Na član 46. amandman su zajedno podneli poslanici Rašković – Ivić, Aleksić, Radovanović i Novaković.
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.

Dakle, u članu 46. nakon stava 6. dodajemo stav 7. koji glasi – u cilju bolje organizacije i poboljšanja uslova bezbednosti i zdravlja na radu za privredne subjekte koji imaju više od 50 zaposlenih, formira se odbor za bezbednost i zaštitu na radu, dok se na nivou regiona i države za iste potrebe uvodi pozicija regionalni i nacionalni koordinator za bezbednost i zaštitu na radu.

U čemu je problem? Dakle, ovo je zahtev sindikata. U celoj državi negde imamo oko 400 hiljada privrednih subjekata. Na tih 400 hiljada privrednih subjekata imamo samo 237 inspektora rada.

Ti inspektori rada, tih 237 ljudi, ne mogu da pokriju 400 hiljada privrednih subjekata i zbog toga se javljaju brojne anomalije i zbog toga se događaju nesreće na radu i situacije u kojima stradaju radnici.

Dakle, zakonom je predviđeno da se doda još 30, što je nedovoljno. Dakle, predlog je da se ova oblast drugačije uredi i da praktično imamo koordinatore i na regionalnom i na nacionalnom nivou.

Podsetiću vas, imali smo tragičnu situaciju pre mesec dana u kojoj je jedna žena u Kraljevu preminula zato što je radila uzastopno po deset sati zato što su targeti, odnosno ono što su poslodavci stavili pred nju i pred ostale žene bili takvi da je, nažalost, okončala život na radnom mestu. Te stvari ne smeju da se događaju, a te stvari se ne bi događale kada bismo imali na ovaj način rešen problem, kao što smo imali problem eksplozije metana u rudniku Soko, mada su svi znali da imamo problem metana, ali nije bila organizovana institucionalna zaštita radnika i zbog toga su se desili ovi problemi.

Dakle, ovim što predlažem izbegavamo ove ekstremne situacije koje su se, nažalost, završile tragično po te ljude.

Hvala na pažnji sa kojom ste me slušali.

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ova amandmanska intervencija se odnosi na to da predlažem da se kao moguće polje delatnosti iz koje se može zaposliti lice i angažovati da bude savetnik za bezbednost proširi i na polje društveno-humanističkih nauka.

Naime, nejasan mi je odgovor Vlade koja kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je Predlogom zakona izvršena izmena, obzirom da su u pitanju obavljanje stručnih i specifičnih poslova, što se u nizu naglašava, a podizanjem nivoa kfalifikacija i propisivanjem obaveza izdavanja odgovarajućih licenci poslove savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje u buduće će obavljati lica sa stručnim, odnosno akademskim nazivom inženjer koje lice može da stekne nakon završenih studija koje su oni pobrojali u predlogu, a kaže da se ta titula ne može steći završavanjem fakulteta iz oblasti društveno-humanističih nauka.

To je u redu, to znamo svi i to nije sporno, ali ja moram iskreno da kažem da ne razumem zašto je lice koje je završilo fizički nauke kvalifikovanije da obavlja posao savetnika za bezbednost samo zato što ima titulu inženjera, recimo, u oblasti poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, snabdevanja vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja, skladištenja i sličnim aktivnostima, da ima bolje kvalifikacije i veće i bolje predispozicije nego lice koje je završilo fakultet iz oblasti i polja društveno-humanističkih nauka.

Podsetiću vas da u ovu oblast spada i Fakultet bezbednosti. Prema tome, obzirom na činjenicu da i nemamo preveliko interesovanje, obzirom na visinu zarada koje su obezbeđene u privredi za ova lica, ne vidim preteranog interesovanja da to budu isključivo samo inženjeri. Ne vidim ni svrhu da se to ograničava na ovakav način, jer zasigurno u tim svim poslovima ima mesta i za one koji su završili Fakultet bezbednosti, ali i pravnika i nekih drugih odgovarajuće struke da taj posao mogu da odgovarajuće obave, kao i oni koji su završili fizičke nauke, a zadesi se da obavljaju poslove savetnika u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Mislim da o ovome treba ozbiljno razmisliti, jer će se time samo proširiti dijapazon lica sa stečenim odgovarajućim zvanjem koje mogu da odgovore svojim pravima i obavezama na ovim radnim mestima i da ti poslovi budu daleko kvalitetnije obavljeni, pogotovo na klasifikaciju koja je na ovakav način ponuđena već u samom zakonskom predlogu.

Hvala.

Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ristić, Đurđević Stamenkovski, Dragićević, Erac, Miljanić, Nikolić, Zečević, Bukumirović.

Sa usvajanjem Predloga ovog zakona i stavljanjem u skupštinsku proceduru poklopila se smrt dveju radnica, jedne iz fabrike tekstila u Nišu „Aster“ i druga radnica fabrike „Leoni“ u Kraljevu.

Kao neko ko dolazi iz Prokuplja u kojoj posluje jedna od ovih kompanija, u konstantnom razgovoru sa radnicima te firme, mogu da kažem da ima dosta žalbi na prekovremeni rad, na povećanu normu, na ubrzavanje trake, itd. Nadam se da će ovaj zakon na jedan bolji način regulisati prava radnika i pomoći im da ostvare što bolji rad.

Mi smo ovde predložili da savetnik za bezbednost i zdravlje na radu je dužan da u delatnostima iz člana 48. ovog zakona svakodnevno prati, kontroliše i periodično izveštava poslodavca o primeni mera za bezbednost i zdravlje kod poslodavca, u skladu sa organizacijom poslova o bezbednosti i zdravlja na radu.

Smatramo da je u praksi neizvodljivo da savetnik za bezbednost i zdravlje na radu svakodnevno izveštava poslodavca o primeni mera za bezbednost i zdravlje na radu. Stoga predlažemo da ova dinamika bude periodična. Zahvaljujem.

Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivković, Đukić, Lukić Šarkanović.
Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ristić, Đurđević Stamenkovski, Dragićević, Erac, Miljanić, Nikolić, Zečević, Bukumirović.

U Predlogu zakona o bezbednosti zdravlja na radu u članu 56. stav 2. menja se i glasi: „Poslodavac je dužan da zaposlenom koji kontinuirano rad obavlja noću, u skladu sa zakonom, obezbedi prethodni periodični lekarski pregled“. Obavlja rada noću predstavlja svaki rad koji se obavlja između 22 i 6 časova. Doslovnim tumačenjem pomenute odredbe člana 56. stava 2. zaposleni bi morali da budu upućeni na lekarski pregled čak i u situacijama kada su usled promene rasporeda obavljali jedan deo svog radnog vremena u noćnom periodu, npr. usled prekovremenog rada tog dana, što se čini da nije bila namera u ovom zakonu.

Predlažem da usvojite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Amandman sa ispravkom, kojim se posle člana 57. dodaju članovi 57a, 57b i 57v zajedno su podneli narodni poslanici Lutovac, Rakić, Miladinović, Marković, Milivojević.

Gde vam je ministar Nikola Selaković? Spava. Da li ste uspeli da ga probudite? Gde je? Da li ste utvrdili. Zašto ga niste kontaktirali?

(Predsednik: Da nije pored Lutovca.)

Ja sam zamenica, prema tome, to je kao da je on ovde prisutan.

(Predsednik: Jeste primetili predstavnike Vlade? To je kao da su svi ministri ovde prisutni.)

Znači, DS je podnela amandman na član 57. gde dopunjujemo sa članom 57a koji glasi: „U cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu, sindikalne centrale imenuju sindikalnog koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na nacionalnom nivou (u daljem tekstu: sindikalni koordinator na nacionalnom nivou)“.

Zatim smo član 57. dopunili i članom 57b, gde smo objasnili koja prava i obavezu ima sindikalni koordinator.

Život i zdravlje zaposlenih, bezbedna životna i radna sredina u promenama u kojima se nalazi Republika Srbija, na putu evropskih integracija i prihvatanja evropskih dostignuća i normi, moraju postati prioritet i zaokupirati pažnju svih društveni činilaca i države i poslodavca, zaposlenih i sindikata.

Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja jedno od najznačajnijih pitanja iz delokruga rada sindikata, jer ta oblast spada u red osnovnih socijalnih i sindikalnih prava. To zahteva stalno prisustvo i aktivno učešće relevantnih sindikalnih organizacija u pripremi, donošenju, implementaciji i monitoringu zakona, propisa i drugih akata o bezbednosti i zdravlju na radu.

Uvođenjem ove kategorije sindikalnog koordinatora za oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na nacionalnom nivou unose u sistem bezbednosti zdravlja na radu svoje dodatne resurse i znanja u cilju poboljšanja istog, ispunjavaju obaveze prema svojim članovima bilo da su organizovani u povereništva ili su pojedinačni članovi.

Koliko je vama do sindikata, do radnika i radničkih prava govori i ova situacija, da evo prošla je ponoć, mi o ovako važnom zakonu raspravljamo posle ponoći u praznoj sali, bez resornog ministra, ministra Selakovića, koji spava dubokim snom, na žalost svih nas građana. Hvala.