Koliki su potencijali poljoprivrede u Republici Srbiji najbolje govori podatak da Srbija ima tri puta više obradivog poljoprivrednog zemljišta nego Holandija sa tri puta manje obradivog zemljišta ostvaruje godišnji prihod od preko 80 milijardi evra, dok Srbija ostvaruje pre svega pet, šest milijardi. Dakle, 15 puta manje ostvarujemo prihod nego što to ostvaruje Holandija.

Dakle, govorim da bi se shvatilo koliki potencijal imamo i zemlju i vodu i klimu, ali nemamo strategiju, nemamo politiku i nemamo plan kako da iskoristimo te resurse koje imamo i kako da zaposlimo građane Srbije koji žele da se bave poljoprivredom da mogu da pristojno i normalno žive od svog rada, da država Srbija proizvodi dovoljno hrane koju može da izvozi i prihoduje mnogo više nego što je to slučaj danas.

Danas nažalost smo došli u situaciju da zbog potpuno sumanute strategije uvozimo iz Albanije paradajz, krastavac, tikvice i svašta od povrća, da uvozimo iz Rusije čak šargarepu, luk itd.

Dakle, Srbija je postala uvoznik i mleka i povrća i voća i sve veći uvoznik, a sve manji proizvođač i to je zato što država Srbija ne shvata koliko je važno ulagati u poljoprivredu i ne samo ulagati, nego ti podsticaji pre svega moraju da budu veći, dramatično veći. Sa druge strane, moraju biti predvidivi. Ono što je opredelila država u tekućoj godini, pa to poljoprivrednik u toj godini mora da dobije.

Mi sada dugujemo još uvek iz 2021. podsticaje. Godina 2022. je isplaćena, a 2021. je ostala neisplaćena. Sada nema nikog ovde iz ministarstva da mi odgovori – da li će biti isplaćena dugovanja poljoprivrednicima iz 2021. godine? Nema ni ovog šefa kabineta Dolovca. Nikog ovde sada nema. Toliko o poljoprivredi.

Zato danas imamo jedva nešto preko 200 hiljada krava i zato je takva situacija sada sa proizvodnjom mleka u Srbiji i predlažem i zato sam uložio amandmane da se podsticaj po hektaru predvidi u iznosu od 20 hiljada dinara. On je 2010. godine bio 12 hiljada. Sada se ovim zakonom, izmenama zakona predviđa da bude šest hiljada. Zadnjih 10 godina plaćate četiri hiljade dinara po hektaru koji su bili 2010. godine 12 hiljada dinara.

U međuvremenu poskupelo je đubrivo, poskupeli su pesticidi i hemija. Poskupela je nafta, poskupeli troškovi života, struje. Sve je poskupelo, a vi predviđate ovim zakonom duplo manji podsticaj nego što su bili 2010. godine. Molim vas, kakva je to pomoć poljoprivredi? Kakva je to strategija? Kakva je to filozofija?

Mi kao Narodna stranka predlažemo da 20 hiljada po hektaru bude u ovom trenutku podsticaj, kao što su u Evropi 300, 400, 500 ili 600 evra po hektaru da bi mogli naši poljoprivrednici da budu konkurentni i drugim proizvođačima iz Evrope.

Drugo, premija za mleko. Kakva je logika da je predvidimo 10 dinara sada ovim zakonom, a vi isplaćujete u ovom trenutku 15 dinara? Kažete – minimum 10 dinara. Znate šta to znači? Da može da bude 15 koliko se sad isplaćuje. Zašto ne stavite minimum 15? Mi to predlažemo kao Narodna stranka minimum 15 dinara to je onolika premija kolika je danas sa ciljem i tendencijom da se ona podiže, da bude veća, jer potrebni su nam agresivne podsticajne mere da bi nadoknadili gubitak i potpunu propast poljoprivrede u zadnjih 10 godina. To je vakat i to je suština. Ja ne znam da li ima ko u Vladi da čuje šta znači kad milion i po ljudi ili milion i 300, koliko su zadnji podaci, žive i rade od poljoprivrede.

U proizvodnju hrane ceo svet ulaže. Zašto se pravimo autistični? Zašto ne uložimo u to? Izuzev ako neko nema neke druge namere i svesno devastira poljoprivredu da bi ljudi napuštali svoja imanja, svoje kuće, okućnice, da bi odlazili u Nemačku da voze kamion, da pletu kablove itd. a onda dođe neki Rio Tinto ili neki „Ziđin“ ili neko drugi i polako od toga pravi rudarska okna.

Ako je to strategija taj ko tako razmišlja on je neprijatelj srpske države i srpskog naroda. Ja se nadam da vi tako ne razmišljate. Želim da verujem da mislite dobro ovoj državi i ovom narodu i seljaku koji je spreman da trpi, ćuti i trpi i najviše ćuti i trpi, ali doći će momenat kad će i to trpilo seljaka da pukne, pa će da se podignu i oni i da traže svoja prava, jer imaju prava na svoju zemlju i na svoju državu isto kao i vi koji danas vladate, tako da vas pozivam da prvo isplatite sva dugovanja koja imate, da sve podsticaje koji se odobre za ovu godinu budu isplaćeni u tekućoj godini, da se budžet rebalansa za poljoprivredu o ovoj godini podigne na milijardu evra, da se 20.000 predvidi subvencija po hektaru, da premija za mleko bude minimum 15 dinara, da se izmeni Zakon o budžetskom sistemu i da se ukine akciza na dizel gorivo. Jedino poljoprivrednici u Srbiji nemaju ni plavi, ni zeleni dizel plaćaju punu cenu dizela. Zahvaljujem.

Pa amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja volim tačne podatke. Dakle, Holandija i njena poljoprivredna proizvodnja nije 80 milijardi evra, više je, samo izvoz vredan 95 milijardi evra, ali je Holandija članica EU, dugogodišnji, preko 40% ukupnog budžeta EU ide u poljoprivredu.

Što se tiče podsticaja za mleko koje se najviše ovde pominje mi učestvujemo u podsticaju u procentima preko 30% su podsticaji u ceni litri mleka. Proizvođačka, više od 30%, 15 dinara premija, 30.000 žensko tele, hektari u Vojvodini koji se dobijaju jeftiniji 35.000 dinari, ali imamo problem.

Dakle, ima ona priča koju ja rado pričam o cvrčku i mravu. Mrav stalno vuče, cvrčak stalno uživa, mrav to video upisao časove gitare i hoće i on da bude cvrčak. Neće niko da bude stočar zato što industrijske zone mogu da pokupe radnu snagu i kod mene se dešava da se ljudi zbog toga, da bi imali vikend i godišnji odmor, odriču određenog broja grla, jer krava mora da jede svaki dan, to je svakodnevni posao, i mi to moramo debelo nagraditi i to nije ništa sporno.

Međutim, kad smo već kod EU da vam kažem i ovo bilo je javno slušanje, svi ste bili prisutni, da li ste čuli da je neko spomenuo IPARD? Ja sam predsedavao i nisam. Svi su se pod znacima navoda bavili nacionalnim merama, IPARD samo da vam kažem da smo iskoristili, evo predstavnici ministarstva su tu, iskoristili smo do sada četvrtinu i rok je produžen za godinu dana, pa se nadam da ćemo iskoristiti makar polovinu evropskih para. Ono što treba da nas pripremaju, što treba da bude ranije. Dakle, mi smo ispregovarali IPARD, njega nije bilo, 175 miliona je bio Program 2.

Odmah sada da upozorim naše poljoprivrednike, ide Program 3. Dakle, to sam razgovarao sa članovima odbora i moram priznati da su bili po prilično konstruktivni. To je 375 miliona evra, možda se nešto varam za neki milion, gore, dole. Da napomenem, obzirom da sam se zalagao za one pašnjake itd. da upozorim, primedba za ruralne sredine postoji, da upozorim ljude u tzv. južnoj Srbiji, pa tako i deo centralne Srbije i pograničnim delovima, da će kroz IPARD biti održavanje pašnjaka i livada, ono što trenutno nije obuhvaćeno i da će to koliko se ja sećam da je u pregovorima bilo, negde do 2030. godine biti evropska mera po 300 evra po hektaru, ako se ne varam i 314, ne mogu tačno da pogodim.

Dakle, treba…

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje.)

Nemojte dobacivati.

Ne znam da li ste stočar ili ono drugo, nemam pojma zbog dobacivanja. Ja sam stočar, a vi se opredelite. Da ne bude samo onaj jedan koji maše prednjim nogicama.

Dakle, ja i sada upozoravam sa ovog mesta da moramo da iskoristimo te evropske pare, jer sam primetio da na javnom slušanju niko nije posvetio pažnju tome. Svi su zbog nešto slabije kontrole se opredeljivali za nacionalne mere. Moram da pohvalim članove odbora na konstruktivnosti. Moram da kažem da je predlog bio konstruktivan, da e-agrar u prvoj godini bude jedna od mogućnosti ne bi li se uhodao.

Da li smo mi bili u pravu ili ne, ja želim da e-agrar uspe da bi ta mala poljoprivredna gazdinstva koja se nisu prijavila, sada više želim nego na početku, da uđu u sistem zato što su oni dragoceni. Kasnije ću govoriti zbog čega. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Kalajdžić, Zelenović, Jovanović, Nikolić, Nestorović, Cakić, Miketić.

Što se tiče naše grupe, mi smo takođe želeli da rok za prijavu produži do kraja godine. To je jako bitno, jer želim evo da vas pitam da li znate kako izgledaju ta staroplaninska sela? Koliko znam, svi stočari svoju stoku čuvaju na tim pojatama, a put do tih pojata ne postoji. Mnogi ljudi na Staroj planini, a to je istina i može da se proveri, žive bez struje. Mnogi ljudi nemaju čak ni onaj fiksni telefon, a kamoli ove pametne telefone.

Tačno je da se lokalna samouprava potrudila, ali opet veliki broj stočara to nije uradio i smatram da ovaj prelazni period do kraja godine može tim ljudima da pomogne, jer ono što bi kao podsticaj dobili, to njima mnogo znači. Takve ljude kao što su staroplaninci, želim da kažem samo jedan slučaj za krupnu stoku, a to su krave i konji koje su oni pustili na Staru planinu, dobila sam jednu informaciju da podmlatka uopšte nema. Ti ljudi redovno obilaze tu stoku koju su pustili, ja ih lično poznajem. Kažu da je ovo prva godina da se toliko vukova namnožilo na Staroj planini da nijedno ždrebe od tih konja koje su gore pustili nemaju.

Mnogo cenim i poštujem te ljude na Staroj planini koji se bave stočarstvom, a posebno želim da naglasim da poštujem i one koji su uspeli da sačuvaju i imaju veliko stado ovaca, jer kada je u pitanju pirotski kačkavalj, nije poznat samo u Srbiji, nego u celom svetu. Isto se sećam perioda kada nije bilo selo koje nije imalo otkupnu stanicu. Ljudi su od toga živeli, što su mleko prodavali, a sada je žalosno kada se prošeta selom i kada se vidi da su sve štale prazne. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu.

U velikoj meri mogu da se složim sa gospođom, to je ona priča o cvrčku i mravu. Teško je danas biti stočar, ljudi su videli da ima drugih profesija, imaju priliku da se zaposle u industrijskim zonama i na takav način steknu godišnji odmor i vikend, o tome sam govorio.

Želim samo da kažem i da zamolim poljoprivrednike, bez obzira što sam ja jedan od onih kao i članovi odbora koji smo imali rezervu prema e-agraru, ne da je on nepotreban, već da će se teško sprovesti u nekoliko meseci. Moram da zbog gospođe i da podsetim poljoprivrednike da više nema roka. Znači mogu da se registruju u e-agrar i nadalje, kada god požele. Ja im predlažem da to bude što pre, da bi mogli da ostvaruju prava na podsticaje. Rok je bio 1. april, pa je pomeren na 15. maj, a koliko sada znam, predstavnici ministarstva su tu, sada nema roka. Dakle, ja ih ovim putem molim, pošto nema roka da svi na određen način iskoriste članstvo da se prijave u e-agrar zbog toga da mogu da koriste, da crpe i da koriste prava koja su predviđena Zakonom o podsticaju. Hvala.

Na član 5. amandman sa ispravkom su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković.
Na član 5. amandman su zajedno podneli poslanici Kalajdžić, Zelenović, Jovanović, Nikolić, Nestorović, Cakić, Miketić.

Želim da se nadovežem ovde u vezi ovog amandmana, a to je da je Ministarstvo dužno u roku od 45 dana da isplati i poljoprivrednim proizvođačima i stočarima subvencije koje njima sleduju.

Morate da znate da je Stara planina, meni je žao kada to moram vama da kažem, siromašan kraj, ali jeste tako. Mi imamo mnoge ljude tamo koji nemaju nikakva primanja. Imamo te poljoprivrednike koji žive od poljoprivredne penzije.

Svi znamo da je prosek poljoprivrednika 60 godina i više. I sada zamislite jednog starog čoveka koji mora sve te poslove da obavlja, koji nema ono osnovno, kada je novac u pitanju, da sebi obezbedi, a mora da brine, jer kako je malopre rekao ovaj poslanik, pa stoka jede svaki dan.

Moram da vam kažem, ja sam prošli put pričala, imala sam samo jedan minut, da mi se uopšte nije dopalo izlaganje zamenika ministra poljoprivrede, kada je došao i kada je razgovarao sa stočarima u Pirotu. Onda je rekao – pa dobićete subvencije za 2021. godinu. Nažalost, za 2022. godinu to je neizvodljivo, pa ja sam onda isto prokomentarisala da stoka jede svaki dan, kao i čovek.

Da li je taj stočar u situaciji da obezbedi hranu, a svako je sa željom da čuva, jer ja uvek želim da naglasim to, i ovom prilikom ću da kažem, svi ti Staroplaninci su jako vredni ljudi i žao mi je i njih što moraju da se odreknu onoga što su godinama radili, jer to što sam malopre rekla, da su im štale prazne, pa to je velika tuga za njih i razočaranje.

Hvala vam.
Na član 5. amandman su zajedno podneli poslanici Jakovljević, Obradović, Kostić, Milenković Kerković, Puškić i Vasić.