Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o terminu. U zakonu je pisalo: „ženska telad od kvalitetnih priplodnih junica“, a ja sam predložio da se to nazove: „kvalitetnim priplodnim kravama prvotelkama“ zato što sam smatrao da junica koja se oteli treba da bude krava.

U vezi one krave Belke moram da kažem sledeće, a radi se o poslaniku iz stranke koja svom finansijskom direktoru prodala tri prerađivačke fabrike za devet evra, a to je bio finansijski direktor njihove stranke, verovali ili ne, visoki funkcioner. Čim su se domogli vlasti, oni su to prodali njemu.

Dakle, onaj što je govorio o Belki. Belka daje tri litara mleka. Ako je nazove drugačije, a stručnjak je za stočarstvo, ljudi, kaže da li će dati više mleka? Ja mu predlažem za početak da je nahrani.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, koleginica Aleksić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Mi ćemo glasati za amandman poslanika Marijana Rističevića.

Takođe, osvrnula bih se i na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Mi vidimo da postoje zaista napori Ministarstva poljoprivrede da se pomogne našim proizvođačima. Tu je i niz olakšica, kao i podsticajnih mera o kojima je govorila ministarka Tanasković.

Budžet za poljoprivredu nikada nije bio veći. Svakako da postoje problemi, o tome je pričao naš predsednik poslaničke grupe, gospodin Dragan Marković, međutim mi vidimo da se problemi prepoznaju i da se na njima radi. Mi zaista podržavamo ulaganja u poljoprivredni sektor.

Osvrnula bih se i na ostale zakone. Vlada Srbije je pristupila ponovo novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Bezbednost je od ključnog, da kažemo vitalnog značaja za kompletni radni proces i to Vlada Srbije prepoznaje. Pristupilo se izradi novog zakona i ovim zakonom će se podići efikasnost i produktivnost radnog postupka, međutim nije samo bitna produktivnost jer važno je vrlo i humano radno okruženje.

Podsetiću da se ovim zakonom, između ostalog, precizira značenje izraza radnog mesta, definiše se i rad na daljinu, kao i rad od kuće i proširena je sadržina obuke za bezbedan i zdrav rad. Tu postoje neki amandmani SPS koji ćemo mi takođe podržati, a koji su u vezi sa ovim zakonom.

Kratko bih se osvrnula na zaključak koji je predložila grupa od 11 poslanika povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije. Čini mi se da smo o tome najmanje govorili na ovoj sednici. Koleginica Kovač je govorila detaljno, ali ipak čini mi se da smo o tome zaista pričali najmanje.

U tom Zaključku se, da kažem, pozdravljaju i prepoznaju pozitivne ocene, uvažavaju se preporuke i ukazuje se da je potreban dalji kontinuirani rad na usvajanju sugestija iz Izveštaja Evropske komisije. Srbija zaista predano radi na usaglašavanju akata sa evropskim i prepoznaje EU kao svog strateškog partnera.

Takođe, videli smo da je pre dva dana Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio Izveštaj o Srbiji izvestioca Bilčeka i nama je svima jasno šta je glavna kočnica naših daljih evropskih integracija, a to je potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i naravno, kako to oni kažu, normalizacija odnosa sa tzv. Kosovom.

Što se nas tiče, stav je jasan. Mi podržavamo državnu politiku, politiku koju vodi predsednik Srbije, a uostalom šta je najvažnije – to je stav većine građana ove zemlje, a to je ne uvođenje sankcija Rusiji.

Država Srbija, podsetiću, podržava teritorijalni integritet Ukrajine, država Srbija je za prestanak sukoba i naše vrednosne pozicije se nisu promenile ne uvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji.

Sa druge strane, država Srbija nikada nije bila uzdržana kada je u pitanju suverenitet Ukrajine, a videli smo kako je pre neki dan Ukrajina glasala u Savetu Evrope.

Što se tiče normalizacije odnosa sa lažnom državom Kosovo, svima je poznato sa kakvi se pritiscima suočava Srbija. Stav JS i našeg predsednika je tu poznat.

Razumemo napore predsednika Republike u borbi za naše interese i svesni smo težine i kompleksnosti cele situacije. Srbija je rekla svoje granice i Srbija je rekla svoje crvene linije.

Podsetiću da se na Badnji dan u okolini Štrpca pucalo na srpsku decu i postavlja se pitanje – kako je reagovala međunarodna zajednica. Mi smo tu imale neke zaista minorne, sporadične reakcije, ali niko to nije zaista onako u potpunosti osudio. Bez posebnog odjeka, da tako kažem.

Tu su i sporazumi koje smo potpisali u okviru Berlinskog procesa, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama, priznavanju kvalifikacija o visokom obrazovanju. Za nas je svaki sporazum koji se potpiše sa zemljama u regionu značajan i važan jer smo mi za sporazume, za integraciju, za mir i za saradnju među narodima, a posebno ovde u ovom regionu koji je, da kažemo, večno zamršen, opterećen prošlošću, nerešenim pitanjima i ratovima.

Hvala vam.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe JS.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milovan Jakovljević, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, prof. dr Tamara Milenković Kerković, Borko Puškić i Radmila Vasić.
Kolega Ivan Kostić, izvolite.

Srpski pokret Dveri je podneo amandman da se iznos od 6.000 dinara poveća na iznos od 20.000 dinara. Kakva je politika SNS po pitanju sela i po pitanju poljoprivrednih gazdinstava ja ću vam sad ovde pročitati egzaktne podatke, pa neka građani sami prosude šta se desilo u proteklih 10 godina.

Dakle, 630.000 gazdinstava je bilo 2012. godine, 470.000 gazdinstava je bilo posle Nedimovića i 270.000 digitalizovanih poljoprivrednih gazdinstava ima sada.

Ja postavljam pitanje i kolegama iz Uprave za agrarna plaćanja i ljudima koji se bave ovom tematikom – šta se desilo sa 200.000 nedigitalizovanih gazdinstava?

Još jednu stvar ću ovde postaviti pitanje, po pitanju diskriminacije određenih ljudi za digitalizaciju ili uopšte za dobijanje sredstava za podsticaje. Vi ste E-agrarom oduzeli pravo seljaku koji nema čipovanu ličnu kartu na podsticaje, već i da daje robu u otkupu. Odakle vam pravo da vršite ovakvu diskriminaciju? Ko vam je dao to pravo? Postavljam pitanje da li ljudi koji nemaju čipovanu ličnu kartu mogu da konkurišu za podsticaje? Molio bih vas da odgovorite, pošto ima dosta ljudi koji nemaju takvu ličnu kartu.

NALED koji vam je nacrtao mapu puta kroz belu knjigu broj 14. Ko je NALED da vedri i oblači u srpskoj poljoprivredi? Ko može da odlučuje da porez koji plaćaju svi seljaci sa čipovanom ličnom kartom i bez nje kroz subvencije delom vraćaju samo oni sa čipovanom ličnom kartom? Ne radi se samo o njima, nego o svim poreskim obveznicima u ovoj zemlji. Zašto se to radi, kada Zakon o ličnoj karti jasno tvrdi da su svi građani Srbije ravnopravni? Molio bih vas da mi odgovorite na ovo pitanje.

Hvala.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Jelena Kalajdžić, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Milinka Nikolić, Danijela Nestorović, Nebojša Cakić i dr Đorđe Miketić.

Jelena Kalajdžić ima reč. Izvolite.

Hvala.

Naš amandman vezan je za povećanje podsticaja kada je u pitanju biljna proizvodnji. Trenutni podsticaji za biljnu proizvodnju su 6.000 dinara plus 3.000 dinara za gorivo do 20 hektara. Mi smo tražili da to bude značajno veće. Stranka Zajedno traži 200 evra po hektaru za ratarstvo, a za voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo tražimo i 300 evra.

Smatramo da trebaju podsticaji biti mnogo veći. Što vam to kažem? Trenutno imamo podsticaje za biljnu proizvodnju, kao što sam rekla, 6.000 plus 3.000 osim za šećernu repu. Za šećernu repu je 35.000 dinara do 500 hektara, dok je za ostalu biljnu proizvodnju, kao što sam rekla, 6.000 plus 3.000.

Kada ovde govorite o neke 32 mere, mi smatramo da te 32 mere treba preispitati, da vidimo gde idu te pare i koje su to mere. Po ovome što ja vidim, jeste da se ovde subvencionišu bogati da postanu još bogatiji, a ljudi koji se bave poljoprivredom da postanu socijalni slučajevi. Tako imamo u najavi jednu meru gde je od 100.000 evra do milion, gde će se vraćati 50%.

Ja ovde hoću da postavim pitanje – ko to ima milion evra da uloži u poljoprivredu? Da li mislite da su stvarno naši srpski domaćini toliko bogati da mogu da ulože milion evra a da im se vrati 50%?

Takođe, kada je u pitanju subvencionisano gorivo, ja sam rekla da se to tako ne radi i da mora da se radi na drugačiji način. Međutim, ministarstvo je nemo na naše predloge i apsolutno ništa ne želi da sluša. Hvala.

Hvala.
Na član 9. amandman sa ispravkom su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Veselinović, Stefanović, Obradović, Oreg, Grujić, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić i Đorđić.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Sandić i Gorica Gajić.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Stefan Jovanović, Borislav Novaković i Đorđe Stanković.
Na član 9. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima kolega Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o amandmanu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu za koji se nadam da će ga svi poslanici pozdraviti zato što smo predvideli, ukoliko… Amandman je, naravno, prihvaćen od strane Vlade i kad se ugradi u zakon imaćemo podsticaje za državno poljoprivredno, odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Da napomenem da se radi obradivom poljoprivrednom zemljištu, do 20 hektara, što znači da neko ko nema 20 hektara može da zakupi na licitaciji, isključivo na licitaciji, može da zakupi određeni broj hektara, predstavnici ministarstva se slažu da pravilno tumačimo ovo što je Odbor predložio, i da imaju pravo da ostvare podsticaj i regres na te hektare koje je odbor dodatno uvrstio kao pravo poljoprivrednicima, što je još jedna novina u odnosu na neka ranija rešenja.

Dakle, ukoliko nemate 20 hektara, što je limit, ukoliko na licitaciji zakupite državno poljoprivredno zemljište, zakupite, dakle, takmičili ste se, onda imate pravo da to poljoprivredno zemljište iskoristite i prijavite za podsticaj, da ostvarite meru od najmanje 6.000 dinara plus regres.

Da kažem i ono što ste govorili o premijama za mleko. Radi se o minimalnom iznosu od 10 dinara, a za početak će biti 15 dinara. Takođe, neke druge odredbe: 6.000 je takođe u minimalnom iznosu od 6.000. Dakle, to nisu, kao što je to neko ovde govorio, zakucani brojevi.

Dakle, ja očekujem da će poslanici shvatiti da naša biljna proizvodnja treba da bude posvećena našem stočarstvu i da u nekim budućim vremenima poželimo da uparimo… Svi govore o hektarima. Hajde da pričamo o tome da uparimo uslovno grlo i hektar, jer u ovom trenutku kad to učinimo sa kravom koja je uslovno grlo, dakle onom Belkom koja neće davati tri litre mleka, već kad je dobro nahranjena davaće daleko više, ne mora da menja iznos… Kad uparimo hektar i uslovno grlo, onda ćemo po hektaru imati i preko 150 hiljada dinara, a potrebno je da biljnu proizvodnju pretvorimo u stočarstvo, a ne da izvozimo u takvoj situaciji. Ukoliko subvencionišemo biljnu proizvodnju, izvozimo za tuđe stočarstvo, mi ne stimulišemo one naše, već tuđe stočarstvo. Zato je potrebno da uparimo uslovna grla i hektare i da na takav način ljudi dobiju daleko više po hektaru, nego što bi dobili koliko je to sama biljna proizvodnja. Hvala.

Hvala.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.