Hvala poštovani predsedniče, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije i dragi moji Zaplanjci, Jedinstvena Srbija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom podržaće ovaj zakon iz više razloga.

Govoriću samo o subvencijama za razvoj stočarstva u Srbiji kao što sam govorio i pre neki dan, znači svaka od 175 hiljade dinara po grlu je dobra subvencija za jedno domaćinstvo, dvesta hiljada dinara kvartalno na dve godine. Znači, to je jedan dobar primer.

Imajući u vidu moja opština Bela Palanka, Babušnica, Jošanička Banja, Rubno zahvataju Suvu planinu i na Suvoj planini trenutno ima preko hiljadu grla krupne stoke, to jest krava, od toga je polovina iz opštine Gadžin Han, iz jednog malog sela, Mali Krčimir koji je pored mog sela i doći će dobro ova subvencija da se poveća broj grla i da ostanu mladi da žive na selu i na svojim ognjištima da se bave stočarstvom. Znači, to je podneblje pogodno za stočarstvo i deo voćarstva.

Navešću vam draga gospodo, kolege narodni poslanici, jedan dobar primer. Obilaziću Srbiju kroz odbor, pododbor za poljoprivredu za nedovoljno razvijena područja, obišli smo skoro i opštinu Sjenicu i obišao sam farmu "Caričina" porodice Selek. To je stvarno jedna lepota na Pešterskoj visoravni koje svako treba da vidi. Mislim da su ljudi samostalnim sredstvima sve to uradili i imaju preko 800 ovaca, preko 200 koza, oko 150 krava i preko 250 konja. Znači, to treba Srbija da razvija, to je razdaljina između Sjenice i moje opštine. Navodim, i jedno i drugo, znači ulaganje u poljoprivredu i opstanku tih krajeva Srbije nebitno ko živi u tim delovima Srbije, to je budućnost ove naše lepe domovine.

Ne treba samo da se svađamo ovde oko nekih nebitnih stvari da se podižu tenzije u ovoj Skupštini, dajte napisane lepe predloge kao što kažem da mi novim subvencijama, novim predlozima poboljšamo standard građana Republike Srbije. Za sada toliko, da ostavim vreme mom kolegi narodnom poslaniku Dejanu Maniću. Živa bila JS, stabilna i jaka.

Po amandmanu, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nismo mi izvršili privatizaciju najvažnijih prerađivačkih kapaciteta, recimo prerade mleka, piva, duvana i tako dalje, to se desilo pre nas. Nije kupljeno pravo na proizvodnju već je kupljeno pravo na snabdevanje, to vam je valjda sada već jasno.

Kasnije 2007. godine jedni su parafirali sporazum, a 2008. godine ovi drugi su potpisali SSP. Dakle, SSP je bio kanal koji je omogućio da to snabdevanje bude iz inostranstva bez carinskih stopa. Znači, prvo prodate prerađivačke kapacitete i skladišne, koje od seljaka treba da otkupljuju poljoprivredne proizvode, to prodate. Znači, prerada ode u strane ruke, a onda potpišete SSP da oni to baš ne moraju da kupe od naših seljaka već to mogu da uvezu i s tim u vezi skinete svu zaštitu carine i tako dalje. I, to je bio problem, valjda se oko toga slažemo.

E, sad u međuvremenu čisto da uporedimo ono prosipanje mleka, evo, Dojčavele kaže 2009. godine takođe je prosipano mleko, samo što je onda premija bila pet dinara, po litri mleka. Krava je subvencionisana jednom u životu, ne svake godine, jednom u životu sa 5.500 dinara, samo kad se prvi put oteli. Danas imam mnogo primedbi, a mislim da je prerada mleka u pitanju, ono prvo što sam govorio, kada je neko prodao pravo na snabdevanje, kada je neko još skinuo carinske zaštite i tako dalje. Sada ti neki naravno uvoze mleko iako je sada premije 15 dinara.

Recimo, ovi spolja su našli idealan položaj da rešavaju svoje viškove mleka na našoj teritoriji, mi smo postali tržište EU ali oni su postali naše tržište i mi smo sada neto ukupno u poljoprivredi neto izvoznici i ne možemo da sprečimo jer nam niste dozvolili da SSP-om da sprečimo takav uvoz, odnosno da zaštitimo naše tržište. Ja često govorim da je to kao kad igra FK Polet i Mančester Junajted.

Jeste dozvolili ste da igramo tu veliku ligu, ali mi smo ušli u to potpuno nespremni. Dakle, nismo se zaštitili da u određenom vremenu primimo iz Evrope neki novac, da se pripremimo da možemo da budemo ozbiljan partner na tom tržištu. To su razlozi zašto je u poljoprivredi došlo do raznih poremećaja, ali moram da kažem i sledeće.

Pre nas je najveći podsticaj u toku godine, godišnji u poljoprivredi bio 186 miliona evra, a sada je to negde oko 600 miliona evra i ponovo koristim priliku s obzirom da sam kao predsednik Odbora dozvolilo da od 2015. godine svake godine probijemo inicijalni budžet i subvencije za poljoprivredu, da predsednik Republike uvek, i nosilac naše izborne liste, uvek na zahtev Odbora dozvoljavao da probijeni budžet popunimo od pet do 15 milijardi i to u poslednje dve godine dva puta. U poslednje dve godine podsticaji su bili ukupno 1,2 milijarde evra u poslednje dve godine, a recimo vama bi za to trebalo jedno sedam godina vremena.

Dakle, da objasnim, krava je bila 5.500 dinara jednom u životu, premija za mleko je bila pet dinara, sada da uzmemo to ovako. Krava ima 30.000 dinara podsticaja će imati po grlu, 15 dinara premija za mleko, dakle, ako je to visokomuzna krava ima od 7, 8, 9, 10 hiljada litara mleka, znači, 30.000 plus tamo neki 105 hiljada, da uzmemo srednju vrednost, to je 135.000 dinara, plus 9.000 po hektaru jedno uslovno, to je 144.000 i ako žensko tele bude u pitanju, to će biti još 100.000 godišnje.

U Vojvodini na to se dodaje pravo prečeg zakupa po jeftinijim cenama, to je negde oko 35.000 dinara. Dakle, stočari koji su ranije dobijali pet dinara, odnosno mogli da dobiju negde ukupno 30.000 plus onih 5.500 dinara jednom u životu od krave, sada mogu da računaju na osam puta izdašnije podsticaje, ali moram reći da zbog one privatizacije i SSP-a da se Evropa rešava viška mleka zbog Kineza, i otuda se javljaju poremećaji na našem tržištu i mi to pokušavamo da sprečimo.

Ja sam jedan od onih koji je rekao da smo trebali uvesti veće prelevmane na mleko u prahu i na maslac i da tako u potpunosti zaštitimo proizvođače mleka, jer ukoliko uvedete prelevman na mleko od 15 dinara, ne zaštitite sir, a to je isto tako teško zaštiti onda vam neko kroz kilogram sira uveze deset litara mleka i onda vaši proizvođači ovde imaju problem koji je nastao privatizacijom i SSP-om 2008. godine. Hvala vam.

Hvala.
Takođe po amandmanu, Dragan Jovanović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege, kao član Odbora za poljoprivredu prosto moram da prokomentarišem navode mojih prethodnika.

Zahvalio bih se predsedniku Odbora, Rističeviću, koji je dosta toga rekao, ali nešto što je veoma važno i što je jedan od prethodnika maločas rekao, a tiče se činjenice kako će, navodno, eAgrar biti, ne znam, srpskog agrara i kako će sa eAgrarom sve biti loše i dobio je veliki aplauz od svojih kolega. Ja bih vas pitao – da li je to tako?

Evo, samo da vam kažem jedan podatak – ja sam ovde više puta rekao da se od 2014. godine intenzivno zalažem da se u Srbiji uvede eAgrar. Koliko je to važno i koliko je bitno? Da bi prosto srpski poljoprivrednici mogli na jedan jasan način da prosto znaju koliko će godišnje imati subvencija i dobiti ih odmah nakon 30 dana, kada apliciraju preko eAgrara za tu subvenciju.

Samo jedan podatak koji je važan i koji zbog građana treba da pročitamo. Znači, pre uvođenja eAgrara, govorim za 2022. godinu, registrovanih gazdinstava u Srbiji bilo je 242.109. Znači, govorimo pre uvođenja eAgrara. Na današnji dan egzaktni podaci, možete ih proveriti veoma lako, pa ćemo posle da polemišemo. Ima ih iz ministarstva bukvalno pre pet minuta. Na današnji dan, znači na današnji dan, sad je kraj aprila meseca, na eAgrar je prešlo 215.600 gazdinstava. To je više od 80%. Rok je kraj maja meseca ove godine.

Da li vam ovi podaci pokazuju da će biti bilo kakva smrt srpske poljoprivrede zato što se ide na eAgrar ili da već gazdinstva koja su aplicirala, na primer za subvencije po hektaru obradive površine, već su krenuli sa isplatom?

Ovo je važan podatak, da ljudi čuju i da znaju da govorimo o činjenicama i podacima da ne bismo govorili napamet i da ne bismo pričali razne priče koje samo zbunjuju ljude koji ovo gledaju.

Ono što je ključna star, osvrnuo bih se na jedan amandman koji je ovako neopaženo prošao, a tiče se, što je kolega Milivojević, ja mislim, podneo, gde je hteo da doda reči „lokalne samouprave“. O čemu se tu konkretno radi? Moram, veoma je važno da se osvrnemo na taj amandman.

Radi se oko osiguranja. U zakonu stoji da će svi poljoprivredni proizvođači koji osiguraju polisom, znači bez obzira da li su u pitanju usevi, da li je u pitanje voće, dobiti najmanje 40% do 45%, oni koji su u ruralnim predelima. Međutim, ministarka je to jasno rekla – da će nakon uvođenja ovog zakona, e zato je bitno da ostane ovakva formulacija „okruzi“, a da se ne dodaju „opštine“ preko tzv. pet ugroženih okruga u Srbiji koji su imali najveće štete u prethodnim godinama od grada, a to su u pitanju Šumadijski, Raški, Zlatiborski, Moravički, Kolubarski okrug, imati subvencije 70% po polisi osiguranja, sa mogućnošću, što je jasno rečeno i naglašeno od strane ministarke, a i to smo više puta čuli na Odboru za poljoprivredu, da se mogu pridodati još upravnih okruga, ako bude potrebno i ako bude bilo, ne znam, od Braničevskog, do Mačvanskog ili nekog trećeg ili četvrtog okruga.

Zato je važno da ostane ova formulacija „okruzi“, a ne idemo na „lokalne samouprave“. Jer, kako bi mi sad u Šumadijskom okrugu izdvojili, ne znam, Topolu na uštrb Aranđelovca ili Kragujevac, ne znam, na neku drugu opštinu, Knić, Rača, Batočina, Rekovac ili nešto drugo.

Zbog toga je ovo važno, da mi prosto pojasnimo kako stvari stoje i zašto je važno da ovakva formulacija ostane u Predlogu zakona o subvencijama u poljoprivredi za 2023. godinu.

Ono što je važno je da još jednom pozovem lokalne samouprave i sve vas, narode poslanike koji imate ikakav političi uticaj na lokalu, da pomognemo da ovih još nepunih 20% ljudi koji se nisu preregistrovali na eAgrar da dođemo do svakog od njih, da im pomognemo prosto da uđu u sistem i da ovo ministarstvo i ovaj ministar Jovanović dobiju podršku od svih nas da se uradi ovaj širokopojasni internet na seoskom području. To je veliki projekat koji je krenuo i samo na takav način mi ćemo već za dva do tri meseca imati približno cifru u eAgraru kakvu smo imali prethodne godine kada je bilo u papiru i kada su imali stotine problema, kada su ljudi tehnički slali zahteve. To mi svi dobro znamo, a znate i vi koji ste bili ranije poslanici, koji ste bili u različitim lokalnim samoupravama, kakvi problemi postoje kada dobijete jednu kovertu i onda u Upravi za agrarna plaćanja kada krene to razvrstavanje.

Zato je važno da podržimo ove izmene zakona i da prosto budemo realni, da znamo šta može, a šta ne može.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mitrović, Miladinović i Rakić.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.

Hvala puno.

Autohtone rase imaju ulogu osiguranja za opstanak savremenog srpskog stočarstva. Odgajivači autohtonih rasa su vrlo važan faktor u svemu tome.

Primer – kada su bile zarazne bolesti, recimo bolest plavog jezika, autohtone rase na Staroj planini ni jedno grlo se nije razbolelo. Sve ostale, ove komercijalne rase, su se razboljevale.

Zašto ja ovo pričam i zašto se za ovo borim? Godine 2022. nije im odobren nijedan dinar, a u 2023. godini samo trećina. Pričamo o sredstvima koja su sada za 2023. godinu milion evra. U pitanju je za godinu dana tri miliona evra.

Mi imamo autohtone rase koje su nosioci genetskog potencijala. Oni su rezervoar za neko drugo vreme ako dođe do toga i mi smo te ljude stavili po strani.

Smatram da i ako nemate novca možemo da uštedimo svi ovde da tim ljudima omogućimo da mogu da prežive ovaj period.

Hvala lepo.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, malopre smo se u okviru diskusije po ovom mom amandmanu dotakli, umesto mog omiljenog Nušića, meni simpatične „Žikine dinastije“.

Evo, i ja ću da vam citiram nešto iz te „Žikine dinastije“. Kada poljoprivredni proizvođači čuju u Dragačevu i tamo kod mene u Pomoravlju da uvodite taj eAgrar, oni kažu onu čuvenu Žikinu rečenicu kada ga masira onaj rmpalija: „Nemoj, pobratime, ko boga te molim. Nemoj, molim te ko boga“. E to je sve što vam kažu u vezi tog vašeg agrara, a to vam kažu iz sledećeg razloga.

Kada kritikujete privatizaciju, samo da vas podsetim da je za vreme vašeg mandata 17.000 hektara PKB-a u komadu najvećeg poljoprivrednog zemljišta prodato za manje od 80 miliona evra, a onda ste od „Al Dahre“ istu tu zemlju kupovali po ceni od 200 hiljada evra i onda se zapitate zašto je poljoprivreda propala.

Sada, pošto sam ja diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, znate na šta meni izgleda ta vaša priča da SNS sada preimenujete u neku drugu političku organizaciju, recimo patriotski blok ili blok za državu Srbiju? To je kao kada mi stočari imamo jednu kravu i ona, uz svu najbolju negu, uz maksimalan trud svih nas poljoprivrednih proizvođača…

Može li amandman?