Ne, ne, ja vas upozoravam, a i poslanik Jovanov je takođe upotrebio danas u svom govoru uvredljive izraz. Rekao je da ovde nema razumnih ljudi sa ove strane i racionalnih ljudi? Da li to znači da mi svi sada treba da idemo u ne znam, u mentalne institucije, ili šta već?

Znači, vaša razmatranja i dalje razvijanje tuđih reči, nisu povreda Poslovnika i nemojte da vičete i mašete rukom.

(Đorđe Pavićević: Samo vas upozoravam da reagujete.)

Sada lepo sedite, dole pristojno. Dakle, ne javlja se za povredu Poslovnika, kada hoćete da replicirate drugom narodnom poslaniku, a pogotovo da replicirate, ne znam, predsednici Vlade.

Nadam se da ste se prijavili za reč. Ako ste se prijavili za reč, evo sada prelazimo na listu, pa, ćete dobiti priliku. Što se tiče odnosa, jel znate zašto je Milenko Jovanov uopšte komentarisao vas, ne vas lično nego vas sa te strane? Zato što ste vikali sve vreme dok je govorio, zbog toga. Evo, vam ga Lazović vaš ispred vas, pitajte ga. Pitajte ga zašto sam ga tri puta molio da prekine sa tim. To je takvo vaše ponašanje, to je ono što pravi problem uvek.

Prelazimo na listu prijavljenih za reč.

Prvi je Dragan M. Marković.

Izvolite.

Poštovani gospodine Orliću, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, najpre želim da izrazim saučešće porodicama ubijenih u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kao i u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, u Malom Orašju i Duboni.

Ja sam svoj radni vek proveo u sektoru bezbednosti i tokom rada se susretao sa raznim stvarima, ali uprkos tome i takvom iskustvu i posle ovih 20 dana ne mogu da shvatim brutalnost prilikom izvršenja ovih krivičnih dela, odnosno ovih ubistava. Smatram da jeste trenutak da se svi pojedinačno preispitamo šta i koliko smo mogli da uradimo da sprečimo ovakve nemile događaje. Takođe mislim da ne treba politički zloupotrebljavati ove tragedije. U svakom slučaju, uveren sam da političko prepucavanje odgovornosti neće rešiti probleme.

Mislim da svi treba da budemo konstruktivni u pronalasku rešenja na nivou celokupnog društva, kako bi se eventualne slične tragedije u budućnosti sprečile. Samo proaktivnim delovanjem svih nas možemo da vratimo osećaj sigurnosti građanima Srbije.

Kada govorim o odgovornosti, moram priznati da ne vidim sa profilne strane šta su BIA i MUP mogli da urade da bi sprečili masakr u beogradskoj školi. Ne možete očekivati da tajna policija prati ili nadgleda trinaestogodišnjaka bez bilo kakvih snažnih indicija da će tako nešto učiniti. Ni dečak ubica, ni roditelji nisu bili povezani sa nekom terorističkom organizacijom ili sektom da bi to bio razlog za njihov nadzor od strane BIA ili MUP.

Dečak ubica, taj trinaestogodišnjak je izvršio masakr, a i da sami roditelji i prijatelji nisu bili upoznati sa planom tog monstruoznog zločina. Moram nažalost konstatovati da nije moguće sve sprečiti, jer kapaciteti i najmoćnijih službi su jednostavno ograničeni. To posebno važi za ovakve tragične događaje kada su vinovnici ovako mlade dobi. Uostalom, moramo priznati, pre svih zakazali su porodica, škola, zajednica, svi mi kao društvo, budući da nismo uočili potencijalni problem. Zato svi moramo zajedno da radimo na rešavanju i pružanju pomoći svima koji su pogođeni ovom tragedijom.

Takođe i u slučaju masakra u Mladenovcu i Smederevu videli smo koliko je policijskih snaga te noći angažovano. Policajci su išli da hapse ubicu, nisu razmišljali o svom životu. Jedini cilj im je bio da ubicu privedu pravdi. Drugi su radili više od 30 sati, nisu išli kući prikupljajući materijalne dokaze i poštujući procedure kako na sudu ne bi bilo mogućnosti da ubica bude oslobođen zbog nedostatka dokaza i iz tog razloga smatram da svim pripadnicima policije treba odati priznanje.

U svakom slučaju, moj utisak je da je policija reagovala maksimalno profesionalno. Međutim, ponoviću, ovakve i pojedinačne akte je teško predvideti kada za tako nešto ne postoje prethodne indicije. Zato je jako važno da se svi zapitamo, najpre kao članovi društva kako svojim ponašanjem možemo da utičemo da se ovakve stvari ne ponavljaju i šta uraditi da se ne bi desile slični slučajevi u budućnosti.

Verujem da se i u sektoru bezbednosti postavljaju ista pitanja, kako i na koji način unaprediti sistem zaštite i uskladiti ga sa rizicima i pretnjama koje nosi savremeno doba. Naravno da nije rešenje ni praviti bunkere oko svake škole i da je povećan broj policajaca u školama samo privremena mera, jer to nije trajno rešenje. To bi otvorilo pitanje šta sa srednjim školama, fakultetima, studentskim domovima.

U svakom slučaju, treba naći meru u budućnosti u delovanju kako se ne bi narušila ljudska prava i slobode. Zato je neophodan dijalog svih nas van dnevne politike, uključivanje stručnjaka iz svih oblasti u rešavanju ovih problema. Naše je da stvorimo najbolje uslove da oni koji su stručni rade na rešavanju ovih problema.

Mere koje je Vlada predložila mislim da su dobre, daju sada rezultate kada je u pitanju oduzimanje oružja, za neke treba vremena. Mislim da izveštaj Vlade o trenutnoj bezbednosnoj situaciji je dobar i mi poslanici iz poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda ćemo podržati u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, mi ovde pričamo o odgovornosti, ne o krivici.

Svaka vlast, pa i ova naša vlast, ova Vlada, ima prvu, jedinu i najvažniju odgovornost, a to je da obezbedi sigurnost, fizičku sigurnost građanima. Ova Vlada to nije uspela da učini i zato je odgovorna. Nije kriva, odgovorna je. Kriv je masovni ubica iz Mladenovca, kriv je dečak masovni ubica iz osnovne škole. Kako se ta odgovornost Vlade, odnosno gospodina Gašića, koji nije tu trenutno, vidim da ima zamenu, može konkretizovati? Ja mogu da razumem da nije bilo moguće sprečiti masovno ubistvo u osnovnoj školi. Mogu donekle da razumem da je i masovno ubistvo u Duboni bilo iznenađenje za policiju.

Ono što je meni sporno, to je reakcija policije nakon ovog prvog napada u Duboni. Napadač je pucao iz kalašnjikova, svi su bili alarmirani, čuli su, zvali su policiju. On je onda nesmetano seo u auto i otišao do Malog Orašja. Između Dubone i Malog Orašja ima sedam kilometara. To je otprilike kolima 10 minuta, ali prvo je morao da dođe do kola, da uđe, znači imamo nekih 15 minuta od prvog napada u Duboni do drugog napada u Malom Orašju. Šta je policija uradila u tom intervalu od 15 minuta? Po mom mišljenju, policija je bar morala pokušati da spreči masovnog ubicu da iz Dubone izađe, da se vozi kolima 15 minuta i da dođe nakon toga do Malog Orašja i da tamo ponovi ubistvo.

Žao mi je što gospodin Gašić nije tu, pretpostavljam da ću moći da dobijem odgovor na sledeće pitanje – da li je bilo policije u Duboni? Da li je bilo policije u Malom Orašju? Ako je bilo, šta je policija radila? Ako policije nije bilo na ova dva mesta, ko je tako odlučio? Čija je to procena bila? Ne radi se samo o Duboni i Malom Orašju. Moje pitanje je – da li se tako čuvaju i ostala mesta u Srbiji? Da li tako čuvate i ostala sela po Vojvodini? Da li ima policije na primer u Bočaru, Itebeju, Banatskoj Topoli ili i tamo možemo da dozvolimo da budemo iznenađeni?

Odgovornost Vlade, odnosno ministra Gašića je u tome što građani ne odgovaraju gde je i šta policija radi, ni poslanici, svi ovde, a pogotovo opozicioni, ne odgovaraju za raspored policije i zadatke koje ima i za njihovu reakciju. Za to odgovara samo ministar Gašić i Vlada. Zato su ministar Gašić i Vlada odgovorni. Zato je gospodin Ružić podneo ostavku, zbog te iste odgovornosti, jer ako nema te odgovornosti političke, zašto je onda ministar Ružić podneo ostavku, a ostali nisu? Znači, prosto, odgovornost je uvek na vlasti kada se desi ovakva stvar. Ne krivica, nego odgovornost.

Sledeće pitanje, takođe gospodinu Gašiću, ali ga nema, to je naoružanje. To je oružje koje je nađeno kod masovnog ubice iz Mladenovca. Sad smo čuli svi sa ovom razlikom od 15, 20 dana između da je celo selo znalo da je on naoružan, pa se postavlja pitanje da li je i policija znala da je on naoružan, ali je rešila da mu to naoružanje ne oduzme, zbog oca ili bilo čega drugog, ili je druga situacija, da policija jedina nije znala da je on naoružan. Kakva god da je opcija, koji god da je odgovor od ova dva, ja ne mogu da zamislim koji je gori od ta dva odgovora. I stoga, u najkraćim crtama je utemeljena odgovornost Vlade i ministra Gašića.

Kao samostalni poslanik imam samo pet minuta, pa neću moći dalje da nastavim, ali moram da vam kažem, pominjete Jovu Bakića i nekog Brkića. Nijedan narodni poslanik ovde, a pogotovo ne opozicija, ne odgovara za ponašanje ni Jova Bakića, ni Brkića, ni bilo koga drugog, oni odgovaraju za svoje postupke. Ali ova Vlada i ministar Gašić odgovara za ponašanje policije, centara za socijalni rad, tužilaštva i svih ostalih državnih organa. Zato postoji politička odgovornost i zato je jedini izlaz da date ostavke. Ako ne date ostavke, bićete naterani protestima. Hvala vam.

To je bilo pet minuta.
Sledeći prijavljeni je Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedniče, poštovana premijerko, poštovane ministarke u Vladi, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je ovo sednica koju je zahtevala opozicija, da je dnevni red onakav baš kakav su oni želeli i da se ovde pred svima nama danas nalaze ljudi koje su i pozivali, ali i prozivali u danima unazad, ja sam očekivao mnogo konstruktivniju raspravu. Sa druge strane, očekivao sam nekakve predloge, očekivao sam da ćete nam konačno reći šta biste vi to bolje uradili, međutim, od toga ništa, već ste sve pretvorili u nekakvo sitno politikanstvo.

Da se sve to moglo očekivati i naslutiti, bilo nam je jasno već u četvrtak, jer dnevni red koji ste vi predložili i želeli, za taj dnevni red niste glasali. Takođe, onda su pojedini od vas napustili ovo zasedanje, rekli su da ih to ne zanima, iako ste vi tražili ovo zasedanje, a i kada ste govorili i diskutovali, ništa sem brutalnih napada i pretnji na račun svakog od nas, ništa niste drugo ni rekli.

Dok ste diskutovali, napali ste sve i svakoga, pa ste tako uspeli da napadnete, o tome smo već čuli danas, i Milicu Pejović Milovančević, vrhunskog stručnjaka, ali taj sam napad govori mnogo o vama. Međutim, ja vama želim da postavim jedno pitanje koje će vas progoniti sve dok ne shvatite šta ste uradili. Da li ste svesni da ste provlačenjem kroz blato te žene mnoge druge stručnjake koji bi želeli da pomognu svojoj zemlji u bilo kojoj oblasti, a posebno u ovakvoj situaciji, doveli do toga da se zapitaju da li to da urade, da kažu sebi – da li mi to treba u životu da me tamo neko u Skupštini danima proziva? Da li ste svesni šta radite svojim postupanjem i diskusijama u ovom parlamentu? Da li ste svesni koliku štetu činite samom društvu? Niste i briga vas. Niko ni danas nije uputio izvinjenje toj ženi. Ono što me posebno zabrinjava, što je malo ko i od kolega stao u njenu zaštitu. Zašto? Pa da ne bi i on prošao kroz toplog zeca kakvog ste priredili toj ženi i nema reči o tome.

Ono što je dobro jeste što su građani ovih dana mogli da vide kome je zaista stalo da diskutuje o ovim temama, ko razume važnost svake ove teme i ko je spreman na to da ovde diskutuje i satima i danima. Dobro je što građani mogu da vide i to da vas u sali u petak nije bilo više od četvoro, slovom i brojem, iako ste vi insistirali na ovoj sednici.

Međutim, napravili ste jedan uspeh i sada ću vam, već su vam čestitali na tome, ali ja ću vam čestitati iz svog ličnog ugla. Naime, u poslednjih 20 dana tolika količina pretnji, optužbi na račun svih nas, optužbe na račun Vlade, pojedinih ministara je zaista bila neverovatna. Upućivali ste pretnje što na ovim skupovima protiv nasilja, gle ironije, upućivali ste pretnje ovde u Skupštini, upućivali ste pretnje u emisijama gde ste gostovali uživo i postigli ste efekat. Čuli ste kroz šta je prošao Dejan Vuk Stanković, ali, poštovana premijerka, dozvolite da se i ja pridružim vašim čestitkama, evo ja vam, kolege, čestitam u moje lično ime, pošto sam i ja u petak prošao kroz toplog zeca kog ste servirali svima nama, ne ovako kao Dejan Vuk Stanković, već verbalno.

Naime, u petak dok smo napuštali Skupštinu, silazili niz ove stepenice, okupilo se dvadesetak ljudi koje je pozvao da se okupi iz skupštinskog restorana čovek koji želi da Andrej Vučić i Danilo Vučić završe u šahtu kao Gadafi, okupilo se dvadesetak ljudi i dobacivali su sve i svašta poslanicima. To šta su izrekli Milenku Jovanovu i Marini Raguš zaista ne mogu da citiram i ponovim.

Ono što je posebno interesantno, obratite pažnju. Jedan čovek je dobacivao poslanicima – brže, brže, dok je drugi njega dopunio rečima – Mirkoviću, navikavaj se, jer kad te stignemo nećeš moći ni da hodaš.

Sada vas pitam, vidim da vam je drago, smešno, svaka čast. Dakle, ovo je vama smešno. Dakle, borite se protiv nasilja, smejete se ovome što ja sada izgovaram, dok vaše pristalice to meni izgovaraju. Dakle, da bi neko stigao, morao bi da me juri i tu dolazimo do toga da one poruke koje vi servirate, gospođo u prvom redu, koja se uporno smejete, ono što ste rekli nama u hodnicima da to nije stilska figura, već da ćete nas stvarno juriti po ulicama, eto zaživelo je. Eto, zaživelo je.

Pa, vas sada pitam kolege, ne mogu reći poštovane, kolege – šta će to meni da se desi kada me stigne, taj ili neko drugi i zašto ja neću moći da hodam? Stavićete me u kolica, tolike ćete me prebiti ili polomiti noge, da neću moći da hodam ili ćete ubiti, mene?

I, da se razumemo, možda je taj čovek mene samo prepoznao, zato što sam u četvrtak postavljao pitanje ili je znao za mene, ali ta sudbina i to što ste vi svima nama uputili kao pretnje, čeka svakoga od ovih ljudi koji sede oko mene, pa i one ljude, klimate glavom, vi baš obraza nemate, vi baš obraza nemate. Dakle, i smejete se. Zašto sada ne pitate vašu koleginicu, šta je smešno? Neverovatno je i to da se ovakva sudbina sprema i onim ljudima koji samo podržavaju SNS. Ja vam na tome čestitam.

Kažete – ljubav. Sa tog skupa se šalju poruke ljubavi, onakve kakve je slao Miroslav Brkić ili kako se već zove, Milovan Brkić, on.

Samo dobacujte, nećete mene poremetiti, verujte mi. Dakle, čovek koji kaže – da Aleksandru Vučiću mora da se otkine glava, da klinci moraju da uzmu puške i da oni sami reše situaciju u zemlji. Taj čovek, to je poruka ljubavi i mira.

Rekli ste da ćete biti odgovorni organizatori. Evo, ja vas pitam – šta se desilo na „Gazeli“ i ko je učestvovao u svim onim tučama koje su se tamo dešavale? Imali ste tri tuče na mitingu protiv nasilja. Ljudi, to se nije nigde desilo. Tri tuče ste imali. Pričate o skupu protiv nasilja, a na snimku se čuje – drži ga, uhvati ga, udari ga, prebi ga, ubi ga.

Zašto se kao organizatori niste oglasili i rekli – to nisu poruke koje želimo da šaljemo. Tri tuče ste imali samo koje su zabeležene. Vi ste ih objavljivali. Pričate o tome, pravo na slobodu kretanja. Pitam vas – šta je sa ljudima koji su se tada nalazili na „Gazeli“ ili negde duž autoputa. Onaj ko se zatekao u kolima u tom trenutku, znate kroz šta je prošao? Šutirali su mu kola, lupali po krovu, čak su se i bacali na haubu. Imate snimak gde žena kaže – ali ja samo želim da idem kući, gde joj drugi čovek dobacuje, kaže – mi smo ti dozvolili ovde da prođeš, ako nećeš ostani tu.

Ko ste, bre vi ljudi da nekom dozvoljavate ili ne? Ko ste, bre, vi? Terate ljude da voze u suprotnom smeru da na taj način ugroze svoj život i život drugih učesnika u saobraćaju, a oni koji to odbiju ostanu okruženi vama, dok se vi iživljavate nad njima i nad tim kolima. I, dalje vam je smešno. Lepo, lepo.

Pričali ste ovde i sa time ću završiti, pošto još mnogo kolega iz naše poslaničke grupe želi da diskutuje. Govorili ste ovde i razne termine upotrebljavali. Kažete – laž. Pa, vi ste osuđeni sudskom presudom da ste lažovi, pojedini od vas i ovde govorim samo o narodnim poslanicima.

Pričate o mržnji, pa kuda ćete veću mržnju nego da pozovete na silovanje premijerke, moja koleginica Marina Raguš je čitala taj tvit, ali samo da znate, poštovana koleginice Raguš, u tom trenutku to nije bio bio običan član neke stranke, bio je gradski odbornik u Skupštini grada Beograda.

Kada sam ja kao šef odborničke grupe tražio da se o tome diskutuje, podneo predlog za dopunu dnevnog reda da se usvoji zaključak kojim se osuđuje takvo ponašanje, lider vaš je rekao da ne želi da učestvuje u tome, jer je on odreagovao u afektu. Zamislite, molim vas. Sada, umesto taj čovek da bude isključen iz političkog života, on je avanzovao i narodni je poslanik i sedi 10 metara od vas. Koliko to morbidno može da bude? I, vi pričate o nekakvom nasilju, nekakvim vrednostima. I, ne stidite se.

Pričate o tome, pričate o nasilju, evo vam ga poslanik, sedi tu, u drugom redu, osuđen za nasilje, tukao policajca u Vrbasu, šest meseci ili dve godine uslovno, osuđen. Vama je smešno, ali verujte, to je žalosno. I, žalosno je što vi niste svesni svojih postupanja.

Pričate o agresiji, pa tri puta ste se na nas zaletali ovde, tri puta. Pa, šta je, ako nije agresija, sve ono što radite ovih dana? Šta je ako nije agresija ovo što upravo sada radite?

Pričate o nemoralu vi koji ove dve tragedije, koje su zavile celu zemlju u crno, koristite kao nekakvu pozornicu za izvođenje vaših bolesnih političkih predstava u kojima samo želite da profitirate i obračunate se sa Aleksandrom Vučićem, jer ste svesni da rezultatom i idejama, programom, vizijom, nikada ne možete da ga nadmašite i nikada da ga pobedite i vi pričate o tome.

Pričate o korupciji, pa pola vas ovde ima presude da ste učestvovali do lakata umešani u korupciju i vi pričate o tome. Jedan od vaših lidera čak i CIA spominje u svojim konferencijama. Okupi se 15 ljudi i priča o nedelima koje je vršio. I, vi imate obraza da nekome nešto spočitavate ili da o nečemu pričate.

Vi hoćete da preuzmete vlast. Vi hoćete da vladate Srbijom, ja to znam, znaju to i svi ljudi, ali imate jedan malo veći problem što to neće građani Srbije, jer vas takve kakvi ste, neće izglasati ni da vodite jednu mesnu zajednicu, jer em niste sposobni, em niste ni pošteni dovoljno da u mesnu zajednicu bilo koju zasednete.

Zato poštovani građani, ja vas pozivam da 26. maja se okupimo, u petak, ovde ispred Narodne skupštine. Dođite na miting jedinstva. Dođite na skup – Srbija nade, jer Srbija neće i ne sme da stane. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala vam.
Koleginice Manojlović, vi po Poslovniku? Izvolite.

Javljaju se ljudi sa Kosova i Metohije da već u četvrtak moraju da krenu na miting u Beograd.

Ja se vama javljam i kažem da kada podignete Poslovnik morate da ukažete na neki član.
Molim vas, nisam vas čula.
Reč ima, predsednica Vlade. izvolite.