Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, hoću da kažem prethodnom poslaniku koji je postavio pitanje, gospodinu Bulatoviću, sve je u redu što je rekao ali nije u redu što je nosio lutku Slobodana Miloševića kao socijalista. To sam mu sigurno zamerio.
Što se tiče pitanja koje je postavio kolega iz Svrljiga, kao što znate, kolega, vi ste bili predsednik jedne nerazvijene opštine. Ovde ima još poslanika koji su bili predsednici, kao što je Nenad Mitrović, koji je sada u opoziciji, Miki Aleksić je takođe vodio jednu malu opštinu, a i ja sam bio predsednik opštine, tako da su ti problemi oduvek bili najviše u manje razvijenim opštinama.
Ali, formiranjem ovog ministra, Vlada Srbije a i predsednik Vučić sigurno razmišljaju o razvoju ovih nerazvijenih opština. Ja sam obišao skoro sve te opštine i u razgovoru sam evidentirao nekoliko problema koje sam izneo i na sastancima Vlade Srbije i razgovarao sa ministrom finansija.
Najveći problem u ovim opštinama nam je to što nam ljudi odlaze i što nemamo kadrove.
Jedan od uzroka su i nenamenski transferi ovim opštinama. Kao što svi znamo, od 2014. godine transferi lokalnim samoupravama nisu povećavani, a od toga znamo koliki su troškovi za uličnu rasvetu, za grejanje škola, plate koliko su otišle, a mahom, kao što svi znate, i ovde poslanici i Vlada Srbije, da se lokalni budžeti pune od nenamenskog transfera, od poreza na zarade i od poreza na imovinu. Ove male opštine nemaju neku veliku imovinu, a oko poreza na zarade imamo problem to što velike kompanije koje otvaraju pogone u malim opštinama, njihove uprave su mahom u Beogradu i onda u tim opštinama rade samo radnici sa malim platama, dok su im direktori, komercijalisti, pravnici i njihova uprava u Beogradu i time pune budžet grada Beograda. Moja ideja je da zajedno sa Vladom Srbije razgovaramo da i te kompanije koje dolaze, da njihove uprave budu smeštene baš u ovim malim lokalnim samoupravama.
Takođe sam na jednoj sednici Vlade rekao i o tome moramo da razgovaramo, da vidimo šta ćemo sa dnevnicama. Dnevnice vozača i činovnika su 150 dinara, što je stvarno malo i mi na tome moramo da radimo sa Vladom Srbije. Takođe su i niske plate u lokalnim samoupravama. Mi ne možemo dobrog inženjera, dobrog ekonomistu ili dobrog pravnika sa ovom platom da zadržimo u maloj sredini.
Najveći problem imamo oko troškova putovanja zaposlenih. Treba tu doneti nova zakonska rešenja gde će troškove putovanja snositi poslodavac a ne lokalna samouprava. Zakonom trebamo urediti kriterijume, tj. razdaljinu do koje zaposleni imaju pravo na nadoknadu i da sprečimo zloupotrebu da se ljudi prijavljuju u druga mesta a da naplaćuju putne troškove.
Imam razgovor sa predsednicom Vlade i sa predsednikom da se uradi decentralizacija, odnosno ukidanje katastra, sudova, poreskih uprava, ambulanti, seoskih škola, što je poseban problem za ove opštine, ali će sigurno Vlada Srbije i na ovome raditi.
Ne znam da li u vašoj opštini, ali puno opština ima problem sa tužbama za zauzeće fizičkih lica prilikom izgradnje lokalnih puteva. Naime, lokalni putevi koji su rađeni 50-ih i 60-ih godina, nije završena eksproprijacija i sad tzv. neki advokati su našli način da se bogate na osnovu budžeta lokalnih samouprava tako što uzmu ovlašćenja od tih ljudi i podnose tužbe, a to su veliki troškovi za te male lokalne samouprave.
Sve ove probleme na koje sam vam sad ukazao radiće Vlada Srbije i naći će rešenja za ovo. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima ministar Vesić.

Kada je u pitanju aerodrom Niš, 2022. godine na aerodromu je bilo ukupno, odnosno ukupno je kroz aerodrom prošlo 389.022 putnika, što je za 166% više nego 2021. godine.
Recimo, u decembru 2022. godine imali smo 32.791 putnika, što je otprilike za 113% više nego decembra 2021. godine.
U martu mesecu smo imali 30.595 putnika, a u martu mesecu 2022. godine 21.765 putnika. Ukupno, od početka godine do kraja marta imali smo 89.029 putnika, znači, za ta prva tri meseca, januar, februar i mart. Pretprošle godine u isto vreme bilo je 51.425 putnika, što znači da je to 73% više.
Ono što je važno, to je da je u toku rekonstrukcija tj. izgradnja nove zgrade, u koju je uloženo i biće uloženo ukupno 11 miliona evra. Pored toga, imamo građevinsku dozvolu za novi kontrolni toranj i to je sledeća investicija koja nas čeka. Završetkom kontrolnog tornja u Beogradu, gde smo stigli prošle godine do skoro šest miliona putnika, stiču se uslovi da počnemo da gradimo kontrolni toranj u Nišu.
Takođe, dobili smo građevinsku dozvolu za rekonstrukciju postojeće piste, koja je odavno zrela za rekonstrukciju. Sada krećemo i u Beogradu sa rekonstrukcijom piste, pošto je završena nova umetnuta pista i ona treba narednih nedelja da bude primljena. Ukupno od 2018. godine, od kad je Vlada Republike Srbije preuzela aerodrom, u aerodrom je uloženo više od 700 miliona dinara.
Ono što takođe treba da znaju oni koji žive na jugu Srbije, sa izgradnjom, pošto rekonstrukcija stare zgrade neće biti moguća, moraćemo da radimo na njenom mestu novu, sa kompletnim završetkom terminala mi ćemo imati kapacitet u Nišu za milion i po putnika. I to je sjajno, s obzirom da raste broj putnika u Srbiji. Vi znate da „Er Srbija“ ove godine je otvorila, odnosno otvara nove 22 linije, prošle godine 15 linija. Mi očekujemo ove godine da završimo sa tri i po miliona putnika u „Er Srbiji“, što je mnogo bolji rezultat nego JAT-ov rezultat, koji je osamdesetih godina imao pet miliona putnika na svom vrhuncu, a ta zemlja je bila jedno tri puta veća nego što je danas Srbija. I u tom smislu, kada budemo završili do kraja juna ovaj novi terminal na surčinskom aerodromu, odnosno na aerodromu „Nikola Tesla“, kapacitet će biti do 10 miliona putnika. Inače, ukupan kapacitet koji čekamo sa završetkom je rekonstrukcija stare zgade, će biti 15 miliona. Kako raste broj putnika u Beogradu, tako će rasti u Nišu. Zato je važno da pripremimo kapacitete za milion i po putnika.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će u narednom periodu raspisati konkurs za izradu studije koja bi trebalo da pokaže gde još u Srbiji treba da gradimo aerodrome, ne samo putničke, već i kargo, gde ćemo raditi mesta za sletanje helikoptera, odnosno heliodrom ili sama mesta, što inače ima veze i sa hitnom pomoći, pogotovo na autoputu i sa bržim prevozom pacijenata. To ćemo onda raditi zajedno sa Ministarstvom zdravlja, tako da ćemo u tom smislu izaći kada se bude završila ta studija. To će biti međunarodni konkurs sa jasnom vizijom kako će se dalje razvijati avio saobraćaj u Srbiji. Mi trenutno imamo tri aerodroma, imamo prvu i domaću liniju, što nije bio slučaj još od raspada Jugoslavije, odnosno raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore. Sada imamo beogradski, niški i aerodrom Morava, što ne znači da nije moguće imati još neke aerodrome. To ćemo videti na osnovu toga šta će studija pokazati.
U svakom slučaju, velike su investicije kada je aerodrom Niš u pitanju i taj aerodrom ima svakako svoj potencijal i to se vidi u porastu broja putnika.

Zahvaljujem.
Gospodine Miletiću imate pravo na naredna tri minuta.
Izvolite.

Odgovori ministara su odlični, vezano konkretno za Ministarstvo zdravlja. Do sada nismo imali zakon o hitnoj pomoći, imali smo podzakonska akta i mislim da bi bilo potrebno da se ovaj zakon što pre uvede i da svaka opština ima svoju službu hitne pomoći, da imamo dispečerske centre, ali u krajnjem slučaju biće to u okviru mogućnosti da se uradi. Ja sam dao Predlog zakona, pa ćemo videti.

Još jedno pitanje za Ministarstvo saobraćaja, ukoliko nešto može da se uradi. Znači, mi smo unazad 20 dana bili sa predsednikom Srbije, koji je u okviru svojih aktivnosti obilazio opštine Svrljig, Knjaževac, Sokobanja, gde smo u razgovoru sa predsednikom, tu je bio veći broj meštana, izneli određene probleme i rekli smo da imamo jedan problem, ja sam stavio akcenat na turizam, seoski turizam, lovni turizam i sve vidove turizma, da se uradi deo puta koji povezuje dva okruga - Nišavski okrug i Timočki okrug. Taj deo puta povezivao bi Labukovo – Radenkovac. To je opština Svrljig i opština Sokobanja, a onda deo puta koji povezuje opštine Knjaževac i Svrljig. To su sela Lukovo i Mučibaba. To su veoma bitne stvari, da povežemo te opštine, da povežemo mogućnosti da se razvija turizam.

Jedna od bitnih stvari i još sam hteo da pitam, pošto imamo, i imali smo, i sada imamo Fond za razvoj Republike Srbije koji unazad nekoliko meseci, peti ili šesti mesec, nije donosio odluke, pa smo imali zahteve većeg broja privrednih subjekata iz opština koje su nerazvijene, gde do sad nisu donesena rešenja, a imali su problema vezane oko stečaja. Recimo, konkretno jedna firma ili dve su sada otišle u stečaj u Svrljigu, 70 radnika je izgubilo posao, pa sam hteo da predložim da se, ukoliko postoji mogućnost, odluke u Fond za razvoj donose brže, ekspeditivnije za područja, za opštine koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. Verovatno da to može. Znam da ima veća mogućnosti, ali ukoliko može da bude brže da ne bismo došli u situaciju da gubimo radna mesta i da gubimo ljude.

Bitno je za mene, isto Ministarstvo gospodina Krkobabića, da li će se raspisati konkurs za zadruge u narednom periodu? To je za sve nas vrlo bitno.

Za ministarku poljoprivrede pitanje - da li će imati mogućnost da se reše dugovi, zaostali dugovi iz 2022, 2021. godine ili da se donesu makar rešenja da ljudi dobiju? To se tiče kvalitetnih priplodnih grla, onda ljudi koji su podneli zahtev za pčelarstvo i ostale stvari.

Inače, što se tiče e-agrara, vi ste bili u pravu, ide sve svojim tokom. Svoj posao radi PS služba, idemo napred, s tim što neke stvari moramo da još odradimo i ja očekujem da će imati mogućnost za mala gazdinstva da se obezbede sredstva, konkretno za ovčarstvo, kozarstvo, svinjarstvo i pčelarstvo. Hvala još jednom.

Reč ima ministar Blagojević.
Izvolite.

Gospodine poslaniče, puno puta smo vi i ja pričali o temi koju ste pokrenuli sada opet. Činjenica je da priprema tog projekta traje predugo, od 2017. godine. Odgovor na pitanje, zašto je to tako, možemo zajedno da potražimo u opštini Svrljig, jer kao što je to obično slučaj i u ovom konkretnom slučaju odgovornost za pripremu projekta jeste odgovornost opštine Svrljig.

Mislim da znate i detalje i sve nedostatke koji su zabeleženi u projektu zbog kojih pretpostavljam da priprema tog projekta traje dugo. Ono što mogu da vam kažem jeste da realizacija tog projekta može da počne onog trenutka kada taj projekat bude bio spreman za realizaciju.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Krkobabić.

Gospodine predsedavajući, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, poštovani poslaniče Miletiću, na konkretno pitanje da ću vam i konkretan odgovor. U drugoj polovini godine počećemo sa realizacijom novog programa pomoći zadrugama Srbije. Novi program treba da bude kvalitetan iskorak, prva faza celog ovog programa je bio kvantitet, znači povećanje broja zadruga i pokušaj da sprečimo gašenja, a u ovom novom pokušaju smo… Već smo razgovarali na tu temu, razgovarali smo sa zadružnim savezima, oni će uzeti značajno učešće u svemu tome, ali će uzeti učešće i akademijski odbor za selo SANU. Sa tim programom, biće to atipično, ići ćemo neposredno pred zainteresovane ljude, pred zadrugare, obilazićemo regione, čućemo mišljenja, sugestije, primedbe. Ja se nadam da ćemo ovog puta upravo ponuditi pravi program koji odgovara dostignutom stepenu razvoja zadrugarstva u Srbiji.
Prema tome, još jednom, u drugoj polovini godine možete očekivati. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Miletiću, imate pravo na zaključak, dva minuta.