Poštovani građani Srbije, mi smo predložili da se ovim amandmanom briše ovaj član zakona, iz razloga što pričamo o poljoprivredi kao bitnoj grani privrede, a istovremeno ne postoji zaštita domaćeg proizvoda.

Svedoci smo da se domaći proizvodi bacaju, tj. otkupljuju se po vrlo niskim cenama. Evo jednog primera kako se, na primer, u Merošini godinama unazad prosipa i baca oblačinska višnja. Razlog za to je zato što je sama proizvodnja neisplativa, jer se dozvoljava uvoz proizvoda koji su jeftiniji od domaće proizvodnje ili se potpisuju bescarinski sporazumi pa domaća proizvodnja ostaje bez svoje zaštite.

Upravo zbog toga ostavljate naše proizvođače na milost i nemilost, dok sa druge strane subvencionišete one sa strane. Istovremeno, uvozite paradajz iz Albanije. Na taj način razvijate Albaniju, a uništavate našeg srpskog seljaka. Zbog toga predlažemo da se ovaj član zakona briše.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Reč ima Jahja Fehratović, po amandmanu.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ja ću govoriti u ime našeg poslaničkog kluba, s obzirom da je kolega Miletić danas u svom kraju gde zajedno sa predsednikom države obilazi i rešava probleme građana. Ono što je važno je dobro što smo se vratili ozbiljnim stvarima, da smo se ostavili onog prijašnjeg politikanstva, jer je ovo zaista važan zakon koji stiče građana Republike Srbije, a preostali, oni koji će i ove predstojeće praznike iskoristiti na njivama, pripremajući se za predstojeću sezonu. Sramotno je da oni, kada mi raspravljamo o onome što je za njih jako važno, vide kako se ponašamo u ovoj Skupštini i od toga što je njima životno važna stvar pravimo opet politikanstvo.

Želim da kažem da je ovaj Predlog zakona svakako dobar i to u ime onih građana koje predstavljam, u ime poljoprivrednika i svih ostalih sa Pešterske visoravni, koji su upravo onako kako je govorio predsednik Odbora za poljoprivredu, bili nekada taoci malih subvencija, bili nekada taoci otimanja njihovih pašnjaka, a danas zahvaljujući ovim dobrim subvencijama povratili su celokupan stočni fond i obnovili svoja stada, a što je još važnije, uspeli su da očuvaju ono što je autohtono, peštersko. Recimo, jedna od najvažnijih stvari jeste ta pramenka, autohtona pešterska ovca koja je danas jedna od najrasprostranjenijih u ovoj državi i najkvalitetnija. To je učinjeno zahvaljujući svim ovim subvencijama i zahvaljujući brizi koja se dobija od ministarstva i od strane države.

Doduše, ima problema sada manje. Nekada za vreme nekih bivših vlasti bilo ju je mnogo više zato što je ono što je trebalo doći i do poljoprivrednika završavalo kod partijskih intereždžija i završavalo u privatnim džepovima.

Tako su nekada subvencije, recimo junicama i sentimentalkama umesto kod poljoprivrednika završavale kod predsednika opština, a o tome imamo i sudske epiloge, pa su nekada ono što su poljoprivrednici trebali dobiti kao podršku države poput plastenika i uostalom završavale kod stranačkih funkcionera koji su živeli u gradovima u soliterima, e danas toga nema, već ono što je predviđeno za poljoprivrednike, ono poljoprivrednici dobijaju na osnovu tog poverenja koje imaju, oni vide svoju budućnost na ovim visokim predelima, na brdsko-planinskim područjima, vide svoju budućnost i na Pešteru, vide svoju budućnost i na drugim područjima. Ulažu, kao što je gospodin Ignjatović kazao, povratnici iz dijaspore svoj veoma teško zarađeni novac po Nemačkoj i drugim državama, ulažu upravo u poljoprivredu na Pešterskoj visoravni.

Jedana od takvih firmi jeste ove porodice Selek, ali isto tako zamislite to poverenje koje se vrati, da jedan od tih koji je zaradio novac vani napravi čak i hipodrom na Pešteru kako bi isto tako taj svoj, svoju ljubav prema svom zavičaju, prema svom Pešteru uspeo da na taj način dokaže, a to je zato što ima poverenja da se ono što je do sada urađeno i ono što se radi za dobrobit građana Peštanske visoravni, za dobrobit građana svih, svih opština na prostoru Sandžaka i sjeničko-tutinskog predela i verujem da bi još samo u jednom segmentu trebalo pojačati prisustvo, a to jeste i to je jedna molba prema Ministarstvu poljoprivrede da se što više sa građanima radi u pogledu obuka za ono što oni imaju na raspolaganju od sredstava, da li su to subvencije, da li su to neke drugi programi. Mislim da poljoprivrednici nisu dovoljno upoznati sa svim resursima i mogućnostima kojim država daje i koje resorno ministarstvo priprema za njih.

Verujem da bi na taj način mogli još bolje i efikasnije da rade. Isto tako, pomoći im u onom pravcu izvoza njihovih proizvoda, jer mi, recimo, na Pešteru imamo nešto što je blago ne samo Peštera, već cele Republike Srbije, a to je to kvalitetno meso, a to je taj kvalitetni sjenički sir i to treba brendirati. Na tome treba raditi, jer to može biti budućnost opstanka mnogo velikog broja građana na ovom području.

S tim u vezi, želim da kažem da je i ovaj Predlog zakona kvalitetan i da ćemo ga i mi podržati, kao i sve ostale predloge zakona. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici, Sandić, Gajić.
Reč ima Zoran Sandić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, kolege poslanici, poštovani građani Srbije u ime koalicije NADA - Novog DSS-a i POKS-a, podneo sam tri amandmana.

Prvi amandman je na član četiri gde se posle rečenice, postupak za ostvarivanje prava na podsticaj pokreće se i vodi elektronskim putem softverskog rešenja „eAgrar“, stavljamo zapetu i dodajemo i dosadašnjim načinom, odnosno pisanim putem u naredne dve godine. Mi mislimo da je „eAgrar“ dobra stvar, da će biti poljoprivrednicima lakše, da će biti sve transparentnije, brže, efikasnije i to ne sumnjam i to je nešto što treba da pratimo te tendencije u Evropi.

Ali, mislim da možemo da sledimo primer Slovenije, da to prolongiramo na naredne dve godine, da omogućimo, kolega Jovanović je rekao nekih 20%, ja imam informaciju 30% gazdinstava nije uspelo da se registruje, pa da omogućimo tim da kažem starijim ljudima koje vode domaćinstva, koji nisu možda tehnološki i digitalno baš toliko pismeni da sve ovo sad urade, da im to prolongiramo naredne dve godine i polako, odnosno postepeno uvedemo taj „eAgrar“.

Mislim da je ovo razumno i molio bih da sve razmislite da li možemo ovo i da sprovedemo u delo. Samo ćemo pomoći našim poljoprivrednicima, pre svega na selima i pre svega onima najstarijima koji se bave poljoprivredom.

Evo, gospodine predsedavajući, iskoristiću, pošto neću naredni period biti u sali, samo da kažem da sam u ime koalicije NADA podneo još dva amandmana na član 7. i na član 9. Član 7. odnosi se na premiju za mleku, gde mislimo da je minimalni iznos od 10 dinara u ovom momentu jako malo kada nam je mlečno govedarstvo u velikom problemu. Mnogo smo pričali o tome, ne bih da se ponavljam. Mi predlažemo amandman gde bi minimalni iznos bio 15 dinara po litri, ako uzmemo u obzir da je prvi kvartal 2022. godine kada je ministar bio Nedimović bila 15 dinara premija za mleko, a mi sada faktički spuštamo to, minimalni iznos na 10.

Na član 9. takođe subvencije po hektaru. Mislimo da je šest hiljada dinara malo da poljoprivrednih naš nije konkurentan i ne može da se takmiči sa svojim proizvodima sa zemljama u okruženju i da to bude minimalno iznos od 12.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju.

Predsedavajući, još jednom hvala što ste mi izašli u susret.

(Dragan Nikolić: Replika.)

(Zoran Sandić: Namerno sam te pomenuo, Dragane, slažemo se, da. Jesam, priznajem, ali pozitivno, slažemo se. Ništa nisam loše rekao.)

U pozitivnom kontekstu.
Po amandmanu, Dejan Manić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana ministarka, poštovani saradnici ministara, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, čiji sam ja član, podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Što se tiče amandmana koji je predložen, poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće glasati za ovaj amandman, ne zato što on nije dobar i ne zato što on nije u skladu sa zakonom, već jednostavno zato što smatramo da za njim nema potrebe.

Naime, Vranje, grad odakle ja dolazim je po početku preregistracije, odnosno obnavljanje gazdinstava, registracije novih, organizovao to na jedan lep i dobar način i smatram da svi gradovi i opštine su mogli tako da urade, tako da smo mi do današnjeg dana negde preregistrovali preko 90% gazdinstva.

Hoću reći da Vranje, u Vranju je registrovano negde oko 4.350 gazdinstva. Ako smo mi to uspeli da uradimo u zakonski predviđenom roku, odnosno roku koji predviđa ove izmene zakona, smatram da nema potrebe za dodatnim rokom za preregistraciju, odnosno novu registraciju poljoprivrednih gazdinstva.

Inače, Pčinjski okrug ima registrovano negde oko 14.000 poljoprivrednih gazdinstava. Tako da, još jednom ponavljam, smatram da nema potrebe za dodatnim rokom, odnosno za povećanje roka, naročito ne od dve godine za preregistraciju ili registraciju novih gazdinstava.

Što se tiče same izmene i dopune zakona, mogu slobodno reći da povećanje budžeta za poljoprivredu, a samim tim mi povećanjem subvencija za podsticaj poljoprivrede dolazimo do toga da na taj način poboljšavamo status naših poljoprivrednih proizvođača, da oni na taj način mogu da planiraju neku izvesniju budućnost u svom bavljenju poljoprivredom.

Naime, moj kraj obiluje velikim brojem manjih poljoprivrednih proizvođača jer gazdinstva u mom kraju su od dva do sedam hektara. Složićete se da to nije velika površina i da to nisu veliki poljoprivredi proizvođači kao što je to u Vojvodini ili Zapadna Srbija, ali Jug Srbije je takav i takav kakav je mora da živi i da opstane.

Ovim izmenama zakona i povećanjem budžeta staraju se uslovi da i ovi manji poljoprivredni proizvođači mogu da opstanu, da se razvijaju i da mogu da razmišljaju da u nekom narednom periodu povećaju svoju poljoprivrednu proizvodnju i da na taj način počnu sebi da ostvaruju neke prihode kojima bi obezbedili svoju bolju budućnost.

Naime, Pčinjski okrug, a i samo Vranje i vranjski kraj ranije je krasila veliki fond stočnog, veliki stočni fond i veliki broj površina pod zasadom jabuka, dunja, šljiva, višnja. U jednom periodu, naročito oko 2000. godine i malo posle 2000. godine stočni fond je u mom kraju pao na istorijski minimum. Zasadi pod voćem su takođe pali na minimum.

Međutim, u zadnjih desetak godina mogu slobodno reći da se to popravlja i da to ide uzlaznom putanjom, da se putem zalaganja u poljoprivredi, odnosno u povećanju budžeta, povećanju subvencija, da imamo naglo povećanje stočnog fonda, da pored onih koji su se nekada bavili stočarstvom imamo i uključuju se i novi ljudi, znači, ljudi koji se sebe vide u poljoprivrednu proizvodnju i koji smatraju da poljoprivrednom proizvodnjom mogu da obezbede sebi budućnost i da obezbede sebi neki bolji život.

Naime, u Pčinskom okrugu su postajale tri fabrike za preradu voća i povrća i za preradu svežeg mesa, „Delišes“ u Vladičinom Hanu, „Poljoprodukt“ u Vranju, „Jugokop“ u Bujanovcu.

„Delišes“ je uspešno privatizovan u Vladičinom Hanu, „Nektar“ je kupio „Delišes“ i on je nastavio da radi, međutim, „Poljoprodukt“ u Vranju „Jugokop“ su u stečaju.

Ako nastavimo ovakvim trendom, povećanje poljoprivredne proizvodnje smatram da će u dogledno vreme naš kraj, odnosno u Vranju biti potrebne neke nove fabrike, odnosno neke nove firme za preradu voća i povrća i za preradu svežeg mesa.

Da li će to da se obnove ove firme postojaće koje su u stečaju ili će se dovesti neke nove firme - u svakom slučaju bez takvih firmi ne možemo ni da računamo na totalni razvoj, jer svaki poljoprivredni proizvođač mora znati da može svoj proizvod negde plasirati, odnosno prodati.

Ono što želim još istaći, to je da pored ove podrške koju naši poljoprivrednici imaju od strane predsednika i od strane republičke Vlade, moraju da očekuju i da imaju podršku i od lokalnih funkcionera, odnosno od lokalne samouprave.

Želim da apelujem svim predsednicima opštine gradonačelnicima u gradovima, da se ugledaju na primer na pravog srpskog domaćina, našeg predsednika Dragana Markovića Palme, koji uspešno godinama vodi Jagodinu. On je u Jagodini obezbedio poljoprivrednim proizvođačima pored sijaset drugih pogodnosti, između ostalog je to da zadnjih sedam godina ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište. Zašto to ne bi mogli da urade i ostali predsednici opština i ostali gradonačelnici? Nije to veliki gubitak za opštine i za gradove, ali je velika dobit za naše poljoprivredne proizvođače i to malo njima mnogo znači.

I na kraju, želeo bih još jednom da istaknem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine Maniću i čestitam na vašem prvom izlaganju Narodne skupštine.

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Mitrović, Miladinović i Rakić.

Poštovani građani Srbije, ovim amandmanom brišemo član 4. i ono što želim prvo da napomenem, a to je da se stočni fond na teritoriji Republike Srbije u odnosu na 2005. godinu smanjio tri puta. To je period kada je prvi put urađeno obeležavanje na celoj teritoriji Republike Srbije i ono što želim da vas podsetim da bi se stočni fond obnovio potrebna je decenija, a možda i više da bismo dostigli period iz dve, odnosno taj rezultat koji smo imali 2005. godine.

S tim u vezi, zašto predlažem brisanje ovog amandmana, a to je sledeće – ono što želim na početku da kažem da bismo se malo bolje razumeli, žao mi je što ministarka poljoprivede nije tu, jer ja sam je onako pratila baš pažljivo, a trebalo bi da bude danas ovde, a to je da mi nismo protiv vođenje E-Agrara, ali ono što je interesantno i što sam ja primetila među građanima, a to je da ste možda preskočili niz stepenika i na taj način ste možda diskriminisali ljude koji žive u ruralnim sredinama.

S tim u vezi, hoću da kažem, da je možda bilo potrebno, ne možda, nego bilo je potrebno uraditi edukaciju ljudi koji su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, a možda bi bilo i dobro, ne dobro, nego bilo bi odlično, s obzirom na to da ste izdvojili novac i subvencionisali kupovinu fiskalnih kasa privrednicima, bilo je neophodno subvencionisati kupovinu uređaja koji podržavaju E-Agrar aplikaciju i to je zaista teškoća među građanima Srbije, odnosno nosiocima poljoprivrednih gazdinstava. Kao što je ministarka poljoprivrede reče pre, juče je to govorila, a i gospodin poslanik je malopre rekao, da je to proces koji će trajati i ono o čemu ja govorim da je bila potrebna …

(Predsednik: Vreme.)

… i kupovina takvog jednog uređaja i upravo zato neophodna.

Hvala.
Po amandmanu neko? Ne.
Dobro.
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Jovanović, Novaković i Stanković.