Dakle, kakva je situacija u poljoprivredi u zadnjih deset godina najbolje govori podatak da smo za 100 hiljada manje poljoprivrednih gazdinstava danas nego što je to bilo ranije do pre sedam, osam godina. Nekada je i do dva miliona ljudi radilo u poljoprivrednoj proizvodnji do pre sedam, osam godina, a sada je to negde po procenama negde milion i 300 hiljada i poljoprivreda je danas najveći poslodavac u državi Srbiji, posebno mala poljoprivredna porodična gazdinstva.

Ono što jeste problem i što su nosioci tih gazdinstava najveći broj preko 60 godina starosti, svega 7% je ispod 40 godina. Mehanizacija zastarela preko 20 i više godina. I ono što je još jako važno, najveći broj poljoprivrednih gazdinstava 80% ima površinu do pet hektara zemljišta.

Dakle, da bi ljudi mogli da ostvare, da održe svoju proizvodnju, da proizvode hranu, država mora da ulaže u poljoprivredu, mora da uloži u seljaka. Mora da zna šta radi, a ne da mi danas, 12, 13 godina kasnije pričamo o podsticaju po hektaru koji je duplo manji nego 2010. godine, da pričamo o premiji za mleko koje se sad isplaćuje 15 dinara, a vi predviđate ovde minimum 10 dinara. Dakle, to nema nikakve logike, to govori da nema strategije i želje da se poljoprivreda u Srbiji unapredi.

Dakle, mora da se promeni Zakon o budžetskom sistemu, da poljoprivreda sa 10% učestvuje od ukupnog budžeta Republike Srbije, 10%, dakle, minimum je milijardu evra. Mora da se ukinu akcize na dizel gorivo, da se izmeni Zakon o akcizama. Mora da se PDV naknada reguliše da ne ide otkupljivačima nego da ostaje poljoprivrednicima, kao što je slučaj sa premijom za mlekom, čim se ona podigne, uzmu oni otkupljivači. Mora da se predvidi snažniji podsticaj za mala poljoprivredna porodična gazdinstva. Dakle, mora da se uloži u poljoprivredu da bi se iz nje dobilo.

A šta se dešava danas? Uvozimo krompir, uvozimo pasulj, uvozimo šargarepu, uvozimo mleko iz Poljske, uvozimo iz Bosne, uvozimo iz Mađarske. I ne samo mleko, uvozimo i mleko u prahu, u januaru ove godine 650 tona, u martu 1.050 tona. E, zbog toga danas neke mlekare skidaju cenu u okolini Požege čak na 25 dinara litar mleka, neki najavljuju da će manje količine otkupljivati od domaćih proizvođača mleka, „Imlek“ takođe. Imamo situaciju da je litar mleka u Srbiji jeftiniji u otkupu od litra kisele vode. I zato dok je sve to tako, nema napretka u poljoprivredi, niti ima bilo kakvih rezultata.

Stoga vas pozivam da shvatite značaj poljoprivrede i da hitno predvidite dodatna sredstva za investiciju u poljoprivredu da bi i ovo što imamo opstalo. Hvala.

Po amandmanu, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se mehanizacije tiče, nikada država nije subvencionisala kroz ruralni razvoj toliko mehanizacije. Evo, gospodin Bulatović to sigurno zna da smo na desetine hiljada traktora, i prethodni govornik to zna, na desetine hiljada traktora i priključne mehanizacije subvencionisali u poslednjih sedam, osam godina.

Moram da odgovorim i onom kako je rekao stručnjak, stočar, jel rekao da je stočar? Ovaj što maše prednjim nogicama. Kako beše, kaže – prodali smo PKB za deset miliona. Ne, za 106 miliona prodat je PKB, a u vreme njegove vladavine, vladavine njegove partije, recimo, tri šećerane su prodate za devet evra, koje su u krugu gde su bile šećerane imale preko 200, 300 hektara. Ukupno na 300 hiljada hektara u Vojvodini, koliko su kombinati posedovali u privatizaciji, pa čak i onoj Šarićevoj čuvenoj privatizaciji su prodate za ukupno 50 miliona evra ili 200 evra po hektaru. Na njegovom mestu, evo vidite, ovo dobacivanje dolazi od izvoznog proizvoda Miloša Obrenovića, znači, njegovog vremena. Dakle, postojale su, ja sam mislio da su postojale dve vrste, postojala je mangulica i moravka, a izgleda da postoji i srđanka. Hvala.

Vi znate da nemate više prijava za reč, sve tri su iskorišćene.
(Dejan Bulatović: Replika. Pomenut sam lično.)
Ja nisam čuo, ali neka bude.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo, poslanici i poslanice, građani Republike Srbije, istini za volju, ja moram da kažem da mehanizacija u Srbiji može da krene u dobrom pravcu. Moglo bi da ide to drugačije nego što je bilo u prethodnom periodu. Moram da kažem da ima obnovljenih domaćinstava sa traktorima. Moram da kažem da u Srbiji stvari stoje sa ovim budžetom više od 68 milijardi dinara, može da se uloži u srpsku poljoprivredu, da bi to stvari mogle da budu bolje, ali da vidimo kako će ministarstvo u budućnosti te pare raspodeliti, da li će to ići u smislu dalje obnove i mehanizacije, naravno u stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo. To je nešto što je Ministarstvo poljoprivrede dobilo.

Ja moram da zaista tu se zahvalim predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na tome što je razumeo potrebe poljoprivrede. To je ono što, bez obzira što će možda sad to neko da shvati na drugi način, ali ja nemam problem sa tim da kažem da kada smo govorili na temu Kosova, da je Aleksandar Vučić tada ovde sedeo i govorio o tome da se sreo sa premijerkom i ministarkom i da je obećao ta sredstva. Evo, nemam problem da kažem - hvala predsedniku Republike za to. Želim da u budućnosti to, taj trud i ta borba države za poljoprivredu se realizuje na zadovoljstvo svih poljoprivrednika. Hvala.

Nema daljih replika.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Kalajdžić, Zelenović, Jovanović, Nikolić, Nestorović, Cakić i Miketić.

Jedno od osnovnih ustavnih obaveza vlasti jeste ravnomerni regionalni razvoj i bez ovoga što ste vi odredili dva ministra bez portfelja koji bi trebalo time da se, pod znacima navoda, bave, a to je u stvari samo šminka, jer ste shvatili da će o tome da se priča u republičkoj Skupštini. Oni zaista nemaju nikakve objektivne mogućnosti, a ni želju da to sistemski rade. Ovoj državi je potrebno sistemska rešenja, poput rešenja o budžetu, rešenja o subvencijama u privredi, između ostalog, i subvencije u poljoprivredi.

Moj suštinski predlog se odnosi na to da diskreciono pravo ministra treba da se ograniči na takav način da stoji da jedan od kriterijuma, nisam isključio drugi kriterijum, ali da jedan od važnih kriterijuma bude i povećavanje subvencija prema nerazvijenim područjima.

Diskreciono pravo bilo koga, a naročito, ministre, je oduvek bilo izvor korupcije, a čini mi se, kakve ljude koji rukovode poljoprivredom, korupcija je u poljoprivredi vrlo izražena, jer objasnite mi, gospodine predsedavajući, vi otprilike sve znate, pa me baš zanima kako kad poraste ulaganje u poljoprivredu od 180 miliona na 600, šta logički treba da bude posledica toga? Logički je povećanje proizvodnje u stočarstvu, u biljnoj proizvodnji, u svemu.

Mi, međutim, dođemo do toga da povećavamo a istovremeno nemamo mleko, nemamo meso, uvozimo iz Albanije, uvozimo iz Turske. Gdi su naši novci, što reče neko ranije? Para nema. Gde završavaju te pare? Definitivno ne završavaju kod tih ljudi kojima su namenjeni.

Posledica svega toga, završavam, još jedna rečenica, jug Srbije se prazni. Sad i da hoćete da date, nemate kome. Od Lebana do kosovske granice, od Vlasotinca do bugarske granice prema Makedoniji nema živih ljudi u selima. To je vaša zasluga.

Dobro.
Što se tiče pitanja koja ste valjda postavili meni, da li je dobro kada četiri puta ili više od četiri puta više novca ide poljoprivrednim proizvođačima nego ranije? Pa, rekao bih da je dobro, svakako neuporedivo bolje nego u ono vreme kada ste bili dužni da se starate o tome, a nije bilo ni para, ni mleka, ni svega onoga drugog o čemu pričate danas.
Šta kažete, Milivojeviću, i ono što ste zatekli, i to ste uništili? Čestitam na tome, čestitam, izvanredne ste rezultate napravili, svi ih pamte.
Po amandmanu, Jelena Milivojević.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, drage koleginice i kolege narodni poslanici, izmena Zakona o podsticaju poljoprivredi i ruralnom razvoju smatram da se donosi u pravo vreme i upravo na primeru opštine Aranđelovac, opštine iz koje dolazim, smatram da mogu istaknem višestruk značaj izmene ovog zakona.

Kroz podsticaje poljoprivredi mogu da zaključim da je samo 2013. godine opština Aranđelovac sa osam programa pomogla i nabavku mehanizacije, ali pomaže sve do čak vantelesnog osemenjavanja stoke.

Ono što mogu da zaključim jeste da u Aranđelovcu trenutno, uz pomoć E-agrara, je registrovano preko 1.500 seoskih gazdinstava, ali ono što predstavlja jedan dobar parametar jeste da u Aranđelovcu trenutno postoji negde oko 2.000 samo registrovanih na teritoriji opštine Aranđelovac, što samo dovodi do zaključka da se većina istih registrovala i da se nalaze upravo na ovom portalu, koji će im omogućiti da na najbolji mogući način apliciraju za sredstva koja im omogućuje Vlada Republike Srbije.

Direktno u opštini Aranđelovac sa 25 miliona subvencija u 2023. godini opština Aranđelovac pomaže razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja, a s obzirom da je Aranđelovac poznat, zapravo ceo šumadijski kraj a samim tim i Aranđelovac, kao voćarski kraj, mogu samo da zaključim da smo negde 2012. godine zatekli preko 10 hiljada hektara devastiranog zemljišta. Ono što smo na kraju dobili kao jedan konačan rezultat jedne prave politike, politike ulaganja i razvoja čitave Srbije, pa i Aranđelovca uopšte, jeste da je Aranđelovac sad trenutno postao jedna od najinteresantnijih destinacija upravo za kupovinu i zakup zemljišta na svojoj teritoriji, tako što sve više uglavnom građana sa teritorije koja se nalazi severnije, u stvari, teritorije koje okružuju opštinu Aranđelovac, zakupljuje zemljište i pravi svoje zasade.

Dosta porodica se takođe odlučilo da živi i boravi na teritoriji opštine Aranđelovac, a kao neko ko je osam godina vodio turističku organizaciju opštine Aranđelovac, mogu da se osvrnem i na samu sferu nepoljoprivrednih delatnosti na selu, a i kategorizacije same opštine kao opštine koja je sada kategorisana u drugoj kategoriji turističkog mesta.

Takođe, moram da skrenem pažnju i na to da 2012. godine, kada sam preuzela i počela da radim na unapređenju same opštine Aranđelovac, odnosno turističke ponude, smo zatekli samo 100 registrovanih domaćinstava u momentu kada sam napustila samu poziciju. Mogu da zaključim da je izuzetno važno da trenutno opština Aranđelovac poseduje preko 1.600 domaćinstava, koja ne zavise od ostalih hotelskih kapaciteta koji se nalaze na turističkoj površini opštine Aranđelovac.

Mogu da istaknem da smo ulaganjem i podsticajem žena na selu, kroz šta sam bila takođe izuzetno aktivna, uspeli da aktiviramo sve one koji nisu mogli da se bave poljoprivrednim delatnostima na selu da aktiviraju svoja turistička domaćinstva. Smatram da je to jedan veliki plus za sve one koji stanuju na teritoriji opštine u seoskim sredinama, poput Orašca, Zabukoljskih sela kao što su Garaš, Jelovik, Bosuta.

Moram da istaknem da je sad na dodeli nagrada „Turistički cvet“, koja je najprestižnija nagrada u turizmu, jedno seosko domaćinstvo iz Bosute, koje je najudaljenije selo u opštini Aranđelovac, bilo u toj dodeli najprestižnije nagrade u sferi seoskog turističkog domaćinstva.

Osposobili smo žene koje su imale svoja poljoprivredna gazdinstva time što su se udružile i sada kroz jedan zanimljiv program koji se zove „Udruženje žena Orašac“ kroz svoju „kjuar kod“ aplikaciju one imaju svoju onlajn pijacu. To je na neki način jedan dobar spoj poljoprivrede i digitalizacije te ponude koju one nude.

Za kraj, danas je i predsednik u Zaječaru rekao da je zapravo cilj da razvijamo

Srbiju i očuvamo mir. Upravo i naš cilj na teritoriji opštine Aranđelovac jeste da razvijamo samu opštinu, ali se takođe zahvaljujem svim naporima Republike Srbije što su zapravo svih ovih godina pomagali da ostvarimo rezultate koji su i te kako vidljivi trenutno na teritoriji naše opštine. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Mitrović, Miladinović i Rakić.