Poslednje javljanje. Poslanik Komlenski je ukazao na čl. 103, 104, 108. i 109.

Ništa, onda očigledno da treba ja da napustim ovu Skupštinu, jer ne mogu da učestvujem u ovakvom radu. Na šta ovo sad sve liči ovde? Da li možete da uvedete sednicu u red, da nastavimo da radimo kao ljudi ili ja lično neću u tome učestvovati.

Odlično, samo ukažite na neki član Poslovnika na koji nije ranije ukazano.

Ja neću sada. Ako je zaista 103…

Ako nećete, ne morate. Niko vas nije ni terao.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Ukazujem na povredu člana 87: „Sednice Narodne skupštine, po pravilu, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom, od 10.00 do 18.00 časova, sa pauzom od jednog časa. Predsednik Narodne skupštine može da odluči da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18.00 časova, ako za to postoje opravdani razlozi“.

Ja vas pitam – koji su to opravdani razlozi da mi sada u 01.10 radimo, ukoliko možemo to da redovno i regularno radimo sutra, možemo i posle 1. maja? Šta je razlog da mi radimo sada u 01.10? Pritom, koristite kada većina poslanika nije tu, da biste najbrže mogli da pređete ove amandmane koje imate na dnevnom redu.

Znači, ja sam kriv kada vi nećete da dođete na sednicu.

Ja sam kriv kada vi niste tu.

(Tatjana Manojlović: Da, vi ste krivi što 50 dana nismo radili.)

Manojlović, nemojte da vičete iz klupe, upristojite se.

Dakle, kada sam produžavao radno vreme nakon 18.00 časova, ja sam se pozvao na taj član Poslovnika koji ste vi sad citirali i rekao iz potrebe da Narodna skupština što pre usvoji akte na dnevnom redu. Niste to čuli, možda baš tad niste bili tu.

Treba li da se glasa?

Ne treba. Dobro.

Jesmo to završili sve?

(Nebojša Zelenović: Replika.)

Kakva replika na Poslovnik, to ne postoji. Pročitajte Zelenoviću taj Poslovnik. Šta da dam reč kada ne postoji replika na Poslovnik. Hajde, uzmite i pročitajte ga prvo pre nego što ga podignete.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadionović.

Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Podnosilac.

Šta dočeka kuća Petrovića?

Raspravljamo o otpadu, a Ćute nema, spava. Ali, rekao sam ja vama poštovani predstavnici Vlade, da ćete vi kada dođe ovaj zakon na red i kada dođe na red rasprava kako u načelu, tako po amandmanima prođe kroz salu uvreda, pretnji i svega onoga što vidite večeras. Sećate se mog prvog izlaganja kao neko ko je bio ovlašćeni ispred odbora da sam vam to rekao. Evo, vam potvrde onog što sam vam rekao.

No, dobro, hajde da se vratim na amandman. Amandman sam po sebi jeste jedna formalna tehnička izmena u smislu preciznom definisanja izdavanja dozvola, zatim definisanja termina držaoca otpada, ali i definisanja formi, odnosno kategorija farmaceutskog otpada.

Izdavanja dozvola jeste jedna od najvećih novina i jedna, da kažem, prednosti koje donosi novo zakonsko rešenje, vi ste to uvažena sekretarka rekli, već nama u uvodnom izlaganju i sam po sebi ovaj zakon će doprineti tom bržem izdavanju dozvola, a sve naravno zbog toga što se povećava količina otpada pogotovo u građevinskoj sferi, a povećava se zato što se povećava broj građevinskih dozvola, odnosno broj gradilišta u Srbiji.

Prosto ovim amandmanom smo hteli te stvari da definišemo vezano za dozvolu, vezano za termin držaoca otpada i vezano za kategorije farmaceutskog otpada, pa vas molim da podržite amandman.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Jovančićević.

Pa, evo šta da kažem sada u ove sitne sate.

Malopre je ministar rekao da je ovo jedna velika borba i po meni ovo jedna stvarno velika farsa i mislim da niko u sali nema sumnju da se radi o jednoj farsi i da govoriti o ovako važnom zakonu, govoriti o životnoj sredini u jedan sat po ponoći, nema nikakvog smisla.

Ali, eto, da kažem da uvek volim da govorim na ovu temu i mislio sam da je ovo zgodna prilika da ono što ću reći čuju predstavnici ministarstva, da čuju predstavnici pozicionih stranaka, predstavnici opozicionih stranaka, ali i da čuju i građani. Ne verujem da mogu sada da me čuju građani u ove sitne sate, nije ni ministarka tu za životnu sredinu. Voleo bih nešto, hajte tako da kažem korisno, neću da kažem pametno, ali u svakom slučaju korisno da čuju u svakom slučaju, nadam se da ono što ćemo noćas govoriti o životnoj sredini da će njene saradnice sutra preneti.

Dakle, kada je u pitanju član 3. on je primer koliko je nepreciznosti urađeno i napravljeno u ovom predlogu zakona, jer ja sam štiklirao ovde u članu 3. jedan, dva, tri, četiri, pet mesta gde postoje nepreciznosti.

Recimo, držalac otpada jeste proizvođač otpada, fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji poseduje otpad, držalac otpada nije proizvođač otpada, držalac otpada je držalac otpada, on ne proizvodi otpad, otpad se proizvodi ko zna gde i na koji način kako dospeva do držaoca otpada i onda je on u njegovom nadležnosti do daljnjeg.

Zatim, piše neopasan farmaceutski otpad koji ne predstavlja opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i tretira se po postupku propisano za upravljanje opasnim farmaceutskim otpadom.

Govorili smo o tome na sastanku skupštinskog odbora, tada je bila, ne, ni tada nije bila ministarka, u svakom slučaju skrenuo sam pažnju koleginicama iz ministarstva da zapravo ne postoje neopasan otpad, a posebno ne postoji neopasan farmaceutski otpad. Voleo bih stvarno da mi neko kaže, da primer neopasnog farmaceutskog otpada. Bilo koji tip otpada, a posebno farmaceutskog otpada posle izvesnog vremena sigurno, ako u početku i nije bio da kažemo tako opasan, transformisaće se u nešto što mu daje epitet opasan. Tako da ta klasifikacija na opasan i neopasan otpad svakako ne postoji, a posebno ako govorimo o farmaceutskom otpadu.

Zatim, u sledećem stavu se kaže opasan farmaceutski otpad nastao je od lekova koji sadrže teške metale. Pored teških metala naravno farmaceutski otpad ne opasan, nego bilo koji farmaceutski otpad sadrži mnoge druge zagađujuće supstance, tako da ovde svakako treba dodati teške metale i druge zagađujuće supstance. Kao što rekoh teški metali nisu jedini koji se mogu naći kao zagađujuće supstance u ovoj situaciji.

Govori se o komunalnom otpadu u sledećem stavu i u okviru komunalnog otpada se navode, recimo, akumulatori. Ne znam po kom kriterijumu akumulatori mogu da se svrstaju u tip komunalnog otpada. Dakle, to je samo u jednom članu tri, četiri, pet nepreciznosti koje bi trebalo ispraviti. Ja sam i na sastanku našeg odbora rekao da je prosto neverovatno u kolikoj meri se predstavnici Vlade, odnosno Ministarstva za životnu sredinu oglušili o svoje predloge koje sam dao i koje smo dali u ime DS. Imajući u vidu iskustvo koje imamo u ovoj oblasti, o tome smo detaljno govorili na sastanku. Mislim da su se tom prilikom, na neki način predstavnici ministarstva i postideli, ali eto iz političkih razloga nisu uvažili naše primedbe, nisu uvažili naše amandmane. Pored toga što sam ubeđen da lično znaju da je to trebalo da se uradi i da bi to bilo svakako od koristi.

Dakle, ovo je amandman na član 3. biće ih još, pa eto, nastavićemo.