jedan slučaj da je SBB dozvolio „Telekomu“ da koristi vertikalu u nekoj zgradi za polaganje paralelnog voda.

U praksi, svaki operater buši, kopa, štemuje za sebe tamo gde može da to radi i sve nauštrb građana. Znam da je bilo zahteva da se ustupi postojeća infrastruktura, ali se takvi zahtevi ignorišu. Tu bi onda trebalo da reaguje regulator, kada bi zaista bio nezavisno telo, ali RATEL to nije, on je još jedan instrument u rukama vlasti. Zato krši zakon i ne reaguje onda kada bi trebalo.

Tu dolazimo i do postupka izbora članova Saveta regulatora i tu vidimo isti problem kao i sa REM-om. Kriterijumi su navedeni, ali nema mehanizma za njihovu evaluaciju. Najmanje što bi moglo da se nađe u ovom zakonu jeste bar da se zabrani učešće na konkursu za one sa političkim angažmanom. Zamislite sada situaciju kada bi se za konkurs na RATEL-u javio gospodin Orlić. Šta bi tu od tog RATEL-a ostalo.