Evo, ja ću, ali ne vredi ništa, koliko god čovek da apeluje da se stvari menjaju, ne menjaju se, neka nam Bog pomogne, zaista.
Dakle, nama je namera bila da se vratimo na amandmane, da poboljšamo zakon što je više moguće.
Dakle, u ovom ovde delu činjenica je da smo sirovine koje recikliramo doveli do nekog procvata koji nije zadovoljavajući, to ćete svi složiti i vi gospođo ministre, da je to ispod 10%. Upravo ovim amandmanom želeli smo dve stvari, da u sistemu koji se događa pri sakupljanju otpada se stvari poboljšaju tako što će se domaćinstva dovesti u priliku da mogu na pravi način da određene stvari stavljaju u jednu ili drugu kantu, mokru ili suvu ili u neku treću, a da gradovi lokalne samouprave obezbede za to mogućnost.
Ako želimo da nam Srbija bude čistija, moramo da napravimo i napor i da nas to košta. Kao što sam, ako se sećate govoreći o Zakonu o podsticaju u poljoprivredi rekao da jedini grad koji je imao agrarni budžet bio Kragujevac, pa je tako i ovde, dakle, da probamo i u tom zakonu da obavežemo lokalne samouprave da imaju u budžetu upravo agrarni budžet za subvencije i da imaju obavezu da naprave priliku da se otpad prikuplja na pravi način.
Neko će reći, imamo li sredstava? Ja kažem uvek ima mogućnosti za to. Dakle, s jedne strane, država, s druge strane, lokalne samouprave. Imamo, znate, Zakon o transfernim sredstvima koji nam to omogućava, pa možemo u nekom vremenu koje nam sledi da tu Srbiju učinimo čistijom i da ovaj otpad koji recikliramo bude u mnogo većem procentu, a ne ispod 10%. To se valjda svi slažemo.
U ovom amandmanu takođe tražimo i govorimo o baštenskom otpadu, koji takođe, ima od odborničke grupe, odnosno poslaničke grupe nije sporno, evo sekund. Znači, baštenski otpad takođe treba da se ovde definiše uredbom koja omogućava da se unapredi sistem upravljanja otpadom. To je svrha bila ovog amandmana.