Da. Hvala lepo.
Mislim da je dobra prilika da odgovorim na ovih nekoliko stvari koje se su se pojavile. Ja sam sad ovako i malo zabrinut. Nisam ja znao da sam napravio toliko veliki državni problem, ali vidim da ste se baš uzrujali. Pravo da vam kažem, nije mi tačno jasno zašto i kako.
E sad, da se odmah razumemo oko jedne stvari, da razjasnim ovo sa gospođom Raguš i sa mojim prisustvom na Komitetu, odnosno na odboru.
Dakle, stranka Zajedno, poslanički klub Moramo – Zajedno ima jedno mesto u tom odboru. To mesto je mesto Đorđa Miketića. Tog trenutka je on bio u sali i branio amandmane, a njegova zamenica Jelena Kalajdžić je bila u Briselu na sastanku. Ja sam došao tamo kao predstavnik te poslaničke grupe. Nisam govorio na engleskom. Počeo sam na engleskom da bih objasnio zašto nisam dobio reč. Kad sam dobio reč pričao sam na srpskom i vi to dobro znate. Ne znam zašto dovodite građane i uvažene kolege u zabludu. To se jednostavno nije desilo.
Šta sam rekao? Rekao sam sve ovo što sam sad rekao. To je politika i naše političke organizacije. O tome da hoćemo da se uvedu sankcije Rusiji i usaglasimo sa evropolitikom EU sam govorio u celoj kampanji. Jedini smo mi govorili o tome u kampanji i niko drugi, iako se sad mnogi pojavljuju kao zastupnici te ideje. To nije tačno. Ostali smo dosledni.
Da je to tako potvrdio je i predsednik na jednoj od prethodnih sednica Skupštine kada je rekao da smo mi jedini oni koji se dosledno drže svoje politike.
U čemu je problem? U čemu je problem da postoji drugačije mišljenje? Ne možete vi ovde nikome zabraniti da misli, niti da se bavi politikom, a tek mu ne možete suzbiti pravo da govori.
Gospodine Komlenski, ja ću govoriti gde god budem mogao i boriću se za ovu državu na isti onaj način na koji vi mislite da se borite najbolje. Ja ću se boriti najbolje kako ja mislim da je to. Braniću interese države i svakog građanina.
Ne dozvoljavam da me nazovete nekakvim elementom koji ugrožava bezbednost države, koji na bilo koji način bilo šta čini loše, vi nemate na to pravo.
Treća stvar – interesi. Ja sam to pričao i na nekoj od ovih sednica ovde. Kako smo mi došli do tih interesa? Kako? Ko je definisao interese? Gde su oni uspostavljeni? Kad smo mi pričali o interesima? Zar nije pošteno da se o interesima priča u ovoj sali? Gde bi se drugde moglo pričati? U nekim zatvorenim sobama, na nekakvim tajnim sastancima? Politika države se ovde utvrdi, pa se onda izvršava i vodi preko Vlade.
To što su se ovde uloge zamenile, pa sve vodi predsednik, izvinite, ali to nije po Ustavu. No, dobro. On sada vodi kako misli da je najbolje, pa nešto ne vidim da mu vi zamerate na tome što krši Ustav, ali ovde smo trebali da pričamo o interesu, pa da možda o nečemu pitamo i druge građane kada se to pojavi na RTS-u, na drugim televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ali nema. Jeste li čuli nekad na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom da se priča o nacionalnim interesima, ali da se stvarno o tome priča, da se debatuje, pa da otvorimo sve teme, a vi ste došli do nekakvog tajnog interesa i sad hoćete da vam objasnimo da svi treba tako da mislimo? Ne ide dobro. Vidite valjda sami da ne ide. Vidite da ne ide.
Ode ministarka sad, izvinjavam se. Poljoprivrednici kupuju na crtu, gospodo. U poljoprivrednim apotekama kupuju đubrivo, kan i seme na crtu. Ovi što su im dali na crtu mole Boga da prežive sezonu da bi imali da im vrate dug. Otići će i seljaci i ovi što su im prodali to. Hoćete da kažete da je to super? Razvoj sela?
Ministarka ne zna koliko ima goveda, koliko ima krava i muznih krava u Srbiji danas. Rekla je to na sednici. Ne zna, pa kako da praviš politiku kad ne znaš koliko ima krava i sad ste se setili posle 11 godina da obnavljate stočni fonda. Šta ste radili 11 godina? Gde su krave? Gde je mleko? Gde su krave? Sad imamo, spremili smo budžet ali, gospodo, nema tih poljoprivrednika više, poklali krave, prodali sve i otišli da voze kamion. To rade poljoprivrednici danas u Srbiji – voze kamion.
Niko ne proizvodi ni krave, ni mleko, a tek svinje. Mi nemamo svinja za domaće tržište, gospodo. Nemamo svinja, nemamo proizvođača da se proizvede… Ima ljudi, još uvek ima ljudi, ali nema matematiku, nema kalkulaciju, pa kako da proizvede? Sad mi ovde pričamo – hajde da stvorimo uslove. Ministarka se naljutila na građane, neće da radi, mi im dajemo pare, oni neće da uzmu, pa kako da uzmu kada će da propadnu, ko je lud da uzme i onda je još rekla da je toliko dobro sad da mi sad svi treba da odemo iz ove sale i da se bavimo poljoprivredom. Nek ide ona prva, pa neka se bavi poljoprivredom, pa kada propadne za šest meseci da dođe ovde da kuka, jer će svi da propadnu. Zašto? Zato što ne može cena da osciluje 300%, može da osciluje 5%, 10%. Postoje javna skladišta gde su intervencije, štiti se domaće tržište, domaći proizvođač. Šta ste zaštitili? Danas mleko ovoliko, sutra onoliko, uzmite voće, uzmite povrće, uzmite mesne prerađevine. Nema, bre, nikakvog pravila. Divlji zapad i sad kao će da napreduje selo. Ne može, propada i tako vam je u svemu drugom.
Neko reče od ministara, nisam tačno video ko, fali nam lekara. Ministarka Grujičić, fali nam lekara, zamislite, neće lekari da idu iz Beograda da rade po unutrašnjosti. Pa nema ih ni za Beograd, a kamoli za unutrašnjost. Nema lekara odoše. Znate zašto su otišli? Zato što nema uslova da imaju pristojan vrtić, da imaju dobro obrazovanje, da imaju bazičnu infrastrukturu, da im ne bude najzagađeniji vazduh na svetu. Zato su otišli. Zato nema lekara. I koje sad kriv? Koja vlast je kriva? Koju ćete sad vlast da okrivite?
Jedanaest godina ste na vlasti. Nije čist vazduh, nisu prečišćene vode i sad smo se setili da ulažemo u širokopojasni internet na selu. Ko će da koristi širokopojasni internet na selu, ej. Nema ljudi pare da kupe autobusku kartu, a kamoli da plate internet, a još treba da im dovedeš iz centra sela dva kilometra do kuće, pa da neka baka ima širokopojasni internet.
O tome mi ovde pričamo. Besmisleno je. Postavlja se pitanje – da li ima smisla u dva sata po noći pričati o amandmanima? Ja sam mislio da vredi, pa sam ostao da pričam. Srećom pa sam ostao, ko zna kada bi gospodin Komlenski izneo ovo što je izneo o meni ili o bilo kome drugom.
Sutra će gospodin Miketić da ide na sednicu Odbora za evropske poslove, pa će sve ovo što sam govorio da kaže istim ovim partnerima i da kaže da ste me napadali danas, ali ne da se kuka, ne da kuka, nego da kaže kako prođe neko ko iznese drugačije mišljenje, pa da objasnimo mi. U čemu je problem da se priča? U čemu je problem da ja odem na Parlamentarnu skupštinu NATO, gde inače treba da idemo, i da mi broji Nataša Jovanović ili, ovaj kako se zove, Đukanović šta ću ja da kažem i da li ću da kažem? Ima da kažem kako jeste.
Imam pravo da zastupam politiku za koju sam dobio poverenje od građana i reći ću sve kako jeste. Predložiću rešenje i ponudu i kako da se stigne svuda kuda treba da se stigne da bi ova država postala normalna i uređena, ravnopravna država u kojoj svako ima pravo jednake šanse. Za to se bori stranka „Zajedno“. Hvala.
Čuj, šta sam ja radio u inostranstvu?
