Po amandmanu, Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče, mada je ovde bilo osnova i za repliku, ali svejedno mi je kako će se računati vreme.

Ne znam ja zašto vi mene niste slušali šta sam ja pročitala. Upravo sam to probala da vam kažem. Vi meni objašnjavate da su zemlje KVINTA rekle da je sve ovo dogovoreno u Briselu ili Ohridu. Ona kaže da Vučić i Dačić ne pristaju ni na kakav dogovor i ne žele ništa da implementiraju.

Kad sam rekla patriote, istina je, nisam baš mogla da pretpostavim ko će da se prepozna, ali vas nisam očekivala u onom delu u kom sam očekivala da se jave oni od kojih je Donika prepisivala.

Međutim, kad ste me podsetili na 2012. godinu, a ja dugo pamtim, verujem i vi, imate političko iskustva, ja ću vas da podsetim na 2004. i na 2008. godinu. Naš narod je 2004. godine imao pogrom. I na taj pogrom smo odgovorili tako što smo imali jednu zajedničku ideju.

Ja ne znam, možda ću se ogrešiti o vas lično, kojoj ste političkoj opciji, partiji pripadali tada, ali znam gde sam ja bila, isto gde i danas, pa smo odlučili da zbog tih zemalja KVINTA ispred Ministarstva spoljnih poslova napravimo jedan skup i kažemo da je nekorektno da svi ćute u momentu u kom se dešava klasičan pogrom na Kosovu i Metohiji. I to je trebala da bude zajednička akcija više političkih aktera patriota Srbije. Na kraju se tamo nekako nađoh ja, nekoliko starijih gospođa iz udruženja Sloboda, nekoliko slobodnih građana, glumica Ivana Žigon i vrlo brzo ozbiljan broj raseljenih Srba.

Godine 2008. sam ja isto bila u Goraždevcu sa verovatno vašim partijskim kolegom, ministrom Naumovim. Tad smo imali ozbiljan sukob između Srba i Srba, poštovani moj kolega, tako što je neko pokušavao da nam objasni da u Goraždevcu oni koji pripadaju DSS više vole Goraždevac nego oni koji ne pripadaju DSS a žive u 700 metara okruženi žicom, svi zajedno.

Konačno, niste me razumeli u delu u kom sam rekla da očekujem da ćete svi sa mnom kod Donike na ovaj tečni srpski. Ne možemo sutra, bar ne mogu ja. Proglasili su me za najvećeg rušitelja ustavnosti i državotvornosti države Kosovo. I jedino što sam o sebi čula u proteklih ne znam koliko godina, a da je istina, je to. Tu Aljbin Kurti ni malo ne laže. Tako da morate tamo sami, za sad. Da bi ja otišla tamo, Donika mora da progovori još jednom srpski.

Znam ja šta sam ja rekla, nego mi je žao što me vi niste razumeli kako treba. I još mi je žalije što ste na sve ono što sam ja citirala iz Saveta bezbednosti danas, vi ustali da mi objasnite koliko je patriotizam važna reč. Pa nije patriotizam reč, dobri moj kolega. Patriotizam je i osećanje i vaspitanje. Ako je koristimo kao reč, e, onda imamo situaciju i iz 2001, i 2003, i 2004, i 2008. i kako god hoćete. I sad možete i da mi se javite i da pitate jesmo li tada bili u vlasti? Jesmo, podržavali smo manjinsku Vladu Vojislava Koštunice, verujući da će se sve dogoditi i da ćemo braniti ono što nam je najveća svetinja. Ako vi meni kažete da smo to uradili, ja ću vam čestitati. Činjenice govore suprotno.

I da ironija bude kompletna, čujem ja i ovaj smeh dok ja govorim i ne iznenađuje me. Ja znam da u ovoj sali ima onih kojima je sve ovo smeh, do prve prilike da se uvale u neku fotelju i da onda sve nas kolektivno bude sramota zato što oni vrše neku javnu funkciju, da ih ne podsećam gde su sve bili, pa kad nas brukaju u zemlji, to i nije bilo strašno, ali kada nas brukaju van zemlje, e to je bilo tragično.

Po amandmanu?

Jel može replika, ili moram po amandmanu?

Sve jedno, nije mi problem.

Uvažena koleginice, ja sam rekao na kraju da sam ponosan što se osećam kao patriota. I rekao sam tu reč koju, čini mi se, neko zloupotrebljava kada je gleda u nekom negativnom kontekstu. Da, bio sam jedina politička stranka ili partija koja pripada, od mojih mladalačkih dana, od 1999. godine, Demokratska stranka Srbije, a sada Nova DSS.

Znači, pripadam DSS i kao što ste vi ponosni na SPS koja datira od Komunističke partije Srbije, ja sam ponosan na jednu jedinu kojoj pripadam, jasan sam bio, Demokratskoj stranci Srbije, koju je vodio dr Vojislav Koštunica, sad vodi dr Miloš Jovanović. Nema potrebe da se vraćamo na 2004, 2008, možemo i na 1999, ko je gde bio, ko je šta radio. Opet kažem, ja sam za to da se oko te krupne nacionalne stvari postigne jedinstvo, da se ovde ne prelamamo i ne nadgornjavamo, ali možemo da kažemo da je 1999. godine 200 hiljada Srba bilo proterano sa KiM, najveći progon je bio tad. A 2004. godine sam bio na ulici sa svojim građanima i sećam se da smo palili neke vatre i protestvovali. Nisam bio visoki funkcioner, nego sam bio samo član DSS, ali znam da smo svi zajedno bili, bio sam u Beogradu, na bini, da je tu bio i Toma Nikolić i predsednik države sadašnje gospodin Vučić i gospodin Dačić i Koštunica, svi smo bili tu, čini mi se i Kusturica i Đoković, Bodiroga, itd.

Uradilo se u tom momentu šta se moglo, da se pokaže svetu da ne pristajemo na jednostrano proglašenu nezavisnost 2008. godine. Ponavljam – jednostrano proglašena nezavisnost 2008. godine. Mi nismo imali mehanizme da to sprečimo, to je jednostavno. Druga je stvar kada na nešto pristajete, dajete svoju neku prećutnu saglasnost ili, ne daj bože, potpis.

Eto, ja sam ukratko opisao moju političku biografiju i gde sam bio te godine, ali mislim da to građane uopšte ne interesuje, nego da vidimo šta i kako dalje i kako pomoći i građanima na KiM srpske nacionalne, nealbanske i kako sačuvati i boriti se da se ovaj sporazum ne implementira, kao što vi kažete, da se ne sprovede u delo, da ne bi došli u ćorsokak i izgubili 15% svoje teritorije za vek vekova. Eto, toliko.

Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Možemo mi da se vratimo i na 1999. godinu, poštovani moj kolega, nemam ja nikakav problem sa tim.

Nisam ja krenula vremeplovom unazad, nego vi. Nisam ja vama spočitala ništa osim što sam priznala da ne znam gde ste bili. Sad mi kažete da ste bili u DSS a da ste sada u Novom DSS. Socijalisti jesu naslednici Komunističke partije Srbije i ja sam u vreme kada je Komunistička partija Srbije vladala, polagala zakletvu kao pionir, 1981. godine u Peći. Znate šta se desilo tog dana? Podeliću sa vama jednu simpatičnu priču i verovatno me sada gleda čovek o kome ću govoriti.

Na toj školskoj priredbi koja se uvek, sećaju se oni koji su pripadali tim generacijama, organizovala za prijem pionira, odigrali su kolo u nacionalnim nošnjama učenici osmog razreda iste osnovne škole. Pretukli su ih na putu kući, poštovani kolega, iz Doma „Boro i Ramiz“ u Peći, do nekog naselja koje se zvalo Vrženik. Zoran Savović je još uvek živ, a tada je dobio kao dečak ozbiljne batine, samo zato što je imao crnogorsku kapu na glavi.

Nemojte me terati da se sećam i nemojte mi objašnjavati da li sam htela da vas uvredim, jer nisam. Te 2004. godine sam, ja ne znam da li ste vi bili visoki funkcioner, zato sam se i ogradila, u Vladi razgovarala sa gospodinom Mihajlovom i sa gospodinom Jočićem, obojica su bili visoki funkcioneri i DSS i Vlade. Mene su pitali da li mogu da kontrolišem skup koji se dešava ispred Vlade, a dogovor je sa DSS bio da će izaći poslanici koji se nisu pojavili.

Ja znam o čemu pričam, vi sležete ramenima. Nisam ja vas optužila za to, ali ako ste već tražili da vam pojasnim, evo, ja mogu zato što ja dosta dobro i dosta dugo pamtim. Na kraju, imam i dosta godina. Ništa što sam ja ovde rekla niste trebali da shvatite kao prozivku sebe, osim što sam molila da svako onaj ko je prepoznao da ga je citirala Donika ili da je prepisala od njega, ima pravo da se javi.

Sad vi i ja možemo da se nadgornjavamo do prekosutra, naročito na tu temu Kosova i Metohije. Ja bih to izbegla. Izvinjavam se ministrima zato što sam ja grubo skrenula sa teme, ali nisam. Ja sam skrenula sa dnevnog reda i sa amandmana, ali ne sa goruće teme i sa najvećeg nacionalnog pitanja, jer ako se danas desila sednica Saveta bezbednosti UN na temu Kosova i Metohije, onda ništa nije preča tema.

Reč ima Nataša Tasić Knežević, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, što se tiče Ministarstva informisanja i telekomunikacija, razvijanjem e-Uprave doprinosi se olakšavanju svakodnevnih aktivnosti, od upisa u škole, vrtiće, praćenja napredovanja deteta kroz e-dnevnik, ali i u medicini. Korišćenjem e-Uprave mogli smo da vidimo kako je moguće za vreme kovida izabrati željenu vakcinu i prijaviti se za vakcinaciju. Kroz e-recepte se digitalnim putem može podići terapija i na taj način se olakšava život hroničnim bolesnicima, ali i rad medicinskog osoblja.

Želela bih da pohvalim i da se osvrnem na Zakon o elektronskim komunikacijama koji je doneo novine koje su neophodne našoj privredi, zdravstvu, školstvu, ali i društvu sveobuhvatno. Ciljevi koji se žele postići novim Zakonom o elektronskim komunikacijama proizilaze iz evropskog regulatornog okvira i odnose se na podsticanje, ulaganje, dalji razvoj, povezanost, "end tu end konektiviti" i uspostavljanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, kao i stvaranje preduslova za razvoj i uvođenje 5G mreže.

Jačanje tržišne konkurencije uz zadržavanje postojećeg mehanizma regulacije tržišta od strane nezavisnog regulatornog tela uz ograničavanje prethodne regulacije na isključivo neophodna područja uz analizu razvoja tržišta, sveobuhvatno, i u budućnosti. To su bili samo neki delovi koji su jako bitni za naše društvo.

Kao neko ko aktivno učestvuje i dugo radi u polju kulture, pozdravljam i sporazume koje je Vlada Republike Srbije uspostavila sa Nemačkom, Rumunijom i Severnom Makedonijom, imajući najpre u vidu bogatstvo i veliki potencijal naše umetničke scene, ali i nedovoljnu vidljivost našu na međunarodnom planu.

Ovi sporazumi su stoga jako važni za regulisanje bilateralnih odnosa naših zemalja, tako možda još više za naše umetnike, ustanove kulture i druge organizacije koje se profesionalno bave kulturom i umetnošću u cilju intenziviranja saradnje, razmena, ali i daljeg napredovanja naših učesnika, usvajanje dobrih praksi i deljenja profesionalnih iskustava sa relevantnim partnerima iz ovih zemalja.

Mi smo imali skoro, to je i moja koleginica, gospođa Jadranka Jovanović, rekla „Open Balkan Theatre“, koji je pokrenut baš na inicijativu Narodnog pozorišta u Beogradu sa zemljama koje pripadaju toj inicijativi „Open Balkan“, ali isto tako Srpsko narodno pozorište, jedna od najstarijih institucija kulture u Republici Srbiji, ali i u regionu, pokrenula je saradnju sa Temišvarskom operom i Vladom Republike Rumunije.

U okviru Sporazuma sa Nemačkom i Severnom Makedonijom i Rumunijom, podrazumeva se „jedan na jedan“, korišćenje i uspostavljanje kulturnih centara. Kod nas, mi imamo to „Goethe – Institut“, sada ćemo uspostaviti i druge kulturne centre.

Podrška osnivanja novih kulturnih centara u inostranstvu, veoma je važna za sprovođenje javne i kulturne diplomatije Republike Srbije, posredstvom kulture i umetnosti, čime se dodatno utiče na pozitivnu promenu slike naše zemlje u inostranstvu, kao i jačanje dijaloga, podsticaja za saradnju u drugim oblastima i posebno za kontinuirano unapređenje prijateljskih odnosa naših zemalja.

Bez digitalizacije i informacionih tehnologija, mi sve ovo danas ne bi smo mogli da ostvarimo. Hvala vam.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lipovac Tanasković i Stanković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, dobro konačno smo došli do člana 19. odnosno uslova izbora direktora i ja ovde moram da kažem da poslanik čiji je amandman usvojen po članu 18. sada je pogodio o čemu se radi njegov amandman i šta tačno piše u amandmanu. Taj amandman nije prepisan i amandman je dobar.

Želela bih da kažem da u ovom amandmanu koji je predložila Narodna stranka, znači po članu 19, mi želimo da promenimo i da se direktor RATEL-a, odnosno direktor Regulatora koji se bira, da ima najmanje devet godina radnog iskustva. Mi smatramo da je pet godina radnog iskustva koje je dato ovim nacrtom Zakona jako malo.

Ja prihvatam da je državni sekretar rekao da je minimum i prihvatam da je rekao da je to radno iskustvo, ali ovde ne postoji ni jedan drugi razlog da ta osoba nema i pet godina radnog staža i pet godina radnog iskustva u sličnim poslovima.

S obzirom da je ministar ovde čitao neke amandmane narodnih poslanika opozicije, ja bih ga zamolila da pročita i ovaj amandman i da mi kaže da li ovde ima nešto nejasno, nešto nestručno, nešto što nije u skladu i sa zakonom i pravilnicima, a takođe bih želela i da napomenem da razlog zbog koga je amandman odbačen, ovde piše da nije usklađen sa odredbama koje je uređen mandat članova Saveta.

Pa, nije mi sad baš jasno kakve veze imaju mandati članova Saveta sa tim što mi tražimo da direktor Regulatornog tela ima više od pet godina radnog iskustva, odnosno konkretno amandmanom tražimo devet? Hvala.