Onda prvo Đorđe Komlenski, pa vi.

Zahvaljujem, predsedniče.

Verujem da će građani Srbije, bez obzira koje je ovo doba noći, jutra, dana, kako god, jako dobro imati priliku da čuju o čemu se radi i ko kakve stavove, kada je Srbija u pitanju, zastupa.

Ne znam koliko ko ima hektara, ali sam siguran da oni za koje neko ovde misli da brani njihove interese su spremni zasigurno, da mu plate regres 300 evra po svakom hektaru, svake godine, samo da ih više ne brani, jer osnovna pozicija koju on nikako, očigledno, ne može da shvati, može da prodaje ono parče imovine koje ima u Srbiji za pare koje hoće, ali Srbija i Kosovo i Metohija se ne prodaju ni za kakve pare. To nema cenu. Za to se ne uzimaju provizije, za to se ne traži benefit.

Nemamo mi pravo ni zarad naših predaka, ni zarad naših potomaka, da trgujemo sa srpskom svetom zemljom. Može neko da priča da je to demagogija, ali mi smo samo usputni činioci u nekom trenutku i nekom vremenu. Sve dođe i prođe, samo Srbija mora da ostane večna i da onima iza nas ostavimo bar onoliko koliko smo nasledili, ako nemamo više.

Kad to neko bude shvatio, kad tako bude počeo da razmišlja, možemo da razgovaramo na jedan normalan i civilizovan način o svakom razmišljanju šta je bolje za Srbiju. Ali, siguran sam da u sledećem mandatu građani Srbije ovakve zaštitnike neće pustiti u parlament. Hvala.

Hvala.
Gospođo Raguš, izvolite.

Dakle, nekoliko bitnih činjenica. Vi manipulišete, kao što to radite svaki put. Vi niste imali osnova da prisustvujete sastanku na kojem ste govorili. Niko vam nije uskratio to pravo.

Dakle, gospodin Miketić je član, koleginica je njegov zamenik, vi niste imali nikakvog osnova da prisustvujete na današnjem sastanku i niko vam nije ugrozio pravo da govorite to što mislite da treba da kažete, da biste sutra manipulisali, kako mi vas napadamo za to što ste govorili, a mi smo danas samo izrazili svoje stavove i podsetili na činjenice, a činjenice su u ovom slučaju neumitne.

To ste radili i sa sednicom Odbora za spoljne poslove, pa su takođe se desile medijske obmane. Prvo, da ponovim, Odbor za spoljne poslove apsolutno nije bio nadležan da raspravlja o Rezoluciji kojom se uvode restriktivne mere Ruskoj Federaciji.

Onda je predsednik Odbora za spoljne poslove takođe, u dogovoru sa svima vama medijski objasnio, opet svojim biračima, kako SPS i SNS neće u EU, protiv su sankcija Ruskoj Federaciji, zaboravljajući da kaže da se radi o državnoj politici i da svako ko govori kontra državne politike ima anti-državni stav. Zašto je to problem?

To su činjenice.

Takođe ste rekli, da tokom glasanja smo mi bili uzdržani, a mi nismo ni glasali. Pričam o sednici Odbora za spoljne poslove. Htela sam to da kažem pre neki dan, ali nisam imala prilike.

Dakle, poenta je, pravite medijske teme koje se temelje samo na čistoj spekulaciji, manipulaciji, poluistinama, a najčešće neistinama. To nije dobro. Najčešće nije dobro za vas. Moram još nešto da vam kažem. U razgovoru sa članovima, nekim članovima te strane delegacije danas, njima je posle vašeg obraćanja bilo sve sasvim jasno i sasvim im je jasno bilo da je reč o čistoj manipulaciji. Evo vidite kako nižete autogol za autogolom i ne samo njima, nego i mnogim diplomatama koje dolaze sa zapadne hemisfere. Apsolutno je jasno ono što vi radite, to će vama da se obije o glavu, ne nama. Ovo moje sada i posle nema više samo činjenica radi.

Hvala vam.
Nema više prijava po amandmanu.
Ima Đorđe Miketić. Izvolite.

Samo kratko, ne bih se osvrtao zaista na ovo do sada, ali moram zaista da pitam šta mi radimo ovde od danas? Evo, dva sata je ujutru, raspravljamo o amandmanima i šta radimo?

Ja moram da vam kažem sada jedno pitanje. Nema ministara ovde, a treba da raspravljamo o amandmanima. U pravu je gospodin Cakić kada je to rekao, zašto četrdeset i nešto dana niste sazivali ovu sednicu, sa sada u noći kada ministara nema mi treba da raspravljamo sa njima i da ih ubeđujemo da prihvate naše amandmane?

Ministar Selaković, danas jurimo ga danima već, gde je on, šta radi on? To je patriotizam kada mi treba njega da jurimo i da mu kažemo – ljudi nestaju, radnici, nestaju sela, šta se radi po tom pitanju?

Ovo zaista ne liči na dom demokratije i molim vas da malo se uozbiljimo po tom pitanju. Hvala.

Dvoje ministara sedi upravo ovde ispred vas, možda toga niste svesni, ali dogovorite se sami sa sobom, jer jedva čekate sednicu, mnogo vam fali sednica ili ste sada dok je sednica u toku bunite zašto je sednica.
Znači, samo sa sobom te neke stvari raščlanite i raščistite pa možemo da pričamo o svemu.
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Radosavljević, Stevanović i Vukajlović.
Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanici Olenik, Jerković i zajedno Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Parlić, Radovanović, Tomašević.
Reč ima Borislav Novaković.

Sem argumenata koji su se do sada čuli u raspravi, želeo bih da upotrebim još jedan argument, a to je loše dimenzioniran problem regionalnih deponija. Daću vam primer koji ja najbolje poznajem, to je primer Novog Sada. Za 11 godina vlasti SNS nisu makli malim prstom, katastrofalno.

Dakle, od male ekološke bombe su napravili veliku ekološku bombu. Do ovog zakona i do onoga što je preduzimalo Ministarstvo, Novi Sad je imao neuređenu deponiju koja biva sve veća. Novim konceptom regionalnih deponija, umesto otpada koji je sada dolazio samo iz Novog Sada, to će biti regionalna deponija u koju će dolaziti otpad. Pored Novog Sada, iz Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Beočina, Žablja, Srbobrana i Vrbasa.

Tako smo umesto malog ekološkog problema napravili veliki ekološki problem. Ako tome dodamo činjenicu da je deponija u neposrednoj blizini naselja Klisa, Vidovdansko naselje, Slana bara, gde živi 45.000 stanovnika, to znači da je 45.000 stanovnika Klise, Vidovdanskog naselja, Slane bare i Velikih livada svakodnevno izloženo svim čime su izloženi stanovnici regionalnih deponija koje su neuređene.

Dakle, isparavanjima, dakle kesama, dakle svim toksičnim materijama koje dolaze sa regionalne deponije onda vidimo kako je dimenzioniran problem u Novom Sadu. Sa 11 godina koliko je SNS u Novom Sadu imala prilike da uredi ovaj problem oslanjajući se naravno i na pokrajinski i na republički kapacitet nije urađeno ništa i samo umesto malog problema imamo veliki problem. To je profesionalna sramota što radite u Novom Sadu.

Reč ima ministarka Tanasković.

Moram samo da dodam obzirom na činjenicu da sam bila državni sekretar kad su svi ovi projekti započeti, niste u pravu. Prvo to nije deponija, to regionalni centar, sami ste rekli. Velika je razlika. Regionalni centar je zgrada koja ima mehanički tretman otpada i sve oko nje je zeleno. A ono što se dešava u njoj je nešto što ne izlazi iz zgrade u kojoj se odigrava odvajanje separacije i tretman otpada. I takvi regionalni centri su svuda po Evropi napravljeni i ovaj projekat je projekat finansiran od strane EU i ZIP-a projekta i pored ovog regionalnog centra i normalno je da regionalni centar kao takav ka njemu gravitira po nekoliko jedinica lokalne samouprave koje su u okruženju ne više od 45 kilometara, jer to je nešto što je sa rashodne strane transporta prihvatljivo. Takvi regionalni centri se već zapravo grade po celoj Srbiji, jedan od njih je i Kalenićevo o kome je bilo reči ovde i ministarka ga je predstavila, 50 jedinica lokalne samouprave će biti u tih osam regionalnih centara koji sada kreću da se grade, projektno-tehnička dokumentacija se već dve godine uveliko radi, itd. Ali, to su vam regionalni centri koji funkcionišu u celoj Evropi na identičan način. Evropska unija, Evropska komisija i svi drugi učesnici u tom projketu su upravo na takav projekat i dali saglasnost. Tako da, molim vas, samo to nije deponija kao što je predstavljate sada jeste, ali daleko od toga, to će biti zgrada u kojoj se odigrava neka proizvodnja, neki tretman. Tako da samo budemo jasni šta se tačno radi u Novom Sadu.